Literatura| Mediji| Planeta| Politika

Detalji su mnogo mučniji

Bojan Budimac RSS / 12.07.2010. u 20:58

TheBest.11244.jpgGlobalizacija je slobodna trgovina i pomaganje siromašnima. Veliki biznis je snaga dobra. Kandidat sa najviše glasova pobeđuje. Je li tako?

Nije, u sva tri slučaja, a Greg Palast je našao dokumenta da to dokaže.

Ovo je deo teksta na zadnjoj korici Palastove prve knjige "Najbolja demokratija koja se može kupiti novcem" [The Best Democracy Money Can Buy, 2002].

Greg Palast je izuzetna pojava na svetskom novinarskom nebu. Rođen je 1952. u Los Anđelesu. Diplomirao ekonomiju [finance study] u Čikagu početkom sedamdesetih. Novinarstvom se počeo baviti relativno kasno 1997. Međutim, ne za američke medije, oni ga (čast izuzecima poput Harpers magazina) zaobilaze u širokom luku, nego za britanske. Greg piše za Obzerver i Gardijan, a TV novinarstvo radi za BBC Newsnight.

Britanski Tribjun magazin piše o njemu da je "najvažniji novinar našeg vremena - koji dominira novinarstvom na dva kontinenta", ali Greg pišući/pričajući o sebi upotrebljava sintagmu "moja takozvana karijera" i mnogo više polaže na činjenicu da su ga lideri sa obe strane velike bare primetili i vređali, šta više to nosi kao orden časti. Toni Bler ga je nazvao lažovom zbog ekspozea korumpiranosti njegove vlade (1998. Obzerver - cash-for-acces afera), a portparol Bele kuće (za Bušovog vakta, ako to nešto znači) je jednostavno rekao: "Mi mrzimo tog kučkinog sina." Po mojim [a verujem na samo mojim] merilima to ga već čini vrednim pažnje.

Kažem relativno kasno se latio pera i kamere, šta je radio dotle? Bio je međunarodno priznati ekspert za kontrolu korporativne moći. "Ekonomista forenzičar" kako voli da kaže - "kao ferenzički patolog na TV-u ja sam secirao tela u potrazi za dokazima prevara, reketiranja i zavera, samo ja sam secirao tela kompanija, Exxon i Enron su bile dve od mnogih." [Greg Palast, Armed Madhouse, Penguin 2006, str. 3]. Drugim rečima, radeći za vlade ili sindikate ili potrošačka udruženja [consumer groups], je istraživao korporativnu korupciju na tri kontinenta. Među najpoznatije njegove slučajeve je vođstvo istrage i tužbe o reketiranju od strane graditelja nuklearnih elektrana Long Island Lighting Company i istraga prevara i zastupanje plemena Čugač posle nasukavanja tankera Exxon Valdez 1989. godine na Aljasci, koje je uništilo way of life pomenutog plemena. [1]

Palast je uveo (ili vratio) u istraživačko novinarstvo trikove svog prethodnog, takođe istraživačkog, detektivskog (gumshoe), zanimanja. Jedan od njih je undercover rad. Za seriju članaka u Obzerveru (1998.) kojom je obelodanio korupciju kabineta Toni moralnevrednosti Blera, u kome se uticaj i pristup plaćao kešom [ništa novo, samo uvek teško za dokazati], je osnovao front kompanije sa kancelarijama u Londonu i Njujorku [istraživačko novinarstvo nije jeftina rabota]. Lobbygate, kako je afera krštena, je dobio laskavu titulu "priča godine" od kolega britanskih novinara. [2] Detaljno je prikazana u poglavlju Lobbygate: Cash for Access, Blair and Sale of Britain.

Palastu undercover nije stran. Vreme postdiplomskih studija (takođe Čikago) kod Miltona Fridmana i ostalih "lumena slobodnog tržišta" [njegov izraz]je proveo undercover izigravajući bliskost sa Chicago boys-ima.

Godine 2000. Greg Palast je (jedini) provalio krađu predsedničkih izbora SAD u Floridi. Slučaj je veoma detaljno obrađen u "Najbolja demokratija koja se može kupiti novcem". Dok se novinarsko krdo zabavljalo efemernim glupostima poput hanging chad, dimpled chad ili pregnant chad, važećim i nevažećim glasačkim listićima, Palast se bavio biračkim spiskovima i dokumentima koji dokazuju da je oko 57.000 (većina demokratskih i većina crnaca) glasača nezakonito sprečeno da glasa - poklon starijem bratu od guvernera Floride, Džeba Buša i državne sekretarke mu, Ketrin Heris. Priča je živela s ove strane bare u Obzerveru, Gardijanu i BBC-u, dok sa one uopšte nije uhvatila korena. CBS News je u jednom momentu bio zainteresovan za priču. Palast im je dao sve relevantne papire i posle nekoliko dana pošto je video da priče nema nazvao ih je da pita u čemu je stvar, "pitali smo Džeba Buša, on negira celu stvar," dobio je odgovor. Majke ti? A misliš potvrdiće ti, onako iskreno, bratski??? [Anegdota perfektno ilustruje upside down stanje u mejnstrim medijima i podseća na zaboravljeno pravilo Kloda Koburna "ne veruj ništa dok nije zvanično demantovano"]

Palast.11245.jpgPalastov stil, koji je recimo (uslovno) uporediv sa stilom Majkla Mura, može da ne bude "šolja čaja" za smrtno ozbiljne, akademske tipove, koji vole da se o smrtno ozbiljnim temama piše i govori smrtno ozbiljno. Međutim, štivo kako u prvencu "Najbolja demokratija koja se može kupiti novcem" tako i u njegovoj drugoj knjizi "Naoružana ludnica" je, odnosno bilo bi, previše depresivno da nije formule Meri Popins (hvala, Vučko) inspirisane Njegošem - a spoonful of sugar makes the medicine go down in the most delightful way. No, i pored humora ostaje dosta gorak ukus posle čitanja. Zapravo jednu rečenicu za ovaj tekst sam zapisao na unutrašnjoj strani korica još tokom čitanja prve knjige - posle čitanja Palastove The Best Democracy Money Can Buy postaje kristalno jasno kako Yes Men[sećate ih se?] mogu da idu okolo neprovaljeni po raznoraznim sastancima, seminarima, prezentacijama i sličnim skupovima korporacijskih i/ili političkih elita valjajući, za obične smrtnike, monstruozne ideje - slične ideje su ili već u primeni ili u glavama bolesnika koji vladaju svetom (a to nisu političari, oni su "samo" saučesnici).

Za razliku od Majkla Mura, koji je samo zabavljač koji pažljivo čita novine (i svakako Palasta), Palast je kako ekonomista forenzičar, tako i forenzički (istraživački) novinar - "manijak dokumenata", kako ga je neko negde okarakterisao, te je ono što piše uvek poduprto besprekornim izvorima i češće procurelim dokumentima iz centara moći.

Jedno od depresivnijih i isto tako očiotvarajućih poglavlja je Sell the Lexus, Burn the Olive Tree, koje počinje veselim opisom kako je "ekonomista amater" Tomas Fridman [3] video čari globalizacije 2001. (četiri godine pre nego što će podeliti sa svetom otkriće da je svet ravan i da će sve nas mobilna telefonija i internet učiniti imućnijim), te kako je rečeni odbio da debatuje licem u lice sa Palastom na Council of World Affairs u Klivlendu, maja te godine, a nastavlja se opisom razornih metoda Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda na nacionalne privrede i povećanje siromaštva. Bitan deo tog poglavlja je summary višednevnih razgovora sa Dozefom Stiglicem dobitnikom Nobelove nagrade za ekonomiju te (2001.) godine, a koji je najuren sa položaja glavnog ekonomiste Svetske banke dve godine pre toga, zbog izražavanja rezervi prema apsolutističkoj ideologiji dve (tri) pomenute institucije (u jednom momentu Palast piše "nemojte da vas zbuni mešanje MMF-a, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije u ovoj diskusiji. One su samo međusobno izmenljive maske jedinstvenog sistema upravljanja", The Best Democracy Money Can Buy, str. 155).

