Eh prošlosti...

General, tako me zvao. Dve godine sam bio mlađi od njega a onda je to bila ohohoj razlika. Tih šest solitera, ubrzo nazvanih Šest kaplara, iznikli su, čini se preko noći. Oni sa Starog Sajmišta gledali su nas sa zavišću. Oficirska deca, dobro obučena, idu u gimnazije i na fakultete... a oni, žive u barakama koje su ostale od logora i u straćarama koje su njihovi očevi i majke podigli iza Savskog nasipa. Bili su kivni na nas, iako je to bilo besmisleno i često su dolazili da nas maltretiraju i provociraju. Ja nisam voleo da se tučem, čak ni da se svađam. Uvek sam pokušavao da svaku razmiricu ili njihovu provokaciju, rešim razgovorom. Da sam hteo i zeleo mogao sam da budem jedan od glavnih tabadžija! Bio sam visok i razvijen, snažan...tukao sam se samo kad nisam mogao da izbegnem.

Sa Čedom Šiptarom sam se upoznao na ušću, ustvari u restoranu „Ušće" 1966 godine. Bio je jak kao bik, kipteo je od snage i voleo je da maltretira ljude. Upao je u restoran i s vrata počeo da traži mušteriju. Sedeo sam sa nekoliko momaka i jednom devojkom, svojom prvom komšinicom. Svi su bili iz kaplara. Obožavao je da userava momke u prisustvu devojaka. Seo je za sto do našeg i počeo da dobacuje. Drugari su pobeleli, počeli su da se vrpolje i nije potrajalo dugo, ostao sam sam sa Ksenijom. Nisam bio uplašen iako me Ksenija molila da ustanemo i odemo. Kad je upoznao, bilo mu je krivo što je pravio sranja, ona se zaista bila utronjala. Ja ne samo da sam ga iznenadio nego i zajebao kao niko do tada! Ustao sam od stola, prišao mu i rekao, to nikad nisam zaboravio: Dođi, sedi s nama, 'ajde da popijemo kilo, dva...da se upoznamo i razgovaramo kao ljudi. Jeb'o te, ustao je k'o navijen, k'o da je samo to čekao i seo s nama! Pričao mi je kasnije da se u sebi pljuvao ali posle prvog kila i moje mirne i staložene priče odakle sam došao u kaplare i njemu se razvezao jezik. Bio si čudo za mene! Pored tebe sam se osećao kao đačić. Svašta si znao i umeo to da kažes i objasniš jednostavnim, razumljivim rečima. Ali jebi ga, on je ipak bio on, Čeda, Šiptar. Nestalo nam je cigareta i on nije izdržao a da me stavi na probu. Blizu nas je sedeo jedan par i pušio, videle su se i kutije na stolu. Rekao mi je :Idi uzmi im cigare. Bez reči sam ustao i prišao im. Od muzike nije čuo šta sam im rekao ali sam se vratio sa šest cigareta, za svakog po dve. Bilo mu je glupo da me
išta pita.
Posle nekoliko dana smo se sreli i poveo sam ga u stan. Keva mu je bela panja, pricao je kasnije, kad sam joj nazvao „dobar dan Gospođo, zagrlila me i rekla mi: Sine, zovi me tetka Radmila. Često je svraćao kod nas i uvek se čudio što se oseća prijatno, normalni ljudi, eto šta je! A što je pravila punjene paprike! Zadržala me nekoliko puta na ručku. General je i ispao takav kakav je jer je imao normalne roditelje. Ista moja keva samo obrazovanija ali kao preslikana. Ostale su neke fotografije kad su njegovi bili na moru pa je stan bio otvoren, što bi danas rekli od 0 do 24 časa a onda smo govorili, Non Stop. On ponekad i nije bio u stanu ali je društvo uvek bilo tu, smenjivali smo jedni druge.
Igrale su se karte, pilo se, slušala se muzika „do daske", svi smo ulagali lovu, koliko je ko imao. Gaga je pravio večere, Bobo je odvodio ribe u njegovu sobu,
Žule, Bora i Ljubiša nisu ustajali od stola igrajući poker. Kad bi se vratio, često je sedao s njima i igrao. Niko nije nikoga a ponajmanje njega, pitao gde ide i šta radi. Bilo nam je divno tako kako je.
Nekako u to vreme se zaposlio kao prodavac knjiga. Išao je od stana do stana i nudio ih, sa sobom je nosio i zaključnicu. Rekao sam mu: Kada već prodaješ knjige, pročitaj po neku i preporučio sam mu nekoliko. Lakše ćeš ubediti kupce ako sa poznavanjem i razumevanjem govoriš o onome šta prodaješ.Ti si blagoglagoljiv, rekao sam, niko ti neće odoleti. Bio je u pravu. Nije prošlo mnogo vremena, uspeo sam da uštedim lovicu i od krojača u Brankovoj iznajmim izlog i prednju prostoriju u kojima sam izložio stare stvari, antikvitete kako se to kaže: Ikone, stari novac, sablje, kutijice i druge andrmolje koje sam odavno skupljao i držao u šupi na Starom Sajmištu. Uspostavio sam vezu sa taštom Ljube Popovića pa sam uskoro imao na prodaju i slike, i ne samo Ljubine. Razleteo sam se, uspeo sam da dobavim i Šejku, onda postepeno i ostale koji su se tražili. Posao mi je krenuo nisam mogao da verujem kako dobro.
Ja sam posle druge godine Prava upisao Akademiju tako da je od samog početka znao moj rad. Pao je na dupe kad sam mu pokazao ikonu Majke Božje koju sam uradio prema Rubljovu! Želeći da što više naučim i saznam, pripremao sam dasku prema starim receptima skoro godinu dana, sloj po sloj preparature, nabavio sam zemljane boje i mešao ih sa jajetom. Jebote, kao da je slikano pre 600, 700 godina, lozio se Čeda!
Odma' mi je predložio da pravim ikone a on ce da ih valja. Nasmejao sam se, idi bre Čedo, ja sam ovo uradio za svoju dušu, hteo sam da uđem u proces starih majstora što više mogu. Ne pada mi na pamet da štancujem ikone. Nemaš ti ni trunke smisla za posao, ljutio se. A kad se bilo kom kuronji dopadne neki tvoj crtež, akvarel ili grafika i to glasno kaze, odmah mu daješ i to sa zadovoljstvom na licu.
Mislio je da sam malo pomeren. Ne možeš davati svoj rad svakom buzdovanu kome se dopadne! Ali Čeda je bio Čeda.
Naleteo sam jednom na njega i Feliksa, gluvarili su po Terazijama. Ufurali smo se u Kasinu i olešili od pića. Feliks je pričao o svojim zajebancijama po Švedskoj, i ja sam kenjao nešto, on se smejao i nalivao. Posle smo otišli u Kozaru kao da gledamo Kum-a. Danas je to Kum-1 a onda je bio prvi i samo Kum. Ma nismo videli ni belu mačku, samo smo se smejali i zajebavali i ometali predstavu kako nam je rekla jedna matora razvodnica koja je pokušala da nas izbaci napolje.

