Orlovaćani najbolje šoraju

Ovoga vikenda, u "prestonici Banatskih militara" Tomaševcu, održano je jubilarno Deseto svetsko prvenstvo u banatsklim šorama. Titulom svetskog prvaka oklitili su se Orlovi iz Orlovata, dok su domaće ekipe morale da se zadovolje drugim (Čoke) i četvrtim (Marijevo) mestom - izmedju njih udenule su se Bečkerečke kere.

Banatske šore

(Igra na koju bejzbol liči)

Kad su čuli Ameri za banatske šore

Rešili su odmah bejzbola da stvore

Banatske šore ili "lopta na beganje" su stara čobanska igra loptom i palicom, koja se danas igra u vojvođanskom i rumunskom delu Banata. Šore se igraju dugo na ovim prostorima, verovatno stotinak godina duže od bejzbola sa kojim ih porede. Postoji i priča da je Mihajlo Pupin, koji je rodjen u obližnjem Idvoru, pokazao igru Amerikancima, te su je oni onda unapredili i napravili svoj bejzbol. Ova priča je samo zanimljiv marketinški potez današnjih organizatora takmičenja u šorama - bejzbol liga igra se u Americi još od 1846. godine, a naš naučnik rodjen je osam godina kasnije (1854. godine). Više o istoriji šora možete saznati iz intervjua sa Prof. Dr. Svetislavom Kišprdilovom (Institut Novo Miloševo).

Banatske šore ili „lopta na beganje“ je stara čobanska igra loptom i palicom, koja se danas igra u vojvođanskom i rumunskom delu Banata. To je sport u kome se takmiče dva tima sa po 15 igrača, od kojih samo 10 izlazi na teren. Koristi se krpena loptica težine 250 do 300 grama, pravljena tako da stane takmičaru u ruku. Za razliku od američkog bejzbola gde ih ima četiri, kod šora postoje samo dve baze ili „curice“, kako ih zovu po banatski, a umesto „bejzbolki“ tu su palice od jasenovog drveta ručne izrade. Jedan meč traje sat vremena, a u slučaju nerešenog rezultata igra se petnestominutni produžetak. Ekipa koja napada, postavlja svog udarača, koji ima prava na tri pokušaja da udari lopticu palicom. Da bi stekao pravo da ponovo udara, igrač mora na napravi poen. Igrač koji udara zove se udarač, onaj koji podbacije podbacač a momci u odbrani su u „keči“. Lopta se keča, lovi, hvata a napadači šoraju, odnosno bacaju, udaraju. Prvih nekoliko udarača su u stvari trkači, koji samo formalno udare loptu i odu na osnovnu liniju, odakle trče ka curi kad dodje neko od pravih udarača.

Kad udarač udari loptu, igrači mogu da krenu preko terena prema curi jedan i ukoliko neko od njegove ekipe udari loptu ili se pojavi prilika on nazad prema polaznoj liniji (cura dva) koja je odmah uz udarača i podbacača. Na terenu u Tomaševcu je nekoliko borića odmah iza prve cure, pa udarači gledaju da tamo pošalju loptu jer ako ond atu zaluta onda treba vremena da propadne kroz krošnju, što trkači iskoriste da bezbedno predju teren. Za svakog igrača koji pretrči do prve cure i nazad dobija se jedan poen i stiče pravo na novi udarac. Ekipa koja se brani pokušava da uhvati bačenu lopticu i pogodi igrača koji pokušava da pretrči teren. U polju je raspoređeno devet odbrambenih igrača a deseti igrač podbacuje loptu. Posao ovih devet je da što pre uhvate loptu i njome pogode nekog od protivnih igrača u trku izmedju dve cure. Ukoliko ga pogode, tada se pravi izmena ekipa na terenu.

(Najveći deo ovog pasusa, a i delovi ispod, preuzeti su sa stranice http://www.dnevnik.rs/sr/node/514)

Taktika u šorama se svodi na raspored igrača, i u šoranju i u kečanju, izbor pravi udarača i njihova veština udarca, kao i izbor trenutka kada se trči (što zavisi od jačine kojom je lopta udarena). Podbacač Čoke je čak pokušavao da navuče trkače Orlovata da krenu i pre nego što njihov udarač udari loptu, te da ih tako izbaci iz igre i napravi promenu.

Igru prati troje sudija. Po rečima nekoliko igrača van Tomaševca, ove godine sudije su bile gore nego one na (sličnom) Svetskom prvenstvu, onom u Južnoj Africi. Orlovaćani se se žalili da se igrači Čoke odigrali samo dve utakmice na prvenstvu (druga im je bila ova u finalu), a oni iz Novog Sada su napustili teren već u trećem minutu meča protiv istog protivnika zbog sudijskih nepravdi!

Najpoznatiji promoteri banatskih šora su doskorašnji predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš i Vladimir Kozbašić - Pećinko (Ateist Rap) koji su i samo igrali a danas ponekad sude utakmice i trude se da šore dobiju status sporta unas.

 

Tomaševac i šore

U Tomaševcu su se šore tradicionalno igrale za Uskrs, posle službe u crkvi. Prvi turnir za Uskrs održan je u 1987. godine i od tada se, svake godine, održavaju uskršnji turniri u šorama. Takmiče se dve tomaševačke ekipe, Čoke i Marijevo, koje su dobile nazive prema starim delovima sela. Kada su i u susednim selima momci počeli da igraju šore, pojavila se ideja da se organizuje turnir. Tako je Tomaševac pre deset godina postao mesto gde se održavaju Svetska takmičenja u šorama. U Novom Sadu je formirano Društvo za zaštitu Banatskih šora, čijim statutom je predviđeno da se Svetsko prvestvo u banatskim šorama održava samo u Tomaševcu, prve nedelje u julu, na „terenu kod starog zabavišta“. Organizatori su Udruženje za zaštitu i očuvanje banatskih šora i Mesna zajednica, a pokrovitelj je Izvršno veće Vojvodine.