Čupavi demonstranti na ulicama Sijetla veruju da je skovana neka ogromna zavera između korporativnih moći, MMF-a, Svetske banke i čorbe agencija koje rade u cilju isisavanja krvi iz Bolivijaca i krađi zlata iz Tanzanije. Međutim, tree huggers su u krivu; detalji su mnogo mučniji nego što oni mogu da zamisle.(boldovanje moje, ibid, str 143)

Moram ovde da ubacim da Stiglic nije ludak teorija zavera, koji vrišti o Crnim Helikopterima. Čovek je bio unutar igre... (ibid, str 152)

Stiglic je u detalje objasnio Gregu kako se svaka država posebno izanalizira, da bi ponuđeni recept bio jednak za sve. U proseku "planovi za pomoć" imaju 140 uslova za pozajmljivanje, a četiri prva koraka su poznata i obavezna: 1. privatizacija, za koju Stiglic kaže da bi je bilo pravilnije nazvati "podmićivanjizacija" [briberization], on kaže, nacionalni lideri - koristeći zahtev Svetske banke kao sredstvo da se ućutkaju lokalni kritičari - zadovoljno izbičuju svoje energetske kompanije. "Možeš videti kako im se zenice rašire" na pomisao o 10% provizije uplaćene na račun u švajcarskoj banci, za šišanje nekoliko milijardi od cene nacionalne imovine (ibid, 152); 2. Liberalizacija tržišta kapitala i.e. deregulacija tog tržišta, koja omogućava nesmetani ulaz i izlaz stranog novca. Na žalost, u zemljama poput Indonezije i Brazila novac je samo išao napolje i napolje. Stiglic naziva to ciklus "vrućeg novca". Keš za špekulacije nekretninama i devizama ulazi, a onda leti napolje na prvi znak nevolja. Nacionalne rezerve mogu biti isušene u rokovima koji se mere danima, satima. Kada se to desi da bi privukli špekulatore nazad MMF zahteva povećanje kamatnih stopa na 30%, 50% i 80%.

"Rezultat je predvidljiv," kaže Stiglic govoreći o plimnim talasima vrućeg novca u Aziji i Latinskoj Americi. Veće kamatne stope uništavaju vrednost nekretnina, rasturaju industrijsku proizvodnju i suše nacionalno bogatstvo (ibid, 153);3. Tržišno formiranje cena fensi izraz za povećanje cena hrane, vode i prirodnog gasa. To vodi, predvidljivo koraku br. 3 i po - protestima i demonstracijama stanovništva. Stiglic: "Mi ih nazivamo MMF pobunama." Pobune kao i rešenje su programirani, ovo drugo eufemistički nazvano "rešenje" se odnosi na policiju, tenkove i slamanje otpora. (ibid, str. 144); Zatim dolazi korak br 4 koji Svetska banka naziva "strategijom za smanjenje siromaštva" [poverty reduction strategy] - Slobodna Trgovina. Stiglic, the insider, upoređuje slobodnu trgovinu u stilu Svetske trgovinske organizacije Opijumskim ratovima. "To je takođe bilo o otvaranju tržišta," kaže. (ibid, 154).

Stiglica najviše brine što planovi Svetske banke, pravljeni u tajnosti na osnovu apsolutističke ideologije, nikad nisu otvoreni za diskusiju ili drugačije mišljenje. Uprkos insistiranju Zapada na izborima diljem sveta u razvoju takozvani Programi za smanjenje siromaštva se nikad ne primenjuju demokratski, pa zbog toga, kaže Stiglic, "potkopavaju demokratiju." A i ne rade. (ibid, str. 156)

Svi ovi koraci su praćeni primerima, jedan gori od drugog. Na konkretno pitanje da li postoji zemlja koja je izbegla sudbinu iz tih primera, Stiglic odgovara, "Da, Bocvana." Njihov trik? "Rekli su MMF-u da se pakuje."

Na kraju šta je nateralo Stiglica da reskira svoj posao je neuspeh Banke i U.S. Treasury da promene pravac u suočenju sa krizama - neuspesima i patnjama izazvanih njihovim četirikoračnim monetarnim mambo-džamboom. Svaki put kad je njihovo slobodnotržišno rešenje propalo MMF je zahtevao još više slobodnotržišnih rešenja.

"To je kao u srednjem veku," rekao mi je jedan insajder. "Kada bi pacijent umro rekli bi, 'Pa zaustavili smo puštanje krvi suviše rano; imao je još uvek nešto krvi u sebi.'" Sa razgovora sa profesorom sam poneo utisak da je rešenje svetskog siromaštva i kriza jednostavno: Uklonite pijavice. (ibid, 156)

U istom poglavlju Palast opisuje posledice TRIPS [Trade-Related Intellectual Property Rights] sporazuma. Sporazuma koji određuje sve od tretiranja raka dojke do Dr Dreove kontrole rap muzike. Najočigledniji primeri za debelu naplatu ničega zvanog "intelektualna svojina" se naravno nalaze u farmaceutskom biznisu. Najočigledniji među najočiglednijima je priča o AZT [ili Zidovudine iliti antiretroviralnom leku za tretiranje AIDS-a]. Lek je 1964. godine sintetizovao prof Džerom Horovic, zahvaljujući grantu Nacionalnih zdravstvenih instituta [National Institutes of Health - NIH] američke vlade. Glaxo je kupio formulu da bi koristio lek za domaće mačke. Kada je jedna jopet NIH laboratorija otkrila HIV virus, od svih farmacetskih kuća su traženi uzorci antiretroviralnih lekova. NIH, dakle američka vlada, dakle američki porezni obveznici, su potrošili milione dolara da se razvije metod testiranja. Kada se otkrilo da AZT ubija virus, vlada je tražila od Glaxo-a, kao vlasnika formule, da uradi testove. Glaxo je 'ladno odbio. NIH-ov Dr Hiroaki Mitcuja kombinujući briljantnost, hrabrost i tone javnog novca je izveo teške probe na živim virusima. Februara 1985. NIH je saopštio Glaxo-u dobre vesti i tražio od kompanije da sprovedu testiranje na ljudima.

Glaxo je ponovo odbio. Tu je momenat u kome Glaxo postaje inventivan. U roku od nekoliko dana od primanja informacije, kompanija registruje u Britaniji patent za svoje "otkriće". Glaxo je propustio da pomene rad američke vlade. Naravno, Glaxo nije propustio da naplati "svoju" "intelektualnu svojinu" i da vrišti do neba kada su Brazilci, Argentinci i drugi počeli da proizvode generičke lekove. [4]

Mene u priči oko TRIPS-a i zaštite "intelektualne svojine" fascinira kako se lako prodaju muda za bubrege, to jest kako će se polupečeni intelektualci bez rezerve staviti u zaštitu nečeg tako fensi kao što je "intelektualna svojina" (valjda iz straha da će ih neko "intelektualno opljačkati") bez da pogledaju o čemu se zapravo radi i da sporazum koji određuje sve od tretiranja raka dojke do Dr Dreove kontrole rap muzike ne može biti smislen. No, to isto važi za "globalizaciju" po (one size fits all) pravilima Svetske banke, MFF-a i STO, pa opet neki padaju na priče poput Fridmanove - Globalizacija se radi o komunikacijskoj revoluciji. To je o tome kako možeš sedeti u spavaćoj sobi, kupovati akcije Amazon.com-a i slati e-mejlove Eskimima, sve to u isto vreme u pidžami. Ova knjiga, između ostalog [diskretno, jer nije joj to jedina tema] podseća da ogroman broj (većina) nema spavaće sobe i interenet konekciju.

