SrboCroat u Singapuru

Moram da se javim ovim povodom, pa nastavljam da uzivam u carima Singapura.

 

Naime, sticajem opet cudnih okolnosti zatekao sam se na pravom mestu u pravo vreme - u sred zavrsnice Olimpijskih igara mladih ovde. Ne bih ni razmisljao da odem da gledam bilo sta da jutros kada sam otvorio oci nisam na vestima procitao da su moji u finalu! I jedni i drugi! Tako da je prva stvar koju sam uradio u Singapuru bila ta da sam kupio kartu za finale Olimpijskih igara mladih u basketu izmedju Srbije i Hrvatske!

 

Pre finala odigrane su raznorazni mecevi za plasman od osmog do treceg mesta, sa velesilama poput Argentine, Spanije i Amerike, stoga sam se jos vise osetio ponosnim sto su moje dve male zemlje dosle do samog finala. Moje srce jeste podeljeno, ali ne na pola. Velika vecina je uz Srbiju, jer sam u njoj proveo tri puta vise vremena nego u Hrvatskoj. Ali sam se svakako osecao kao pobednik - unapred! Kako se blizilo finale ja sam postajao sve nervozniji, nikako da ugledam nikakvo osbolje niti pomocnike nijednog od dva tima finalista. Samo Kinezi oko mene. U isto vreme iz mase volontera dok se igra utkamica za trece mesto izmedju Grcke i USA izlaze i jedni i drugi za zagrevanje. Momci (do 18 godina je takmicenje) ne deluju kao klinci nikako, svi su preko dva metra skoro (svi, a ima ih cetvorica), ali pravi basketasi. Sto neko rece u komentarima na vest o finalu "najbolji basket na svetu se igra na ulicama Splita, Beograda i NewYorka. U to sam se danas i licno uverio, jer sve do utakmice za zlato basket koji se igrao do tada nije licio na basket 3 na 3 (po pravilima se tako igra, na jedan obruc), nego kao klasicna kosarka samo na jedan obruc. Nema onih smekerskih fazona koji krase svaki kos u Beogradu i Splitu.

 

Dosao je red i na nas da pokazemo svetu u cemu smo najbolji! Krajickom oka primetim dvojicu momaka u crvenim majicama i amblemom Srpskog Olimpijskog tima, odmah im pridjem i pozdravim se sa njima. Malo me cudno pogledase jer na sebi imam moju vec cuvenu majicu sa natpisom "Zadar, Croatia". Objasnim da sam pola pola i sa njima se prosvercujem tik iza novinarske loze, u treci red! Posle sam saznao da je jedan od momaka Velimir Stjepanovic, nas plivac koji je na ovim igrama osvojio cak dve medalje! Odmah me svi pozdravise, od ekonoma, do svih takmicara iz Srbije u svim timovima, do nekih novinara - za tren se nadjoh u sred paznje i VIP loze! Sa "Cro" majicom i Srpskom trobojkom nema ko me nije primecivao. Naravno da sam navijao za Srbiju iz sveg glasa, ali posle zavrsetka sam prisao i cestitao i jednima i drugima.

 

Kako su me svi malo cudno posmatrali kao podeljenu licnost, poceli su da mi i prilaze i iz jednog i iz drugog tabora, od igraca, trenera i takmicara da se slikaju sa mnom, i raspitaju zasto drzim obe zastave! Zaboravio sam ime dragog mi Zadranina, znam da je veslac. Sa njim sam se najvise ispricao, kaze da je bio u Beogradu prvi put posle 20 godina i da mu se bas dopada, a da sadasnji klinci (ovi na terenu iza nas) nemaju taj osecaj mrznje niti necega slicnog, i da je to duh koji ove igre treba da razviju. Sa ponosom to govori, a ja se osecam vazno jer mi clan delegacije nesto licno prica. Daje mi i njihovu zastavicu i znacku, upoznaje me sa svima, kaze "ovo je nas Zadranin, jeste da je iz Srbije ali je rodjen u mom gradu"! Cak su nas slikali zagrljene za Hrvatske novine, ali i ovdasnje bogami. Svi Kinezi se skupise oko nas zainteresovani kako to da pobednik i porazeni iz finala stoje zagrljeni. 

 

Kada sam se ispricao sa mojim HR domacinima, otisao sam do mojih SRB prijatelja sa kojima sam se slikao, ispricao, sa trenerom i igracima, pomocnikom i svim ucesnicima. Posle toga i za Grcima koji su mi odmah prisli i rekli "Croatia, Serbia and Greece - Balkan medals", sve ponosni sto su dobili USA za trece mesto. Ma niko ni rec o onoj nesrecnoj tuci nije rekao. Jos da dodam da cu sigurno biti na svim slikama slavlja jer sam drzao nejvecu zastavu pored igraca dok su slavili na terenu!

 

O samoj utakmici nema puno da se pise jer je bila iznad ocekivanja za Srbiju, jer su bukvalno pregazili Hrvate, uz dva prekida zbog oluje i nestanka struje na semaforu. Generalni utisak celog popodneva je bio da sport ujedinjuje ljude, ne razdvaja; siri pozitivne a ne negativne emocije;  razvija ono nesto sto fali danasnjim generacijama sa obe strane Drine. Nadam se da ce ovi klinci ostati ovakvi kakvi su - pozitivni, nasmejani i zeljni druzenja i dobrog sporta i zabave!