Nauka

Novi život JCVI-syn1.0

/ 31.07.2010. u 22:19

Komentari: 119
Čitanost: 22451
/
Preporuke: 7128
/

Što ne umem da napravim, ne mogu ni da razumem – R. Feynman

20. maja 2010., naučnici J. Craig Venter Instituta su objavili da su, posle 15 godina istraživanja, uspeli da konstruišu prvu sintetičku bakterijsku ćeliju. Ova vest je odmah postala svetska senzacija, i objavljena je najčešće pod naslovima “Naučnici stvorili veštački život”, ili sličnim bombastičnim prikazima. Prema ovim vestima, naučnicima je pošlo za rukom da od mrtvih molekula naprave novu živu ćeliju koja raste i razmnožava se. Obični ljudi su se čudili i slegali ramenima, Obama je formirao tim stručnjaka sa ciljem da se ispitaju političke i socijalne posledice ovog otkrića, a Vatikan je izdao upozorenje naučnicima da ne pokušavaju da se igraju tako ozbiljnim stvarima kao što je kreacija života. Monti Pajton se, nažalost, nije oglasio.

O čemu se ovde radi, i šta je suština ovog otkrića? O tome je ovaj blog.

Pre svega, ova vest, kako je objavljena u svetskim medijima, je samo delimično tačna. Naime, nije konstruisana cela ćelija, već je kompjuterski sintetisan novi genetski kod koji je ubačen u jednu ćeliju, i dalji rad ovako izmenjene ćelije bio je u potpunosti kontrolisan novim kodom. (Otprilike kao kad bi iz nekog automobila izvadili originalni motor, ubacili mu nov i drugačiji, i postigli da se taj automobil i dalje normalno kreće sa novim motorom.) Nova ćelija je živela, razmnožavala se i proizvodila potomstvo sa novim genetskim kodom u sebi.

Na prvi pogled, ovo otkriće i nije baš toliko revolucionarno kako je predstavljeno u vestima. Medjutim, kompjuterski generisan, pa laboratorijski napravljen, sintetički genetski kod je naučno dostignuće prvog reda. Nekoliko godina unazad je bilo par uspešnih pokušaja da se sintetiše genetski kod nekih virusa, ali sada je sintetisan kod od preko milion (tačnije 1 080 000 ) baznih parova. U pitanji je genom bakterije Mycoplasma mycoides i bilo je potrebno 15 godina rada da bi se ovo postiglo. Istini za volju, najveći deo ovog vremena je utrošen na ispravljanje greški u pročitanoj genetskoj sekvenci ove bakterije.

Genom bakterije M. mycoides je DNK molekul dužine 1 080 000 baznih parova koji je nedavno sekvenciran, tj., tačno se zna redosled (sekvenca) po kome su poredjane baze A, T, C i G duž celog molekula od preko milion baza. Neki segmenti ovog molekula su “geni”, neki segmenti imaju ulogu promotera tih gena, itd., dok su neki “junk”, tj. oni nemaju poznatu ulogu u funkcionisanju ćelije (njih je najviše).

Venter i saradnici su uspeli da u laboratoriji sintetišu ceo genom bakterije M. mycoides koristeći osnovne baze i znanje o tome u kom redosledu su one poredjane duž genoma. Ovo je postignuto u tri koraka. Prvo je sintetisano 110 segmenata duzine 10 000 baznih parova. Potom je po deset ovakvih segmenata spojeno da se dobije 11 segmenata dužine 100 000 baznih parova, pa je, najzad ovih 11 segmenata spojeno u jedan DNK molekul, ili genom. Ovaj spoj je obavljen unutar ćelije kvasca (metoda spajanja koja je prethodno morala da bude otkrivena da bi ceo projekat uspeo!) .

Tada je ceo sintetički genom bakterije M. mycoides ubačen (transplantiran) u bakteriju M. capricolum (čiji je originalni genetski kod uništen ili ućutkan) i novi oblik života Mycoplasma mycoides JCVI-syn1.0 je nastao.

Da bi se ovo postiglo bilo je potrebno otkriti kako se sekvenciraju, sintetišu i transplantiraju geni, i to je najznačajniji deo ovog otkrića.

Kako to obično biva u nauci, nova rešenja otvaraju nove horizonte i nove probleme. Na primer, koji je minimalni genom ove bakterije koji je čini funkcionalnom? Naime, ako bi iz sintetičkog koda izbacili neke segmente, da li bi ta bakterija i dalje funkcionisala? Koliko segmenata, i koje, je moguće odbaciti iz sintetičkog koda a da bakterija i dalje živi? Postoji li, dakle, minimalni genom? To su neka od pitanja kojem se ovaj tim trenutno posvetio.

Gore je pomenuto da postoji “junk DNK”, tj., segmenti DNK unutar genoma koje ne služe ničemu, ili im se uloga ne zna. Koristeći postojanje ovih nepotrebnih segmenata, Venter i saradnici su u svoj veštački genom upisali “vodeni žig“ kojim su označili da je taj kod njihovo delo. Naime, pošto postoji 20 amino kiselina, a svaka od njih je kodirana pomoću tri baze u sekvenci DNK, onda svaka amino kiselina može da bude oznaka za jedno slovo – iz engleskog alfabeta od 26 slova, 6 moraju da budu izbačena – tako da je moguće konstruisati sekvencu baza koja speluje neku reč. Venter i saradnici su ubacili takve “junk” sekvence u svoj sintetički kod. Na njima pišu imena svih saradnika na ovom projektu, uključujući i njihove e-mail adrese. Takodje, ubačeno je i nekoliko citata, jedan od kojih je onaj Fejnmanov ispod naslova ovog bloga.

Drugi je, sasvim prigodno, citat iz Džojsovog Portreta umetnika u mladosti, i zato sam stavio sliku velikog pisca na početku ovog bloga. On je neprestano pokušavao da u izgnanstvu napravi novi život za sebe, bežeći iz Dablina, centra paralize. To mu nije uvek potpuno uspevalo ali njegove reči Živeti, grešiti, padati, triumfovati, stvoriti novi život iz zivota su upisane u genetski kod novog života JCVI-syn1.0.

postavite na |

Komentari (119)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

radulence 02:20 01.08.2010

.

Što ne umem da napravim, ne mogu ni da razumem – R. Feynman

a shto ne moze da razume?
ima problem sa apstraktnim razmishljanjem?

od ovakvih 'izreka' boli glava.

loader 22:52 31.07.2010

Zadivljujuće

Da, zadivljujuće. Naravno, ovakve poduhvate uvek prati strah da bi nešto moglo da pođe krivim putem, ili da bude zloupotrebljeno. Juče-preključe je ponovo bila emisija o afričkim pčelama ubicama, odnosno načinu na koji su se, nehatom, tokom eksperimenta, otele kontroli i proširile na oba američka kontinenta. Ali, da smo se uvek bojali pogrešnih koraka i da smo usled toga odustajali od istraživanja, naš rod bi ostao na onom prvobitnom stadijumu.

Ovo mukotrpno sabiranje parova do određene veličine, neophodne za uspeh eksperimenta, malo me podseća na prvobitne računare, koji su bili ogromnog gabarita, a obrađivali su veoma malo podataka, mereno današnjim standardima. Tokom narednih godina ti spori početni koraci pretvoreni su u izuzetan i brz napredak. Svakako će se to desiti, u određenom vremenskom periodu, i sa procesom kontrolisanog stvaranja veštačkog oblika života. U svakom slučaju, moj utisak nakon ove vesti je ... nešto kao blago ushićenje. Kao i uvek kad se desi nešto veliko.

nsarski 23:00 31.07.2010

Re: Zadivljujuće

Da, ovo je svakako prvi korak. Venter ima mnogo vece ambicije, i, sudeci po njegovom dosadasnjem radu, postoje velike sanse da ih ostvari.
Ovaj metod je znacajan i zato sto je vec samo poznavanje sekvence dovoljno da se rekonstruise zivot. Naime, nije neophodno imati originalnu, prirodnu DNK kakva se koristi kod kloniranja.
Ako bi nam neko dao samo sekvencu baza nekog genoma, recimo nekog dinosaurusa, onda bi bilo, barem u principu, moguce da se ta zivotinja "ozivi".

loader 23:10 31.07.2010

Re: Zadivljujuće

Da, ovo je svakako prvi korak. Venter ima mnogo vece ambicije, i, sudeci po njegovom dosadasnjem radu, postoje velike sanse da ih ostvari.

Ovako, iz daljine, ne liči na tipa koji bi odustao :)

Ako bi nam neko dao samo sekvencu baza nekog genoma, recimo nekog dinosaurusa, onda bi bili, barem u principu, moguce da se ta zivotinja "ozivi".

Da se "oživi" sa svim svojim ranijim osobinama, ili u nešto izmenjenom izdanju, s obzirom da se koristi deo genoma? Tj. da li je sekvenca dovoljna da nadomesti, ili replicira i ostatak?

nsarski 23:19 31.07.2010

Re: Zadivljujuće

s obzirom da se koristi deo genoma?