---------------------------------------

[1] Taj slučaj mu je dao jedinstveni pogled u funkcionisanje naftnih kompanija (naročito British Petroleum-a) njihovog odnosa prema zagađenjima, kao i odnosa vlada prema naftašima. Bilo je zanimljivo slušati Palasta kada se mrlja u Meksičkom zalivu tek počela stvarati - tačno je predvideo (ponekad bukvalno od reči do reči) izjave i ponašanje kako BP zvaničnika tako vlade SAD i ceo kabuki teatar koji će se (i još uvek se) odvija tamo.

[2] Radi se o uticaju na zakone do mere da Tesco-u bude "oprošten" porez na parkirališta, koji bi u državnu kasu unosio 20 milona funti godišnje za jednokratnu donaciju 12-tak miliona takođe funti izgradnju onog čadora koj' se vika Milenijum doum. Ili recimo o ulasku američkog energetskog kapitala u Britaniju kontra svim zakonskim regulativama i normama.

[3] (Na žalost) uticajni kolumnista Njujork Tajmsa.

[4] Patent koji je Glaxo registrovao 1985. je istekao pre pet godina i sada je AZT u javnom domenu. Što ne znam da li je i koliko uticalo na cenu leka, čija proizvodna cena (dnevne doze) jedva prelazi 70 centi (u vreme pisanja knjige tržišna cena Brazilskog i Argentinskog generičkog leka je bila 2$, a Amerikanci i Evropljani su zahvaljujući TRIPS-u plaćali 400% više za isti).

 

**********************

Beleške na margini

Čitajući neke storije iz Palastovih knjiga pomislio sam na Džona Perkinsa i njegovu knjigu Confessions of an Economic Hit Man & voilà u fusnoti na trećoj strani knjige Armed Madhouse Greg kaže: Sećam se susreta sa podmuklo brilijantnim korporativnim prevarantom, Džonom Perkinsom, koji se nedavno otkrio sa knjigom Confessions of an Economic Hit Man.

Čudno bi bilo da nisu ukrstili puteve. Doduše taj susret se desio dok su bili na suprotnim stranama, mada s obzirom da je u međuvremenu Džon Perkins postao tree hugger ne bi se ni sada moglo reći da su na istoj. No, ono što Džon širokim i dosta zamagljenim potezima (jbga, glava je u pitanju, verovatno) opisuje kao svoj bivši po'so - navlačenje državnika na velike dugove za infrastrukturu (projekcije potreba i koristi uvek prenaduvane), kad se upecaju i nisu u stanju da vraćaju dugove zahtevanje dijapazona usluga (od političkih do prepuštanja prirodnih resursa), a ako odbiju slanje "šakala" (pravih ubica) - to Palast dokumentuje kao politiku svetskih monetarnih institucija.

***

Madhouse_.11246.jpgPostoje ludaci, fanatici i manijaci teorija zavera koji misle da je Džordž Buš od momenta preuzimanja knacelarije imao nekakav tajni plan za invaziju na Irak i otimanje kontrole nad njegovom naftom. Nisu u pravu.

Bilo je dva plana. Ja imam oba. Jedan ima 323 strane, a drugi 101. Kako sam došao do njih, mogu da objasnim kasnije. (Armed Madhouse, str. 51) Ovo je tipičan Palast stil. U knjizi "Naoružana ludnica", Greg se bavi (opet) dijapazonom tema od 11. septembra, preko iračkog rata (tu ima zanimljivih stvari, kao npr. borba neokozervativaca i naftnog biznisa oko iračke nafte, neokonsi su imali planove da je privatizuju ne bi li uništili OPEC, naftaši su rekli "sikter bre!") do krađe izbora 2004. (ovog puta u Ohaju).

Čovek ne mora uvek biti saglasan sa nekim Palastovim zaključcima, ali je teško pobijati njegove izvore. U svakom slučaju zanimljivo štivo.

Na kraju, za nekog će poslednja rečenica u toj knjizi biti preporuka, a za nekog definitivno odbijajući faktor: Greg Palast, says Noam Chomsky, "upsets all the right people."

***

Palasta možete čitati, slušati i gledati na www.GregPalast.com.

 

Atačmenti



Komentari (41)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

gorran2 gorran2 21:45 12.07.2010

Mada je kapitalizam

zaista istorijski veoma pospešio sveopšti razvoj, to nije nikakav argument da to i nadalje mora biti tako.
U suštini, čak i u tom vremenu prosperiteta, sloboda čoveka i sloboda novca prilično slabo su se poklapale. Ne mogu postojati dva nezavisna principa u osnovi.
Znači, novac je name of the game. Čovek je tu samo u meri u kojoj je to u interesu novca.
Nije dakle problem u zlim čikama i svetskim zavereničkim centrima. Oni su samo plaćenici (svog) novca i zastupaju jasan princip.
Koincidencija između kapitalizma i demokratije postojala je jedno vreme - dok je mali preduzimač bio važan nosilac razvoja. U vremenu svetskog integrisanog sistema, toga ima sve manje. Demokratija sve više postaje besadržajna forma (da ne kažem farma), a u medijskom prostoru pretežno se čuju samo glasovi zveckanja novca.

Kako onda ipak do nas dospevaju ovakva upozoravajuća štiva poput Palastovog?

Razlog je jednostavan. Civilizacija u ovom trenutku nije u stanju da ponudi neku razumnu i humanističku alternativu. Prepuštanje divljoj logici novca nije izbor, nego jedina postojeća opcija.

U tom kontekstu, ovakve antisistemske provokacije ne zabrinjavaju previše. Pročitaš ih, i - ništa. Sve se automatski klasifikuje kao
aktivnost: entertainment
žanr: horror
Bojan Budimac Bojan Budimac 22:14 12.07.2010

Re: Mada je kapitalizam

Nije dakle problem u zlim čikama i svetskim zavereničkim centrima. Oni su samo plaćenici (svog) novca i zastupaju jasan princip.
Koincidencija između kapitalizma i demokratije postojala je jedno vreme - dok je

Naravno da nije problem u "zlim čikama". Mea culpa ako se tako čita ovaj tekst i nedajbože kapira Palast.

Razlog je jednostavan. Civilizacija u ovom trenutku nije u stanju da ponudi neku razumnu i humanističku alternativu. Prepuštanje divljoj logici novca nije izbor, nego jedina postojeća opcija.

U tom kontekstu, ovakve antisistemske provokacije ne zabrinjavaju previše. Pročitaš ih, i - ništa. Sve se automatski klasifikuje kao
aktivnost: entertainment
žanr: horror

Palast, čini mi se, gaji nadu da se nešto ipak može uraditi. Apendix prve knjige nosi naslov Your Turn -- Resources for Action u kome daje za predlog (po poglavljima i temama) šta pojedinac može da preduzme.

Drugu knjigu završava nabrajanjem pobeda (doduše u vezi prava glasanja, od 1881. pa do 1965.) masovnih pokreta i rečenicama: And you know what of these fights had in common? We won every time. When we fight we win. Every single time.
dragan7557 dragan7557 07:21 13.07.2010

Re: Mada je kapitalizam

Demokratija sve više postaje besadržajna forma (da ne kažem farma),

A, kada je pa bila sadržajna?

Demokratija, niti je kada imala sadržaj niti će ga imati u bududćnosti, jer je fizički neostvariva, pa samim tim je u pitanju jedna od najgorih vrsta programirane masovne obmane.

Teror manjine nad većinom koji se u demokratiji zasniva na instituciji i metodama, glasanja koja institucija je sama po sebi korumpirana po prirodi stvari, je svojevremeno predstavljen kao metod suzbijanja tzv. diktature kapitalizmu "opozitne" ideologije koja diktatura uopšte nije bila opzitna već je išla (kao produžena ruka kapitalizma)u prilog održanja kapitalističkog sistema (kao državni kapitalizam) a koju nameru i plemenita stremljenja polupismene budale nisu shvatale.

