... 3 " ... razapet...

ne bira se ljubav ,

 ....

Tri sekunde
su dovoljne , samo trenutak, da prostruji nešto ,da se u čoveku zapali vatra , koju ne može da obuzda, i da hoće, i da je to ona za kojom,čovek ,žudi , čezne,,

koja se doživi kada se najmanje nada,

 ne očekuje, i postaje rob te vatre zauvek ,

... sve ostalo je sporo gorenje, tinjanje, ... 

"Živećeš u blaženstvu ,

živećeš uzvišeno pod mojom zaštitom

I kad budeš ispunio ,

tebi dodeljen životni vek i sišao u podzemlje

I tamo ćeš me sresti kao što me vidiš sada,

kako sijam u tmini Aherotona i vladam dubinama Hada.

Živećeš na poljima Elizija

I stalno ćeš me slaviti I moju naklonost prema tebi.

I budeš li redovnim obavljanjem verskih dužnosti

I stalnom čednošću veran mom božanstvu,

Znaćeš da sam ti

Jedina ja

Dozvolila da produžiš život preko granica ,

koje ti je dodelila sudbina"

"Jedna, koja je sve stvari"...

...
"Soba u koju se sklonila bila je osvetljena samo svećom koja je stajala na stolu.Ležeći na velikom

divanu,raskopčavši haljinu, Margerita je držala jednu ruku na srcu, a druga joj je bila opuštena.

Na stolu je stajao napola pun vode; voda je bila prošarana kočićima usirene krvi.

Vrlo bleda ,poluotvorenih usta, Margerita je teško disala.Grudi su joj se na mahove nadimale , a dugi uzdasi kao da s u joj ublažavali bol I donosili joj po koji trenutak olakšanja.

Priđoh joj, a da ona ne učini ni jedan pokret, sedoh I uhvatih joj ruku koja je ležala na divanu.

-"Ah, to ste vi" - reče mi sa osmehom

Mora biti da sam izgledao potresen , jer ona dodade:

-J"este li I vi bolesni?"

-Nisam; je li vam još rđavo?

-"Još vrlo malo "- I ona obrisa maramicom suze koje su joj od kašlja udarile na oči. -"Sada sam se već navikla na to ."

-Vi me ubijate, gospođo -rekoh joj tada uzbuđenim glasom,- Voleo bih das am vam prijatelj, rođak, da bih vas sprečio da tako sebi nanosite zlo.

-"Ah, zaista ne vredi da se uznemiravate"- odgovori ona pomalo gorko, -" Pogledajte da li se drugi brinu za mene; znaju da oni dobro da se tu ne može ništa pomoći".

Na to ustade I, uzevši sveću, stavi je na kamin I pogleda se u ogledalu.

-" Kako sam bleda" -reče ona zakopčavajući haljinu I prelazeći prstima preko razbarušene kose.-"Ah ,šta! Vratimo se za sto.Idete li?"

Ali ja sam sedeo I nisam se pomerio.

Ona shvati uzbuđenje koje je taj prizor izazvao u meni I priđe mi , pa pruživši mi ruku ,reče:
-" Hajde , dođite."

Ja primih njenu ruku I prinesoh je usnama, okvasivši je I protiv svoje volje dvema dugo uzdržavanuim suzama.

-"No, kakvo ste vi dete" - reče ona I sede ponovo kraj mene.- "Pa vi plačete ! Šta vam je?"

-Mora biti da izgledam vrlo glupo , ali užasno me boli ovo što sam video .

-"Vi ste zaista dobri,! Ali šta ćete? Ne mogu da spavam pa moram da se razonodim.A onda jedna žena kao ja više ili manje, šta to znači?Lekari mi kažu da krv koju iskašljavam dolazi iz dušnica.Ja se činim d aim verujem, jer to je sve što mogu da učinim.

-Čujte , Margerita-, rekoh tada u izlivu nežnosti, koju nisam mogao da obuzdam - ne znam kakav ćete uticaj izvršiti na moj život, ali znam da mi sadad ni do koga , pa čak ni domoje sestre, nije toliko stalo kao do vas.To je tako otkada sam vas ugledao. .Za ime božije, lečite se I nemojte više živeti ovako.

-"Kada bih se lečila, umrla bih. Mene održava ovaj grozničavi život.A onda , lečenje je za žene koje imaju porodicu I prijatelje; a nas , čim ne možemo da poslužimo sujeti ili zadovoljstvu našin ljubavnika, nas napuštaju , I za dugim danima dolaze duge večeri. Ta ja to dobro znam, ležala sam dva ,meseca u postelji ; posle tri nedelje niko me više nije obilazio."