Pa, ako bi se koristio ceo genom - koji ne znamo. Nedavno je sekvenciran genom Neandertalca (projekat je jos u toku) iz prirodne DNK koja je pronadjena u jednom nalazistu u Krapini. Problem je sto je kod ostecen pa postoje samo fragmenti. Medjutim, ako bi nekom metodom uspeli da rekonstruisemo kako je izgledala cela sekvenca, onda bi, u nacelu, mogli i da rekonstruisemo krapinskog coveka, da ga ozivimo. Ovo je, naravno, samo san za neku dalju buducnost. Ali, nije nemoguce.

loader 23:24 31.07.2010

Re: Zadivljujuće

Uh... kako brzo zvoni za kraj časa kad je gradivo zanimljivo ! .. :)

jesen92 23:39 31.07.2010

Re: Zadivljujuće

onda bi, u nacelu, mogli i da rekonstruisemo krapinskog coveka, da ga ozivimo.

...cemu sve to... sta ce nam krapinski covek i dinosaurusi...?

....btw mislim da svaki vestacki zivot ne moze da donese nista dobro posto je nemoguce da se kontrolise tj nikad se ne zna kad ce da izmakne kontroli...

gorran2 23:42 31.07.2010

Re: Zadivljujuće

vestacki zivot ne moze da donese nista dobro posto je nemoguce da se kontrolise tj nikad se ne zna kad ce da izmakne kontroli...

Kamo sreće da je samo veštački takav...

blogovatelj 23:43 31.07.2010

Re: Zadivljujuće

Ako bi nam neko dao samo sekvencu baza nekog genoma, recimo nekog dinosaurusa, onda bi bilo, barem u principu, moguce da se ta zivotinja "ozivi".

Чудестеније...
До сада су људи уништавали друге врсте.
Сада ће почети да их креирају.
Које ли ће тек промене онда у ланцима исхране да се десе, то нико не може да зна.
Добро, неће се ово десити за наших живота, али десиће се вероватно једног дана.
А онда...
Чудестеније...

nsarski 23:46 31.07.2010

Re: Zadivljujuće

...cemu sve to... sta ce nam krapinski covek i dinosaurusi...?....btw mislim da svaki vestacki zivot ne moze da donese nista dobro posto je nemoguce da se kontrolise tj nikad se ne zna kad ce da izmakne kontroli...

Pa, izmedju ostalog, to bi nam omogucilo da bolje razumemo nas zivot, njegov nastanak, itd. Slicno bi se moglo reci za pokusaj traganja za vanzemaljskom inteligencijom (SETI projekat).
Istina, tvoje vidjenje je legitimno - mnogi ljudi smatraju da su ovakve stvari nepotrebne. Ja smatram drugacije, ali razumem tvoj stav.

loader 23:52 31.07.2010

Re: Zadivljujuće

jesen92:
...cemu sve to... sta ce nam krapinski covek i dinosaurusi...?

Uh, bre, Jeseni... Nemojte tako. Slično se govorilo i za računare. Na kraju ispade da bez njih ne bismo mogli da blogujemo

nsarski 23:52 31.07.2010

Re: Zadivljujuće

До сада су људи уништавали друге врсте.
Сада ће почети да их креирају.

Pa, koliko znam, postoji ozbiljan napor da se klonira mamut. DNK postoji...

Postoje hiljade biljnih i zivotinjskih vrsta koje su nestale tokom evolucije na Zemlji. Sta je lose u tome da neke od njih rekreiramo i pokusamo da razumemo njihovu biologiju?
Ili da upotrebim jednu analogiju: ja mislim da je dobro da se, na primer, Kalemegdanska tvrdjava obnovi, ocuva i stoji tu gde stoji. Mozda ona moze da se zapusti do kraja i na njenom mestu da se izgradi heliodrom i tobogan za decu da se spustaju u reku, ali ja sam ipak za to da se ona ocuva. Gradjevinski, ona je jedna glomazna struktura koja zauzima mnogo prostora u centru grada gde bi bilo korisnije da imamo parking.

loader 00:12 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

Sasvim sam svestan moguće svrsishodnosti pomenutih oživljavanja. Opet, kod mene je nekako mnogo jači utisak divljenja zbog samog saznanja o evoluiranju naših dosega. Taj proces je impresivan.

Iako nije nešto što je najdirektnije vezano za temu posta, dodajem ovaj klip. Kreacija je prilično jednostavna, međutim, kad sam prvi put video scenu osetio sam nešto slično onome što sam osetio nakon vesti da je stvorena sintetička ćelija. Kao što rekoh, neka vrsta tihog ushićenja, zbog prepoznavanja još jednog ljudskog koraka...

jesen92 00:22 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

Pa, izmedju ostalog, to bi nam omogucilo da bolje razumemo nas zivot, njegov nastanak, itd. Slicno bi se moglo reci za pokusaj traganja za vanzemaljskom inteligencijom (SETI projekat).
Istina, tvoje vidjenje je legitimno - mnogi ljudi smatraju da su ovakve stvari nepotrebne. Ja smatram drugacije, ali razumem tvoj stav.

... ne mislim ja da je bilo koje istrazivanje nepotrebno posebno ako nam pomaze da razumemo nas zivot ..samo se plasim uspesnih eksperimenata

u toj oblasti...

nsarski 00:30 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

..samo se plasim uspesnih eksperimenata u toj oblasti...

Da, to je uvek rizik. Mislim da je cela tema koju si pokrenula interesantna. Moje misljenje je da su naucna otkrica, ako ih je moguce napraviti, neminovna. Ako nesto moze da bude uradjeno - bice uradjeno. Drugo je pitanje sta s tim novim znanjem raditi. Ali, to nije naucno pitanje, vec socijalno.
Atomska energija, na primer, je otkrivena sredinom 20. veka. Ljudi su od nje prvo napravili bombu, a tek kasnije nuklearne elektrane. U pitanju je paket aranzman, cini mi se. Svaka stvar moze da ima visestruku namenu, i pitanje je drustvene odgovornosti u koju ce se svrhu koristiti. To sa naukom nema mnogo veze.

jesen92 01:10 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

Postoje hiljade biljnih i zivotinjskih vrsta koje su nestale tokom evolucije na Zemlji. Sta je lose u tome da neke od njih rekreiramo i pokusamo da razumemo njihovu biologiju?

..uslovi u kojima su te vrste bitisale bili su sigurno drugaciji od danasnjih...zbog promena uslova zivota se verovatno i desila evolucija pa mi se cini manje verovatnim da bi njihov kambek bio uspesan...Na primer, da li je sastav vazduha bio isti u vreme dinosaurusa i danas? koji je bio vazdusni pritisak? kolika je bila prosecna vlaznost? koje su bile prosecne temperature? cime su se hranili ?...itd
...koliko mogu da zakljucim istrazivanja se krecu na dva koloseka...jedan je "vaskrsenje" izumrlih vrsta kloniranjem(ako postoji DNK) a drugi je stvaranje sintetickog zivog organizma....sve je to ok dok je na nivou "laboratorijskog uzorka"..a sta bi bilo kad se izadje iz tog okvira tesko je predvideti..to je jedini razlog zbog cega sam ja "protiv"...

jesen92 01:23 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

i pitanje je drustvene odgovornosti u koju ce se svrhu koristiti. To sa naukom nema mnogo veze.

..otuda i postoji strah...znaci, ne zbog nauke vec zbog drustvene odgovornosti...a znamo da su se ljudi kroz vekove uglavnom pokazali kao drustveno neodgovorni...
..zbog toga me ne bi cudilo da jednog dana neko srusi kalemegdansku tvrdjavu i napravi parking....

jesen92 01:38 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

Uh, bre, Jeseni... Nemojte tako. Slično se govorilo i za računare

..e pa nije slicno...racunari su nesto novo a krapinski covek je nesto staro

loader 01:46 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

. . ko će s vama na kraj . .

Ali... biće jednog dana i ono:
"Donesite svoj stari računar i dobićete novog Krapinskog čoveka s popustom od 50%

babela 03:19 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

Onda bi tom logikom mogli da naprave takvu sekvencu DNK idealnog coveka u budcnosti sa :plavim ocima,krupnog,vrlo inteligentnog ali za to su potebne zaista decenije i multidisciplinaran pristup.
Za pocetak poznate vrste da se ozive ili barem sacuvaju u vidu koda,hm nije lose

bauer. 04:10 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

Postoje hiljade biljnih i zivotinjskih vrsta koje su nestale tokom evolucije na Zemlji. Sta je lose u tome da neke od njih rekreiramo i pokusamo da razumemo njihovu biologiju?

Životinjske vrste su nestajale u kataklizmama, ili su gubile u borbi za opstanak. Ali imamo primere ljudskih intervencija kroz istoriju, kao ono gore sa pčelama, ili kada smo se skakavcima (čini mi se) borili protiv krompirove zlatice, pa posle nismo znali šta ćemo sa skakavcima...