Nomenklatura demokratije i nomenklatura narodne demokratije služe same sebi, dok optužujući jedni druge za diktarorstvo nad našim zdravim razumom, svesrdno pljačkaju naše ograničeno vreme na ovoj planeti.

zaista istorijski veoma pospešio sveopšti razvoj, to nije nikakav argument da to i nadalje mora biti tako.

Ako je kapitalizam uklučujući i državni kapitalizam (duže vremena promovisan pod imenom real socijalizam) i nešto pospešio to nešto se odnosi na njega samog i korist već spomenute diktatorijalne nomenklature, za obične ljude kapitalizam nije doneo ništa osim zloupotrebe zdravog razuma i nove vrste ropstva, i neviđeno povećanje opšte nesigurnosti svakodnevnog života samih ljudi.

U pitnju je samo broj ljudi koji uživaju privilegije i povlastice, a koji se povećeava na račun povećanja produktivnosti kako materijalne tako i tzv. intelektualne.

cerski
dragan7557 dragan7557 07:31 13.07.2010

Re: Mada je kapitalizam

Razlog je jednostavan. Civilizacija u ovom trenutku

je
Armed Madhouse

bila je to i ranije a biće i u budućnosti.


cerski
docsumann docsumann 12:46 13.07.2010

Re: Mada je kapitalizam

Palast, čini mi se, gaji nadu da se nešto ipak može uraditi. Apendix prve knjige nosi naslov Your Turn -- Resources for Action u kome daje za predlog (po poglavljima i temama) šta pojedinac može da preduzme.


To je suština, što bi rekao Marks u 11. tezi o Fojerbahu.
Ovakva štiva bi trebalo umnožavati i dijeliti džabe.

Preporuka za tekst.
Zen Master Zen Master 22:01 12.07.2010

IMF Vampires

Svaka pohvala za post Budimac zaista je odličan, nećeš verovati i mene je istog sekunda dok sam čitao o Greg Palastu sve to podsetilo upravo na John Perkinsa i njegova iskustva iz Južne Amerike.
Davno je je još jedan pametan čovek rekao ( a to posle iz nekog razloga pripisaše Keynes-u ) ovo: Capitalism is the astonishing belief that the nastiest motives of the nastiest men somehow or other work for the best results in the best of all possible worlds

Na kraju reči pesme Vampires grupe Thievery Corporation na zadatu MMF temu

Don't believe politicians and thieves
They want our people on their bended knees
Pirates and robbers, liars and thieves
You come like the wolf but dressed like the sheep

If you go to Lagos what you find, vampires
If you go to Kinshasa what you find, vampires
If you go to Darfur what you find, vampires
If you go to Malabo what you find, vampires

Lies and theft
Guns and debt
Life and death
IMF

When the bank man comes to your door
Better know you'll always be poor
Bank loans and policies
They can't make our people free

P.S. A propo British Petrola on se nekada zvao Anglo-Persian Oil Company i ono što se dešavalo oko nje je direktno uticalo na to da CIA pokrene operaciju Ajax i svrgne demokratski izabranog predsednika Irana Mohammad Mosaddegha te da se umesto njega dovede monstruozni diktator Šah Reza Pahlavi
Bojan Budimac Bojan Budimac 22:25 12.07.2010

Re: IMF Vampires

P.S. A propo British Petrola on se nekada zvao Anglo-Persian Oil Company i ono što se dešavalo oko nje je direktno uticalo na to da CIA pokrene operaciju Ajax i svrgne demokratski izabranog predsednika Irana Mohammad Mosaddegha te da se umesto njega dovede monstruozni diktator Šah Reza Pahlavi

Stiven Kinzer, koji nije bio tako častan novinar dok je bio dopisnik NYT iz Latinske Amerike, je napisao odličnu knjigu Svi Šahovi ljudi (kad nas izdao samizdat B92) o celoj toj ujudurmi. Uzgred, sad nedavno je napisao novu knjigu: Reset: Iran, Turkey, and America's Future, koja mi se, slušajući njega čini kao potpuni pipe dream.
Zen Master Zen Master 07:26 13.07.2010

Re: IMF Vampires

Bojan Budimac

Stiven Kinzer, koji nije bio tako častan novinar dok je bio dopisnik NYT iz Latinske Amerike, je napisao odličnu knjigu Svi Šahovi ljudi (kad nas izdao samizdat B92) o celoj toj ujudurmi. Uzgred, sad nedavno je napisao novu knjigu: Reset: Iran, Turkey, and America's Future, koja mi se, slušajući njega čini kao potpuni pipe dream.


Ovom čoveku s'oproštenjem baš nije dobro, barem iz ovoga što sam čuo iz datog interviewa. On je toliko van realnosti da to zasmejava, njegova vizija bliskog i srednjeg istoka i fantazmagorični predlozi za rešenje situacije su definitivno kao što ti reče a pipe dream
Virtuelni Vasilije Virtuelni Vasilije 18:53 13.07.2010

Re: IMF Vampires

Zen Master
Svaka pohvala za post Budimac zaista je odličan


Jeste ... al' ja ne bih bio ja kad ne bih uputio i jednu kritiku autoru: razmazice nas. Zasto mi nesto da citamo - dovoljno je da to uradi Bojan i da nam ovako majstorski isprica(da ne kazem sazvace) ono sto je najvaznije
Oljacat Oljacat 22:02 12.07.2010

I nema ničeg tajnog

Što neće biti javno ...

Bojane, hvala na iscrpnim i za mene jako poučnim tekstovima. Čitajući ih opet imam nadu i opet iznova shvatma da svet nije crno beli. U svakom slučaju, jako me zanima kako to da je Palastu dozvoljeno da piše u UK, a u isto vreme nije prihvaćen u USA. Pošto mi nekako obe države duvaju u istu tikvu
Bojan Budimac Bojan Budimac 22:36 12.07.2010

Re: I nema ničeg tajnog

U svakom slučaju, jako me zanima kako to da je Palastu dozvoljeno da piše u UK, a u isto vreme nije prihvaćen u USA. Pošto mi nekako obe države duvaju u istu tikvu

Pa radi se o ignorisanju američkog mejnstrima, suviše je "radioaktivan" za njih. S druge strane, on razbija iluzije o slobodi britanske štampe ronzajući o britanskim zakonima o kleveti (bilo nešto malo kreči od mene o tome na pretprošlom blogu). On prilično udara i levo i desno i gore i dole. I pored znatno restriktivnijih zakona Britanija je u stanju da ga toleriše. On je veoma prihvaćen u američkim alternativnim medijima, ali to jednostavno nije dovoljno.
011-495 011-495 00:14 13.07.2010

lepo je

kada vam neko iznutra objasni kako funkcionisu stvari a i sami ste videli da su lose. Ono,svi znamo da je zmija otrovna i ubija ali zasto i kako..?
Bojan Budimac Bojan Budimac 00:24 13.07.2010

Re: lepo je

011-495
kada vam neko iznutra objasni kako funkcionisu stvari a i sami ste videli da su lose. Ono,svi znamo da je zmija otrovna i ubija ali zasto i kako..?

Da, to je kvalitet takvih tekstova i zato je dobro imati "manijaka dokumenata" i/ili ekonomskog forenzičara da to lepo objasni.
deberzerak deberzerak 01:57 13.07.2010

Re: lepo je

Odlican tekst koji u meni budi zelju da se sto pre domognem knjige "forenzicara" :) Palasta. Sa svoje strane, zeleo bih da preporucim knjigu "CIA dnevnik agenta" Philip Agee (Globus, Zagreb , 1975). Knjiga je vredna, ne toliko zbog toga sto se navode mnoga nepocinstva pomenute sluzbe, vec zbog uvida u obim njihovih operacija i sredstava kojima se sluze (danas kao i pre 50 godina). Na trenutke moze biti naporna za citanje (zbog velikog broja informacija) ali definitivno je vredna truda jer pomaze da se bolje shvati zasto, gde i kako se koristi pomenuto orudje.
Bojan Budimac Bojan Budimac 07:25 13.07.2010

Re: lepo je

"CIA dnevnik agenta" Philip Agee (Globus, Zagreb , 1975)

Tu knjigu ganjam, original ili prevod, dugo. Delovi postoje na internetu, a pojavljivao se u nekim dokumentarcima Džona Pilgera. Interesantan čovek, bilo mi je žao kad sam čuo da je umro (pre dve godine u Havani).

