Poslodavci, Radnici, Kapital I.

Uvod

Pisana Istorija ako joj je verovati (ja joj odavno neverujem) nam visokoparnim jezikom sa dozom Autoriteta saopštava mnoge stvari koje se ne samo kose jedna sa drugom već normalnom čoveku izazivaju gađenje.

U njoj se veoma jasno mogu definisati a ona to radi i sama, naravno a posteriori, da smo tokom razvoja od stanovnika pećine, ili Platonove pećine u Republici, imali samo tri perioda (za oko 6-7 hiljada godina) ljudskog razvoja. U svoje vreme su Istoričari i drugi ove periode podelili na: Robovlasnički, Feudalni i sadašnji Kapitalistički. Sva tri perioda su definisana prema odnosima u proizvodnji (mrzitelji Marksa & Co. treba da znaju da je ova deskripcija usvojena i u takozvanoj Građanskoj Ekonomiji)i prosto rečeno objašnjavaju odnose između ljudi u njihovim zajednicama, baziranim na egzistencijalnim potrebama potrebama i od strane manjine nasilno nametnutim pravilima igre.

U robovlasništvu se radi o primeni sile i nasilja nad ljudima koji postaju robovi materijalno vlasništvo (život i smrt određuje robovlasnik)  uz primenu državne sile koja ove odnose u društvu uređuje pravnim aktima. Položaj ljudi koji su postali robovi takođe uređuje država svojim aktima, kao ultimativna sila.(1)

Feudalna država nastaje na materijalnoj bazi podele prostorne dimenzije, (ilegano) prisvajanje zemlje po nekom od pravnih osnova koje takođe propisuje država svojim aktima pod rukovodstvom Suverena koji se smatra vlasnikom cele ograničene prostorne dimenzije a legalizaciju istog u ime Boga radi samoovlašćena Crkva aktom takozvanog miropomazanja. Monarh nastupa u ovom slučaju u saradnji sa crkvom u ime Boga iz čije svemoći (omnipotentia) "proizilazi" njegov suverenitet nad prostornom dimenzijom (ograničenom državnim granicama). Ovaj monarhov suverenit deluje na sve podanike monarhije bez razlike, takođe primenom nasilja (akt državnog nasilja) uz saradnju božijih izaslanika, kojim se pretpostavljeno izaslanstvo veruje na reč, ( "U početku beše Reč i reč beše kod Boga).

Kapitalistička država nastala na temeljima (Francuske Revolucije) je navodno i samo navodno "usplela" da "oslobodi" mase sa obećanjima da će u novom poretku biti svi slobodni, jednaki pred zakonom (koji su oni sami propisali za svoje dobro i svoj račun). Da su ova obećanja ludom radovanja, pokazuje i sama Istorija jer ista nikada nisu sadržajno ispunjena i zlonamerno su pretvorena u formalnost koje se više niko ne drži.

Primer ovih novih sloboda i jednakosti (pred zakonom) je zakonska odredba o najmanjoj dužini dnevnog radnog vremena. Najmanje radno vreme (19 vek) na koje je nekog bilo moguće zaposliti je bilo 18 sati dnevno, ispod koje vremenske dužine se nije mogao zasnovati radni odnos.

Mase ljudi su naprečac iz odnosa u kojima ih nije bila briga za svakodnevnu egzistenciju (feudalac je imao tzv. prirodnu obavezu brige o egzistencijalnim potrebama svoje zajednice kako moralnu tako i zakonsku) dok je u kapitalizmu to bila obećana "sloboda" (prava) i odgovornost (obaveze) prevaljena na leđa pojedinačne ljudske jedinke (pod pojmom radnik), koja je na ovaj  način podjarmljena, na još gori način nego što je to bilo u predhodnim periodima kada je svakodnevna briga o egzistenciji padala na teret "poslodavca."  Mase ljudi koje svaki dan bazaju okolo i danas tražeći posao i gazdu=poslodavac,su jedinstvena pojava u prirodi koja ovakve odnose ne poznaje.

Zamislite krdo volova koje ričući baza okolo vukući sa sobom jarmove i tražeći gazdu koji bi se smilovao da ih podjarmi kako bi im kao nagradu bacio nešto sena da ne bi crkli od gladi. Da je slika nadrealistička, nakaradna, suluda i neprirodna nije podrebno dokazivati. Pa ipak je to današnja stvarnost u 21 veku koja je postala svakodnevnica za tzv. inteligentna (somoproklamovano jedina razumna bića - "mislim znači postojim" R. Dekart), ljudska bića ove planete.

Gore opisana nakarada je svakodnevnica "božanskog" kapitalizma koji je od obećanih: slobode, reda, jednakosti prd zakonom i pravde, kao sistemska promen, NIJE ISPUNIO NI JEDNO obećanje prema masama ljudi a sva prema selektiranoj sada već prebogatoj Eliti (važi i za komunističko socijalističku Avangardu) koja sada nema potrebu da preti smrću (čitaj ubistvo) robovima - ako ne rade, istom smrću (čitaj ubistvo) članovima feudalne zajednice-ako ne rade, u "božanskom" kapitalizmu (važi i za komunizam i socijalizam) SMRT (čitaj naručeno ubistvo) DOLAZI SAMA zbog GLADI. Robovlasnik i feudalac su morali da snose troškove sahrane svojih "bližnjih" radnici u Kapitalizmom "oslobođeni" na osnovu svoje slobodne volje sami snose troškove svoje smrti.

cerski

ref:

Hammurabi, Law Code

Platon, Republica

prof.dr. E.A. Hayek, "The Road to Serfdom" 

prof.dr L. Kolakowski," Glówne nurty marksizmu. Powstanie,-Rozwój-Rosklad"

dr. A. Toffler "Future Shock"

dr. Lipsey & Co. "Economics" Ninth Edition, Harper & Row, New York etc.

dr. Richard B.Chase &  dr. Nicholas B. Aquilano, "Production and Operations Management" Irwin, Chicago etc.

Gordon Thomas & Max Morgan-Witts, "Pontifex"

Encyclica epistula Papae Leonis XIII, "Rerum Novarum"