Osetljiv je to teren, ali ja sam za to da se istražuje, naravno. Možda se ispostavi da je Volt Dizni bez potrebe dao da mu se telo očuva zamrznuto. Možda će u budućnosti biti dovoljno samo par vlasi kose od pokojnika, pa da se on rekonstruiše. A šta se dešava u tom slučaju sa informacijom? Da li se informacija gubi u trenutku smrti ili možda ostaje zapisana u nekim od junk gena?

nsarski 06:20 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

A šta se dešava u tom slučaju sa informacijom? Da li se informacija gubi u trenutku smrti ili možda ostaje zapisana u nekim od junk gena?

DNK je nestabilan molekul i vremenom se raspadne. Ovaj raspad je nekad brzi nekad sporiji u zavisnosti od uslova u kojima se nalazi. Od svih fosilnih uzoraka Neandertalskog coveka koje posedujemo, samo taj iz Krapine sadrzi (u butnoj kosti, cini mi se) fragmente DNK koji su delimicno upotrebljivi. Valjda zato sto su uslovi u pecini relativno stabilni, i sto su fosilni ostaci imali malo dodira sa spoljnim svetom. Otprilike kao kad bi nasli krhotine neke posude iz Antickog vremena i na osnovu njih rekonstruisali kako je izgledala ta posuda u originalu. Sa DNK je to nesto slozenije, ali princip je isti.
Medjutim, DNK moze da se ocuva na temperaturi od oko -80 stepeni (ona se tako i cuva u laboratorijama).
Za Venterovu tehnologiju je potrebno samo znati sekvencu, i onda ceo DNK moze laboratorijski da se sintetise. Barem u principu.

nsarski 06:31 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

Onda bi tom logikom mogli da naprave takvu sekvencu DNK idealnog coveka u budcnosti sa :plavim ocima,krupnog,vrlo inteligentnog ali za to su potebne zaista decenije i multidisciplinaran pristup.

Pa, i to je jedna od ideja. Da se napravi custom made genom. Mada taj ideal "plave oci, visok, leeep, metar osamdeset dva - idemo na metar osamdeset sest" je ideal samo u nekim sredinama, i u glavi Radovana III. :)
Ali, u principu - da. Istina, nacekacemo se dok se cela ideja prakticno ostvari. Za sada smo kod bakterija.
Venter je, inace, pominjao da se sintetisu bakterije koje bi se hranile naftom prolivenom u more. Istog dana kad je Venter objavio svoj rezultat, doslo je do onog prolivanja nafte u meksickom zalivu - najvece man-made ekoloske katastrofe u istoriji covecanstva.

blogovatelj 07:30 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

Postoje hiljade biljnih i zivotinjskih vrsta koje su nestale tokom evolucije na Zemlji. Sta je lose u tome da neke od njih rekreiramo i pokusamo da razumemo njihovu biologiju?

Ma nisam ni sam pametan.
Razmisljam celo poopodne i vece o tome.
Sve ja to razumem da je OK kreirati vrstu koja je izumrla pa je onda izucavati. To ce nesumnjivo doneti neku korist ljudskom rodu.
A sta kad se desi beg te vrste iz kaveza u prirodu?
Ovde ne mislim na mamuta, jer ce mamuta naci i ubiti ako je bas neophodno.
Ovde mislim na bakteriju, virus, insekta ili nesto slicno. Tako nesto kad pobegne pocinje nekontrolisano razmnozavanje i menja cele lance ishrane na svakojake nacine.
Kao sto se desilo da zecevi pobegnu sa broda u prirodu u Australiji pa ih je sada vrlo tesko kontrolisati.
Zamisli beg neke smrtonosne bakterije. A mozda neko toj bakteriji i namerno otvori vrata da odseta u prirodu?!

nsarski 07:41 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

Zamisli beg neke smrtonosne bakterije. A mozda neko toj bakteriji i namerno otvori vrata da odseta u prirodu?!

Pa, ako se zna tacno genetski kod neke bakterije, onda se moze znati i kako tu bakteriju neutralisati. Uostalom, veci problem su virusi, ukljucujuci danasnje, koji brzo mutiraju pa se lek za jednu verziju ne moze primeniti na drugoj. Na primer, kad se pojavio virus pticijeg gripa, prvi korak je bio da se sekvencira njegov genom.
Kod drugih zivotinja ili biljaka koje se razmnozavaju parenjem (ukrstanjem) ne razumem kako bi se oni razmnozili slicno zecevima ako postoji samo jedan primerak, ili samo malo njih na razlicitim stranama sveta.
U svakom slucaju, rigorozne mere sigurnosti su neophodne kod ovakvih istrazivanja i eksperimenata.

dragan7557 07:53 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

Da, ovo je svakako prvi korak. Venter ima mnogo vece ambicije,

Objasni ti nama lepo šta je komercijalna motivacija ovog igranja "Boga" i kome koliko love to može da donese?

Venter i saradnici su ubacili takve “junk” sekvence u svoj sintetički kod. Na njima pišu imena svih saradnika na ovom projektu, uključujući i njihove e-mail adrese.

Nadam se da nisu "zaboravili" da navedu brojeve svojih bankovnih računa u božanstvenom nizu Kreatora?

Tradicija žvrljanja imena od tarabe preko zida WC a eto stiže i do molekularnog nivoa.

cerski

nsarski 07:57 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

Objasni ti nama lepo šta je komercijalna motivacija ovog igranja "Boga" i kome koliko love to može da donese?

JCVI je not-for-profit organizacija.

Tradicija žvrljanja imena od tarabe preko zida WC a eto stiže i do molekularnog nivoa.

A koliko se tek zvrlja po blogovima! (Da nije grafita na zidovima Pompeje, ne bi nikad saznali kako su stari Rimljani izgovarali neke reci, btw.)

Nebojsa Krstic 08:12 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

ja mislim da je dobro da se, na primer, Kalemegdanska tvrdjava obnovi, ocuva i stoji tu gde stoji.

He, baš sam o tome razgovarao sa nekim prijateljima, nema dva dana.

blogovatelj 08:38 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

Pa, ako se zna tacno genetski kod neke bakterije, onda se moze znati i kako tu bakteriju neutralisati. Uostalom, veci problem su virusi, ukljucujuci danasnje, koji brzo mutiraju pa se lek za jednu verziju ne moze primeniti na drugoj. Na primer, kad se pojavio virus pticijeg gripa, prvi korak je bio da se sekvencira njegov genom.

Za biologiju i genetiku sam laik, tako da samo glasno razmisljam. Nista vise.
A opet mi je skroz creepy ovo:

naučnici J. Craig Venter Instituta su objavili da su, posle 15 godina istraživanja, uspeli da konstruišu prvu sintetičku bakterijsku ćeliju

Prva asocijacija mi je neka fabrika, pokretna traka, ulaze sirovine, a izlaze zivi stvorovi.

dragan7557 09:01 01.08.2010

Re: "Zadivljujuće" ili Zadivljujuće?

Kao što rekoh, neka vrsta tihog ushićenja, zbog prepoznavanja još jednog ljudskog koraka...

Vala i u Domanovićevom Vođi su sledbenici napravili Korak! Jebeš smer, Korak je bitan.

cerski

bauer. 09:17 01.08.2010

Re: "Zadivljujuće" ili Zadivljujuće?

Cerski, Gordanac je postavila, odmah ovde dole, ispod ovog komentara, odličan link. Evo, i ja ga postavljam, ponovo. Mislim da bi trebalo da ga pogledaš. Najtoplije, i najiskrenije preporučujem.

dragan7557 09:22 01.08.2010

Re: non profit?

JCVI je not-for-profit organizacija.

Sa 250.000 kvadratnih stopa laboratorijskog i komercijalno atraktivnog prostora, Rockville, Maryland i San Diego California, i preko 400 top scientists and staff?

Uzgred 'there is no free lunch'- kažu neki.

cerski

dragan7557 09:25 01.08.2010

Re: "Zadivljujuće" ili Zadivljujuće?

bauer.
Cerski, Gordanac je postavila, odmah ovde dole, ispod ovog komentara, odličan link. Evo, i ja ga postavljam, ponovo. Mislim da bi trebalo da ga pogledaš. Najtoplije, i najiskrenije preporučujem.

Hvala pogledaću.

cerski

GajaR 09:49 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

loader:

Da, zadivljujuće. Naravno, ovakve poduhvate uvek prati strah da bi nešto moglo da pođe krivim putem, ili da bude zloupotrebljeno. Juče-preključe je ponovo bila emisija o afričkim pčelama ubicama, odnosno načinu na koji su se, nehatom, tokom eksperimenta, otele kontroli i proširile na oba američka kontinenta. Ali, da smo se uvek bojali pogrešnih koraka i da smo usled toga odustajali od istraživanja, naš rod bi ostao na onom prvobitnom stadijumu.