Trenutno sam skroz zadubljen u trilogiju profa Čalmersa Džonsona, koja počinje knjigom Blowback. Prva rečenica uvoda ko zna kojeg izdanja: Blowback was written during 1998 and 1999. My intention was to warn my fellow Americans about the nature and conduct of U.S. foreign policy over the previous half-century, focusing particularly on the decade after the demise of the Soviet Union in 1991.

Knjiga je godinu i po dana bila skoro neprimećena (izašla je u proleće 2000.) onda se desio 9/11...
dragan7557 dragan7557 07:55 13.07.2010

Re: Marš bre napolje barabe

Stiglic odgovara, "Da, Bocvana." Njihov trik? "Rekli su MMF-u da se pakuje."

Ne baš ovim rečima je juče i bugarski ministar finansija Simeon Đankov objasnio MMF -u da za njih u Bugarskoj nema mesta. Ministar je rekao da Bugarska neće pregovarati sa MMF om.

Naravno Agricola "prijatelj" Štiglica iz Davosa je drugog mišljenja.

cerski
Biljana 77 Biljana 77 13:12 13.07.2010

Nešto mi poznato

"manijak dokumenata", kako ga je neko negde okarakterisao, te je ono što piše uvek poduprto besprekornim izvorima
fixxerus fixxerus 15:02 13.07.2010

silovanja, razna:.



Bojan Budimac Bojan Budimac 20:33 13.07.2010

Re: silovanja, razna:.

Jao, sećam se toga, ali ne mogu da se ne setim i nasmejem pomalo zlobnom komentaru Čak Merca (voditelja This is Hell!, po mom mišljenju najbolje radio emisije, paaa... na svetu) kad se to desilo, otprilike je glasio: Kako joj je samo palo na pamet da bilo šta pita riot police? S njima se ne razgovara. To je tako Ejmi...
Bojan Budimac Bojan Budimac 22:25 13.07.2010

Re: silovanja, razna:.

A kad smo već kod Ejmi Gudman, vrlo impresivan intervju.
Inner Party Inner Party 19:53 13.07.2010

Budimac ...


... ti kada nesto napises ostaje malo mesta za komentar! Samo da se lupi preporuka i kud koji. Svako sa svojim strahovima...



* Komentari: 18
* Pošaljite komentar
* Preporuke: 39
* Čitanost: 1190


PS

Nego, gde je komentar o recentnoj provali srpsko-turskog prijateljstva?!
Bojan Budimac Bojan Budimac 20:21 13.07.2010

Re: Budimac ...


Nego, gde je komentar o recentnoj provali srpsko-turskog prijateljstva?!

:) da, velika stvar. Sada smo jedan od retkih zemalja sa bezviznim režimom sa Turskom. Pravo da kažem, jedine druge zemlje koje znam da imaju taj aranžman sa Turskom (ovako napamet) su Izrael i Rusija. "Ostali" -- Europljani i Ameri imaju da čekićaju na uvek kilometarskim redovima na aerodromima.
Jes' da su turske vize (bile) formalnost + valjda 10$, ali baš nedavno jedna izraelska novinarka napisa kako je prijatno proći pored tog reda (znam osećaj, jer s obzirom na dozvolu boravka ni meni nije trebala).
niccolo niccolo 20:52 13.07.2010

Re: Budimac ...

Sada smo jedan od retkih zemalja sa bezviznim režimom sa Turskom. Pravo da kažem, jedine druge zemlje koje znam da imaju taj aranžman sa Turskom (ovako napamet) su Izrael i Rusija.

Pa lepo, nisam znao da su inače "strogi" po tom pitanju...
Bojan Budimac Bojan Budimac 21:25 13.07.2010

Re: Budimac ...

Pa lepo, nisam znao da su inače "strogi" po tom pitanju...

Mislim da je u pitanju "strogoća" tipa 10$ po glavi turiste nije mala lova, a sdruge strane i reciprocitet je u pitanju. Turski pasoš je vredeo kao i naš do skora (sada se priča da će im možda Jevropa olabaviti režim kao nama).
niccolo niccolo 05:58 14.07.2010

Re: Budimac ...

a sdruge strane i reciprocitet je u pitanju

Ja bih rekao da je ipak ovo značajnije, međunarodni odnosi veoma vole reciprocitete...(mada i kinta je kinta )
eric_the_viking eric_the_viking 06:25 14.07.2010

Re: Budimac ...

овде је списак (додуше мало застарео, рекао бих, пошто за србију и русију још увек пише да су потребне визе)

"Ordinary and official passport holders are exempt from visa..." важи за неких 40так земаља, ако се не варам

поздрав од "Le Monde Diplomatique" :)
Doctor Wu Doctor Wu 22:03 13.07.2010

Ovo ne razumem

Liberalizacija tržišta kapitala i.e. deregulacija tog tržišta, koja omogućava nesmetani ulaz i izlaz stranog novca. Na žalost, u zemljama poput Indonezije i Brazila novac je samo išao napolje i napolje.

U periodu 2002-2008 GDP Brazila je porastao vise od 3 puta. Brazil je poslednje 2-3 godine jedna od najbrze rastucih ekonomija na svetu. Mislim da im je realna stopa rasta GDP-ja negde oko 5%, trebalo bi da ove ili sledece godine dostignu UK. I Indonezija je imala slicnu stopu rasta iako je njen ukupan rast nesto manje spektakularan nego brazilski. Jel se u citiranom misli na te drzave?

Uzgred, kako i zasto su protiv globalizacije samo i gotovo iskljucivo neki Amerikanci, Kanadjani, Englezi, Francuzi, Spanci a da ima jako malo ili nimalo Kineza, Vijetnamaca ili Brazilaca kojima globalizacija smeta? Meni se najpre cini da su najveci protivnici globalizacije oni koji su neto primaoci drzavne pomoci, oni kojima ne odgovara otvorena konkurencija, koji su za protekcionizam.
Bojan Budimac Bojan Budimac 22:23 13.07.2010

Re: Ovo ne razumem

Brazil je poslednje 2-3 godine jedna od najbrze rastucih ekonomija na svetu.

Zato što se drži Fridmanovih recepata? Ajde dottore da se ne lažemo.
Uzgred, kako i zasto su protiv globalizacije samo i gotovo iskljucivo neki Amerikanci, Kanadjani, Englezi, Francuzi, Spanci a da ima jako malo ili nimalo Kineza, Vijetnamaca ili Brazilaca kojima globalizacija smeta? Meni se najpre cini da su najveci protivnici globalizacije oni koji su neto primaoci drzavne pomoci, oni kojima ne odgovara otvorena konkurencija, koji su za protekcionizam.

Mislim da ti je utisak pogrešan.

Greg Palast, says Noam Chomsky, "upsets all the right people."
Doctor Wu Doctor Wu 23:03 13.07.2010

Re: Ovo ne razumem

Zato što se drži Fridmanovih recepata?

Ali, to nije bilo pitanje. Pitanje je, da podsetim, da li je taj Brazil koji utrostrucio svoj GDP u periodu izmedju 2002. i 2008. i, u medjuvremenu porastao za jos najmanje 10%, isti onaj Brazil iz koga je 'novac isao samo napolje i napolje'? Kako je to moguce, jedno od te dve stvari nije tacno.

Prema podacima iz 2007., dakle pre izbijanja krize, najveci GDP growth rate se ocekivao upravo u nerazvijenim i tzv emerging markets. Danas, kad smo na pragu nekakvog metiljavog izlaska iz svetske krize, procene su da ce sav razvoj svetske ekonomije biti gotovo iskljucivo u emerginng markets, dok ce bogate zemlje stagnirati ili propadati. U cijem je interesu onda globailzacija i kome je u interesu da se s njom stane?

Uzgred, covek mora bas mnogo da ne zna da bi Luleta da Silvu proglasavao za fridmanovca.

Sto se tice utisaka, moguce, mada priznajem da ne bih nista mario da cujem i neki argument. Izjava Noama Chomskog, kao i svaki drugi appeal to authority pre spada u logicke greske nego u valjane argumente.
Bojan Budimac Bojan Budimac 23:24 13.07.2010

Re: Ovo ne razumem

Ali, to nije bilo pitanje.

To jeste bilo moje pitanje. Ako si obratio pažnju razgovor između Stiglica i Palasta je vođen 2001.

Uzgred, covek mora bas mnogo da ne zna da bi Luleta da Silvu proglasavao za fridmanovca.

Ko? Jel ja? Kada? Gde? Uzgred, čovek mora da je jako površan ako ne razume ironično pitanje.
Sto se tice utisaka, moguce, mada priznajem da ne bih nista mario da cujem i neki argument.

Pa znaš šta, taj spin da su tamo neki Vijetnamci, Tajlađani i sl. srećni da rade u sweatshop-ovima pokazuje samo kognitivnu disonancu. Vidim sreću koja sve curi iz pisma Tajgeru Vudsu.
Izjava Noama Chomskog, kao i svaki drugi appeal to authority pre spada u logicke greske nego u valjane argumente.

Pogrešno si razumeo. Znao sam, a imam i svedoka, da če te ovaj tekst iznervirati, pa sam samo ponovio taj citat. Nije u funkciji nikakvog argumenta.

Dottore, mislim da je krajnje vreme da uzmeš crvenu pilulu (jel' beše crvena?) i apdejtuješ svoje znanje o recimo Detroitu (pošto videh pominjao si ga i tamo kod VoA, a davno i kod mene). Uzmi manje od pola sata vremena i pogledaj ovaj dokumentarac Detroit Wildlife. A fascinating French documentary about the decline of a great American city.
Bojan Budimac Bojan Budimac 23:38 13.07.2010

Re: Ovo ne razumem

U cijem je interesu onda globailzacija i kome je u interesu da se s njom stane?

Mislio sam da nema potrebe za izigravanjem francuske sobarice i da smo se oko toga već usaglasili, ali vidim da sam u krivu. There are no nations. There are no peoples. There are no Russians. There are no Arabs. There are no third worlds. There is no West. There is only one holistic system of systems, one vast and immane, interwoven, interacting, multivariate, multinational dominion of dollars. Petro-dollars, electro-dollars, multi-dollars, reichmarks, rins, rubles, pounds, and shekels. It is the international system of currency which determines the totality of life on this planet. That is the natural order of things today. That is the atomic and subatomic and galactic structure of things today! Am I getting through you, Mr Beale?
I onda ti meni odgovori u čijem je interesu globalizacija. Onih jadnika iz gorepomenutih sweatshop-ova? OK. Ubedio si me.
Doctor Wu Doctor Wu 06:42 14.07.2010

Re: Ovo ne razumem

Zato što se drži Fridmanovih recepata? Ajde dottore da se ne lažemo.

To jeste bilo moje pitanje.

Ko? Jel ja? Kada? Gde? Uzgred, čovek mora da je jako površan ako ne razume ironično pitanje.

Ovo su, redom, tvoji odgovori/pitanja na pitanje koje sam postavio a
Pitanje je, da podsetim, da li je taj Brazil koji utrostrucio svoj GDP u periodu izmedju 2002. i 2008. i, u medjuvremenu porastao za jos najmanje 10%, isti onaj Brazil iz koga je 'novac isao samo napolje i napolje'? Kako je to moguce, jedno od te dve stvari nije tacno.

Pominjes da se razgovor (pretpostavljam, i slika sveta koji se opisuje) odnosi na 2001., odnosno da se slike sweatshopova i ostalih cuda odnose na kraj 90-tih. Koliko su one relevantne za danasnji svet u kome je proizvodnja najsavremenije tehnologije i, na primer, 2/3 americke farmaceutske proizvodnje premesteno u Kinu? U kome Kina, Brazil, Turska, Indija, Argentina, Juzna Afrika, na sastancima G20 diktiraju uslove pod kojima ce vlade bogatih zemalja pozajmljivati pare od banaka a, samim tim, i uslove u kojima ce kupovati socijalni mir? U kome Kina trazi izbacivanje dolara kao rezervne i pokretanje nove svetske valute? U kome su Australija i Kanada sirovinske baze za Kinu i 'treci svet' a ne obratno? U kome Rio Tinto daje Kini a ne USA da razvija najnovije generacije nuklearnih reaktora?

U kontekstu citave ove diskusije, stvarno ne razumem svrhu pokazivanja francuskog dokumentarca o propasti Detroita, osim ukoliko ne zelis da potvrdis jednu od mojih teza da su glavni gubitnici i najveci protivnici globalizacije neto primaoci socijalne pomoci u 'razvijenim' zemljama (lumpen proleteri, besposleni umetnici, novinari, pisci, reziseri, ljudi koje mrzi da zive 9-to-5, recju nedojebanih koji dozivotno imaju problema sa izlaskom iz pelena). Oni su ti koji mrze svet u kome se topi njihova ekonomska moc, a jos uvek imaju znacajnu politicku moc (tj pravo glasa) kojim pokusavaju da sprece neibezno. I upravo ta politicka moc je glavni razlog za trzisni uspeh raznoraznih Mooreova i Pallasta (pretpostavljam da Pallast, u skladu sa svojom filozofijom, svoje knjige deli besplatno, sve gadeci se 'Petro-dollars, electro-dollars, multi-dollars, reichmarks, rins, rubles, pounds, and shekels'.

Ne znam kome su potrebni updatovanje i pilule ili neka druga sredstva za smirenje ali meni se cini da pokusavas da pises o stvarima o kojima znas vrlo malo ili nimalo, u svakom slucaju ne previse. Ali, nije to najveci problem. Problem je sto ne razumes ili neces da razumes ono sto ti se napise, sto svaki dopis shvatas kao priliku za neku vrstu kurcenja, a u svojoj potpunoj zatvorenosti na drugacije argumente i crno-belo gledanju ne ostavljas previse mesta (a ni motiva) za neku smislenu diskusiju.
Zen Master Zen Master 14:19 14.07.2010

Re: Ovo ne razumem

Doctor Wu

Pominjes da se razgovor (pretpostavljam, i slika sveta koji se opisuje) odnosi na 2001., odnosno da se slike sweatshopova i ostalih cuda odnose na kraj 90-tih. Koliko su one relevantne za danasnji svet u kome je proizvodnja najsavremenije tehnologije i, na primer, 2/3 americke farmaceutske proizvodnje premesteno u Kinu? U kome Kina, Brazil, Turska, Indija, Argentina, Juzna Afrika, na sastancima G20 diktiraju uslove pod kojima ce vlade bogatih zemalja pozajmljivati pare od banaka a, samim tim, i uslove u kojima ce kupovati socijalni mir? U kome Kina trazi izbacivanje dolara kao rezervne i pokretanje nove svetske valute? U kome su Australija i Kanada sirovinske baze za Kinu i 'treci svet' a ne obratno? U kome Rio Tinto daje Kini a ne USA da razvija najnovije generacije nuklearnih reaktora?

U kontekstu citave ove diskusije, stvarno ne razumem svrhu pokazivanja francuskog dokumentarca o propasti Detroita, osim ukoliko ne zelis da potvrdis jednu od mojih teza da su glavni gubitnici i najveci protivnici globalizacije neto primaoci socijalne pomoci u 'razvijenim' zemljama (lumpen proleteri, besposleni umetnici, novinari, pisci, reziseri, ljudi koje mrzi da zive 9-to-5, recju nedojebanih koji dozivotno imaju problema sa izlaskom iz pelena). Oni su ti koji mrze svet u kome se topi njihova ekonomska moc, a jos uvek imaju znacajnu politicku moc (tj pravo glasa) kojim pokusavaju da sprece neibezno. I upravo ta politicka moc je glavni razlog za trzisni uspeh raznoraznih Mooreova i Pallasta (pretpostavljam da Pallast, u skladu sa svojom filozofijom, svoje knjige deli besplatno, sve gadeci se 'Petro-dollars, electro-dollars, multi-dollars, reichmarks, rins, rubles, pounds, and shekels'.


