Čari indijskog salona...

Kao sto mi neko rece: "Pa, sada ti tamo moras i kod zubara, doktora i frizera, sve tamo moras da radis!" Da, to ja jesam drzao negde u zapecku mog mozga, ali tek kada dodje do prvog susreta sa nekim od tih svakodnevnih rutina onda postanes svestan da nisi vise u Kanzasu, i da te je tornado odneo negde daleko, dalje od Oza! Za zubara ne brinem, ionako nikada nisam imao problema sa istima, osim sto su me redovno izbacivali iz ordinacije kada god dodjem jer im navodno trosim vreme sa "zubima poput bisera koji se ne kvare", kako su ih atributisali. Sto se tice doktora, iskreno se nadam da necu imati potrebe da se uskoro susretnem sa njima ovde. Ali, sto se tice trece i naizgled najbezazlenije stvari - frizera, ufh majko moja i kuku lele!

Moj prvi odlazak kod frizera sam odlagao sto duze dok se sam sebe nisam uplasio jednog jutra u ogledalu. Onda sam odlucio da malo prosetam po kraju ne bih li izvideo situaciju. Ima raznih salona, od onih koji izgledaju kao da si usred Pariza, preko nekih normalnih kao u Beogradu, pa do onih koje deluju kao sa razglednica iz proslog veka sa pravim bricama sa keceljama. Kao sto i hranu biram domacu, tj.ne jedem u Pizza Hut-u,Burger King-u ili McDonald's -u, zeleci da iskusim prave cari zemlje u kojoj sam, tako sam i izabrao mesto gde cu po prvi put skratiti kosu van Evrope.

Salon je prostran, mozda deset sa deset metara, sa cetiri do pet stolica okrenutih ka ogledalima na dve strane zida. Bojazljivo ulazim i pokusavam da saznam koliko kosta moje prvo frizersko zadovoljstvo u Aziji ali ne uspevam ni da kazem nista jer sam vec uguran u stolicu od strane malog i nasmejanog Indijca! Dobro, i oni su prijateljski nastrojeni, drago mi je! Gledam oko sebe, sve Indijski frizeri. Ok, Dalibore pametni strance - usred Malezije i usred kineske cetvrti ti si potrefio bas Indijski frizerski salon! Nema veze, mislim se u sebi, samo da mi malo skrate cudo od gnezda na glavi, koliko to moze biti drugacije nego u Evropi. Kud li to pomislih.

Sedim. I sedim...posle odredjenog vremena shvatim da se nista ne desava i pogledam u svog bricu. Mladji, mozda mojih godina Indijac. Gleda me sa znatizeljnim osmehom kao da ceka nesto. Pa da - nisam mu rekao kako zelim da mi skrati gnezdo. Krecem u sebi da prevodim sa srpskog "sa strane trojku a gore makazama proporcionalno". Aha, vazi! Mozda ja to mogu da prevedem, a da li on to moze da razume, i sta znaci trojka - da li su to tri milimetra ili treci podeljak na masinici? Pokusavam da mu objasnim da nisam odavde (pametan potez, mora da to uopste nije primetio) i da mi je prvi put da sredjujem kosu van Evrope i da ne mogu da mu objasnim. Krecem sa onomatopejom masinice dok pokazujem kosu oko usiju i imitiram prstima makaze dok se hvatam za gornji deo glave. On se smeje, kao i svi prisutni pa i ja - da ne ispadnem glup u drustvu! Onda primetim da njegova frizura izgleda tako kao sto ja pokusavam da mu objasnim pa uprem prstom u njega (zamalo mu iskopavsi oko) i kazem : " Same as your hair". Ha, uspeo sam! Sav se zadovoljan okrecem ka ogledalu i nastavljam da spartam pogledom po salonu. Primecujem iznad ogledala na desetine slicica sa razlicitim frizurama sa rednim brojevima. Za neupucene, u koje samog sebe ubrajam, dovoljno je pokazati na sliku i reci "Like that"! Ali, oprosteno mi je, zeleo sam da komuniciram, dosta mi je upiranja prstom u stvari koje zelim.

I krenulo je! U stvari jos nije jer frizer ne moze da dohvati vrh moje glave. A sedim! Spusta on stolicu, ja skoro do poda dosao, ali ne vredi. Vec sam se pomirio da cu imati krestu na glavi jer jadnicak ne moze da dohvati vrh moje kose. Dok sam u sebi ponavljao: "Ubuduce govoti tiho i nosi hoklicu sa sobom" nekako se frizer snasao, ja se sagnuo i krenuli smo! Masinica - isto, makaze - isto. Sve je isto kao kod kuce, uh smireniji sam. Kao i svaki frizer krene da prica sa mnom, odakle sam, koliko dugo cu ostati ovde, da li moja zemlja igra na svetskom prvenstvu i u kojoj smo grupi i uvek nezibezno pitanje: " A, Srbija je nastala raspadom SSSR?", uz moj uvek neizbezan odgovor: " Ne, mi smo nastali raspadom druge bivse velike komunisticke zemlje - Jugoslavije".

I tako uz makaze i pricu prodje neko vreme, a ja primetim da me on svako malo masira po glavi!? Hm, u redu. Gledam oko sebe da nisam mozda usao u neki multiprakticni salon sa visenamesnkim radnjama? Gledam druge musterije, i njima se isto radi. E, pa nije lose - pomislim u sebi. Od pocetne neprijatnosti dosao sam do uzivanja i iscekivanja tih svakih pet minuta kada krene da masira teme. Mmmmmm, kako prija! Ovde te 'ladno frizer u niskobudzetnom salonu masira dok te frizira! Sta li se sve dobija u onim "a la Paris" salonima? Nije ni bitno jer mi je ovde divno!

Mic po mic, stric po stric i gotova mi frizura, a bas je lepa! Taman da ustanem kada me frizer pita da li zelim mozda brijanje? Sto da ne, opet pomislih u sebi zeljan sve da probam. Obori stolicu i za cas se nadjem u lezecem polozaju! Napeni mi on lice, uzme britvu i krene. Lepo, nezno i brzo. Dok sam trepnuo bio sam i podsisan i obrijan! A onda - uzme mi glavu medju ruke, i HOP, prvo u jednu pa u drugu stranu iskrcka mi sve prsljenove u vratu! I dok pokusavam da dodjem k'sebi od silnog krckanja i da shvatim da li sam dosao u frizerski ili salon za masazu lupi me frizer svom snagom po vratu, kaze valja se - zbog cirkulacije! Ustajem sav zacudjen, nesvestan sta sam upravo sve doziveo. A, samo sam hteo da skratim kosu!

Placam ljubaznom frizeru i nasmejano, i jos ukoceno od masaze, govorim da se nadam da ce Argentina igrati bolje na sledecem svetskom prvenstvu, jer je rekao da za nju navija, a za Srbiju kaze da mu je bas bilo drago kada smo dobili Nemacku! Odaljavam se sa osmehom na licu. Da sam ovo doziveo u Srbiji ja bih bio skroz izbezumljen, a ovde sam nasmejan i zeljan jos iskustava kojih cu se secati do kraja zivota!

 

Dalibor Kokic

Snimci