Velike šanse koje donosi ovo novo umeće J.C. Venter-a, vidim u dosad bezuspešnoj borbi protiv komaraca
„To je bakterija Bacilus Turinienzis izraelenzis. To je najekološkije sredstvo za suzbijanje komaraca koje trenutno postoji. Specifičnost ovog materijala je u tome što je maksimalno selektivan. Znači uništava samo larve komaraca, a za sva ostala živa bića je to samo običan protein. Kada recimo riba pojede tu bakteriju to je za nju kao kada mi pojedemo jaje za doručak. Potpuno bezopasno i hranljivo. Međutim kada larve komaraca unesu taj protein, on uništava njihov sistem za varenje i one crkavaju."
Kada budemo odgovorajuću sekvencu koja jede utrobu larve komarca ugradili u neku mnogoprisutniju bakteriju no što je to Bacilus Tutinienzins, koja živi u pustinji, život će nam biti "manje mukotrpan", ha, ha!

babela 10:45 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

Mada taj ideal "plave oci, visok, leeep, metar osamdeset dva - idemo na metar osamdeset sest" je ideal samo u nekim sredinama, i u glavi Radovana III. :)

Naravno da je to bilo krajne ironicno.Ali svakako da cilj ovakvih projekta,kao i svaki kada se radi na ovakvim model sistemima(bakterija,saharomices.c. i Drosophilla m.) jeste da se podigne na sisarski model.Ta industriski potkovana prica za dobijanje novca jeste prvi korak.
Inace koliko znam vec postoje evolutivno "mutirani"oblici bakterija koji se hrane kerozinom.A ta prica sa ekologijom je stara prica.
Sinteza DNK se i radi na kvascu upravo zbog toga sto bakterije neposeduje sve mehanizme za sintezu DNK(prokariote su),tako se sve sinteze proteina danas rade na kvascu,ova sinteza dirigovane DNK je ogroman napredak i otvara mnoga vrata.

myredneckself 11:28 01.08.2010

Veštačka forma života

nsarski
..samo se plasim uspesnih eksperimenata u toj oblasti...

Da, to je uvek rizik. Mislim da je cela tema koju si pokrenula interesantna. Moje misljenje je da su naucna otkrica, ako ih je moguce napraviti, neminovna. Ako nesto moze da bude uradjeno - bice uradjeno. Drugo je pitanje sta s tim novim znanjem raditi. Ali, to nije naucno pitanje, vec socijalno.
Atomska energija, na primer, je otkrivena sredinom 20. veka. Ljudi su od nje prvo napravili bombu, a tek kasnije nuklearne elektrane. U pitanju je paket aranzman, cini mi se. Svaka stvar moze da ima visestruku namenu, i pitanje je drustvene odgovornosti u koju ce se svrhu koristiti. To sa naukom nema mnogo veze.

OK, Dr Venter, kad za jedno 50 godina ljudi budu pozvani u rat roboti vs divovi mutanti iz eksperimenata sa genomima, znaćemo ko je kriv i ko je kolovođa.
Glasnika o ovoj vesti na blogu B92 za ovaj region, lično ću braniti do poslednje trunke snage, pod uslovom da naprave novu mene, jer sumnjam da ću preteći do tada u ovom sastavu.

Edit:
Sada sam primetila da je bolje da napišem "braniću" nego "lično ću braniti", jer je reč lično, uz prvo lice futura, nepotrebna. Čisto, da se ona nova "ja" jednog dana ne stidi.

PS
i ne bruka glasnika

jesen92 11:28 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

Venter je, inace, pominjao da se sintetisu bakterije koje bi se hranile naftom prolivenom u more.

nisam sigurna da je o toj bakteriji rec ali sam slusala neku vest na tv o sintetickoj bakteriji koja bi nam pomagala u zastiti zivotne sredine ...odmah su dali i misljenje neke naucnice(to je vrlo vazan podatak -naucnica a ne naucnik

) koja je izjavila da bi takva bakterija mozda vise odmogla nego pomogla tj da bi odradila svoj zadatak ali da bi njeno delovanje na drugi nacin poremetilo funkcionisanje ekosistema....neutralizaciju posle izvrsenog zadatka nije pominjala....ko da povata tako malecka plus nevidljiva stvorenja

nsarski 11:31 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

jesen92
Venter je, inace, pominjao da se sintetisu bakterije koje bi se hranile naftom prolivenom u more.
nisam sigurna da je o toj bakteriji rec ali sam slusala neku vest na tv o sintetickoj bakteriji koja bi nam pomagala u zastiti zivotne sredine ...odmah su dali i misljenje neke naucnice(to je vrlo vazan podatak -naucnica a ne naucnik) koja je izjavila da bi takva bakterija mozda vise odmogla nego pomogla tj da bi odradila svoj zadatak ali da bi njeno delovanje na drugi nacin poremetilo funkcionisanje ekosistema....neutralizaciju posle izvrsenog zadatka nije pominjala....ko da povata tako malecka plus nevidljiva stvorenja

Ma, ja mislim samo da je u pitanju publicity stunt, Ali, radi, i to je jedino vazno. (Inace, on je rekao da bi, u principu, mogle da se dizajniraju bakterije koje bi se hranile naftom. Kako bi more reagovalo na tolike bakterije niko ne pominje.)

Unfuckable 12:27 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

sta ce nam krapinski covek i dinosaurusi...btw mislim da svaki vestacki zivot ne moze da donese nista dobro posto je nemoguce da se kontrolise

Pa, izmedju ostalog, to bi nam omogucilo da bolje razumemo nas zivot, njegov nastanak

Pa, koliko znam, postoji ozbiljan napor da se klonira mamut. DNK postoji...
Postoje hiljade biljnih i zivotinjskih vrsta koje su nestale tokom evolucije na Zemlji. Sta je lose u tome da neke od njih rekreiramo i pokusamo da razumemo njihovu biologiju?

Ako nesto moze da bude uradjeno - bice uradjeno. Drugo je pitanje sta s tim novim znanjem raditi. Ali, to nije naucno pitanje, vec socijalno

Heh, sasvim dobra razmena, i onda se sapletem kod ovog poslednjeg dela. Naime, iako je tema skroz složena i vodi na različite strane, moja zanimanja i pitanja koja se lagano formiraju dok čitam ovu diskusiju su skroz jednostavna i operativna, da ne kažem baš - svedena.
Ako rekreiramo tog Krapinskog čoveka, ili pak mamuta - ne sumnjam da je primarni motiv utvrđivanje "da li se to uopšte može" - hajde da se zapitamo koliko će oni, kao jedinke bez suprotnog pola (da ne ulazimo u spekulaciju hoće li se "ići" na Njega ili Nju i kako se uopšte opredeliti kog će pola biti kandidat za rekreiranje u 21 veku - "ako ste za Njega - pošaljite sms na..." ) uopšte biti korisni nauci i šta će se zaista (osim spoznaje da je ipak - "moglo" ) od njih saznati, spoznati i naučiti?
Iza toga na redu su ta skroz praktična i svedena pitanja - šta će taj mamut/mamutica da jede, gde će da spava i na koji način će mu/joj se priuštiti uslovi života od pre nekoliko stotina tisuća godina, i koliko će uopšte opstanak i fiziologija takve jedinke biti merodavni i saznajno korisni u uslovima kada je okoliš prenatrpan najraznoraznijim zračenjima, da ne idemo do zagađenja ili sasvim različite ubikvitarne flore od one koja je stolovala u Njihovo vreme?
Ako bude ženka - kako će se hendlovati njeni polni ciklusi da ne idemo dalje - do prirodnih potreba (tu bi se za Krapinca / ku još i našlo neko rešenje, heh - nemam iluzija da bi i filmska industrija imala benefita) i ne upuštamo se u spekulacije i mogućnosti da se netom stvori jedno 55 nvo udruženja tipa "Krapinke u Crnom" ili "Svi smo mi Mamuti" iskreno i dosledno zabrinutih za sudbinu & prava subjekta/objekta eksperimenta.
To nas već dovodi do socio/humano/naučno/kakvegod "iznudice" (koja to i nije) - da se rekreira i partner suprotnog pola.
Eto veselja.

Dakle, mnoga pitanja se otvaraju, ili da se slikovito izrazim:
najlakše je opraviti bebu.
A šta ćemo posle, ko će to da ljulja, hrani, presvlači, vodi u obdanište?

jesen92 12:28 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

Kako bi more reagovalo na tolike bakterije niko ne pominje.)

..pa kazem ti da pominje neka gospodja naucnica..

nsarski 13:59 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

Unfe, imas pravo sve sto kazes. Ipak, od takvih eksperimenata moze da bude visestruke koristi. Moja omiljena opinionatorka Olivia Judson iz NYTimesa je do nedavno imala kolumnu i pisala o pitanjima iz biologije. U tekstu The Fantasy Genome Project ona predlaze, i navodi dobre argumente, da se sekvencira Latimeria chalumnae

Ta riba, koja ima i nesto nalik na pluca, je, verovalo se nestala pre 70 miliona godina, a onda je, na opste zaprepascenje, 1938. pronadjen zivi primerak u vodama Amazona!
To bih voleo da vidim sekvenciranog!

Ili pazi ovo: sand fish.

Guster koji pliva pod peskom. Ne verujes?