Uskoro je kupio sam stan u Mike Alasa na Dorčolu, napravio vizit kartu, već se pomalo znalo za njega. Kupio je i zeleni mercedes i jednom je zaustavio trolejbuski saobraćaj na sred Terrazija ispred hotela Moskve kad sam me ugledao: Upadaj Generale, idemo do mene. Odveo me u stan a ja sam se smejao gledajući pet brava i metalne zaštite na vratima: Jebo te, ti kao da unutra čuvaš zlatne rezerve Saudijske Arabije! Pao sam na dupe kad sam video kako sve čuva slike. Ispod plafona je bio napravio metalne nosače i slagao sliku pored slike, bilo ih je ispod kreveta, uz zidove, jedva si mogao da se okreneš. Ponudio me Napoleonom starim 20 godina, najzad je i on mogao, činilo mu se, dostojno da uzvrati Znao je da to meni ne znači mnogo, uostalom pio sam samo crnogorsku Lozu, ali nisam ni migom pokazao da primećujem njegovo razumljivo mi razmetanje. Slatko smo se zapili, uspeo sam da ga opustim, da bude ono što jeste, Čeda moj drugar. Svratio sam nekoliko puta u radnju, on je u međuvremenu od krojača otkupio ceo prostor, popili bismo po neku ali kako je vreme odmicalo, svraćao sam sve ređe, sve ređe smo se i viđali, jebi ga život više razdvaja nego spaja. Kako bilo da bilo, Čeda zvani Šiptar je ostavio neizbrisiv trag u mom životu.