QUE GREŠKA TEŠKA

Marta je na nekoliko sati ostavila Zolija i sina mu same. Nije to ništa, misli se Zoli, on će za to vreme raditi za sokoćalom, mali će tu nešto zvrndati okolo, ionako traži da mu se nasnime Dve čađave dvocevke, dečak k'o dečak pa voli te filmove sa bezrazložnim nasiljem, prateći humor će shvatiti kroz koju godinu... A tu je i komšinica Mira, inače devojka od 40 i kusur, živi sama, ona i mali se ionako druže, gledaće film zajedno, pa šta, njoj ionako nema ko u kući da dosađuje...

Ah, da. Komšinica Mira. Marta se sprijateljila sa Mirom čim su se ona, Zoli i onaj-kojem-sve-njihovo-ostaje doselili u novu zgradu. To je pametan potez, jer nikad se ne zna sa tim muževima i tim usedelicama iz komšiluka što jesu malo starije al' još utegnute i upeglane, te grudi nikad nisu dojile zato su takve i... znate već te priče... Njih dve postadoše drugarice, Mira ispade praktična skroz, pričuva često malog, a od kako je porastao i sam i bez pitanja ume da bane kod nje, Zoliju malo tišine u stanu ne škodi, a i taman da se Mira podseti da biti bez dece ima i dobrih strana. Mali je kod Mire dobar, ponekad prošetaju psa, ponekad pogledaju neki film, često se druže i u troje, ili čak Mira i Marta same. Naime, Zoli se tu ne meša previše, zna da je teren, kako bi se reklo, klizav. Ajd ti budi Zoli sam sa Mirom, a ona putena i to se vidi, pa se posle kod Marte operi. Ma, malo Dunav vode ima za to...

Zoli ima baš dobar net, to je recimo jedan od razloga što često kod njega svraćam. Naravno, svraćam pre svega zbog njih, kao ličnosti, dragi su neki svet, takođe nije da mi je mrsko ni gorespomenutu Miru videti, al' nju ne viđam često. A baš taj dobar net nudi poseban komfor. Kad se Marta i Mira druže kod ove potonje, mali uglavnom bude sa njima, a mi tada pregledamo najnovije zvezde amateurs i bangbus produkcije, sve komentarišući kako su najbolje te slučajne prolaznice, koje za 100 USD uđu u kombi pa im onda bez mnogo ubeđivanja zavučeš dve ruke pa aplaudiraš, i to sve tako muško-šovinistički pričamo mi i sladimo se. I onih crnaca sa telefonskim stubovima u gaćama bude po potrebi, sve u svemu svaki uzrast i svaki pol ima svoje bajke. Ima to i tu draž zabranjenog, jedan window se uvek drži spreman za prekrivanje ekrana: ako neko slučajno u sobu upadne, onako ravno iz komšiluka.

Dakle, Marta je ostavila Zolija i sina mu same, da se snađu. Za to vreme, Zoliju torrent radi i skida Dve čađave dvocevke i istovremeno najnoviju epizodu u kojoj naivne curice ulaze u minibus pa im onda ovi tamo svašta rade i na kraju ih zavrnu za pare i izbace negde podaleko od doma. Kako to već biva, zvone za to vreme i telefoni, i sin stalno nešto požuruje, zapitkuje, već je bio kod Mire ona se jeli raduje što će njih dvoje sada da gledaju Dvocevke, a valja Zoliju i neku hranu pripremiti... Ok, sve se može odjednom raditi, naravno.

Mali konačno dobija narezani CD, odlazi u komšiluk, a Zoli malo opušta svoju napaćenu roditeljsku i kompjuterašku dušu. Malo kasnije mu pada na pamet da se, pre nego što se Marta vrati, isprazni. Seda na presto i otvara, naravno, novine. E, to je taj osećaj opuštanja... Neplanirano, čuje kako se otvaraju ulazna vrata od stana, Zoli kroz vrata od kupatila pita da li je to Marta.

Nije Marta, ja sam, kaže njihov sin. Mama se eno ranije vratila, došla ravno kod Mire, zvala ju je ona da zajedno pogledaju film.

Ama dobro, a što ti nisi ostao tamo ? - pita, reda radi, Zoli.

Ma meni dosadno, a i Mira me je poslala kući, a i to nije taj film koji sam ja mislio... ovo je dosadan neki... Već petnaest minuta se neke čike voze autobusom i razgovaraju sa nekim devojkama sa ulice...

I tako... Zoliju sada zabava tek sledi. Que greška teška...