Pogledaj ovo:

Unfuckable 14:16 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

meni uopšte nije sporno to da li treba ili ne treba ići u tom pravcu, (uostalom, kako god bilo - jasno je da će se ići) ja sam uvek za malo dobre avanture

Ono što mene zanima je na koji će se način "hendlovati" obični, svakodnevni (a neminovni) problemi koji će pratiti tu priču, kao i validnost dobijenih podataka.
Da svedem: razmišljajući u tom pravcu - mislim da je (paradoksalno) najlakše "rekreirati" tog nekog mamuta.(Zvuči baš blesavo, ali baš to mi se vrzma po glavi.)
Ali - kako ga održati i šta sa njim tačno uraditi, i koliko ćemo uopšte biti sigurni da je on (ne genotipski, jer to je nesumnjivo, već fenotipski, uzevši u obzir okolnosti "21 veka". Planeta nije onakva kao u vreme mamuta, klima nije ista, ništa nije isto) baš ta autentična jedinka od pre par milijuna godina, a sve to opet projektovano na podatke i saznanja koja ćemo dobiti - to je ono što mene kopka dok čitam sve ovo i to je (po meni) daleko veći izazov.

ps: gugi je apsolutni car

loader 14:41 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

cerski:
Objasni ti nama lepo šta je komercijalna motivacija ovog igranja "Boga" i kome koliko love to može da donese?

Verujte, postoji, osim novca, i drugih stvari na ovom svetu. I, verujte, ima ljudi kojima su te druge stvari bitnije od novca.

dragan7557 20:49 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

loader
cerski:
Objasni ti nama lepo šta je komercijalna motivacija ovog igranja "Boga" i kome koliko love to može da donese?

Verujte, postoji, osim novca, i drugih stvari na ovom svetu. I, verujte, ima ljudi kojima su te druge stvari bitnije od novca.

U napisano nikad nisam ni sumnjao, jer bih onda opovrgavao svoje stavove.

Skupiti na jednom mestu preko 400 visoko obrazovanih ljudi koji odgovaraju postavljenim uslovima (ako je tako) predstavlja svakako uspeh.

Naravno novac nije uvek na prvom mestu (imaju razni interesi, potrebe i sl.), pa onda se kaže "it's only fucking money."

cerski

loader 22:55 01.08.2010

Re: Zadivljujuće

da.... nego, čini mi se da previše pričamo o novcu na blogu koji objavljuje nesvakidašnje rezultate ljudi potpuno posvećenih istraživanju graničnih područja nauke ...

haylee 16:40 02.08.2010

Re: Zadivljujuće

nsarski
...cemu sve to... sta ce nam krapinski covek i dinosaurusi...?....btw mislim da svaki vestacki zivot ne moze da donese nista dobro posto je nemoguce da se kontrolise tj nikad se ne zna kad ce da izmakne kontroli...

Pa, izmedju ostalog, to bi nam omogucilo da bolje razumemo nas zivot, njegov nastanak, itd. Slicno bi se moglo reci za pokusaj traganja za vanzemaljskom inteligencijom (SETI projekat).
Istina, tvoje vidjenje je legitimno - mnogi ljudi smatraju da su ovakve stvari nepotrebne. Ja smatram drugacije, ali razumem tvoj stav.

pa, problem je u tome sta ce ko da radi sa novom tehnologijom.
Mozemo da ljude lecimo od raka, a mozemo da pravimo i univerzalne vojnike.
Iz iskustva sa, recimo, atomskom fisijom, treba se brinuti o posledicama.
Mislim da je eticki primitivan midnset koji namece 'napredni kapitalizam' nespreman da rukovodi ovako necim.

pre nego sto pocnemo da se igramo evolucijom, treba i sami da to ucinimo na socijalnom i psiholoskom planu.

mikele9 09:33 03.08.2010

Re: Zadivljujuće

Postoje hiljade biljnih i zivotinjskih vrsta koje su nestale tokom evolucije na Zemlji. Sta je lose u tome da neke od njih rekreiramo i pokusamo da razumemo njihovu biologiju?

I nestaju svakodnevno! I pored realne mogućnosti da se istraživanja i rezultati iskoriste u druge svrhe, slažem se s tvojim stavom.

Ili da upotrebim jednu analogiju: ja mislim da je dobro da se, na primer, Kalemegdanska tvrdjava obnovi, ocuva i stoji tu gde stoji. Mozda ona moze da se zapusti do kraja i na njenom mestu da se izgradi heliodrom i tobogan za decu da se spustaju u reku, ali ja sam ipak za to da se ona ocuva. Gradjevinski, ona je jedna glomazna struktura koja zauzima mnogo prostora u centru grada gde bi bilo korisnije da imamo parking.

Dajbože da Đilas ne pročita tvoj blog, inače bi koliko odmah sve stoletne kestenove, lipe, borove, čemprese, tuje, smreke i ine biljke, proglasio bolesnim i dao znak za start seče istih

GajaR 14:58 03.08.2010

Re: Zadivljujuće

Dajbože da Đilas ne pročita tvoj blog, inače bi koliko odmah sve stoletne kestenove, lipe, borove, čemprese, tuje, smreke i ine biljke, proglasio bolesnim i dao znak za start seče istih

Nemoj da si tak'i Mikele brate; Gradonačelnik bi tu sazidao još veću, još lepšu i još stariju tvrđavu...i sva novoposađena stabla drveta bi bila još zdravija i veća (u obimu)...

Uf...hvata me vrtoglavica...

Atomski mrav 19:50 03.08.2010

Re: Zadivljujuće

A mozda neko toj bakteriji i namerno otvori vrata da odseta u prirodu?!

gordanac 23:08 31.07.2010

:)

e, đe me nađe! :))
Više od pola dana sa veseljem provedoh sa Matt Ridley (i s raznima oko njega),( a nije troll zato što je u vezi sa citatom) :

Što ne umem da napravim, ne mogu ni da razumem – R. Feynman

Naime, Matt Ridley ima jednu zanimljivu, pitku, sjajnu priču koju ju ispričao pre dve nedelje u Oxford-u, na TED GLOBAL, koja nosi naslov:

"When ideas have sex"

(na linku kojim se nastavlja ovaj tekst je isti snimak sa TED, ali i sa titlovima na srpskom, traje 18:27, nećete se pokajati ako pustite da vas Matt Ridley zabavi, na srpskom ili engleskom, svejedno, taj titlovani video ne umem da "embed", zato stavljam link))

Met Ridli: Kada ideje upražnjavaju seks

Naime, kao i u svojim ranijim knjigama i člancima, Matt Ridley razvija jednu zanimljivu priču o razvoju ljudske vrste, tvrdeći da će nam biti sve bolje ("Rational Optimist" ) i, ne obazirući se na osporavanja, postao je ime koje se prilično često sreće ako se krene u skitnju internetom, a sa temama genetike, evolucije, socijalnog razvoja.
On, inače tvrdi da mi umemo sami da napravimo strašno malo stvari (ako uopšte ikakvu) i da je stvorena kompleksna zavisnost između svih koji nešto prave, tako da je svako samo delić procesa u koji se niko ne razume u celini, ali svako se razume samo u deliću koji pravi (na video klipu je dat primer neolitske sekire i kompjuterskog miša, a sa referencom na Leonard Read i čuveni esej iz pedesetih "I, pencil" ). I šašavo i zabavno i - inspirativno.

Inače - ostavljanje svojevrsnog i posebnog "potpisa" je vrlo popularan sport među raznim strukama, mislim da programeri to ne propuštaju, kao ni razni drugi koji ostavljaju poruke kao šifre u skoro svemu što naprave.

p.s.
...a mogla sam i da se kladim da će ostaviti neku od reči koje nam je ostavio James Joyce...("silence, exile and cunning" je verovatno već rezervisano za sledeći put :))

nsarski 23:21 31.07.2010

Re: :)

Inače - ostavljanje svojevrsnog i posebnog "potpisa" je vrlo popularan sport među raznim strukama, mislim da programeri to ne propuštaju, kao ni razni drugi koji ostavljaju poruke kao šifre u skoro svemu što naprave.

Hehe, koliko znam, ova moda je najrasprostranjenija medju ljudima koji prave kompjuterske cipove. "Kilroy was here!"

P.S. Sada se radi na tome da se biolosko oruzje slicno oznaci, pa bi tako prilikom sledeceg "antrax attack" tacno znali iz koje laboratorije potice bakterija. (Ona sto je koriscena pre devet godina je iz jedne laboratorije u Ajovi :) )

brandname 01:09 01.08.2010

Re: :)

Inače - ostavljanje svojevrsnog i posebnog "potpisa" je vrlo popularan sport među raznim strukama

Uprkos činjenici da umetnička dela - kao celine - predstavljaju, ako išta, upravo jedan autentičan i originalan potpis autora, pisci i umetnici, čak i oni najneskloniji mistifikatorskim manirizmima ove vrste, vole da dosole, pa umeću razne interne fore u svoje "stvorove". Anagramska imena likova, toponimi, datumi ili fiktivna bibliografija - da ostanemo u okvirima jezičkog umetničkog dela - neka su od najpopularnijih rešenja.
Izbor Džojsa višestruko je opravdan, između ostalog i zato što je njegov opus - kriptičan po sebi - prepun takvih, samo upućenima upućenih, šifri.
Pitahu ga - pred smrt, nakon "Finegana" - kojim bi putem krenuo kada bi se nalazio na početku književne karijere?
Reče: ka jednostavnosti...

srdjan.pajic 01:04 02.08.2010

Re: :)

nsarski
Inače - ostavljanje svojevrsnog i posebnog "potpisa" je vrlo popularan sport među raznim strukama, mislim da programeri to ne propuštaju, kao ni razni drugi koji ostavljaju poruke kao šifre u skoro svemu što naprave.

