Eтикете

/ 05.12.2007. u 17:27

Komentari: 8
Čitanost: 7285
/
Preporuke: 264
/

Autor teksta: Jaril

Око мог претходног текста јавило се много неспоразума око термина. Недавно сам имао и једночасовну расправу око терминологије и, право да вам кажем, ове терминолошке заврзламе већ почињу да ме помало замарају. Зато ћу вас замолити да се заједно договоримо које термине ћемо убудуће користити, како се не бисмо непрекидно спорили око споредних ствари. То ће бити наши интерни термини, за нашу интерну употребу, тако да није много важно да ли ће се њнхово значење поклапати са званичним терминима или неће. Важно је само да свима нама овде у сваком тренутку буде потпуно јасно о чему говоримо.

Почетна позиција:

уметност бр.1: индијска музика (музика потекла из индијске културе)

уметност бр.2: европска музика (музика потекла из европске културе)

уметност бр.2а: естетичари уводе појам "велика дела"; ту се конкретно (између осталих) подразумева:

Палестрина - Миса папе Марчела

Монтеверди - опера Орфеј

Качини - Аве Марија

Вивалди - Четири годишња доба

Бах - Миса ха-мол

Хајдн - Годишња доба

Моцарт - Реквијем

Бетовен - Пета симфонија

Шуберт - Недовршена симфонија

Шуман - Клавирски концерт

Берлиоз - Фантастична симфонија

Вагнер - опере

Лист - Симфонијске поеме нема на ју-тубу оркестарског оригинала :-(

Чајковски - Шеста симфонија "Патетична"

Малер - Прва симфонија "Титан"

Дебиси - Прелид за поподне једног фауна

Шенберг - Пјеро месечар

Берг - опера "Воцек"

Веберн - Варијације оп.27

Штокхаузен - Химне

Пендерецки - Успомена жртвама Хирошиме
(кога не мрзи да се логује)

Филип Глас - Две странице (за Стива Рајша) (није баш најадекватније, али ништа друго од радикалног минимализма нисам успео да нађем;

Алфред Шнитке - Клавирска соната бр.3

Списак никако није коначан, већ је само илустрација ове категорије).

уметност бр.2б: све оно што је претендовало да постане "велико дело", али из неког разлога није успело; и ову категорију отварају естетичари;

уметност бр.2в: она музика која вам искочи кад отворите орман; сви хитови - од џеза до турбо-фолка;

уметност бр.2г: оне "ствари за попуњавање простора" (иливам ствари које никада нису постале хит) од џеза до турбо фолка за које ни не желите да знате да постоје, а камоли да их негде чујете.

Ово горе је предлог категорија (фиока) за које су нам потребни термини (етикете). Списак категорија можете мењати, допуњавати, проширивати како год вам драго, само вас молим да ми неку од четири категорије под 2. не укидате пошто су ми неопходне за даље разматрање естетских критеријума. Слободно сваку разложите на уже категорије, или некој ужој категорији дајте статус самосталне.

Имате стартни предлог па извол'те. Како год се договорите да назовемо одређену категорију - уважићу.

Времена за дискусију у принципу имамо довољно, али не треба претеривати, па ћемо је окончати у суботу (8.12.) у подне. Надам се да вам ова дискусија неће одузети превише времена и да ће је музика коју сам "напаковао" учинити пријатном.

Хвала унапред и видимо се у суботу.

Ваш Јарил

Dracenine "Mrvice"

postavite na |

Komentari (8)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

dragan7557 17:43 05.12.2007

Re: kud se deo

bre onaj Stevan Mokranjac? Ili on nije bio umetnik?

nestorijanac 18:00 05.12.2007

Re: kud se deo

bre onaj Stevan Mokranjac? Ili on nije bio umetnik?

Mozda njegova muzika spada u umetnost br.3 a: dela koja ne ispadaju iz ormana, ali nisu ni u ormanu ?

pufna 18:54 05.12.2007

dodatak

samo da napomenem da jedino sto ovaj post povezuje sa prethodnim je da se pise o muzici.

U prethodnom se odredivalo sta je presudni kriterijum razlikovanja umetnicke i popularne muzike ( jaril je ponudio Adornovo stanoviste celine i detalja(za koga nisam sigurna da taj odnos smatra presudnim, ali pise i o tome).
Dok se u ovom postu razvrstavaju sva muzicka dela koja nam padnu na pamet.
uz razmatranje estetskih kriterijuma, verovatno.
Izgleda da se sad pretvara teorija u praksu.

moje stav je bio da ne mozemo kroz analizu tehnickih postupaka analizirati sta je popularno a sta umetnicko vec kroz sagledavanje ideje sta ta muzika prenosi. jer izolujuci ih, gubimo mogucnost da pojavu muzike spoznamo u njenoj celovitosti i objasnimo najpre kao drustveno zbivanje.

covek je osvajajuci muziku poceo vladati tonovima, tj. da smisljeno stvara melodijsko kretanje. Ma koliko bili nabitni prvi rezultati covek preko njih postaje svestan da ne oponasa akusticne pojave iz prirode nego da stvara nesto sasvim novo- MUZICKU MISAO.

Dakle, razvrstavanje popularne i umetnickem m. je razvrstavanje obrada tih muzickih misli.Filozofska bitka :)
Zato sam u prethodnom postu i pisala da je osnova umetnicke m da je namenjena duhovnom savrsenstvu coveka, da su sloboda i progres njen cilj i da u svojoj osnovi ima konstantnu borbu ZA i PROTIV ( dualizam). Popularna to nema za cilj, iako ne znaci da ga ne moze dosegnuti i da ne slika uspesno emotivna stanja. Kao sto i svaki pokusaj umetnickog stvaranja nije uspeo.
eto to bi bio dajdzest.

a sad prionite na zadatke dragi blogeri :)
pozz
p.s. e da i ja cekam analizu sonate op.111 a ne samo audry

lep rad

Jaril 12:17 08.12.2007

Re: dodatak

p.s. e da i ja cekam analizu sonate op.111 a ne samo audry

Пуфно, ја мислим да је Одри од тебе очекивала анализу поменуте сонате. Ја имам скроз друго виђење "идеје" музике које рачуна са доживљајем као идејом. При том, избегавам да другима жваћем доживљај, јер тако музика губи на снази, а слушалац на вештини упознавања новог доживљаја. Такође, врло је дискутабилно да ли ће се ико са мојим виђењем доживљаја сложити. Такво, "жвакање" доживљаја сам дозволио себи у случају Револуционарне етиде, пошто имамо историјски оквир и записане трагове о Шопену из времена компоновања ове композиције. Међутим, и за њу постоји сумња да ли је уопште "Револуционарна" и да ли је уопште Шопен кроз њу исказао своје разочарење историјским околностима.

Кратко, избегавам описивање некакве музичке "идеје", већ само предочавам да она постоји. Пошто ти мислиш да се једино преко ње може "прићи" слушаоцу, можда би могла да урадиш анализу Бетовенове Клавирске сонате оп.111?

mvelja 19:15 05.12.2007

tema

pa sta je tu sporno?????

Dragan Vujanović 04:06 06.12.2007

Čekajući jutro..!!

Ovoga časa, slušam Tajm (Dado Topić) - "Čekajući jutro".

Pa, seća li se iko te neponovljive balade ?

Jaril 12:07 08.12.2007

Тема и шта је ту спорно

Нема ничег спорног у теми. Не претходном посту је неко поменуо да би било добро да се тачно прецизира на које се композиције мисли под одређеним називом. Овде сам понудио то прецизирање.

Што се термина тиче, неки су били поприлично гласни прошлог пута око употребе неких термина, што је супер, али сам очекивао да ће овде изнети своје мишљење и започети дискусију. То се, на жалост, није десило.

Мени не преостаје ништа друго него да сам прецизирам термине за неку категорију и да позовем читаоце да те термине усвоје, макар за интерну употребу.

уметност бр.1: индијска музика (без уметничка или некаква друга, напросто: индијска)

уметност бр.2: европска музика (без уметничка или некаква друга, напросто: европска)

уметност бр.2а: уметничка музика

уметност бр.2б: анонимни стил

уметност бр.2в и уметност бр.2г: заједничким називом - популарна музика, уз местимично прецизирање прве категорије као "хитова", а друге категорије као "песама за попуњавање простора" или "хитова у покушају".

Овим бих замолио да све даље дискусије на тему термина прескочимо и занемаримо, бар док не истресемо садржаје које моји понуђени термини означавају. Хвала унапред.