Do Tomaševca se iz Beograda stiže preko Pančeva, Kovačice i Uzdina. Ako kojim slučajem tuda odlazite, ne propustite priliku da zastanete u Kovačici, u njihovij Galeriji naivne umetnosti ili kući Zuzane Halupove. Iza Uzdina, naići ćete na lepe prirodne močvaro/barske predele. Uopšte, u celom ovom delu Banata, videćete puno roda. U samom Tomaševcu su na malte ne svakoj banderi u glavnoj ulici.

Tomaševac je tipično malo Banatsko selo, smešteno izmedju Tise i Tamiša. Ima 1756 stanovnika. Nekadašnje poprište turske vojske i militara austrijskog princa Eugena Savojskog, u čijim su redovima bili i Srbi, Tomaševac je u istorijskim spisima ucrtan kao mesto stradanja vojaka sredinom oktobra davne 1789 godine. Raskrsnica na lakat u samom centru sela spaja puteve ka Beogradu i Novom Sadu. U centru mesna zajednica, škola, par kafića i kafana. Na putu, stada goveda koja se vraćaju sa ispaše. Zbog Prvenstva, oko Mesne zajednice (iza koje je igralište) mali vašar, sa svim šta priliči: djindjuve, šećerna pena u nekoliko ukusa, majice, plejskavice, ringišpil i vozić za decu. Primat ipak drži kamion hladnjača sa pivom - ide kako i treba u toplo letnje popodne.

 

Jubilarno Deseto Svetsko prvenstvo

Jubilarno 10. Svetsko prvenstvo u banatskim šorama ove godine održano je prošlog vikenda. U subotu su održana preliminarna takmičenja, u dve grupe, da bi se u nedelju održale utakmice za plasman. Učestvovale su ekipe Marijevo i Čoke iz Tomaševca, Orlovat iz Orlovata, Sakule iz Sakula, Lale iz Bele Crkve, Đilkoši iz Pančeva, Bečkerečke kere iz Zrenjanina, Mamuti iz Kikinde, Second hand iz Novog Sada, Bećari iz Sremske Kamenice i Radimna iz Rumunije.

Titulu svetskog prvaka branila je ekipa Marijeva (prilog sa prošlogodišnjeg Prvenstva), a u pripremi ovog prvenstva smatralo se da su komšije iz Čoke prvi izazivači. Medjutim, već posle prvog dana bilo je jasno da će oni teško odbraniti titulu. Svetski šampion je izgubio od Orlovata koji je time istakao ambicije za najviši plasman. Konačno, u utakmici za treće mesto, Bečkerečke kere porazile su Marijevo i skinule ih potpuno sa pobedničkog postolja. Rezultate prvog dana možete naći na stranici RTV - izveštaj sa finalnog dana još nigde nije objavljen; daklem, ovo je ekskluziva!

Finale je otpočelo vodjstvom Orlovata sa 2:0, ali su domaćini ubrzo napravili promenu i poveli sa 4:2. No, Orlovat se već u 10-tom minutu vraća u igru i ponovo vodi - sa 5:4. Od tada, sve ide na njihovu vodu. Vodjstvo se uvećava na 16:4, pa 21:4. Čoke pravi promenu u 34-tom minutu, ali za četiri minuta ne useva da napravi ni jedan poen. Orlovat vraća promenom ali ne za dugo, i promene se redjaju kao na traci. Tračak nade za Čoke pojavio se u 53-ćem minutu, pri vodjstvu Orlovata od 36:8. U silnom naletu, želeći da ostvare što više poena, 15-tica Čoke idara loptu ali tako da mu ona ode iza ledja, van stadiona, i prosto poklanja promenu Orlovatu. Ovi zatim pametno troše vreme, a onda i uvećavaju razliku za još 5 poena i sasvim zasluženo ubedljivo osvajaju titulu svetskog prvaka. Nastalo je neopisivo slavlje pobednika, dok se domaćini povukoše u hlad da utole tugu u pivu.

Orlovaćani su titulu i nagradu od 50.000 dinara osvojili sasvim zasluženo (drugoplasirani su dobili 40.000 a treći još 10.000 manje). Pažljivi pratioci dešavanja u svetu šora kažu da je u Orlovatu posle četiri godine trvenja došlo do smene generacija i da su se dobro organizovali i opremili za ovu godinu. Oni sami kažu da su došli kao favoriti za prvo mesto i da su to na terenu i potvrdili. Mada, jedna od navijačica mi reče da se nisu posebno spremali već da su na prvenstvo došli "iz kafane".

Kapiten tima Orlovata Slobodan Stojanović pametno je vodio ekipu, posebno u trenucima kada je trebalo trošiti vreme (mada je jednom grdno kiksnuo u situaciji kada su Čoke bile u punom naletu a on nije uhvatio loptu da napravi jednostavnu promenu). Meni se kod pobednika posebno svideo Nenad Kovač (eno ga na uvodnoj fotki). On je jedan od dvojice koji su koristili jasenovu močugu umesto bejzbol palice. Kad je on bio udarač, Orlovat je zaradio najviše poena. Njegove lopte su uvek išli ili u krošnju ili zamalo u dvorište okolnih kuća, a i trčao je brzo kad je bio u prilici.

Nakon finala, trebalo je da usledi vatromet i koncert grupa Apsolutno romantično i Mila Copezo, što mi nismo mogli da dočekamo već smo krenuli nazad.