Hmm izvinjavam se na upadanju u vaš dijalog ali ako bih smeo samo par napomena. Naime trenutni gubitnici globalizacije zaista jesu oni koji su bili na majčinskoj državnoj sisi ali to je samo zato što se nivo vode spustio do njih u ovom trenutku a kako nivo neće biti konstantan u budućnosti plašim se da će sve krupnije i krupnije ribe ostajati na suvom u pesku. Opet ljudi kao što su Palast ili Moore pričaju svoju priču još iz vremena dok su stvari stajale sasvim drugačije te bi bilo pomalo nepošteno prozivati ih da su tek sad našli pogodne žrtve pa prodajući njima maglu zaradjuju gomilu para.
Ono što se desilo treba gledati ipak čini mi se malo šire jer su glavni zagovornici globalizacije upravo predstavnici nadnacionalog parazitskog kapitala koji su prodajući liberalno kapitalistička šarenkasta muda za sirotinjske bubrege pili krv okolo naokolo u toj MMF igri monopola pa ko se upeca upecao se. Smišljeno plasirajući naštampane šarene dolarske papire su otimali ekonomsku supstancu nesretne zemlje kandidata koja bi na kraju ostajala bez gaća i u dužničkom ropstvu.
Ono gde su se preigrali i gde stupamo na tle tvoje opservacije je što je ta glupava igra monopola zvana: Svi smo mi jedna zemaljska kugla, slobodni izbori & tržište i parlamentarna ko da više demokratija naišla na malo jače protivnike pre svega na Kinu čiji je koncept državnog new deal kapitalizma bio superioriniji i jednostavno promišljeniji za nekoliko godina unapred. Lepo kaže jedna izreka da će svaki pravi liberalni kapitalista uvek iseći čak i granu na kojoj sedi samo ako će moći dok grana ne pukne da izvuče neku kratkoročnu dobit. Takvim poprilično glupavim razmišljanjem smo došli da je kao što kažeš ti 2/3 USA farmacije prebačeno u Kinu jer su se nadali da će glupi Kinezi da im rade dok je sveta i veka za 2$ mesečno a oni da trljaju ruke. Umesto toga desile su se dve stvari prva je da ekonomska grana u njihovoj zemlji ( ako ih za istu kao globaliste i briga ) polako ali sigurno puca pa se na primer skoro kompletna US ekonomija trenutno zasniva na uslugama i onome što je ostalo od i internet buma, dok je sva proizvodnja otišla ili odlazi lagano BRIK-ovcima, a druga stvar je da su glupavi Kinezi izučili zanat, pokupili mustru za sve što im treba i onda gospodo sa zapada nama je jako žao lepa vam je ova igra ali mi nein, no, niente, jok u njoj da učestvujemo što se nas tiče uhvatite se za liberalno kapitalističke uši pa se igrajte tog presipanja iz šupljeg u prazno dokle vam volja a od sada će ono pravo ekonomsko kolo da se igra ali kako mi sviramo !? E to presipanje iz šupljeg u prazno se izmedju ostalog zove finansijski ko koga zajebe derivati pa kako nivo vode opada posle onih na majčinoj sisi dodje na red Grčka a nek se ostale svinje spreme da kleknu na kolena i moljakaju za neki naštampani euro ili šta god.
Ono što mene lično zabrinjava i ponoviću to po x-ti put je što obično kada ekonomska moć pada i ima nesrazmeru sa političko-vojnom dodje do puc puc ožeži igre pa možda uskoro bude veliko veselje na tom planu tj ko preživi neka se posle puvaka okolo i priča sitnoj djeci i unucima lovačke priče
gorran2 gorran2 15:34 14.07.2010

Re: Ovo ne razumem

finansijski ko koga zajebe derivati

kada ekonomska moć pada i ima nesrazmeru sa političko-vojnom dodje do puc puc ožeži igre

Postoji stari princip imperijalizma: "slobodan protok ljudi, ideja i kapitala" je dobra ideologija - dokle god se sve "spontano" uliva u imperiju.
Međutim, sad se kristališe situacija poput nemačke iz 1914: stare imperije imaju privilegije (kolonije), a novonastale imperije imaju ekonomsku moć.
Za sada kriza većim delom služi za domaće terorisanje sirotinje i penzionera (tzv "nedojebanih" ), dok se na imperijalnom planu koriste vrlo bizarni oblici "slobodne tržišne utakmice", poput ovog:

Broke? Buy a few warships, France tells Greece
Bojan Budimac Bojan Budimac 18:03 14.07.2010

Re: Ovo ne razumem

Doctor Wu
U kontekstu citave ove diskusije, stvarno ne razumem svrhu pokazivanja francuskog dokumentarca o propasti Detroita.

Da te podsetim na tvoje reči od koliko prošle godine (precizno, 01:24 04.07.2009.
Doctor Wu
Meni se pre čini da su ti u Detroitu jedni od najvećih dobitnika.

Vidi se iz filma.

Dottore, ja ne tvrdim da znam puno o ekonomiji niti o njoj pišem. Ja sam samo pokušao da napišem prikaz knjige autora sa kojim se ti ne slažeš, a ja mu verujem (upravo iz razloga njegovih dobrih izvora i dokumenata). E sad, kada Mr Stiglic, the insider kaže da su poster children globalizacije (u smislu slušali Fridmana & co.) debakl za debalkom, što smo imali prilike da se uverimo na raznim primerima, te da je apsolutistička ideologija "slobodnog tržišta"(koja, da, u pravu si, se nameće drugima, dok se domaće štiti protekcionizmom, a nekad i ne, zavisi od interesa (naravno ne radničkog)) proizvela ogromne količine patnje na planeti ja mu takođe verujem. (Možda je i on samo ljut što je izbačen sa posla?)

Što se tiče "razmažene" zapadne radničke klase, ja, pravo da ti kažem, ne vidim suštinsku razliku u njihovom položaju bilo gde da su na planeti (izuzetaka, naravno ima, ajd da ne pričamo o Skandinaviji i Švajcarskoj). Razlika je da oni jadnici u sweatshop-ovima nemaju nikakav glas, dok ronzanje "razmaženih" (bivših) radnika iz Detroita ponekad još možemo i da čujemo. Fakat je da se gap između haves i have nots ubrzano i globalno širi (je l' treba sada da googlujem za potvrdu te činjenice, koje si uveren sam (obavešten si čovek) itekako svestan. Ako je to produkt (a jeste) globalizacije, onda nešto nisam ubeđen u njen sjaj. Upravo zato citat iz Network-a.

(pretpostavljam da Pallast, u skladu sa svojom filozofijom, svoje knjige deli besplatno, sve gadeci se 'Petro-dollars, electro-dollars, multi-dollars, reichmarks, rins, rubles, pounds, and shekels'.

Kojom filozofijom? Pretpostavka je pomalo detinjasta. Zašto bi svi koji vide grešku u sistemu trebali da svoje opservacije daju džabe? Pitanje je retoričko, ali često sam nailazio na taj dečji argument -- oni, štajaznam, Neomi Klajn, Čomski itd. naplaćuju svoje knjige. Da i?

I say, keep up the good work. It's the world's cheap labor guys like you -- the black, brown and yellow folks who take it up the shorts -- who make capitalism look like it actually works, kaže jedan, skoro pa average Joe.

