Jabuka

"Volio bi umrijet prije nego ostarim

volio bi umrijet, samo da ih ne vidim

kako pričaju priče kao naši starci

bivše djevojčice, bivši dječaci..."

("Crvena Jabuka", Dražen Ričl)

 Osamnaestog septembra 1986. godine, na putu za Mostar gde je trebalo da održe koncert, jedan od automobila u kome su bili članovi grupe "Crvena jabuka" doživeo je nesreću. Basista Aljoša Buha je poginuo na licu mesta, dok je vodja i zaštitno lice grupe Dražen Ričl teško povredjen. Uprkos naporima lekara, Dražen je podlegao povredama 1. oktobra.

 

***

Serija koncerata povodom Dana mladosti bila je naš pokušaj da ovoj prigodi damo novo lice i da sa mladima počnemo da komuniciramo jezikom koji bolje shvataju u danima kada je srećno vreme tada zajedničke države vidljivo bilo prošlo. Maja te 1986. godine, Peca Popović i Vlada Džet napravili su sjajan odabir učesnika, koji je izgledao kao smotra najboljeg što je jugoslovenska rok scena tada imala. Kao posebna atrakcija najavljivana je "Crvena jabuka", mlad i perspektivan sarajevski ansambl. Čuo sam za njih, slušao Sa tvojih usana, ali nisam ni mogao da pretpostavim da su toliko popularni. Svako drugi me je pitao kad će nastupiti. Bili su na programu veoma kasno, pred zoru. Imali su već tog dana nastup u Sarajevu, i sletali su tek nešto pre ponoći.

Bio sam zadužen za logistiku koncerta. Poslao sam na aerodrom svog prijatelja Bobana, koji h je dovezao kombijem. Bio je srećan na odlasku, a još više na povratku. Ne samo njega - sve su nas opčinili neposrednošću, veselošću, energijom kojom su zračili.

Nažalost, ubrzo po njihovom dolasku na Beograd se sručila neverovatna provala oblaka tako da smo morali da prekinemo koncert. Jednostavno, postojala je opasnost da voda koja je potocima lila beogradskim ulicama prodre u provizorne kablove i izazove nesreću velikih razmera. Svi smo bili razočarani - a momci iz Jabuke posebno. Njima je to trebalo da bude prvi pravi veliki koncert, pred desetinama hiljada ljudi. Mogu samo da zamislim kako su ga očekivali.

Da se odužimo Beogradjanima, ponovili smo koncert početkom septembra, "povodom" Dana mladih Beograda. Ponovo je postava bila izuzetna, vreme sjajno, mladi se vratili sa odmora, energija jednog od najlepših gradova na svetu bujala. Ovoga puta nije bilo iznenadjenja. Koncert je bio sjajan, nešto nevidjeno.

Nekako slučajno, otišao sam do sobe na vrhu Doma sindikata iz koje su tok koncerta pratili oni zaduženi za njegovu bezbednost upravo u vreme kada je na bini bila Jabuka. Samo podsećanje na taj prizor i danas mi ježi kožu. Sve od bine pa do zgrade Pošte i Narodne banke na drugom kraju Trga Marska i Engelsa, nekih 200.000 ljudi skladno je tapšalo u ritmu sa rukama iznad glave pevajući Dirliju. Neverovatan prizor!

 

***

 

Dražen Ričl - Para ili Zijo - jedan je od legendarnih momaka iz sarajevske čaršije. Kažu njegovi biografi:

Dražen Ričl najbolji mladić kojeg je Sarajevo poznavalo. Rodjen je 12. marta 1962. u Sarajevu. Djetinjstvo je proveo na Koševu kao sin jedinac sa majkom Elvirom. Završio je nižu muzičku školu i Fakultet političkih nauka, odsjek žurnalistika. Prije "Crvene Jabuke", svirao je u grupi "Elvis J. Kurtovic and his Meteors". Glumio je u "Top listi nadrealista" 1984. Najbolji gitarista Sarajeva. Snimio je jedan album u Crvenoj Jabuci. To je vjerovatno jedan od najboljih albuma. Snimio je pet TV spotova sa tog albuma iz 1986. godine.

 

 

***

 

Nažalost, koncert u Beogradu bio je poslednji koji je "Crvena jabuka" održala u izvornim sastavu. Dve nedelje kasnije, desila se zlosretna nesreća. Aljoši nije bilo spasa, a Dražen je sa teškim povredama i prebačen na VMA u Beograd. Ispred bolnice u Sarajevu stajali su redovi dobrovoljnih davaoca krvi. Nije vredelo. Ugasio se 1. oktobra 1986. Sahranjen je na Sarajevskom groblju Bare. Na nadgrobnom spomeniku u obliku presečene jabuke njegov je stih:

Prodje avgust, srećo moja,

Vrijeme da se rastane

Bilo je izgleda previše lijepo

Da nam tako ostane

 

Ostao je spremljen materijal za drugu ploču. U svom poslednjem intervjuu, samo dva dana pre nesreće, Dražen je rekao:

U planu nam je da sviramo nešto malo koncerata. Novi materijal je gotov, ali još nema nekakvog radnog naziva. Na albumu će biti dvanaest pjesmama, a autori smo opet Zlaja i ja. Zlaja nesto više, a ja nesto manje. O potencijalnim hitovima? Pa, mi prvu ploču nismo radili da imamo par hitova, a ostalo sfušerimo, tako da ni sada nismo tako radili. Svaka nam je pjesma podjednako važna i draga. Materijal je ustvari bio gotov za pet dana. Pjesme kao da su nastale same od sebe. Isplivale su iz nas.