Hehe, koliko znam, ova moda je najrasprostranjenija medju ljudima koji prave kompjuterske cipove. "Kilroy was here!"

I ne samo "kompjuterske"

ivana23 23:31 31.07.2010

***

nsarski 23:36 31.07.2010

Re: ***

A lepo nas je Vatikan upozorio...

gordanac 00:37 01.08.2010

:)

odlično!

ivana23:

...a može i ovako:

i - nova živuljka, itself:

Aleksandar Stosic 23:44 31.07.2010

:)

sa zadovoljstvom sam procitao vas blog. moje znanje o ovoj temi je skromno za komentarisanje, ali ipak volim da procitam, poslusam ili pogledam ovakve, tim pre jer u porodici imam osobe koji se time naucno bave i s vremena na vreme nas edukuju u tom smeru.

nsarski 23:59 31.07.2010

Re: :)

Hvala, to je bio i cilj ovog teksta - da zainteresuje ljude.

docsumann 04:58 01.08.2010

keep going ...

GajaR 05:30 01.08.2010

veštački/virtuelan

gde me nađe...
Odmah da ti priznam: život bi mi bio monoton da nema tvojih inspirativnih blogova. Samo, u poslednje vreme imaš ih premalo. Jel to ne pogoduje beogradska klima? U svakom slučaju mene inspiriše da te pitam:

Ova vest je odmah postala svetska senzacija, i objavljena je najčešće pod naslovima “Naučnici stvorili veštački život”, ili sličnim bomba...

Lepo, kažeš veštački život,ali koja je razlika između veštačkog života i paralelnog života?
Naime, razumem da je to "umjetno" stvaranje DNK sekvenci u okviru koda jedne najprostije bakterije, kao što je M.mycoides stvaranje novog života. Sad se pitam(o): koja je razlika između nove bakterije i novog virusa (naravno, kompjuterskog virusa)? (tu podrazumevam i složenije strukture, kao što su Trojanac i sl.). Živi svoj život i "živuljka" koju je izmislio J. Craig Venter, a živi život i neki riskware, kojeg je izmislio Haker. I jedan i drugi "živuljak" mogu da se "napipaju"; i dok su živi ostavljaju izvesne tragove. Neki, (npr. naš poznati bloger Milan Novković), smatraju da je izvesno da se razlike između stvarnog i virtuelnog sve manje uočljiva, odnosno, da virtuelno postaje "sve životnije"!
Znači li to, dragi nsarski, da će jednog dana neki genijalni haker (čitaj: Svevišnji/Jahve) da nas bukvalno teleportuje diljem svemira???

dragan7557 08:05 01.08.2010

Re: veštački/virtuelan

Znači li to, dragi nsarski, da će jednog dana neki genijalni haker (čitaj: Svevišnji/Jahve) da nas bukvalno teleportuje diljem svemira???

Venter i saradnici su ubacili takve “junk” sekvence u svoj sintetički kod. Na njima pišu imena svih saradnika na ovom projektu, uključujući i njihove e-mail adrese.

Sa sve autorskim pravima. Naravno buduće mesto teraforming Marsa pa onda dalje sa Enterprise u osvajanje.

Pošto je već spomenut TED vredi videti i osvrt David Deutsch-a u vezi sa "našim" mestom u "našem" privatnom kosmosu.

cerski

nsarski 08:08 01.08.2010

Re: veštački/virtuelan

Sa sve autorskim pravima.

Ja ne vidim sta je tu toliko lose. I Leonardo se potpisivao ispod svojih slika. I Sekspir na svoje drame. I cerski na svoje komentare - sto mnogi blogeri ne rade.

dragan7557 08:09 01.08.2010

Re: veštački/virtuelan

nsarski
Sa sve autorskim pravima.

Ja ne vidim sta je tu toliko lose. I Leonardo se potpisivao ispod svojih slika. I Sekspir na svoje drame. I cerski na svoje komentare - sto mnogi blogeri ne rade.

Nisam ni tvrdio da ima nešto loše u potpisivanju. Uzgred nije sve što napišem kritika.

cerski

dragan7557 08:17 01.08.2010

Re: veštački/virtuelan

Uz, Dobro Jutro, bih te zamolio da jedan od dva duplirana teksta brišeš kao višak.

Čini mi se da primećujem i neku kritičnost prema:

Ova vest je odmah postala svetska senzacija, i objavljena je najčešće pod naslovima “Naučnici stvorili veštački život”, ili sličnim bombastičnim prikazima.

stanju u društvu koje od svega pravi senzaciju. Pozitivan pomak?

cerski

GajaR 09:31 01.08.2010

Re: veštački/virtuelan

U predhodnom postu, pomenuo sam blogera Milana Novkovića, ali nisam napamet znao da prilepim sledeći citat i da dam link:

Kurzwell ceni da će tada otprilike i kompjuteri postati pametni koliko i ljudi. I ovde se moja digresija otprilike i završava, znam da je mnogima ovo poređenje inteligencije mašina i ljudi neprijatno koliko i majmuni u odelima. Ipak, pretpostavljam, navikli smo se na plombe, veštačke kukove, pacemakere, XP I Vistu pa ćemo se naviknuti i na sve pametnije programe.

izvinjavam se Novkoviću!
___________________________
Kada sam pominjao virtuelne "živuljke" mislio sam na tekst Milana Ćirkovića: POSTBIOLOŠKA EVOLUCIJA KAO SUDBINA...

Takođe zahvaljujem i njima za inspiracije za ovaj post

dragan7557 10:51 01.08.2010

Re: veštački/virtuelan

: EVOLUCIJA KAO SUDBINA

Možda ne bi bilo loše jednom na ovom blogu razlučiti pojam Evolucija i pojam Teorija Evolucije pošto su u pitanju dve različite "stvari."

Evolucija je biološka pojava.

Teorija Evolucije je objašnjenje ove pojave, koja objašnjava kako ova pojava "teče.":
Dve važne geološke polazne tačke su:

1. Visoka starost planete Zemlje.
2. Interpretacija fosila kao ostataka ili tragova zivotnih formi koje su stvarno živele (postojale).

Biloške polazne tačke se odnose na razmnožavanje, individualnu varijaciju, naslednost i uticaj životne okoline.

Biolog Ernst Mayr je "poređao" ove tačke u sledeći red:

1. Razmnožavanje-over produktivitet potencijalnih naslednika iz potencijalno eksponencijalnog rasta populacija (superproduktivitet).
2. Ustanovljeni steady-state, stabilitet populacija.
3. Ograničenost izvora poput hrane, zaštite, itd.

Zaključak(I) iz ovih posmatranja se može zaključiti da postoji borba za opstanak (struggle for life) između individua.

4. svaka individua je unikatna individualna varijacija.
5. Deo individualnih varijacija je nasledan.

Zaključak (II) diferencirano preživljavanje je određeno ekološkim okolnostima. Ovo se često pogrešno poistovećuje sa tzv. prirodnim okolnostima.

doslo je do onog prolivanja nafte u meksickom zalivu - najvece man-made ekoloske katastrofe u istoriji covecanstva.

Zaključak (III) Tokom vremena ovo vodi evoluciji (populacije se menjaju) i eventualno nastaju nove vrste.

cerski

p.s.

Ljudi su od nje prvo napravili bombu, a tek kasnije nuklearne elektrane. U pitanju je paket aranzman, cini mi se.

Svaka stvar moze da ima visestruku namenu, i pitanje je drustvene odgovornosti u koju ce se svrhu koristiti.

To sa naukom nema mnogo veze.

Ako sa naukom nema veze onda mi se čini da nauka postaje sama sebi cilj a odgovornost prebacuje na u odnosu na nauku pasivno društvo.

nsarski 10:57 01.08.2010

Re: veštački/virtuelan

Ako sa naukom nema veze onda mi se čini da nauka postaje sama sebi cilj a odgovornost prebacuje na društvo

I am sorry, ali onaj koji je izmislio cekic nije nameravao da napravi oruzje kojim mozete nekoga da ubijete (Trocki je, na primer, ubijen cekicem), on je napravio alat kojim mogu da se zakucavaju ekseri. Slicno vazi i za ostale ljudske izume. Struja sluzi da zagrejete vodu ili osvetlite mrak, ali od nje moze i da se pogine. Da li zbog toga treba pozvati Teslu na odgovornost?

dragan7557 11:19 01.08.2010

Re: veštački/virtuelan

I am sorry, ali onaj koji je izmislio cekic nije nameravao da napravi oruzje kojim mozete nekoga da ubijete (Trocki je, na primer, ubijen cekicem),

Ako tvoju argumentaciju priložimo argumentaciji Matt Ridlley u vezi sa Collective Brain (u međuvremenu sam video snimak) onda bi se moglo tvrditi da uz kolektivnu pamet ide i kolektivna odgovornost (koju mnogi negiraju), osobito na ovom blogu.