-Istina je da vam ja nisam ništa -nastavih ja- ali, kada biste hteli , ja bih vas negovao kao brat, ne bih vas ostavljao, I izlečio bih vas. A posle, kad bi vam se vratila snaga, vi biste produžili svoj život onako kako bi vam se svidelo.Ali siguran sam, da biste više voleli miran život , koji bi vas usrećio I sačuvao vam lepotu.

-" Vi večeras tako mislite zato što vas je piće rastužilo, ali ne biste imali strpljenje kojim se hvalite"

-Dozvolite mi da vam kažem, Margerita, da ste vi bili dva meseca bolesni, a ja sam u toku ta dva meseca svakog dana dolazio da se raspitam o vama.

-" To je istina;ali zašto nikad niste ušli?

-Zato što vas tada nisam poznavao.

-"Zar se treba libiti pred ženom kao što sam ja?"

-Čovek se uvek usteže pred ženom;tako bar ja mislim.

-"I tako , vi biste me negovali?"

-Bih.

-"Ostajali biste ceo dan pored mene?"

-Da .

-"I celu noć?"

-Stalno, ako vam ne bih bio dosadan.

-" A kako vi to nazivate?"

-Odanost.

-"A odakle potiče ta odanost?"

-Iz neodoljive simpatije ,koju osećam prema vama.

-"Znači, vi ste zaljubljeni u mene? Recite to odmah, tako je prostije."

-Može biti; ali, ako I treba da vam kažem to jednoga dana, ne treba da vam kažem danas.

-" Bolje biste učinili da mi to ne kažete nikad."

-Zašto?

-"Jer i z tog priznanja mogu proizaći samo dve stvari"

-A koje to?

-" Ili da vas ne primim , a onda biste me omrznuli ; ili da vas primim , o onda biste imali žalosnu ljubavnicu; ženu nervboznu, bolesnu, tužnu ili veselu, ali od radosti koja je tužnija nego jad, ženu koja iskašljava krv I koja troši stotinu hiljada franaka godišnje. Takva žena je dobra za nekog starog bogataša kao što je vojvoda, ali je veoma nesnosna mladom čoveku , kao što ste vi , a tome je dokaz što su me svi mladi ljubavnici, koje sam imala, vrlo brzo ostavljali."

Nisam odgovorio ništa -slušao sam. Ta iskrenost, koja se graničila sa ispovešću , taj bolan život koji sam zazirao ispod zlaćanog vrela kojim je bio obavijen, život od čije je stvarnosti jadnica bežala u porok, pijančenje I bdenje, sve me je to toliko potreslo, da nisam mogao naći reči.

-"No, Mi tu pričamo detinjarije" - nastavi Margerita -"Dajte mi ruku I vratimo se u trpezariju. Ne treba da znaju, zašto smo se toliko zadržali."

-Vratite se ,ako želite, ali ja vas molim za dopuštenje da ostanem ovde

-"Zašto?"

-Zato što me vaša veselost odviše boli

-"Pa dobro, biću tužna.

- Dopustite mi, Margerita, da vam kažem nešto što su vam bez sumnje često govorili I na šta ste se toliko navikli da će vas to možda sprečiti da mi verujete. Ali ovo što ću vam reći nije zato manje istinito, a ja vam to nikada više neću ponoviti.

-" A šta to" - reče ona osmehnuvši se kao mati kada sluša neku ludoriju svoga deteta.

-Da ste, otkako sam vas ugledao , ne znam kako ni zašto, zauzeliizvesno mesto u mom životu ; das am uzalud progonio vaš lik iz svojih misli , a on se stalno vraćao ; da ste danas , kada sam vas posle dve godine ugledao , još više zavladali mojim srcem I mojom dušom ; da ste mi sada , kada ste me primili kod vas, kada vas poznajem,, kada znam sve što je u vama čudno, postal neophodni, I da bih poludeo ne samo kad me ne biste voleli I kada mi samo ne biste dopustili da vas volim.

-" Ali, nesrećniče, ja ću vam reći ono što je rekla gopođa D...: znači da ste vrlo bogati! Ta vi , znači ne znate da ja trošim šest ili sedam hiljada franaka mesečno I da mi je taj trošak postao neophodan za život; ne znate, znači, jadni moj prijatelju, da bih vas začas upropastila I da bi vas se vaša porodica odrekla, da vas nauči šta znači živeti sa stvorenjem kakvo sam ja. Volite me kao dobar prijatelj,ali nikako drugačije. Posećujte me, pa ćemo se smejati, razgovarati, ali me ne precenjujte, jer ne vredim mnogo.Vi imate dobro srce, imate potrebu da budete voljeni, odviše ste mladi I odviše osetljivi za život u našem svetu.Nađite neku udatu ženu. Vidite das am ja dobra žena I da vam govorim otvoreno."...

*Ama , šta , do vraga, radite tu?- poviče Pridansa, koju nismo ni čuli da dolazi I koja se pojavina vratima sa upola raspuštenom kosom I raskopčanom haljinom. Poznadoh u tom neredu Gastonovu ruku.

-"Mudrujemo" - reče Margerita- "ostavite nas malo , doći ćemo odmah....

-"...dakle , slažemo se, nećete me više voleti".

-Otputovaću.

"Zar je dotle došlo?"

Otišao sam suviše daleko da bih sada mogao uzmaknuti, a uostalom, ta žena me je veoma uzbudila.Ova mešavina veselja i tuge, čednosti , podavanja,čak bolest koja je razvila u njoj osetljivost prema utiscima kao I razdražljivost, govorili su mi da će, ako odmah ne zavladam tom zaboravnom I lakom prirodom, ona biti zauvek izgubljena za mene.

-" Gle ,pa vi to, znači, ozbiljno govorite" - reče ona

-Vrlo ozbiljno.

-"Pa zašto mi to ranije niste rekli?"

-Kada bih vam rekao?

-"Sutradan pošto ste mi bili predstavljeni u "Operi Komik"

-Verujem da biste me vrlo rđavo primili, das am vas tada posetio.

-"Zašto?"

-Zato što sam prethodne večeri ispao glup.

-" To , je istina. Ali, vi ste me , međutim, u to vreme već voleli."

-Da

-"No, to vas nije sprečilo da mirno spavate posle predstave,.Znam ja kakve sute velike ljubavi.

-E ,varate se. Znate li šta sam radio to veče?

-" Ne."

-Čekao sam vas pred "Engleskom kafanom". Prato sam kola kojima ste se odvezli vi I vaša tri prijatelja , I kada sam video da ste sišli sami I sami ušli u svoju kuću, bio sam vrlo srećan.

Margerita se poče smejati.

-Zašto se smejete?

-"Nizašta.

-Recite mi , preklinjem vas, ili ću verovati da mi se još uvek rugate.

-"Nećete se naljutiti?"

-S kojim pravom,bih se naljutio?

-"Pa dobro: bilo je jakog razloga da se vratim kući sama."

-Zašto?

-" Zato što me je neko čekao ovde."

Da me je nožem udarila, ne bi mi pričinila veći bol.Ustadoh I pružih joj ruku

-Zbogom - rekoh joj

-" Znala sam da ćete se naljutiti"- reče ona- "Ljude kopka da saznaju ono što će ih zaboleti."

-Ali uveravam vas- dodadoh hladno, kao da sam the da joj pokažem das am zauvek izlečen od svoje strasti

- uveravam vas da se nisam naljutio. Sasvim je prirodno što vas je neko čekao, kao što je sasvim prirodno što odlazim u tri sata ujutru.

-"Da li vas neko čeka kod kuće?"

-Ne , ali treba da odem.

-"Onda zbogom."

-Vi me terate?

-"Ne, nipošto."

-Zašto mi zadajete bol?

-"Kakvu sam vam bol zadala?"

-Rekli ste da vas je neko čekao.

-" Nisam mogla da se uzdržim da se ne nasmejem pri pomisli da ste bili tako srećni što ste me videli kako se vraćam sama kući.kada je za to poostojao jak razlog."

-Ljudi sebi često stvaraju neku detinju radost I ružno je uništiti tu radost kada , pustivši da traje, možemo da učinimo, još srećnijim onoga ko se raduje.

-"Ali šta vi mislite, s kim razgovarate?Nisam vam ja ni nekakava device ni vojvotkinja.Ja vas poznajem tek od danas I nemam da vam polažem računa o svojim postupcima.Ako I pretpostavimo da jednoga dana treba da vam postanem ljubavnica, treba da znate dobro dasam imala I drugih ljubavnika osim vas.Ako mi , unapred, pravite ljubomorne scene. Šta će tek biti posle, ako to ikada bude postojlo!Nikada nisam videla takvog čoveka kao što ste vi."

-Zatp što vas niko nije voleo kao što vas ja volim.

-" Hajde recite iskreno, zar me baš zaista toliko volite?

-Koliko god je moguće voleti.

-"I to traje od...?"

-Od dana kada sam vas prvi put video kako ste sišli s kola I ušli u jednu tgovinu na trgu pred Berzom, pre tri godine.

-" Znate da je to vrlo lepo.Pa dobro , šta treba da učinim , da bih vam se zahvalila za tu preveliku ljubav?"

-Treba da me volite - rekoh ,

a srce mi zalupa I gotovo me spreči da govorim ; jer uprkos polupodrugljivim osmesima, kojima je propratila čitav taj razgovor, činilo mi se da Mergerita počinje da se uzbuđuje kao I ja, I da se približavamo času , koji sam tako davno čekao.

-"Dobro, a vojvoda?"

-Koji vojvoda?

-" MOj ljubomorni starac."

-On neće ništa znati.

-"A ako sazna?"

-Oprostiće vam.

-"A, neće!Ostaviće me a šta će biti sa mnom?"

-Vi se već izlažete tome I zbog nekog drugog.

-" Otkud znate?

-Po naređenju, koje ste dali da noćas nikoga ne puštaju u kuću.

-"To je tačno, ali taj čovek je ozbiljan prijatelj."

-Do koga vam uopšte nije stalo, pošto zatvarate vrata pred njim, u ovo doba.

-"Ne bi vi trebalo da mi zbog toga prebacujete, jer sam to učiila da bih vas primila, vas I vašeg prijatelja.

Polako sam se približio Margeriti, obuhvatio sam je oko struka I osećao kako mi se njeno vitko telo , lako oslanja na ruke.

-Da znate kako vas volim - rekao sam joj sasvim tiho.

-"Zaista?"

-Kunem vam se.

-" Pa dobro, ako mi obećate da ćete mi ispuniti sve želje bez I jedne reči, da mi nećete stavljati primedbe , da me nećete ispitivati, ja ću vas možda voleti."

-Učiniću sve što god zaželite.

-"Ali ja vas upozoravam da hoću da budem slobodna da učinim sve što mi se svidi, a da ne moramda vam kažem svaku pojedinost o svom životu.
Već odavno tražim ljubavnika koji bi bio mlad a ne bi imao ćudi, koji bi bio zaljubljen a ne bi bio sumnjičav, koga bih volela, ali ne zato što bi imao prava na to.
Nikada nisam mogla da nađem takvog. Umesto da budu zadovoljni što im se dugo daje ono što su se jedva mogli nadati da ce dobiti jedan jedini put, ljudi traže da im ljubavnica polaže računa o sadašnjosti, prošlosti,
pa čak i budućnosti.
Ukoliko se više naviknu na nju, utoliko više žele da gospodare njome, i zahtevaju da im se daje sve više kada im se da sve što žele.
Ako odlučim da sada steknem novog ljubavnika, hoću da ima tri vrlo retke
osobine:
da bude poverljiv, pokoran i diskretan."

-Pa dobro, biću onakav kakav želite da budem.

-" Videćemo."

-A kada ćemo videti?

-"Kasnije."

- Zašto?

-"Zato - reče Margerita oslobodivši se zagrljaja I uzevši iz velikog buketa crvenih kamelija donetih jutros, jednu, ona mi je zakači za rever - "zato što se ugovori ne mogu uvek završavati onoga dana kada se potpišu.To je lako razumeti".

-A kada ću vas ponovo videti?

-"Kad ova kamelija promeni boju"

-A kada će promeniti boju?

-"Sutra , od jedanaest do ponoći.Jeste li zadovoljni?"

-Zahtevate li to od mene?...

"A sada me poljubite ,..."

Ona mi pruži usta. Zatim ponovo, začešlja kosu,
pa izađosmo iz sobe - ona pevajući ,

a ja kao lud..."

...Aleksandar Dima

"Ceo nam je dan dug, i dosadan.

Do večeri, kad se, krišom, sastajemo.

Poljubac jedan, brz, i negledan,

dosta nam je.
Da se svetu nasmejemo.

Da odemo u noć, kao da smo krivi.

Lako, kao tica, koja kratko živi.

Naš viti korak ne vezuje brak,

ni nevini zanos zagrljaja prvih.

Nego osmeh lak, što cveta u mrak,

na usnicama sa dve-tri kapi krvi.

Ruke nam ne drhte, od stara prstenja,

nego od žudi, straha i sažaljenja.

Al, nije taj strah samo naš uzdah,

kad vidimo šumu kako lako cveta.

Nego je to plah, isprekidan dah,

kojim bi nekud dalje,
sa ovoga sveta.

U Slobodu, kud nad nama, grane jezde.

U prah mirisan, kud lipe raspu zvezde.

Uzeše nam čast,
ali svetli slast,

nebesna, kao ponos, na našem licu!

Naša je strast gurnula u propast:

laži, zakone, novac i porodicu.

Od poniženja nam je klonula glava,

al nam se, u telu,
proleće spašava!

Naš tužni osmeh blagosilja greh;

žig onih koji ljube, na svetu celom.

Ceo nam je dan dug, i dosadan,

i prolazi u ćutanju neveselom.

Tek, uveče, slobodan ko u travi cvet,

ja te čekam.
Na jednoj klupi.

Razapet."

Miloš Crnjanski