ЕУ? Да ли ће нам ЕУ донети "бољи живот" (нешто чему интензивно тежимо од краја 80их судећи по серији РТВ Београда)? Сама по себи не и ту стоји аргумент да ћемо "морати сами да се мењамо" (јер нам спаса другачије нема). Аргумент на страни ЕУ је да постоји јако мала шанса да ће се Србија "променити" без подстицаја са стране*.
Често се као доказ да "модел ЕУ" не функционише помињу Бугарска и Румунија (као примери неуређених друштава која су део ЕУ) и Норвешка и Швајцарска (уређена друштва која нису део ЕУ). Оба аргумента су бесмислена. Није спорно да су Бугарска и Румунија неуређена друштва (бар по неким "пожељним" стандардима) али то само по себи ништа не значи у расправи око предности и мана приступања ЕУ. Аргументација за или против би морала да се концентрише на то колико су ове две државе уређеније сада него што би биле да нису чланице ЕУ? Расправа о овоме је већим делом на нивоу спекулативног па ћу је препустити економистима. Што се тиче Норвешке и Швајцарске, наравно да је могуће створити друштво које пружа квалитетан живот и ван ЕУ. Али у Норвешкој и Швајцарској. Опростите ми што сам скептичан по питању пресликавања "швајцарског" модела на Србију. Норвешки би некако и прошао када би смо ископали неку нафту (мада опет верујем да би више личио на руски са све богатим тајкунима и сиромашним... осталима, али ко би се смарао ситницама).
Елем, главна предност "ЕУ интегрисања" се најкраће може описати са: "И Тома је укапирао". Нећу сада коментарисати то што није баш најбоље укапирао, па се налази у ситуацији да покушава да брани судство од утицаја партија тиме што масовно судије учлањује у сопствену партију. Оставимо логику по страни (што свакако не може бити проблем јер причамо о Томи) и покушајмо да замислимо на шта би личио Тома да нема жељу да се свиди бриселским чиновницима? Томислав Гробар Николић је скинуо беџ са Шешељевим ликом и делом. Више разлога га је натерало на ту муку. Поверовао је да је довољно порастао да постане број 1, досадило му је да он скупља гласове а Војислав другом Војиславу нуди премијерску фотељу... Схватио је да гласачи желе ред, желе мир, желе уређеност а не непрекидну свађу са целим светом (ма колико забавни били Шешељ и Јеремић док држе лекције свима које боли уво за њих). А схватио је и да гласачи верују да то како тај ред, мир и уређеност изгледају пише у "правилима" ЕУ. Наравно да ту не пише ништа о бацању пикаваца у парку али зато пише да је неопходан услов за ред, мир и уређеност транпарентна контрола јавних финансија. Наравно да ту не пише да ли ће Србија бити секуларна држава или православна џамахирија (наш избор па ето прилике да погрешимо) али зато пише шеста божија заповест: "Не убиј", чак ни кад убиство камуфлираш судским поступком и порезом плаћеним џелатом.
Дејан Станковић је на овом блогу једном написао да је решење за Србију да другопласирани на изборима у Немачкој преузму контролу у Београду. ЕУ је управо то. Другоразредни ЕУ политичари и бирократе који су светски врх за домаће... динкиће. Ових дана су у вестима (делимично) актуелни разговори са делегацијом ММФ-а, која у Београду преслишава српске "политичаре" да ли се испуњава договорено. Не знам како ви, али је мени ипак значајно постојање институције која има ауторитет пред српским политичарима јер очито је да им српски гласач не представља ништа. "Тарифа" за улазак у ЕУ јесте одрицање једног дела суверенитета државе. Имајући у виду да сам ја као гласач коначно извориште суверенитета, не представља ми проблем да један његов део предам Бриселу ако за узврат добијем контролно тело којем ће Динкић морати да објасни како је то 20 милијарди мањка мање одједном постало вишак?
Све ово горе наведено не би требало "обарати" примерима лоше праксе у Србији. Они су само доказ колико лоше се у Србији спроводи ЕУ "франшиза" а не да је пројекат ЕУ сам по себи лош а по Србију тек катастрофалан.
И да, верујем да смо сада релативно јако близу да коначно "клецнемо" на праву страну. Јер они који су најбоље пливали у мраку и блату полако почињу да своде рачуне, распродају "своју" имовину и одлазе... надајмо се у заборав.
..................................
*Не мисли се на "шамарање" тј насилно утеривање у унапред зацртане оквире. Првенствено се цела ситуација поистовећује са франшизом. ЕУ је "модел уређења односа у друштву" а Србија може (под одређеним условима) применити тај модел. Постоји накнада и коју Србија плаћа наравно.
franchise: A form of business organization in which a firm which already has a successful product or service (the franchisor) enters into a continuing contractual relationship with other businesses (franchisees) operating under the franchisor'strade name and usually with the franchisor's guidance, inexchange for a fee.