Pošto spomenuti Matt polazi od istih intelektualaca kao i Marks: Adam Smit i David Rikardo onda svakako se može tvrditi da je rezultat intelektualnog dobra koji su ova dva stvorila, može biti upotrebljen kao alat za dobijanje dobrog ili lošeg produkta.

Da li zbog toga treba pozvati Teslu na odgovornost?

Čini mi se da je Tesla na kraju odbio da dalje učestvuje u Projektu.

Na TED-u sam pre nekog vremena video i prezentaciju o mogućnosti izbora i manipulaciji istim,kao i zašto društva kolapsiraju Jared Diamond, potražiću u arhivi.

Da izbor treba da bude u funkciji opšteg dobra, nije potrebno dokazivati, ali je svakako u tom kontekstu potrebno odrediti ko snosi odgovornost.

cerski

Milan Novković 18:31 01.08.2010

Re: veštački/virtuelan

osvrt David Deutsch-a

Ovde mi prva asocijacija razbijena vaza NŠarskog :) - David D. onomad objašnjava kako je indukcija impotentna kad je produbljivanje znanja u pitanju.

Npr, od nekoliko fragmenata neke kompleksne razbijene strukture ne može se rekonstruisati ta struktura indukcijom, tj "golom" indukcijom, bez nekog dodatnog, prethodnog znanja. Možemo da indukujemo koliko hoćemo ali tu kompleksnu strukturu nećemo roditi.

I onda nam ne gine mašta, slučajno, Craig V-ovi pištolji pa dedukcija.

Da nema ovakvog pucanja u maglu nikad je ne bismo rasterali i na kraju bismo samo ko ove Dr Wuove bakterije indukovali sve oko nas i ostale bi neke smešne, plitke residual fluktuacije u našem svakodnevnom životu.

Osoba u godinama, gde i sebe svrstavam, može da kaže "pa šta...", zar nije tu negde smisao u nekom lakom jedinstvu sa prirodom oko nas. Možda, ali mi onda zaboravljamo kako smo napravljeni, pravljeni, kovani, dok smo bili mlađi.

Preterano moderiranje ljudske radoznalosti ide protiv evolucije, koja nam je i usadila tu radoznalost, ide protiv prirode, vodi u zatvor. I životinje umeju da budu radoznale, ali, bar ja mislim, među tih nekoliko značajnih mutacija što nam je evolucija podarila spada i naglašena radoznalost.

Ne postoji definitivan algoritam za kretanje i preživljavanje u divljini

kukusigameni 08:35 01.08.2010

Odlican tekst

Ja bih samo dodao:

Life is a bitch, then you die!

d j o l e 08:54 01.08.2010

Šta bi

Na primer, koji je minimalni genom ove bakterije koji je čini funkcionalnom? Naime, ako bi iz sintetičkog koda izbacili neke segmente, da li bi ta bakterija i dalje funkcionisala? Koliko segmenata, i koje, je moguće odbaciti iz sintetičkog koda a da bakterija i dalje živi? Postoji li, dakle, minimalni genom? To su neka od pitanja kojem se ovaj tim trenutno posvetio.

uopšte moglo da znači to koji je minimalni genom koji bakteriju čini funkcionalnom. Ko određuje šta je funkcionalna a šta nefunkcionalna bakterija.

Da li uopšte može da postoji junk gen, ili je neka njegova funkcija nešto što prevazilazi trenutno pojimanje naučnika (slično i zakonima fizike ... ko zna koliko još zakona, na nivoima još nepoznatim ljudima, drže svet u obliku koga poznajemo ili još uvek uopšte i ne poznajemo).

Možda je takav svedeni pristup u genetici nešto čega ljudi najviše i trebaju da se plaše. Šta ako genetičari krenu da nastave da rade to što su uradili sa ovom bakterijom (a sva je prilika da je upravo to pravac kojim će se kretati, pošto je tako bilo i u drugim naukama ... da polako postavljaju ankere na litici uz koju se penju). Da izbacuju i neutrališu gene koje ne razumeju, pa da gledaju šta će onda da dobiju (da bi valjda tako i naučili čemu oni služe kada vide šta su dobili).

Ili je poenta da dokažu da su neki geni stvarno nepotrebni (što deluje ipak malo neverovatno).

p.s.

Inače to subatomsko potpisivanje izgleda da je jedna od prvih stvari koje naučnici učine kada pronađu način kako to da učine. Naprimer, u tehnologiji materijala već je klasika da se studenti postdiplomci potpisuju u molekularnoj rešetci nekog novog materijala, za šta kao dokaz dobijaju snimke svog imena, napisanog na nivou molekula, sa električnim mikroskopom

nsarski 09:49 01.08.2010

Re: Šta bi

uopšte moglo da znači to koji je minimalni genom koji bakteriju čini funkcionalnom.

Pa, ako ne zivi i ne razmnozava se, onda nije funkcionalna (viable).

Da li uopšte može da postoji junk gen

Taj deo DNK koji se zove junk ne kodira za neki protein (sto je uloga gena) niti je poznata funkcija junka. Dakle to nije gen, vec samo neki segment cija je uloga nepoznata (sigurno se zna da on ne kodira nista). Od celog ljudskog genoma preko 80% su junk sekvence (ili neki takav broj, nisam skorije proveravao).

Nije u pitanju da li su neki geni "nepotrebni" vec sa kolikim minimumom gena jedinka jos uvek opstaje. Recimo, covek bez pigmenta (albino) sasvim lepo zivi.

gaston92 10:03 01.08.2010

Re: Šta bi

Kodiranje je sirok pojam

. pre par godina sam citao par radova koje je napisao francuski strucnjak iz teorije Informacija Gerard Battail. On je u tim radovima predlozio ideju (iako naravno to nije dokazao, niti je tvrdio da jeste), da tzv. junk deo DNA-a sluzi kao Error Correction Code, tj. kao redundantni deo koji stiti informaciju od pogresnog prenosa, tj u slucaju DNA, kopiranja.

nsarski 10:11 01.08.2010

Re: Šta bi

On je u tim radovima predlozio ideju (iako naravno to nije dokazao, niti je tvrdio da jeste), da tzv. junk deo DNA-a sluzi kao Error Correction Code, tj. kao redundantni deo koji stiti informaciju od pogresnog prenosa, tj u slucaju DNA, kopiranja.

Da, to je jedno od objasnjenja uloge junk DNK. Prosto je neverovatno da bi priroda bila toliko galantna da 80% DNK nema nikakvu ulogu. Otprilike kao kad bi stampali knjigu u kojoj margine zauzimaju najvise prostora.

d j o l e 10:24 01.08.2010

Re: Šta bi

Nije u pitanju da li su neki geni "nepotrebni" vec sa kolikim minimumom gena jedinka jos uvek opstaje.

Ja se izvinjavam, jasno je šta kažete, ali opet može da se postavi pitanje šta znači jedinka još uvek opstaje.

Vi i kada lišite jedinku nečega možete lakonski da ustvrdite da ona opstaje. Pa zar se oko problema stepena i načina tog lišavanja i opstanka (u različitim oblicima) ne vrte ne samo mnoge nauke, već i ideologije i religije.

nsarski 10:30 01.08.2010

Re: Šta bi

ali opet može da se postavi pitanje šta znači jedinka još uvek opstaje.

U slucaju ove bakterije, dovoljno je da poraste i da se razmnozi (podeli). Njen zivotni repertoar nije mnogo uzbudljiv.
Mislim da je osnovna ideja da se proizvede "minimalni zivot", nesto kao atom zivota za ovu bakteriju.

maksa83 10:44 01.08.2010

Re: Šta bi

Taj deo DNK koji se zove junk ne kodira za neki protein (sto je uloga gena) niti je poznata funkcija junka. Dakle to nije gen, vec samo neki segment cija je uloga nepoznata (sigurno se zna da on ne kodira nista). Od celog ljudskog genoma preko 80% su junk sekvence (ili neki takav broj, nisam skorije proveravao).

Moj omiljeni tutorijal na tu temu (DNA Seen Through The Eyes Of a Coder) to zove "komentari u kodu".

nsarski 10:49 01.08.2010

Re: Šta bi

Moj omiljeni tutorijal na tu temu (DNA Seen Through The Eyes Of a Coder) to zove "komentari u kodu".

Aha, genetika za programere! Sjajno.

d j o l e 11:04 01.08.2010

Re: Šta bi

"komentari u kodu".

Nekada su komentari u kodu važniji od samog koda. Kada se nekad u budućnosti vratite na kod, komentari su ti koji vam pomažu da shvatite aktivni deo programa i da ga promenite u skladu sa nekom novom funkcijom.

