SMRT FEUDALIZMU, ŽIVEO FEUD III

Jedan naslov juče je pobudio moju pažnju:

"Dečak radi za Britance za 0,1 evro"  B92 12 jul 201; 00,55

i podsetio me na zapise koje sam odavno u neka druga vremena čitao o užasavajućem stanju u kome su se nalazili radnici (u radnike su tada kao i sada uvrštavana deca) u vreme tzv. prvobitne akumulacije kapitala, kako ovaj period naziva Istorijski Materijalizam kao i drugi manje poznati izvori. Nazivanje Plačke, nasilnog orimanja ili krađe, AKUMULACIJOM bilo kakve vrste, je bezobrazan i pokvaren CINIZAM. 

Pre nego što bilo šta napišem o ovom periodu treba da kažem da skoro da i ne postoji nešto što bi se moglo podvesti pod ovaj pojam, bar ne na način na koji fenomenu "akumulacije" prilazi spomenuta teorija. Razlog tome je stanje u Ekonomskoj Teoriji u periodu pisanja iste.Pljačka uvek ostaje pljačka, a nazvati pljačku akumulacijom je čist cinizam.

U određenom vremenu učinjen "presek" društvenog potencijala u materijalnim dobrima,  predstavlja količinski zbir realizovane proizvodnje dobara i usluga, i kao takav je svakako u svakom datom momentu poznat nekada je to bilo a posteriori a sada je to moguće i a priori. Znači prosto rečeno je u pitanju postojeći kvantum koji je moguće deliti na više načina. Ukratko kolač je ograničen svojom fizičkom veličinom a ne brojem gladnih usta koje treba po predlogu spomenute g.đe Kabot, nahraniti.

Moral  i Etika (hrišćanska) određuje deljenje po pravdi Božijoj deljenje na iste delove (ne na ravne časti, čast je korumpirana vrsta privilegije) a tako bi trebalo da se ponašaju i hrišćanske  bilo feudalne, bilo kapitalističke države ili podvrsta zvana real socijalistička država, kada je u pitanju podela kolača, kojom se inače bavi u novije vreme (u vreme Marksa nepoznata) "Income Distribution" Ekonomija, a koja ekonomija u realnom socijalizmu nije ni postojala jer ju je "pravedna" Ideologija sa statusom Dogme uz popriličnu dozu Apologetike novoverstva činila nepotrebnom i suvišnom.

U Feudalizmu koji je iznedrio Kapitalizam i Državni Kapitalizam (čitaj tzv. real socijalizam) su postojali staleži a privilegije i povlastice su deljene po "zasluzi" za kralja (koji je imao apsoluton pravo deljenja privilegija i povlastica) jer otadžbine nije ni bilo sve dok se nisu pojavile potrebe za stvaranje većih feuda koje su dobile Naslov Nacionalne Države, a koje Feude je formirala tzv. Buržoazija a nastavila Nomenklatura, kako bi jasno omeđila Feud u svom vlasništvu. Naravno kao i u Zlatno Staro doba Feud se morao braniti i čuvati od nasrtanja i pljačkanja drugih nacionalnih neprijatelja.Ako je Kralj u starom Feudu morao isti da brani zajedno sa feudalcima uz pomoć najamnika, novi Feud je oglašen "Javnim Dobrom" uz postojanje zakonske obaveze klanja, ili drugog načina ubijanja (Klasnog)  neprijatelja Feuda

Skoro da i nije potrebno naglašavati da je deo Poštenih Feudalaca odmah prešao u redove  nove vlasti, baš kao što će i Diktatura Proletarijata inspirisati Poštenu Inteligenciju da nešto kasnije, gonjena filatelističkim pobudama, "humanim" razlozima i naročito Postojanjem Svesti (ne brkati sa pojmom Savest) pređe na stranu Proleterske Revolucije. Kad budeš Vlast biraću te.

Stanje u "našem" Feudu je dakle potpuno promenjeno jer smo od jednog Gazde Diktatora avanzovali na "viši" demokratski nivo "narodne" i nenarodne demokratije, sa kojom narod nije imao osim Proletarijata i Kapitalista (koji su potekli iz naroda) ništa zajeničko, a na bivši Carsko / Kraljevski Presto sa prigodno uvećanim privilegijama i povlasticama je došao Novi Car/Kralj sa dvorskom svitom poznatom pod narodnim izrazom Nomenklatura ili Administracija. Cena ovog "suštinskog" menjanja je brojana milionima žrtava ljudskih i materijalnih sada pod modernim nazivom Human and Material Resources koje sa naravno spominju kao glavna osnova postojanja društvenih odnosa kakvi su da su.

Ono što je ostalo kao štrčeći greben je bio odnos dve različite Ideologije iste Diktature Kapitala (Proletarijat čak i po osnovu slavljenje Ideologije ustupa pravo na diktaturu Kom. Partiji), prema nerešivom Seljačkom Pitanju, o kome je čak i "božanski" drug Lenjin morao da lupa svoj (kasnije na tanke listiće izrezani Mozak). Seljaci naime ne zavise od feuda niti od Feudalaca, nisu najamna snaga nisu proleteri, a nisu ni kapitalisti, prilično su tupavi i ne podležu ucenama jer ako odbiju da rade celo društvo je u problemima pošto umesto spomenute torte dobija šipak. Ograničenosti klimatskog, arealnog (ograničenost prostora) je feud zadržala sve do skoro (ovih dana su prezentirane nova tehnologije proizvodnje biljaka za hrani koje će promeniti svet, pr.1) u okovima seljačke volje, pa bilo da je reč o Kapitalističkom, Socijalističkom ili Feudalnom Feudu. Feud zavisi (još) od seljaka a ne obrnuto.

Hrana je alfa i omega ljudskog postojanja i njena proizvodnja (raniji stadijumi nisu podrazumevali proizvodnju hrane) kreira društvene odnose koje Marks raspoznaje na jednom drugom reklo bi se sekundarnom nivou a koji problem neuspešno pokušavaju da reše i građanski ekonomisti.

Naizgled neograničeni prostor za širenje Latifundije ili Feuda je spoznajama kvazi naučne prirode naprečac postao strašno ograničen, i dok se jedni valjaju u izobilju drugi umiru od gladi, Civilizovani Britanski Demokratski Kapitalizam siluje decu da rade po ceni od 0,1 Evro, koja cena rada (zvuči idiotski) je na Najdemokratskijem  Ostrvu u Najstarijoj Demokratiji (Monarhija Parlamentarnog Tipa) plaćana istom cifrom u 19 veku CE.

"DEMOKRATSKA" IMPERIJA NA DELU. Nesumnjivo da ovo nije usamljen primer a i nova stremljenja u EU su usmerena na povećanje a ne na smanjenje siromaštva, što je svojevrsni cinizam Demokratskog Feuda.

Cerski

 pr.1, pre nekoliko dana je prikazana nova tehnologija proizvodnje biljaka za ishranu smanjenjem vremena potrebnog za rast, koja bi mogla da u potpunosti iskoreni glad u svetu. Nažalost kako reče prezentator tehnoligija je PRESKUPA pa će glad na feudu i dalje carovati dok ista ne pojevtini kao što je pojevtinila i preskupa nafta iz Severnog Mora.

 Iz serije: Poslodavci, Radnici, Kapital