KVAKA 22

Dok se kod Jelice vodi rasprava: "podela ili ne" (kao da nas uopšte sada to neko pita), setih se razgovora na tu temu još '89. u kući moje pokojne baka Jelice, tek što je napustila Gnjilane... Tada te priče nije razumeo niko ko nije tamo živeo..... Ali bitnija stvar, malopre sam čula reakcije rodbine i prijatelja koji su još uvek dole. Kažu: počelo je konačno odbrojavanje. Uglavnom broje sate do iseljenja. Toliko o tome kakva je situacija. Uz tihi šapat da se potpuno slažu sa izjavom Predsednika Tadića:

"Redžepijeva izjava pretnja ratom" 9. jul 2010. | 22:01 -> 22:30 | Izvor: FoNet, Tanjug

Beograd -- Predsednik Srbije Boris Tadić smatra da je izjava Bajrama Redžepija, ministra policije u privremenoj vladi Kosova otvorena pretnja ratom. 

... 

— Pa onda, treba li državu opet povećati? Ona zdrava država nije više dovoljna, nego se sad mora ispuniti gomilom naroda koja u državi nije više radi potrebe, a tu spadaju, na primer, svi lovci i glumci, mnogi koji imaju posla sa slikanjem i bojama, mnogi opet koji se bave muzikom, pesnici i njihovi pomoćnici: rapsodi, igrači, preduzimači i zanatlije koji prave sve moguće sprave, a, pre svega, stvari kojima se kite žene. Potreban će nam biti i veći broj slugu. Zar misliš da će nam  biti potrebni i domaći učitelji, dadilje, služavke i sobarice, berberi i onda, opet, hlebari i kuvari? Potrebni će nam biti i svinjari, jer toga u onoj državi nismo imali; ta nije bilo potrebe. U ovoj državi, međutim, biće nam potrebne i svinje i druga najraznovrsnija stoka, ako hoćemo da jedemo, zar ne?

— Razume se.

— Onda će nam, kod takvih načina života, lekari biti potrebni svakako u većoj meri nego ranije?

— Mnogo više.

— A i zemlja koja je dotle bila dovoljno velika da ishrani sve, biće mala i nedovoljna. Kako ti misliš?

— Kao i ti.

— Onda ćemo od svojih suseda odrezati zemlju, ako želimo da je imamo dovoljno i za pašu i za zemljoradnju, a isto će tako oni uzeti od naše zemlje, ako i oni pređu granice najpotrebnijeg i počnu da teže za imanjem bez granica?

— Tačno je.

— Pa onda ćemo imati da ratujemo, Glaukone, zar neće to tako biti?

— Hoće, sigurno.

— Nemojmo još govoriti ο tome — rekoh — da li rat donosi dobro ili zlo, već ostanimo pri ovome: pronašli smo u čemu je začetak rata, koji je i za države i za pojedince izvor i povod za zlo.

— Svakako.

— Pa onda naša država mora postati još veća, ο prijatelju, i to ne samo malo nego za celu jednu vojsku koja će ići u rat i koja će se boriti protiv neprijatelja za celokupno imanje i za sve što smo upravo pomenuli.

— A zar sami građani nisu u stanju da to učine? — upita on.

— Ne — odgovorih — ako smo i ti i svi mi imali pravo u onome što smo tvrdili kad smo najpre osnovali svoju državu. Složili smo se, ako se sećaš, da jedan čovek ne može dobro obavljati mnoge poslove.

— Pravo kažeš —reče on.

— A zar ti se ne čini da je ratovanje veština?

— Nesumnjivo je veština.

— Treba li se više brinuti ο obućarstvu nego ο ratovanju?

— Nipošto.

— A ipak smo, da bi obućarski posao bio lep, zabranili obućaru pokušaj da ujedno bude i zemljoradnik. Tako smo i svima ostalima dodelili samo po jedan posao, onaj za koji je svaki od njih izgledao po svojoj prirodi najsposobniji i koji bi imao da obavlja lepo i celog veka, ne vodeći računa ο drugim poslovima i ne propuštajući pravo vreme. A zar nije naročito važno da se poslovi oko ratovanja pravilno izvrše?

....

Platon, Država

p.s.

Da, znam: i meni je Platon drag ali mi je istina draža.

Preporuka za slušanje muzike, uz podsetnik o Utopiji. Niko ovo ne svira tako dobro kao Sloba Salijević. Jednom, pre tačno 15 godina, svirao mi je na uvo. Moja pokojna baka Jeca i ja slušale, ni reč nismo progovorile. A znam, iste su nam slike bile pred očima.