Šta će da se desi kada genetičari, ne znajući šta drugo, počnu da pišu svoje email adrese, brišu komentare, i da ostavljaju grafite po komentarima DNK koda ... ko zna kakav će to haos u budućnosti da proizvede.

Učeći da programirate, vi između ostalog učite i kako što bolje da pišete komentare koda.

d j o l e 11:11 01.08.2010

Re: Šta bi

U slucaju ove bakterije, dovoljno je da poraste i da se razmnozi (podeli). Njen zivotni repertoar nije mnogo uzbudljiv.

Što

. Možda njeno postojanje prevazilazi na više načina ovo što ste rekli.

Možda su u tom nerazjašnjenom delu gena ukodovane neke više sinergetske funkcije koje bakterija ima sa okruženjem, i koje je sa njim usklađuju. Bez toga, na primer, ko zna šta bi bakterija na kraju počela da radi.

nsarski 11:18 01.08.2010

Re: Šta bi

Nekada su komentari u kodu važniji od samog koda.

Komentari su kod, samo pisan za programera a ne za kompjuter:)

nsarski 11:23 01.08.2010

Re: Šta bi

Možda su u tom nerazjašnjenom delu gena ukodovane neke više sinergetske funkcije koje bakterija ima sa okruženjem, i koje je sa njim usklađuju. Bez toga, na primer, ko zna šta bi bakterija na kraju počela da radi.

Pa, zna se u DNK sekvenci gde pocinje i gde se zavrsava coding region. Recimo, "stop" kodon u DNK se sastoji od tripleta UAA, UAG, ili UGA. To je kao znak "stop" u telegramu - tu se taj segment koda zavrsava. Junk delovi nemaju takve orijentire.
U svakom slucaju, ako o necemu nesto ne znamo, kao sto ne znamo pravu svrhu junk segmenata, moguce je spekulisati neograniceno. U tome si u pravu.

Unfuckable 12:04 01.08.2010

Re: Šta bi

Recimo, covek bez pigmenta (albino) sasvim lepo zivi.

...i troši nešto malo više kreme za sunčanje

ninasimone 16:28 01.08.2010

Re: Šta bi

Od celog ljudskog genoma preko 80% su junk sekvence (ili neki takav broj, nisam skorije proveravao).

Sta ako se ispostavi da tu izmedju ostalog pise "Made in Galactic China" sa sve serijskim brojem?

Milan Novković 18:47 01.08.2010

Re: Šta bi

Ja se izvinjavam, jasno je šta kažete, ali opet može da se postavi pitanje šta znači jedinka još uvek opstaje.

Prosta definicija (moje uprošćavanje) koju daje Stuart Kauffman - "Autonomna jedinka koja se razmnožava i čini rad korišćenjem energije iz okoline"

A kvalitetniji original: "An autonomous agent is something that can both reproduce itself and do at least one thermodynamic work cycle. It turns out that this is true of all free-living cells, excepting weird special cases"

maksa83 19:26 01.08.2010

Re: Šta bi

U svakom slucaju, ako o necemu nesto ne znamo, kao sto ne znamo pravu svrhu junk segmenata, moguce je spekulisati neograniceno.

Možda tamo piše "nemoj da se zezaš sa ovim kodom osim ako nisi apsolutno siguran šta radiš", kao u jednom komadiću Linux kernela.

Linux Kernel Swear Count

dragan7557 21:01 01.08.2010

Re: Šta bi

U slucaju ove bakterije, dovoljno je da poraste i da se razmnozi (podeli). Njen zivotni repertoar nije mnogo uzbudljiv.

Vala baš kao i najvećeg broja ljudskih jedinki, koji imaju isti životni repertoar uz koji još postoji i uzbudljiva obaveza Rada, kako bi sami, a osobito Oni drugi opstali.

Naravno neuzbudljivo deljenje je suvišno

cerski

crossover 22:32 01.08.2010

Re: Šta bi

maksa83
U svakom slucaju, ako o necemu nesto ne znamo, kao sto ne znamo pravu svrhu junk segmenata, moguce je spekulisati neograniceno.

Možda tamo piše "nemoj da se zezaš sa ovim kodom osim ako nisi apsolutno siguran šta radiš", kao u jednom komadiću Linux kernela.

Linux Kernel Swear Count

"Granted access to billions of lines of code and the awesome power of Google’s search technology, I did what any rational, thinking programmer would do: I typed in some profanity and hit enter.

In tribute to the valiant struggles of coders everywhere, please enjoy: F*cking programming."

Atomski mrav 13:10 03.08.2010

Re: Šta bi

excepting weird special cases"

How weird?

angie01 08:58 01.08.2010

,

Jelica Greganović 10:17 01.08.2010

UAU!

nsarski 10:31 01.08.2010

Re: UAU!

Jelica Greganović

Uh, uplasi me!

gordanac 10:38 01.08.2010

troll - RScos1.0 :))

ili:
vrlo, vrlo novi život JCVI-syn1.0 & vrlo, vrlo stari život RS-cos1.0

Naime, na istoj TED GLOBAL Oxford, održanoj pre dve nedelje na kojoj je pričao i Matt Ridley, izlaganje je imala i
Rachel Sussman
fotografkinja koja već pet godina snima najstarije moguće oblike života na Zemlji (a pod obavezno - starije od 2000 godina)
LINK: fotografije (skoro pa) besmrtnih bića naše planete
LINK: blog Rachel Sussman

Unfuckable 12:02 01.08.2010

Re: troll - RScos1.0 :))

upravo - moj lični favorit:siberian actinobacteria (400.000 - 600.000 years old, boktemolovo!)

gordanac 15:08 01.08.2010

Re: troll - RScos1.0 :))

Unfuckable
upravo - moj lični favorit: siberian actinobacteria (400.000 - 600.000 years old, boktemolovo!)

si je vid`o, ha?
lepotica, sam` taka!

Pajz ovu devojčicu:
Besmrtna Turritosis nutricula

"Turritopsis nutricula je vrsta hidrozoa, koja ima specifičan životni ciklus u kome se, kao meduza, posle seksualne reprodukcije vraća u stadijum polipa. Ovo je jedina poznata vrsta metazoa koje ima mogućnost potpunog vraćanja iz stadijuma seksualne zrelosti do seksualne nezrelosti. Ovaj proces obavlja transdiferencijacijom ćelija. Teoretski ovaj ciklus može da se obavlja beskonačno, tako da bi jedinka mogla da bude biološki besmrtna.

Turritopsis nutricula primarno potiče sa Kariba, ali se raširila širom sveta.
Turritopsis nutricula ima prečnik tela 4-5 milimetara. Telo je zvonastog oblika. Telesni zidovi su neuobičajeno tanki za hidrozoe. Mlade jedinke imaju samo 8 tentakula, dok odrasle jedinke imaju 80-90 tentakula.

Scifomeduze obično umiru nakon razmnožavanja. Međutim vrsta Turritopsis nutricula je razvila mogućnost da se vrati u stadijum polipa. Ova mogućnost da se okrene životni ciklus je verovatno jedinstvena u životinjskom svetu i omogućava ovoj vrsti da postane biološki besmrtna"

Čisti primer "Highlander-a" kao primer iz života (there can be only one, rekao bi večnoživući Škot).

Htela sam da piskaram blog o meduzama, hobotnicama i sličnim vrstama u vreme kad je letos "Paul the Octopus" glumio Phoebs i Delfsko proročište, jer su hobotnice neverovatno zanimljiva bića (ne samo kad su "na salad" ), čudesnih osobina.

A ova "besmrtna živuljka" osim neverovatnih genetskih sposobnosti ima i taj "višak" koji priroda poklanja nekim vrstama - neverovatno je lepa, skladna.

jasnaz 17:55 01.08.2010

: troll )

gordanac

neverovatno je lepa, skladna.

Unfuckable 19:52 01.08.2010

Re: troll - RScos1.0 :))

Ovaj proces obavlja transdiferencijacijom ćelija. Teoretski ovaj ciklus može da se obavlja beskonačno, tako da bi jedinka mogla da bude biološki besmrtna.

Eh da se za ovo znalo u vreme našeg druga Tite...!

Kazezoze 20:25 01.08.2010

Re: troll - RScos1.0 :))

Unfuckable
Eh da se za ovo znalo u vreme našeg druga Tite...!

pa nije se znalo, bili smo tehnolosko hendikepirani :)))

ovo je HIT!

Kad sam bio momak
nije bilo interneta;
nije bilo fejsbuka
pa samim tim ni ceta;
nije mogla da se vodi
ljubav preko zice,
pa sam jadan morao
da ljubim komsinice;
da snalazim se kako znam
tehnoloski hendikepiran...

Kazezoze 20:28 01.08.2010

skoro zaboravih: 100!

...

Jelica Greganović 11:20 02.08.2010

Re: troll - RScos1.0 :))

ima mogućnost potpunog vraćanja iz stadijuma seksualne zrelosti do seksualne nezrelosti

Šta je sve napravila Majka priroda da ne veruješ...

Sakrij replike | Pošaljite komentar

nsarski

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi