Palimpsest

Grešite! Moj pokojni otac se zvao Dragan. Uostalom ni prezime koje ste mi rekli ne znači mi ništa. Odrastao sam ovde u Buenos Airesu. Rodio sam se u Beogradu 28. Februara hiljadu devetsto šezdeset pete, tako da su me kao sasvim malu bebu, mama me je sve vreme držala u naručju, doveli u Argentinu, moju jedinu domovinu.

Tata je prvih nekoliko godina radio kao tehnički crtač ali su kasnije jedan njegov prijatelj Nemac i on, otvorili sopstveni arhitektonski biro. Tata se specijalizovao za unutrašnju arhitekturu i tokom vremena je postao veoma tražen u najvišim krugovima. Kada biste videli kuću u kojoj živim i vrtove oko nje, lako biste shvatili kako mu je dobro išao posao. Na žalost i on i mama su stradali u saobraćajnoj nesreći pre devet godina.

Ja sam takođe završio Arhitekturu i nastavio tatin posao. Imam četrdeset tri, uskoro ću napuniti četrdeset četiri godine. Oženjen sam i imam dve ćerke. Molim? Da baka je dolazila, ustvari poslednje godine svog života je provela živeći s nama. Ne, nikada mi nije ništa rekla o tome. Rekla je njemu? Ne, ne verujem! Pa zašto me nije potražio kada je saznao za mene? Baka ga je zaklela!? Zašto mi sve to pričate? Ne želim da ga vidim, ne želim nikakav kontakt sa njim! I zaista vam ne verujem ni reč. Ni mama ni baka mi nikada nisu pričale o njemu, prvi put sada od vas čujem za njega. Zar i vama to ne zvuči u najmanju ruku nesuvislo? I otkud vi to znate? Vi brat moje mame? Molim vas da me ostavite na miru. Uostalom moja mama je bila jedinica. Znam da su se razveli i da je deda živeo u Beogradu, mama mi je nešto malo ispričala kada se vratila sa njegove sahrane ali nije spominjala nikakvog brata. Znači vi ste mi ujak? Moja pokojna mama i vi imate istog oca?! Recimo da je tako, ali zašto bi moja baka kojoj vi niste ništa, baš vama ispričala ovu fantasmagoričnu priču? Da li ste svesni kakvu i koliku zbrku pravite u mojoj glavi? Kada ste ga poslednji put videli? Niste ga ni upoznali? Idite molim vas, pa o čemu mi pričamo, o duhovima? Dobro, ispričajte mi sve polako i razumljivo, to što vam je moja baka poverila. I kako ste uopšte došli u kontakt sa mojom bakom? Baka vam je to ispričala posle sahrane, a mama, je li i ona bila prisutna? Jeste! Kažete da je baku grizla savest što je mamu u četvrtom mesecu trudnoće odvela u Beograd kod dede i tu je ostala dok me nije rodila a njemu nije rekla ni reč. Nije ni mama.

Zar mu nije bilo čudno kad je moja mama naprasno nestala bez traga? Jeste! A, i baka je ostala u Beogradu dok se nisam ja rodio. A posle? Pustila je da prođe dvadeset godina i da mu onda kaže? Da li se on raspitivao za mamu kad se baka vratila iz Beograda? Ispričala mu je da se mama razbolela i da je morala da je odvede u Beograd kod dede koji je imao veze i poznavao najbolje lekare? Bio je mlad, ma nemojte, bili su mladi oboje, imali su nepunih devetnaest godina. Kažete htela je da je zaštiti pošto abortus nije dolazio u obzir.

A kako je i gde upoznala mog tatu, čoveka kojeg sam celog svog života do njegove smrti zvao tata? Ne! Bolje je da mi ne kažete, ispašće da je to bio dogovoreni brak, da je tata pristao da uzme mamu sa tek rođenim detetom i da me prizna kao svog sina!? Moj otac je bio divan i nesebičan čovek. I sada se sećam ljubavi koju mi je iskazivao. Bio je duša od čoveka, ne sećam se da je ikada povisio ton svog glasa, bez obzira o čemu se radilo. Bio je smiren, pametan, vrhunski stručnjak i voleo je mamu i mene. A šta radi, čime se bavi taj takozvani moj pravi otac? Umetnik! I gde živi, ima li porodicu? U Beogradu i ima sina. Koliko godina ima taj moj navodni brat? Trideset tri. Bože! Čak i da ste mi ispričali suštu istinu, ja ne mogu niti želim da iz osnova menjam svoj život.

Najbolje je da sve ostane tako kako je, mada će mi odsada biti teško da normalno nastavim da živim i da ne mislim na sve što ste mi ispričali. I šta ste postigli svojom pričom? Vi ste mi navodno ujak, on živi sa porodicom u Beogradu i ne pokazuje želju da me potraži i pronađe. A kako ste me vi pronašli? A da. Baka vam je sigurno posle sahrane....I nije vas mrzelo da dođete na drugi kraj sveta da me potražite. Ne, ne mogu da pređem na ti sa vama, pa ja vas prvi put vidim. Koje godine ste rođeni? Hiljadu devetsto šezdesete! Pa vi ste dragi moj ujače stariji od mene samo pet godina! A on? Rođen je iste godine kao moja mama? Kako su se slagali i da li su se voleli? Molim vas! Ko ste vi, jedan meni nepoznat čovek koji me pita da li su se moji roditelji voleli. Ni na kraj pameti mi ne pada da o tome pričam sa vama. Da li je mama ponekad bila setna, pa vi zaista preterujete! Uostalom ko od nas nije u pojedinim trenucima svog života bio setan ili tužan ali to nikako ne znači da je moja mama mislila na njega. Dobra stvar u svemu je ta što ste mi sastanak i viđenje zakazali u kafeu, što mi niste došli na vrata. Hvala vam zbog toga. Uzbunili biste mi porodicu. Iako u kući govorimo španski, moja žena i ćerke razumeju srpski i ko zna na šta bi sve ovo ispalo? Koliko shvatam stvari ostaju Status Quo? Ili ste došli čak iz Beograda da bi me nagovorili da ja njega potražim. U tome je stvar dakle! Zašto ga vi niste upoznali, živite u istom gradu? Izvršavate bakinu volju! Da je moja baka to želela, govorila bi mi o njemu ili bi mi bar ostavila pismo. Sve to meni liči na nekakvu srpsko-crnogorsku Borhesovštinu. Da se dogovorimo. Vi ste meni ispričali to što ste imali, saslušao sam vas i sada hajde da se lepo rastanemo i da se nikada više ne vidimo.