Ja evo baš ovih dana uzimam u redovnim dozama crvene pilule, družeći se sa Kurdima, građevinskim radnicima. Dok, priznaju da su uslovi "kod kuće" (jugoistok zemlje), zahvaljujući ovoj vladi bolji, grade se bolnice i škole i sl. dotle oni lično, kao nadničari, nemaju ni jednog jedinog kuruša koristi od toga što je Turska izbila na 16. mesto po ekonomskoj snazi. Nadnica im je ista kao i kad je bila na 25. Prema tome, čini mi se da je bespredmetno navoditi statistike o GDP, ekonomskoj moći zemalja i svim tim kurcima-palcima. Sve je to lepo i krasno, samo radi se o nečem sasvim drugom -- raspodeli. I to na globalnom, državnom pa do lokalnog nivoa. Tvoje je pravo da misliš da je OK, da (sad nemoj me držati za procenat) 2% ima više od 50% ljudi na planeti. Ja se ne slažem i mislim da je neodrživo.
Doctor Wu Doctor Wu 21:20 14.07.2010

Re: Ovo ne razumem

Sve je to lepo i krasno, samo radi se o nečem sasvim drugom -- raspodeli. I to na globalnom, državnom pa do lokalnog nivoa. Tvoje je pravo da misliš da je OK, da (sad nemoj me držati za procenat) 2% ima više od 50% ljudi na planeti. Ja se ne slažem i mislim da je neodrživo.

Naravno da se radi o raspodeli. I kada Palast gore pise
There are no nations. There are no peoples. There are no Russians. There are no Arabs. There are no third worlds. There is no West. There is only one holistic system of systems,

on se upravo zalaze za svet u kome ce biti i nations i u kome ce se tacno znati sta je americko, sta kinesko, sta rusko. Drugim recima, americki resursi (i intelektualna svojina) Amerikancima, ruski Rusima, srpski Srbima, itd. Trecim recima, samo Amerikanci imaju pravo da uzivaju americke resurse (a oni su, jelte superiorni), stranci is (tj njima onoliko koliko mi mislimo da im je dovoljno). On se nigde ne zalaze za svet u kome taj svet pripada svim stanovnicima planete, u kome ce raspodela tih resursa biti po nekim meritima nego upravo za suprotno, za alokaciju po nacionalnoj pripadnosti, a sve pod plastom toboznje borbe protiv siromastva u svetu.

Upravo takva ideologija je i stajala u zacetku borbe za globalizaciju: kad su Blair i Clinton objavili svetu 1999. da je pocelo doba globalizacije, i njima su usta bila sveopsteg dobra, a zapravo su globalizaciju videli kao mehanizam za ocuvanje USA/UK supremacije. Bili su uvereni u superiornost i neprikosnovenost anglosaksonskog ekonomskog modela, uvereni u efikasnost i domisljatost WASP-ovaca, mislili su da niko drugi ne zna da radi biznis, da niko drugi ne ume resursima da upravlja tako dobro i efikasno, da su maheri slobodnih trzista. E, sve su to mislili, ali malo su se zajebali, i to im se sada obija o glavu. Sad su se drugi pokazali kao mnogo veci i bolji majstori.

A onima koji pricaju o teskim uslovima rada u Kini ja bih postavio sledeca pitanja: da li je tim ljudima ikada bilo bolje? Da li je, mozda, kulturna revolucija bila bolja? Da li je Kina ikada u svojoj istoriji imala 300 miliona pripadnika srednje klase? Da li je Kina ikada u svojoj istoriji bila tehnoloski naprednija od USA? Da li se i u Brazilu ikada zivelo bolje?

Cinjenica da je globalizacija oslobodila kapital za ceo svet i da je sada i klasi bankara u interesu da ulaze u neka mesta koja nisu samo USA, Japan, UK i zapadna Evropa, tj G7 nego i G20 moze samo da znaci da je ta globalizacija (pretezno) dobra stvar i to ne samo za zemlje u razvoju nego i za citav svet. Naravno, ne idealna, ali bolja od bilo koje druge alternative za koju znam.
Bojan Budimac Bojan Budimac 21:22 14.07.2010

Re: Ovo ne razumem

Ono što mene lično zabrinjava i ponoviću to po x-ti put je što obično kada ekonomska moć pada i ima nesrazmeru sa političko-vojnom dodje do puc puc ožeži igre

Misliš na ovo?

Bojan Budimac Bojan Budimac 21:34 14.07.2010

Re: Ovo ne razumem

Naravno, ne idealna, ali bolja od bilo koje druge alternative za koju znam.

Možda zato što se iz Kembridža ne vidi alternativa?

Propozicija "one size fits all" je duboko pogrešna, po mom mišljenju. O tome se radi. A odgovor na tvoje pitanje (da li je njima ikada bilo bolje?) sam već dao citirajući skoro pa average Joe-a.

EDIT:
Da li je, mozda, kulturna revolucija bila bolja?

I onda ti mene optužiš za crno-beli pogled, a postavljaš stvari binarno da binarnije ne može biti. Patetično...
gorran2 gorran2 22:06 14.07.2010

Re: Ovo ne razumem

kada Palast gore pise
There are no nations. There are no peoples. There are no Russians. There are no Arabs. There are no third worlds. There is no West. There is only one holistic system of systems,
on se upravo zalaze za svet u kome ce biti i nations i u kome ce se tacno znati sta je americko, sta kinesko, sta rusko.
Ne zalaže.
To znači da se iza nacionalnih zastava i talambasa isto tako krije pohlepa.
Ni protekcionizam ni ideologija slobodnog tržišta nisu "ideje", nego prerušeni interesi. Niko nije za otvoreno tržište "iz principa", nego zato što iza njega stoji interes.
Ni jeda ni drugi nije javni, ili opšti, ili društveni interes - nego interes određene formacije kapitala.
Interes kapitala nije jedan - onunutar sebe stvara protivrečnosti i otvara sukobe.
Verovati da se iza bilo kojeg od interesa i idelogija kapitala krije bogatstvo i sreća za narod, naivno je. Poveriti se njegovim hirovima je neodgovorno.
Mada naravno napredak neosporno postoji (ili je makar postojao) - isto kao i patologija s druge strane.
Bojan Budimac Bojan Budimac 09:55 15.07.2010

Re: Ovo ne razumem

Mada naravno napredak neosporno postoji (ili je makar postojao) - isto kao i patologija s druge strane.

Naravno da je bilo napretka. Palast daje dosta ubedljive argumente da ga je najviše bilo tokom primene Kejnsovog modela (naročito u priči o Čileu, koji je posle ubistva Aljendea krenuo putem koji su Chicago boys zacrtali, pa ga je switch na kejnesizam spasao od potpune propasti).

Stiglic koji valjda nije levičarski tree hugger vidi alternativu (naravno, u okviru kapitalizma). So than I turned on Stiglitz. Okej, gospodine pametnjakoviću profesore, kako bi ste vi pomogli nacije u razvoju? Stiglic je predložio radikalnu land reform, napad u srce onoga što on naziva "land lordism", na arende naplaćivanje od oligarha, koje su tipično 50% od žetve. Morao sam pitati profesora: S obzirom da ste bili glavni ekonomista Svetske banke zašto banka nije poslušala vaš savet?

"Ako izazivate (pitanje vlasništva zemlje) to bi bila promena u snagama elita. To nije visoko na (bančinoj) listi prioriteta,"


Impresivno je kako su ljudi koji ( s pravom) pljuju po jednoj ideologiji spremni fanatično da brane drugu (valjda zato što nije zvanično ideologija, ne znam) i da pristaju na "nema alternative." Pri tome se ne libe da kenjaju o crno-belom pogledu na svet. Mašala!

Idem po dozu crvenih pilula, da nosim vodu radnicima i sl. Nema me do večeri.
ninasimone ninasimone 19:06 14.07.2010

Bankari su svuda bankari

Ako neko jos ima iluzija da je kineski drzavni kapitalizam ista bolji od americkog:
Analysts Warn of Risks Threatening China's Banks

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana