Literatura| Ljubav| Muzika| Umetnost

"Misao*...i... Reč koju hoću da kažem...

trener92 RSS / 18.09.2010. u 19:25

...ljubavi u čast..."

...Dođi, da zajedno molimo nas dvoje:
Ja ću sve da ljubim, oči, usne tvoje,
A ti strepi, dršći i sa mnom izgori...

...Šantić


"...jer lijepo je pripadati mislima toga pjesnika koje nam svijetle porukom - čovjeku koji pripada narodnosti srca domovina je ona zemlja nježnosti koju kartografija ne poznaje i koju je moguće naći jedino tamo gdje nas ljubav zatekne...".
(Enes ...

...
...*Tama je nastala i strepnja
i sva su sunca zašla
kad je Bog, ko blagu munju, poslao
utjehu koja dolazi od misli.

Utjeha koja dolazi od misli
najviše je od svih darova
nebeskih krajeva koje ne poznajemo,
a ni senka joj nije
najveća zemaljska sreća.

Gle, siromašak,
oličenje svake zemaljske patnje:
nepravdi, stradanja, bola,
putuje, sjajan, na oblacima,
caruje nad svim harmonijama,
nošen

utjehom koja dolazi od misli.

Andrić*

...

"...Dan je kao sunčan.
Ti si kao veseo.
Prolaziš, kao ne vide te.

Svima je kao lijepo.
Svima je kao dobro.
Svima je kao ludo.

I ti si kao sretan.

Živi se kao u miru.
Ptice su kao slobodne.
Budućnost kao na dlanu.

Savjest je kao čista.
I suncu je kao jasno.
O, srce, kao pjevaj.

Svi kao brinu o svima.
Svako je prijatelj kao.
Svima je kao stalo do tebe
i do svijeta.

I dan kao ode.
I ti se kao smiješiš!
I ništa te kao ne boli

...Kišević ...)


...
"Znao bih što treba učiniti
kad bih te volio i učinio bih to
dok nestaješ zajedno sa mnom
na nekoj razglednici bačenoj
tko zna gdje i upućenoj tko zna kome,
djetetu, oblaku, nikome ili jeseni
i pisao bih ti stihove
neke druge pjesme,
lutajući po tvojoj koži,
tražeći ključ da me otvoriš.

Lišće pada.

Znao bih što treba učiniti
kada pada lišće i učinio bih to
kada bismo se voljeli i ponavljao bih
sve dok na praznoj krošnji ne ostanu
mrlje poljubaca,
sve dok me posljednjom granom ne udari u mokro lice,
rekao bih, govorio, šutio i ponavljao
da te volim, kao da sam ja
ta kiša koja pada,
inje koje se hvata
za svako tvoje stablo,
živa ograda koja ne dopušta
rumenilu da te napustii silazi poput zastora
da ti sakrije njedra,
ta nevolja koju ti dajem
i koja kao brod pristaje uz tvoje bokove,
taj pas koji skuplja stado
uznemirenih oblaka,
tjerajući ih da nastane ostatke plavetnila
i laje i glodje i grize vlastito meso.

Ponavljat ću da te volim i kad me ne budeš čula,
sve dok ne
otpadnu listovi sa starih kalendara.
Po meni, dok ležim,
prolazi tvoja vojska i pjeva prije nego će pononovo pasti.
Tvoj sam koliko živ čovjek može biti,
zrno zemlje koje si pokrila stopalom
dok zastaješ neodlučna,
otkidajući srcem
latice jezerske ruže.


Zvonimir Golob......
...


...

Neko drugi na mom mjestu
dobio bi svoj dio sreće
kraj neke druge na tvom mjestu,
tek govoreć' joj ove pjesme
što za te sam ih ispjevao.
Ali meni one ne koriste
da dobijem što postić' želim.

Poezija nek ostane pothvat jalov i nemoćan
kad nestanem s ovog svijeta,
kad vi također nestanete.
Stih neka onda poslije mene
premine svojom lijepom smrću,
isto k'o onaj što ga spjeva,

Ljubavi u čast. "

Kuthaijir

....
Priđi, družice života moga, priđi mi i ne daj da nam tela razdvoji dah snegova. Sedi uz mene ispred ove peći, jer vatra je prijatni dar zime. Pričaj mi o delima starih pokolenja, jer sam već umoran slušajući uzdahe vetrova i ridanje prirodnih elemenata. Zatvori vrata i prozore, jer mi dušu rastužuje da gledam gnevno lice vremena, i srce mi ranjava pogled na grad što pod snegom sedi kao žena koja dete izgubi... Sipaj ulja u svetiljku, družice života moga, jer hoće da se ugasi, i stavi je pored sebe ne bih li razaznao što ti noći na licu beže... Dođi s krčagom vina da pijemo i da uspomene budimo.

Priđi, priđi mi, miljenice duše moje, jer vatra je zgasla i skoro da je pepeo prekriva... Prigrli me - svetiljka se ugasila i tama ju je savladala... Evo nam opojno vino vremena oči sklapa... Pogledaj me okom koje san ukrašava... Zagrli me pre nego što me san prigrli. Poljubi me, jer sneg je jači od svega osim od tvoga poljupca.


جبران خليل جبران (Halil Džubran)

...

*...mogao bih ,noćas, pokloniti život,
jednoj običnoj tački
koju gledam na zidu
,u svojim pesmama i
voleti je
bez imalo smisla,
mogao bih trčati bez cilja
samo da vidim gde ću stići
koliko ću puteva proći i da li ću ikoga na svom putu sresti

mogao bih se vratiti tamo
gde sam bio
i ponovo plakati s tobom i žaliti za izgubljenim
za onim što se više ne može vratiti
i proklinjati sećanja koja nismo mogli spaliti

mogao bih pružiti ruke
prema mesecu i dodirnuti ga
osetiti dodir hladan a nežan kao nekad nečiji

mogao bih te pustiti da prevlačiš kaktus po mojim ranama
dok ja mirno gledam u san i čekam da nestanem s jutrom

mogao bih zamisliti
da ti si samo moja mašta
i strpljivo čekati da odeš
nadajući se da ću te možda nekad sresti
tamo gde me zatrebaš

mogao bih svu svoju ljubav
zatvoriti u drvenu škrinju
zakopati duboko pod zemlju i čuvati je kao najveće blago
možda nekad dati je najnežnijem strancu kojem zatreba

mogao bih čekati dugo pa čak i zauvek
da osetim
da volim
da živim
da pripadam...
da osećam nečiji život
u svom životu...
da s nekim trčim poljima sretne ljubavi...t*

....
"Je li normalno postati tako vlažan? Baby, strah me...
Prekrio sam njene usne svojima
Ležala je u mojim rukama dok se olujni prozor nije rasvijetlio
I stajao nad našim glavama kao kamen
Nakon mjeseci brbljanja, odlučni da nijedno ne
Pobijedi, ili osnaži se

Predali smo se, jedno drugome
Kao što se zatvorenici predaju preko mosta
I nijedna razmjena nikada nije bila tako poštena ili nježna
Gdje je bila rupa u planu
Mi smo u noći legli na zastavu predavanja
I probudili se na zastavi Japana


Don Paterson
...

Žao mi je vas, o jadne zvijezde,
Koje divno tako jasno sjate,
Nevoljenome svijetleći brodaru,
Bez nagrade od boga i ljudi,
Jer ne znate jadne, što je ljubav,
Niti ste za ljubav ikad znale!
Bez prekida vode vječni sati
Nebesima povorke vam sjajne.
Kakve li ste prevalile pute,
Dok ja bijah u naručju drage,
Ne misleći na vas ni na ponoć!

Gete
.....

...
Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
živio sam usput, ko da sanjam,
kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

I tebe sad ljubim po navici, dijete,
zato što sam mnoge ljubio, bolećiv,
zato usput, ko što palim cigarete,
govorim i šapćem zaljubljene riječi.

"Uvijek" i "ljubljena" i "upamtit ću",
a u duši vazda ista pustoš zrači;
ako dirneš strast u čovjekovu biću,
istine, bez sumnje, nikad nećeš naći.

Zato moja duša ne zna što je jeza
odbijenih želja, neshvaćene tuge.
Ti si, moja gipka, lakonoga brezo,
stvorena i za me i za mnoge druge.

Ali, ako tražeć neku srodnu dušu.
vezan protiv želje, utonem u sjeti,
nikad neću da te ljubomorom gušim,
nikad neću tebe grditi ni kleti.

Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
i volim te usput, ko da sanjam,
kao mnoge druge na toj zemlji.

Jesenjin

 

...
Svet je pokisao
Zvezde sjajem plaše ljude

Skupio sam kišobran
Skupio sam oblak kišnih kapi
Vreme se okrenulo do ponoći
Podupire pete boga

Još te nema
Još te čekam ... ...

                                                                                         Gu Cheng

...

1.Lekcija

How do you do? O, gde ste tako dugo!
How are you? Izvolite sake.
What are you doing? Pevam, a šta bih drugo?
What did you do today? Probao trake.
See you again, makar na tren!

2.Lekcija

Come again soon: Kako da ne!
Say Hello to mum: Sit sam svega!
Oh what`s the matter? Zar se to sme?
What`s the problem? Vidi ti njega!
I am sorry. Ponekad i gori!

3.Lekcija

Have a nice day. I ja tebi.
What time baby? 9 o`clock.
What do you think about? Na tebe, bebi.
Gonna have a good time, uz rok.
I am happy. Što mi se prepi, moj lepi?

4.Lekcija

Puis-je fummer? Samo izvolite.
Bonjour, madame. Odnekud ko da vas znam?
C`est très beau, taj vaš dekolte.
Zbogom, gospodine.A bientôt madame.
C`est combien, s`il vous plait? Plaćeno je već sve.

Vrlo dobro vrlo dobro

Chica Sato


....
"Najčešće
Kada uhvatim sebe
Da razmišljam o tebi
Kako to
Obično
Biva
Ko da bi hteo
Nekako
Da se otarasim toga
Prosto
Naprosto
Na neki način

Pa tako pređem pogledom
Po stvarima koje si dodirivala
A razume se
Valjda tu
I ja
Spadam

Ovako
Ili onako
Blizak sam
Rekao bih
Svemu i svačemu
Što si ikada dodirnula
Pretpostavljam
Naravno
Da tako osećaš i ti
Za ovog
Ili onog
Ovde -onde

I eto nekako izlazi na to
Da su svi pomalo bliski
Svemu i svačem
Što je iko ikada dodirnuo
I načinio
Ili izgradio
Za šta se borio ili umro
Da bi živeo
I to sačuvao

I eto tako
Pesme se većinom
Završe pre nego što se
Nadaš

 

Ali sa pesmama

Najveća nevolja vam je u tome


Što ostaje premnogo praznog prostora


Na svakoj strani...

 

"Reč koju hoću da kažem lako je reći, pa ipak je to najteža reč koju sam ikad pokušao da izgovorim.


Ona nastoji da razjasni sva moja osećanja, ali koju bih to onda jednu reč morao reći da bi sve iskazao njome?


Obično pokušam da je kažem, ali je nikad odista ne izreknem, a kad se pomučim da je pripremim, uvek mi izneveri nade i klizne mi sa vrha jezika.
Trudim se da budem pevač što peva bez rečnika, i pesnik nesputan policama knjiga.

Moja polica za knjige je ionako povisoka, na njoj su mnoge druge reči iz drugih usta, ,spremne da se sa njima poigram ili zgrlim, ali ja nastojim da izbegnem sve te knjige koliko mogu i da svoje reči uobličim sopstvenim, slobodnijim rukama.
Reč koju hoću da kažem već je ovde, i to blizu, slobodna je i laka na mojoj usni i jeziku, ali se retko izrekne.

Ona je kao i ribica u mutljagu koja iskače iz mojih mreža pre no što stignem da ih pritegnem.
Ja znam šta znači ta moja reč.

I znam šta kaže.

Znam joj težinu i razmere, znam joj ime, oznaku, zaštitni znak.

Znam joj oblik i oset, znam joj kuću i dom, znam joj ukus u miris, dodir njega tela.. Znam joj nerečenu reč bolje nego što moja nerečena reč zna mene. Kao što znam i vas poznajem bolje nego što ćete me vi ikada poznavati.


Ta jedinstvena reč koju hoću da kažem razjasnila bi sve između moje žene i mene, ili bi me bar učinila jasnim koliko je i ona jasna. Ona je inače uvek jasnija nego ja.

Ja sam večito mutan i smeten, ona me uvek nadmisli i nadgovori. Kad bih joj samo mogao reći tu nerečenu reč, sve bi između nas bilo kao gipki, neodigrani ples, kao što bi i trebalo da bude. Naš dom je kljast i pozleđen upravo zato što tu jednu jedinu reč nisam u stanju da kažem.

Ta jedna jedina reč bi učinila da shvatim svoju decu i da me moja deca shvate.

Kada bih mogao reći tu jednu jedinu reč, i deca moje dece znala bi da smo slični, i da tu nema razlike dovoljno velike da nas razdvoji i otrgne jedne od drugih.

Svi bismo mi u mislima , čini mi se , mogli obići čitav svet i svakoga na svetu, kad bismo samo našli i izgovorili tu jednu te istu reč.


A ta reč nije ni tajna, ni vradžbina.

 Nijedna reč nije tajna.

Nijedna nije magična.

Išao sam tragom te reči godinama, i u samoj kući još od kada sam ovde rođen.

Puštao sam je da me dohvati za ruku i izvede tamo gde rastresiti sneg zavejava korov i žbunje.

Pentrao sam se za njom uz kočije, bokove brodova, kamione, kapije, požarne stube, vagone i ambare.

Govorio sam je policajcima, stražarima, čuvarima,vojnicima i mornarima, ratarkama i starim mladim, domaćicama, i starim i mladim, hotelskim sobaricama starim i mladim,uličarkama starim i mladim,muškarcima i dečacima što su negde na Jugu šindrom pokrivali kućerke ,ukivali klinove u brdima negde na Zapadu, kopali mulj na Istoku, krečili i zavarivali u bilo kom kraju Zemlje.

 Govorio sam tu reč na svakom jeziku, i svakoj boji lica, usanan, ušiju, ili kose. Mrkima, crvenima, žutima, tamnoputima i crnoputima.

Prepoznali biste tu reč kada biste je čuli izgovorenu, otpevanu, mahnutu , naznačenu ili odigranu.
A najčudnija je ta reč zato što i nije neka određena reč, ali dobro pristaje prstenu i sazvučju svake reči.

Ta je reč u svim drugim našim rečima, to je reč koja svim drugim našim rečima daje oblik i lik, i bistriji smisao.
To je slobodna reč, koju nikakav zatvor, ne može da zadrži, nikakava ćelija da utamniči, nikakav lanac da sputa, nikakav konopac da pridavi, nikakvo oružje da rani ili zaustavi.

Kažem vam, to je ta reč što čini čitavu demokratiju jasnom i jednostavnom, što demokratiju održava u životu, kao što i demokratija održava u životu mene samog, kao što i ja održavam u životu tu reč.

Umreću lako i zadovoljno samo ako uspem da tu reč održim u životu, jer ona pomaže čitavom mome rodu da živi, radi, voli i raste da bi više saznao i više osećao.


To je ta reč koju hoću da kažem.

Woody Guthrie

(*Dragoslav Andrić*)



Komentari (120)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

svbobo svbobo 20:06 20.09.2010

....



irenaema irenaema 19:52 18.09.2010

...

sam se zarozala

and I miss him most of all, when autumn leaves start to fall.
trener92 trener92 20:11 18.09.2010

Re: ...

irenaema
sam se zarozalaand I miss him most of all, when autumn leaves start to fall.


"Gledam te kako dolaziš visoka poput oluje,
prozračna i plava s rukama od svijetlosti.
Ako ima modrine ispod nekog neba,
ti je sada izgovaraš na moja usnula usta.

Šta bih ti mogao dati što već nisam dao
nagnut nad prvi ponor odakle vraća jeka
noći bez sna, gorčinu, tešku nevolju,
znojne ponjave i pregršt riječi?

Tvoj strah i tvoja nježnost dišu pod mojom
rukom,
i sve je odjednom ovdje dok ti spavaš
izgubljena u nekom prostoru koji ne nalaze
moja očajna usta između tvojih koljena.

Nisam te naučio kako da budeš uza me,
u mojoj krvi, ovdje, u porazu moga mesa,
niti kako da čuvam i tražim samo za sebe
tvoj izvor izgubljeni u kome spavaju djeca.

Kako da te zovem i kako da te vratim
iz ove vlažne šume koja moju ne poznaje?
Ima jedna riječ o kojoj samo slutiš,
ali ja sam zaboravio kako da je izgovorim.


Zvonimir Golob

There Must Be A Better World Somewhere
irenaema

jedna dobra pesma

za tebe
houp houp 20:03 18.09.2010

autumn

"S jeseni, kada počnu vetrovi,
lisće divljeg kestena pada strmoglavce,
s peteljkom naniže.
Onda se čuje zvuk:
kao da je ptica udarila kljunom o zemlju..."

Danilo Kiš






1


ni u jednoj antologiji nežnosti
nije zapisano tvoje ime

nijedna pesma nije mogla
tako nežno
da govori ono što ćuti


( najlepša pesma nikada nije napisana
najveće istine nikada nisu rečene)


i jednoga dana
kada beskonačno zašto postane
konačno ti

ti-tako mnogo jedna
(moja najlepše nenapisana pesma)

ni u jednoj antologiji nežnosti
neću pomenuti tvoje ime

(najveće istine nikada neće biti rečene
najlepša pesma nikad neće biti napisana)

najmudrija od svih tuga zove se sreća
najveće nežnosti – najlepše se ćute

uvek sam za jednu nežnost bio lepši
od svih tvojih tuga
uvek si za jedno "ne smem"bila nevinija
od svih mojih razloga


moja najsentimentalnija legenda o nežnosti
neodredjena dimenzija svih mojih čula
u namerama odjeka
neka najlepša večnost sa hiljadu lica
i jednom prolaznošću


mit o volim

uvek si za jedno "ne smem"bila nevinija
od svih mojih razloga
uvek sam za jednu nežnost bio lepši
od svih tvojih tuga

u tebi se najjevtinije na svetu
prodaje večnost
ali i najskuplje plaća
u tebi se najlepše veruje u besmrtnost
u beskraj

tkana od neke čudne
svečane beskonačnosti
uvek ista
i uvek drukčija

Mita Golic




docsumann docsumann 20:19 18.09.2010

Re: autmn

mit o volim

sjajno rečeno



Pravo je zadovoljstvo gostovati na trenerovom blogu. Pogotovo kad sve pršti od poezije ...


SAN O PRESPAVANOM ŽIVOTU


"zaspao sam – čujem glas"
D.Harms

često tako
iznenada
budim se u snu

iz sna u san
otvaram već otvorene oči
i u mraku posmatram
mrak kroz mrak

a na vrhu mraka
noć je svanula već prije prvih satelita
i
svemirski mjesec
sad jasno osvjetljava
svoj položaj
na izmaku XX vijeka

odozgo
sve ovo
sigurno liči na jednu veliku video igru
i svi liče na sve
i sve liči na svo
i ko-zna-ko zna ko-zna-šta

ali gdje sam to ja
u ovom mraku
duboko iza sopstvenih očiju
dalekih kao Jamaica


trener92 trener92 20:21 18.09.2010

Re: autumn

houp


"


Hoćeš li beskrajne prostore neba,
sve ruže svijeta, sve što ti treba?
Hoćeš li mora, jezera, vulkane,
sve moje noći i sve dane?
Hoćeš li sve što moje nije,
Hoćeš li dugu mokru od kiše,
Da opet bude kao prije,
da voliš jednom i nikad više?

Hoćeš li srce zauvijek, i sreću?
Hoćeš li ljubav moju? Neću!

Hoćeš li bol što svuda stiže
do kraja srca i do dna mesa,
hoćeš li ruku što se diže
dok vičeš sam i do nebesa?
Hoćeš li pisma kojih nema i
prazne riječi što te traže,
I laž i ponor koji drijema u
svemu što ti ona kaže?

Hoćeš li mokar jastuk noću?
Hoću li ljubav tvoju? HOĆU!
"

Zvonimir Golob

While my guitar gently weeps,
hope

houp houp 20:48 18.09.2010

Re: autumn

trener92



While my guitar gently weeps,





nedovršen beskraj
neprekidna svežina sveta

sa ovo malo beskončnosti u sebi
u tebe mogu verovati do iščeznuća

nežnošću potpisujem sve
iako znam:
isuviše nežnosti može da smeta

ljubavlju se ne ispravlja svet

ipak
sa ovo malo beskonačnosti u sebi
u tebe mogu verovati do iščeznuća

ne mogu te više imati ni nemati

zbog nečeg što je kao čekanje
izmedju uvek i nikada
zbog mnogo malih običnih možda
zbog nečeg tako konačnog kao beskonačnost
ni dodirnuti te ne mogu više
onako –
kao da sam te dodirnuo zauvek

ne mogu te više ni nemati ni imati

jedna prolaznost više
jedna je prolaznost manje
zbog neke sasvim druge poetike razloga
ni previše ni premalo
i mnogo je i malo
i smrt
i smrt će jednom umreti
kao priroda umetničkih predmete promenjena
u nedogled
nežnost – neka najlepša zakletva beskonačnosti
treba jednom obećati i ono
što se ne obećava nikad
treba ući u srce zvezde da bi je video izdaleka

ne mogu te više ni imati ni nemati

video sam kako prolazi večnost
i tišinu sam naučio da ćuti
jedna prolaznost više
je jedna prolaznost manje
ni previše ni premalo
i mnogo je i malo
ili
koliko malih običnih možda
u jedno zauvek može da stane
treba ući u srce zvezde da bi je video izdaleka

ne mogu te više ni nemati ni imati

zaboravio sam da te zaboravim

možda će sva moja možda biti samo tvoje nikad više

ali
možda je moje jeste iskrenije od svih tvojih nije
možda je moje jednom strpljivije od svih tvojih neču
možda moje nekad više znači od svih tvojih nikad

možda je moje možda lepše od svih tvojih zauvek

najlepša pesma nikad neće biti napisana

biće još onih koji će za jednu nežnost
biti lepši
od svih nečijih tuga

biće još onih koji će za jedno ne smem
biti nevinije
od svih nećijih razloga

biće ih – više od nežnosti
i najmudrija od svih tuga zvaće se sreća

u sva buduća neka najlepša predvečerja na svetu
možda će još nečuje možda
biti lepše od svih nečijih zauvek
možda će još nečije jednom
biti strpljivije od svih nečijih neću

ali
najlepša pesma nikad neće biti napisana
najveće nežnosti – najlepše ćute

Mita Golić



trener92 trener92 20:58 18.09.2010

Re: autmn

docsumann

Pravo je zadovoljstvo gostovati na trenerovom blogu

Zadovoljstvo je pročitati ovako nešto, iako ja shvatam malo drugačije,
,kako reče jedan pesnik ," ko je domaćin a ko je bio gost?"
tu i tamo ponudim poneku misao ,asocijaciju ,a svi koji je razumeju i poklone , dodaju neku svoju asocijaciju,misao, pomažu da sklopimo zajedno delove , kao puzzle,
u jednu divnu sliku,koja zrači,
zadovoljstvo je gledati kako ta slika nastaje .
Hvala ti Harmsa,
Ja ću tebi pokloniti , pesmu jednog pesnika koji je nekako zapostavljen ( bar mi se tako čini, to mi je i bila jedna od ideja čitajući Enesa Kiševića )

"Ima ih koji umiru, ali smrt ne prepoznaju
i to se ponavlja svakoga dana postajući neprimjetno,
zaboravljeno, izgubljeno.

Ima ih koje je smrt zatekla kako se smiju,
kako se smiju do suza, ali smijeh se skupio
u neodlučnu boru na obali usana
i ostala je samo voda, topla i vlažna.

Ima ih koji umiru samo za sebe, u njima
svi zive, u njima svi traze svoju smrt
i nažaze je u svemu što im pripada.

Ima ih koji umiru samo za druge, u njima umiru svi,
sve u njima umire do njih samih. U kutu svoga tijela
oni dišu i plaču.

Ima ih koji su samo uzdahnuli
poput zvona u kome svaki udarac srca
odjekuje kao udarac groma.

Ima ih koji se opraštaju, ne znajući kamo idu,
ni kome pružaju ruku. Njihova se sudbina ostvaruje
ispisujući magične znakove na krilu ptice.

Ima ih koje je smrt zatekla ljubeći se.
O njima bih mogao govoriti da su riječi prazne
kao koza gusjenice iz koje se rađa prekrasan leptir.

Ima ih koji su umrli grleći se. Zar ima ljepše smrti
od plamena koji svoje oštre zube
odmara na grlu koje jeca?

Ima ih koji su smrt dočekali kao ženu,
kao ljubavnici spremni da vladaju, da budu pobijeđeni,
i ne znaju gdje počinje poraz i gdje pobjeda prestaje.

Ima ih koji su umrli, ali ni to nije bilo dovoljno
i oni su ponavljali svoju smrt
kao dijete koje ponavlja stihove.

Ima nespretnih, zbunjenih, uplašenih i uznemirenih.
O njima vjetar pjeva dok valja svoje teško tijelo
u sporom koritu mora.

Ima i onih koji su umirući psovali život
riječima u kojima bijaše gorčine
poput trnja što jeca iza svake ruže.

I konačno, ima ih koji su umrli odjednom,
bačeni poput kamena visoko u nebo.

Ni smrt ih nije zaustavila
u letu koji još traje.

Zvonimir Golob
nešto malo neobično za tebe
Blues for Elise
houp houp 21:17 18.09.2010

Re: autmn

SAN O PRESPAVANOM ŽIVOTU


Mene zanima samo "besmislica", samo ono što nema nikakvog praktičnog smisla. I život me zanima samo u svojoj besmislenoj pojavi.
Junaštvo, patos, odvažnost, pouka, higijena, moral, razneženost i rizik - to su mi omražene reči i osećanja.
Ali zato u potpunosti shvatam i poštujem: zanos i ushićenje, nadahnutost i očajanje, strast i uzdržljivost, blud i čednost, tugu i bol, radost i smeh.


Danil Harms, Nula i ništa
trener92 trener92 21:18 18.09.2010

Re: autumn

houp


"Zamišljam te nagu,
sa tijelom dječaka u kome je žena,
usnula i spava…

Ne budim te više, puno ožiljaka,
moje srce, kao zemlja podrhtava

Zamišljam te nagu,
anđele bez krila, ostala su negdje,
poslje zagrljaja
na olovnom nebu, sjena duge spaja
ono što već jesi, s onim što si bila

Zamišljam te nagu,
Jedino u svoju nježnost odjevenu
I kraj tebe ležim
Pokrivam te srcem u krvi i znoju
Raste moja čežnja, ljeto je i snježi

Zamišljam te nagu, janje moje malo
Hostija i čaša,
puna tople kiše
A polje je plavo i vrijeme je stalo
Na nekom zvoniku i nema ga više

Zamišljam te nagu,
više se ne stidiš ruže u svom vrtu,
ako je procvala…

Jesi li još ondje i da li još vidiš
zvijezdu iznad mene ili je već pala?
Ljeto koje pamtim, srušila je zima
sjekirom od leda
a samo to imam…

Zvonimir Golob

magnolia
docsumann docsumann 21:25 18.09.2010

Re: autmn

Danil Harms, Nula i ništa


Evo jedne pjesme koju sam kao student koji se oduševljavao Harmsom, posvetio upravo njemu.

EKSTREMNO SLUČAJNI DOGAĐAJI


Danilu Ivanoviču


uz sav taj užas
što tjera osmjeh u kosti,
zglobova koji mi se kotrljaju pod nogama
i prstiju što skaču
na vrhovima noktiju između koordinata

na korak od oslonca
saplićem se od naredne položaje
i padam
ko pravi anđeo pravo na beton



houp houp 21:38 18.09.2010

Re: autmn

EKSTREMNO SLUČAJNI DOGAĐAJI



Privlačna moć apsurda...

Beskonačno, eto odgovora na sva pitanja. Sva pitanja koja imaju isti odgovor. Zato i nema mnogih pitanja, postoji samo jedno pitanje. I ono glasi: šta je to beskonačno?
bocvena bocvena 22:00 18.09.2010

Re: autmn

Harms odlično ide uz ljubavnu poeziju...slično su ekstremno slučajni:)

Baš prija ovaj tvoj izbor, Treneru!

houp houp 22:06 18.09.2010

Re: autumn

trener92


magnolia



NEŽNOSTI

Smisao reci meri se
veštinom prećutkivanja
lepotom neizgovorenog .

Suština kazivanja samo je Tišina
onog najglasnijeg u nama
jedina prava večnost
samo veličina prolaznosti .

Da li je važnije kako To reći ili kako prećutati ?!

Uvek smo samo ono što nam nedostaje
ali
moze li išta tako da se razlikuje od nas
kao mi sami ?

Nismo li samo neka granica
suštine i smisla
ono malo beskraja izmedju nenadjenog i traženog ,
neka najčudnija pogodba Uzroka i Posledice
u izazivanju postojanja ,
da li je neizvesnost - mogućnost izvesnog
da li je sreća - ne znati mnogo ....

Nista nije slučajno Ili je slučajno Sve ,
čovek je ono što čini
(dosada je najgluplji prigovor postojanju)

da li je jednostavnije biti izuzetak ili pravilo ?

Umetnost vode nije u izvoru ,
već u žedji
mudrost hleba nije u pšenici ,
nego u gladi .

(lepota razumevanja počiva u sumnji)

Opravdanje prolaznosti je u stvaranju
u gradjenju nečega što je najvise Ti

Da li je sposobnost da osmislis
najlepsa umetnost postojanja ?

Da li je važnije - nadvladati daljine ili značenja ?

Ono najveće što se može doživeti nije večnost
već Trenutak !

Lepota beskonačnosti - mudrost je konačnog .

Najveće zadovoljstvo nije u posedovanju već davanju
Da li je sramota biti nesrećan ?

Znam:
najepše Ja nikada neće biti i jedino ja
najlepše Ovde nikada neće biti
i jedino ovde
i Tamo je ovde
sve
samo po sebi ponavljajući se
ostaje neponovljeno ...

Da li je postojanje - mudrost mogućeg ?
Da li je sreća - voleti mnogo ?

Mita Golić




If you believe, I know you will find
There ain’t nothing like the sensitive kind


docsumann docsumann 22:24 18.09.2010

Re: autmn

šta je to beskonačno?


Ne znam šta je, ali znam gdje je.
Beskonačnost je u sasvim malim fraktalnim strukturama. U beskonačnom samopreslikavanju po bezbrojnim skalama veličina ...



"A greška je od samo pola kila na čitavom svemiru"

Danil Harms
trener92 trener92 22:26 18.09.2010

Re: autumn

houp




If you believe, I know you will find
There ain’t nothing like the sensitive kind


"Ispruži ruku i što dotičeš?
reče malo srce velikom srcu.

Ništa, ne dotičem ništa,
ako je ovo sve što ostaje,
reče veliko srce.

Modrine treba, i zelenila,
jarbol i zastava. A ti, što imaš?
reče malo srce velikom srcu.

Samo želju da imam, samo to,
i ruke da podignu zastavu,
reče veliko srce.

Toliko si blizu, ali ja te ne vidim,
reče malo srce velikom srcu.

Stani na moje mjesto, odavde vidim
kako se zatvaraju velika vrata neba
i ruka koja ih zatvara,
reče veliko srce.

Što to u tebi još kuca toliko glasno?
upita malo srce veliko srce.

Ništa, ne kuca ništa,
reče veliko srce.
Žuna udara kljunom o koru drveta.

Moja je kutija za tebe odviše mala,
reče malo srce velikom srcu.
Na dno studene vode lezi i spavaj.

Tamo već leži netko pokriven lišćem.
Uđi u mene budno i zatvori oči,
reče veliko srce malom srcu.

ima još dovoljno mjesta između kamenja.

Zvonimir Golob

hope
trener92 trener92 22:33 18.09.2010

Re: autmn

bocvena
Harms odlično ide uz ljubavnu poeziju...slično su ekstremno slučajni:)Baš prija ovaj tvoj izbor, Treneru!


Hvala bocvena ,

Stvorena od sna i za san
ti me zaustavljaš
pred vratima jednostavne smrti
i ja se pretvaram
u pticu, i rijeku
koja se vraća izvoru.
Tvoje ime,taj glas nalik srebru,
ostavljen u grlu jasnih prepelica,
to je noć koja otvara oči,
leptiru vječnome
i vatri sigurnih proljeća.


Zvonimir Golob

jedna pesma ,za tebe ovako

The Moldau
trener92 trener92 22:46 18.09.2010

Re: autmn

houp
postoji samo jedno pitanje I ono glasi: šta je to beskonačno?


""Ni prve noći morske oluje, ni sljedećih tijekom smirene plovidbe, nikad tijekom njezina dugog bračnog života - nisu se dogodili divljačke čini kojih se bojala Fermina Daza.
Prve se noći, unatoč veličini broda i raskošnoj kabini, ponovila ona užasna plovidba škunerom iz Riohache, a muž joj, kao savjestan liječnik, nije ni trenutak zaspao, samo ju je tješio, jer je preugledni liječnik znao da se jedino to može protiv morske bolesti.
Oluja je popustila trećega dana, kad su isplovili iz luke Guayre, a dotle su već bili toliko zajedno i toliko su se napripovijedali da su se osjećali kao stari prijatelji.
Četvrte noći, kad su se vratili starim navikama, doktor se Juvenal Urbino iznenadio kako to da njegova mlada žena ne moli prije spavanja.
Bila je iskrena: redovnice su svojim licemjerjem u njoj izazvale otpor prema obredima, ali njezina je vjera ostala netaknuta i naučila ju je šutke održavati.
“Više se volim izravno sporazumijevati s Bogom”, rekla je.
Shvatio je njezine razloge pa je otad svako od njih svoju vjeru prakticiralo na svoj način. Zaruke su im bile kratke, ali prilično neformalne za to doba, jer ju je
doktor Urbino posjećivao u kući, bez nadzora, svakog dana u suton. Ne bi mu dopustila ni da joj dodirne jagodice prstiju prije biskupova blagoslova, ali on to nije ni pokušavao. Prve noći mirnoga mora, na postelji, ali još odjeveni, potaknuo je prva milovanja, i to toliko nježno da joj se posve prirodnim učinilo kad je rekao neka navuče spavaćicu. Otišla se presvući u kupaonicu, ali prije je u kabini ugasila svjetlo, a kad je ušla u spavaćici, gurnula je krpe u vratne pukotine i vratila se u postelju u potpunom mraku. Raspoloženo je rekla:
- Što ćeš, doktore, prvi put spavam s neznancem.
Doktor je Juvenal Urbino čuo kako se uvukla do njega, kao zbunjena životinjica, nastojeći ostati što dalje, na ležaju gdje je bilo teško da dvoje prilegnu a da se ne dodiruju.
Uhvatio ju je za ruku, hladnu i zgrčenu od užasa, isprepleo joj je prste sa svojima i gotovo joj je šaptom počeo pripovijedati svoje uspomene s drugih putovanja morem. Opet je bila napregnuta, jer je, vrativši se u postelju, utvrdila da se on posve svukao dok je bila u kupaonici pa je oživjela njezina bojazan od sljedećega koraka.
No sljedeći je korak morao dosta sati pričekati, jer je doktor Urbino nadasve polako govorio dok je, milimetar po milimetar, osvajao povjerenje njezina tijela.
Govorio joj je u Parizu, o ljubavi u Parizu, o pariškim zaljubljenicima koji se ljube na ulici, u omnibusu, na cvjetnim terasama otkrivenih kavana uz dašak vatre i čeznutljivih ljetnih harmonika, vode ljubav stojećki na obalama Seine, a nitko im ne smeta.
Dok je u mraku govorio, jagodicama joj je milovao vratne obline, milovao ju je po svilenim dlačicama na ruci, neuhvatljivu trbuhu, a osjetivši da je napetost popustila, prvi je put pokušao podići njezinu spavaćicu, ali ga je spriječila, u svojoj tipičnoj naglosti. “Znam to i sama”, rekla je.
I doista se svukla i ostala tako nepomičnom da bi doktor Urbino pomislio da ona više nije ondje - da nije bilo odsjaja njezina tijela u mraku.
Nakon kratkog vremena uhvatio ju je za ruku, osjetivši koliko je mlačna i opuštena, ali još vlažna od nježne rose. Opet su bili nijemi i nepomični, on je vrebao priliku za sljedeći potez, a ona ga je čekala, ne znajući otkud će doći, dok se mrak ispunjavao sve zadahtanijim disanjem...


trener92 trener92 22:47 18.09.2010

Re: autmn

... Odjednom joj je ispustio ruku i skočio u prazno: jezikom je navlažio jagodicu srednjaka, jedva joj dodirnuo nepripravljenu bradavicu, a ona je osjetila smrtno olakšanje, eksploziju, kao da joj je pogodio živac.
Bilo joj je drago zato što je mrak pa on ne vidi vrelo rumenilo koje ju je oblijevalo. “Mirna budi”, rekao joj je staloženo. “Ne zaboravi, poznajem ih.”
Osjetio je kako se nasmiješila, a njezin je glas, u mraku, bio blag i nov.
- Izvrsno se sjećam - odgovorila je - ali još me nije prošao bijes.
Tad je znao da su oplovili rt dobre nade pa je opet uhvatio njezinu krupnu, mekanu ruku, prekrivao ju je zbunjenim poljupcima, najprije hrapavo zapešće, duge vidovite prste, prozirne nokte, a nato hijeroglife njezine sudbine na znojnu dlanu.
Nije znala kako joj se ruka našla na njegovim prsima, sudarila se s nečim što nije mogla odgonetnuti.
“Škapular”, objasnio joj je.
Milovala mu je dlake na prsima, jednu po jednu, i odjednom ga zgrabila za guštik, sa svih pet prstiju kako bi ga iščupala iz korijena.
“Jače”, rekao joj je.
Pokušavala je, sve dok je znala da mu ne smeta, a onda je njezina ruka potražila njegovu, izgubljenu u mraku.
Nije dopustio da ispreplete prste s njegovima, nego ju je zgrabio za ručni zglob i vodio joj ruku po svom tijelu, nevidljivom ali izvrsno usmjerenom snagom, sve dok nije osjetila vreli dah gole životinje, bez tjelesnog oblika, ali tjeskobne i nadignute.
Za razliku od onoga što je očekivao, pa i za razliku od onoga što je ona zamišljala, nije povukla ruku, nije je mlitavu ostavila ondje kamo ju je spustio, nego se dušom i tijelom preporučila Blaženoj Djevici, stisnula zube, iz straha da se ne nasmije svojoj ludosti i počela dodirom proučavati propetoga neprijatelja, prepoznavajući njegovu veličinu, snagu njegova izdanka, raspon krila, prestrašena njegovom odlučnošću, ali i suosjećajući sa samoćom, obrađujući ga svojom minucioznom znatiželjem, koju bi netko, manje iskusan od njezina muža, mogao pobrkati s milovanjima.
Prizvao je svoje posljednje snage kako bi odolio vrtoglavosti neumoljivoga proučavanja, sve dok ga ona nije ispustila, dječjom ljupkošću, kao da ga baca na smetište.
- Nikad nisam mogla razumjeti kakav je taj aparat - rekla je.
Ozbiljno joj je objasnio, svojom učenom metodom, vodeći joj ruku po spomenutim mjestima, a ona mu se prepustila poslušno, kao uzorna učenica.
U povoljnom joj je trenutku natuknuo da je sve to lakše uz upaljeno svjetlo.
Htio ga je upaliti, ali mu je zadržala ruku, rekavši:
“Ja bolje vidim rukama.”
Zapravo je i ona htjela upaliti svjetlo, ali sama ga je htjela upaliti, bez njegove zapovijedi. Tako je i bilo.
Po njezinom.
Vidio ju je u položaju fetusa, pokrivenu plahtom, ispod iznenadna svjetla. Vidio je kako je opet, bez prenemaganja, pograbila životinju svoje radoznalosti, okretala ju je uzduž i poprijeko, motrila zanimanjem koje se već počinjalo doimati više nego znanstvenim, a na posljetku je rekla:
“Kako je ružan! Ružniji je nego ženski.”
Složio se s njom, a naveo je i druge mane, ozbiljnije nego ružnoća...
trener92 trener92 22:49 18.09.2010

Re: autmn

... “Kao najstariji sin”, rekao je, “za kojega radimo cijeli život, sve za njega žrtvujemo, a on, u trenutku istine, radi ono što ga je volja.”
I dalje ga je proučavala, pitala ga čemu služi to, a čemu to, a kad se smatrala dovoljno upućenom, obuhvatila ga je objema rukama, provjeravajući ne zaslužuje li možda pozornost zbog težine.
Ispustila ga je, prezirno odmahnuvši rukom.
- Usto smatram da mu previše stvari nedostaje - rekla je.
Zbunio se. Prvotno je kanio diplomirati na temu Uputnost pojednostavnjenja ljudskog organizma.
Činio mu se zastarjelim, s mnogim beskorisnim ili ponovljenim funkcijama, nezaobilaznim u drugim razdobljima ljudskog roda, ali u našem posve nenužnim.
Da: mogao bi biti jednostavniji, a time i manje ranjiv. Zaključio je:
“Dakako, takvo što može učiniti samo Bog, ali bi, na svaki način, bilo dobro iznijeti to teorijski.”
Od dragosti se smijala, tako prirodno da je iskoristio priliku kako bi je zagrlio.
Prvi ju je put poljubio u usta. Uzvratila mu je, a on ju je nastavio ljubiti, nadasve nježno, po obrazima, nosu, u obje vjeđe, dok je rukom prelazio ispod plahte, milujući joj stidnicu glatkih dlačica:
stidnicu Japanke. Nije odgurnula njegovu ruku, ali svoju je zadržala u budnom stanju ako on pođe korak dalje.
- Nećemo nastaviti medicinsku poduku - rekla je.
- Nećemo - rekao je. - Bit će to poduka ljubavi.
Povukao je s nje plahtu, a ona ne samo da se nije opirala, nego ju je brzim pokretom nogu odbacila daleko od ležaja, jer više nije mogla izdržati od vrućine.
Tijelo joj je bilo valovito i savitljivo, mnogo ozbiljnije nego što se činilo dok je bila odjevena, s tipičnim mirisom brdske životinje kojom se razlikovala među svim ženama svijeta.
Neobranjena na svjetlu, vrela joj krv zapljusne obraze, a jedino što joj je palo na um kako bi to prikrila, bilo je objesiti se za vrat svojemu mužu i ljubiti ga temeljito, nadasve snažno, sve dok, u jednom poljupcu, nisu potrošili sav zrak.
Bio je svjestan toga da je ne voli. Oženio se njome zato što mu se svidjela njezina oholost, ozbiljnost, snaga, a i zbog taštine, ali kada ga je prvi put poljubila, bio je siguran da neće biti zapreke da osmisle dobru ljubav.
Prve noći nisu više o tome razgovarali ako su uopće o ičem govorili do zore, a nikad više neće o tome razgovarati.
Tijekom vremena ni on ni ona nisu se prevarili.
Kad su u zoru zaspali, i dalje je bila djevica, ali nije više dugo.
Doista, sljedeće noći, nakon što ju je, pod karipskim vedrim nebom, naučio kako se pleše bečki valcer, pošao je u kupaonicu nakon nje, a kad se vratio u kabinu, našao ju je kako ga gola čeka u postelji.
Tad je preuzela inicijativu i prepustila mu se bez straha, bez boli, s veseljem pustolovine na pučini, a bez ikakvih tragova krvavog obreda osim časne ruže na plahti.
Oboje su to činili dobro, gotovo kao čudom, nastavljali su to činiti i noću i danju tijekom putovanja, sve bolje i bolje, a kad su stigli u La Rochelle, slagali su se kao stari ljubavnici."

Odgovor:
"Ljubav u doba kolere"
houp houp 22:58 18.09.2010

Re: autmn

docsumann
šta je to beskonačno?


Ne znam šta je, ali znam gdje je.
Beskonačnost je u sasvim malim fraktalnim strukturama. U beskonačnom samopreslikavanju po bezbrojnim skalama veličina ...



"A greška je od samo pola kila na čitavom svemiru"

Danil Harms


Beskonačno obuhvatiti ljudskom mišlju...


houp houp 23:25 18.09.2010

Re: autmn

trener92


Nežnost je postojala, način na koji su njena usta i njena koža, same od sebe, prizivale moje usne i ruke, postojala je stara prisnost, da samo ležimo jedno pored drugog i dišemo dok se napolju smrkava. Ta nežnost se uvukla sama od sebe i postojala je, bez obzira šta sam u tom trenutku mislio o njoj, o nama.
Moji dlanovi su poznavali svako udubljenje na njenom telu, svako ispupčenje, kao da su se tokom godina oblikovali međusobno, njeno telo i moje ruke, njene ruke i moje telo. Moji dodiri su više bili kao neshvatljive, ali neosporne činjenice, nego što su bila pitanja koja su čekala odgovor. Bilo je svejedno zašto volimo, kada smo vodili ljubav.
Nisam mogao da znam koliko je mnogo, ili malo, ona znala, i ja više ni sam nisam znao šta mislim o svemu tome što se desilo i svemu što se pomerilo u meni, usput, tokom godina, moje večito, vrtoglavo ljuljanje između sumnje i umirivanja, između pitanja bez odgovora i uvenulih nada.
Možda je ona, kao i ja, otkrila da putevi i lica nisu ništa značili sami po sebi, putevi koji se granaju ka nepoznatom, lica koja nam dolaze u susret, sa svojim nepoznatim pogledima, gde čovek može da bude ko god hoće.
Možda je i ona morala da prizna da u početku nema nikakvog značaja kojim putem krenemo i ko ga prati, jer je našoj ljubavi svejedno koga voli, samo ako može slobodno da se kreće po tragovima koje ostavlja, kroz oči koje zadržava svojim pogledom dok hoda.
Možda je i ona razumela da nam priča ne dolazi na tanjiru, da moramo da je pričamo sami i da nam priča postaje poznata tek kad se ispriča.
Da ne možemo nikada unapred da znamo šta znači i koliko. Da priča mora da se priča dan za danom, korak po korak, bilo da je pričamo oklevajući ili odlučno, uverljivo ili sumnjičavo.
Ipak je i ona oklevala, i ona je zastala da se zapita da li je zalutala, zar nije dozvolila da bude ponesena slučajnim granama, tokom godina u rukama pogrešnog čoveka, rastrgnuta slepom željom svoje ljubavi, da stremi onome čemu je utabala put svojim strpljivim koracima.

Kristijan Grendal – U oktobru
houp houp 23:45 18.09.2010

Re: autumn

trener92


reče veliko srce malom srcu.

ima još dovoljno mjesta između kamenja.





Za mene postoji samo putovanje putevima koji imaju srca.
Tuda ja putujem, i jedini dostojan izazov je da se taj put pređe sav, do kraja.
I tuda putujem, gledajući, gledajući bez daha.

- Don Huan,
Karlos Kastaneda Učenje Don Huana



razmisljam razmisljam 00:07 19.09.2010

Re: autmn

Бесконачност:



На послетку као да је једнака зачараном кругу из кога нема излаза...
trener92 trener92 00:50 19.09.2010

Re: autmn

houp

Vreme nije samo reka, koja se neprestano izliva iz korita, tako da
čovek mora da beži, dok ona plavi sve iza njegovih leđa, da ne mora da
beži u budućnost, praznih ruku, bez ičega, dok mu reka briše tragove sa
svakim korakom, neprestano, kad iz jedne sekunde ulazi u drugu.
Samo naša beznadežna usklađenost, umor čula, nestvarna snaga sećanja i
navika, koja nas štiti, vidi to nepoznato u očima kada ih otvorimo
ujutru, izbačeni talasima na obalu još jednog nepoznatog dana.
Svakog jutra stupamo na nepoznato mesto, i ostaju nam samo slaba i prevrtljiva
sećanja, koja nam govore ko bismo mogli da budemo.
Nepovezana, pohabanasećanja, koja više ne prave razliku između sveta kroz koji smo usputprošli i senki koje je on bacio na izbušenu vetrovitu glavu, dok smo
bežali napred, sve dalje.
Ponekad savladamo strah od spoticanja iokrećemo se da pogledamo poslednji put, jer ne razumemo to nepoznato što nam ide u susret, i reči kojima ćemo ga nazvati, ipak će biti
beznadežno neadekvatne, i tako bežimo od razaranja vremena, unazad, dok
ne postanemo ništa drugo do priča koja govori o svemu što smo
propustili.



Ne mogu da raspletem naše prve godine, ne mogu da razlikujem jednu od
druge.
Čak i kad raspredem godine na dugačke konce priče, i mada se
moja priča prilično savija napred i nazad između onda i sada, postoji
razlika između konca i klupka.
Iako je klupko napravljeno od istog konca, to samo po sebi nije priča.
To je samo masivna kugla stisnutih dana i mesta koji se međusobno pokrivaju, tako da su oni iznutra većodavno nestali u mekoj tami klupka.
Kako postepeno odmotavam konac nasvetlost dana, klupko se sve više smanjuje i gubi na težini, sve dok neostane samo bestežinska linija priče, dugačak niz povezanih tačaka na liniji koje se uvrću i okreću u krug u mom pokušaju da protumačim godine sa svojim skretanjima i komplikacijama, godine koje se okreću oko sebe u skladu sa Zemljinom večitom rotacijom ponavljanja i promena.
Čudno je kako čovek uvek govori o vremenu kao da se nalazi na nekom
mestu gde se kreće napred-nazad.
Možda zaista i jeste mesto, mesto u kojem svi dani i sati postoje jedni pored drugih, možda čovek priča svoju priču da bi pronašao put kroz lavirint sećanja na trenutke razdvojene zaboravom.
Ali, postoji više puteva kroz njegove iskrivljene putanje, i ako čovek krene jednim putem, biće odsečen od svih ostalih.
Čovek se kreće u lavirintu dok odmotava svoje klupko, i kada ono
nestane, ostaje mu samo jedan kraj konca da se za njega drži. Polako se
vraća, po svom tragu.
Ponekad čuje glasove iza tankih zidova tame, ponekad ugleda treptaj svetlosti gde je pomislio da je samo zid, ali se drži traga, uplašen da će izgubiti nit i zalutati.
U sećanjima sam prisutan svuda u isto vreme, u svakom trenutku, zapamćenom ili
zaboravljenom, ali ne sasvim isti od jednog mesta do drugog.
U svojoj priči mogu da budem samo na jednom mestu u isto vreme, ako hoću da
nađem put između mesta i saznam kako sam došao od mesta do mesta.
Grendal

"...U životu postoji jedna vrednost koja često drugima ostaje skrivena, ali je čovek oseća duboko u svojoj duši: to je vernost ili nevernost onome što osećamo da je naša sudbina ili vokacija koju treba da ispunimo.

Sudbina, kao uostalom sve što je ljudsko, ne ispoljava se apstraktno već se oživotvoruje u nekoj okolnosti, na nekom malenom mestu, na nekom voljenom licu, u rođenju nekog siromaška na periferiji neke imperije.

Ni ljubav, ni istinski susreti, pa čak ni duboka razmimoilaženja, nisu plod slučajnosti, već su nam na tajanstven način predodređeni. Koliko sam se samo puta u životu začudio što u tolikom mnoštvu ljudi na svetu nailazimo na one koji, na izvestan način, vuku konce naše sudbine, kao da pripadamo istovetnoj tajnoj organizaciji, ili poglavljima jedne iste knjige!

Nikad nisam saznao da li ih prepoznajemo zato što smo već tragali za njima, ili smo tragali za njima zato što su već bili nadomak naše sudbine. Sudbina se ispoljava putem znakova i nagoveštaja, koji nam se isprva učine beznačajni, a za koje tek kasnije uvidimo da su bili od presudnog značaja.

Tako se dešava da u životu često poverujemo da smo izgubljeni, dok u stvari uvek idemo ka određenom cilju, ponekad vođeni našom najočiglednijom, ali u drugim prilikama, možda i bitnijim za naš život, nekom snažnom i nepokolebljivom voljom i nama samima neznanom, u susret mestima, osobama ili stvarima koje, na ovaj ili onaj način, jesu, ili su bile, ili će da budu, od odlučujuće važnosti za našu sudbinu, voljom koja ide u prilog našim prividnim htenjima ili ih osujećuje, pomaže ili odmaže našim težnjama i često, što nas još više začuđuje, vremenom dokazuje da je budnija od naše svesne volje."

Ernesto Sabato
trener92 trener92 01:14 19.09.2010

Re: autumn

houp


"Prolazio sam jednom kroz jedan mnogoljudan
grad i utiskivao u mozak, buduću
upotrebu, prizore njegove, arhitekturu,
običaje, tradicije,
pa ipak, od čitavog tog grada sada se sećam
samo jedne žene koju slučajno sretoh tamo
i koja me zadrža jer me je volela;
danima i noćima bili smo zajedno - sve
drugo sam odavno već zaboravio,
kažem, sećam se jedino te žene koja se
strasno držala mene,
ponovo lutamo, volimo se, ponovo se
rastajemo,
ponovo me ona drži za ruku, ne smem da odem,
vidim je tesno uz sebe, usne su joj neme i
treperave..."

Volt Vitmen

brightest star
trener92 trener92 02:31 19.09.2010

Re: autmn

razmisljam
Бесконачност:На послетку као да је једнака зачараном кругу из кога нема излаза...


na posletku ...
trener92 trener92 04:12 19.09.2010

: autumn : "andante"

Za mene postoji samo putovanje putevima koji imaju srca.
Tuda ja putujem, i jedini dostojan izazov je da se taj put pređe sav, do kraja.
I tuda putujem, gledajući, gledajući bez daha.

- Don Huan,
Karlos Kastaneda Učenje Don Huana


Opet je ovde ..
Još jedna besana noć .
Planinski borovi osvetljeni mesečevim sjajem
Sa granama što se blago povijaju na vetru
stvaraju čudne senke
,tišina , nigde ni glasa, kao da nikoga nema u ovom nemom prostranstvu
Muk, ...samo vetar polako , i pa sve jasnije
prenosi šumove...neke muzike koju počinjem da osećam...
čitam note koje je neko nekada napisao
i koje izgledaju samo kao mrtvi nažvrljani tragovi na linijama ,...
sklopim oči i nešto čudno hipnotiše me muzika satkana od nota kojima je neko udahnuo život , ne prstima
nego dušom ,predao se celim svojim bićem
ne mogu da se oduprem , i ne želim ,
predajem se potpuno ,i si lno svim srcem želim da postanem deo tih divnih , nestvarnh tonova , koje je neko stvarao ...
i lebdim preko neslućenih granica ... opijen njenim dodirima
ko li je oživeo taj divni
andante , u mojoj duši ...?
babela babela 07:55 19.09.2010

Re: autmn



Zivotna voda u nama....do beskonacnosti
docsumann docsumann 08:11 19.09.2010

Re: autmn

На послетку као да је једнака зачараном кругу из кога нема излаза...


Rekao bih da su svi krugovi začarani

trener92 trener92 10:59 19.09.2010

Re: autmn

babela


Zivotna voda u nama....do beskonacnosti


Tvoja je kosa od raži, od kiše i slomljena perja
koje ne stiže vjetar dok briše svoje providno
tijelo,
i tvoji prsti traže moju tešku samoću
i dotiču prazan prostor koji te sanja i otvara

Koje ime, koji glas, koja uznemirena jeka
uzima i vraća, drščući, latice tvoje kože,
koju obalu doseže i gdje se ruši i odmara
cvijet morske pjene i kaplja zaboravljene krvi?

Njuškice prljava od suza što čuvaju i dijele
područje poljubaca od prostora tvoje duše,
zlatna, sjenovita kočijo koju, bdijući, vuku
dva zavađena konja moje jedine duše

Ali stid ne nalazi ono što čednost zabranjuje.
Naga u samoj šumi, u sjeni srušena stabla,
ti nalaziš i čuvaš znakove moje vrste
dok srce osluškuje bilo u području mojih vena.

Zvonimir Golob

bistra voda
houp houp 12:11 19.09.2010

Re: : autumn : "andante"

Moje knjige

Moje knjige (koje ne znaju da ja postojim)
isto toliko su dio mene kao i ovo lice
sa prosjedim zaliscima i sivim očima
koje uzalud tražim u prozorskom staklu
i koje opipavam zgrčenom šakom.
Ne bez izvesne logične gorčine
mislim da se suštinske riječi
koje me iskazuju nalaze u ovim listovima
što ne znaju ko sam, ne u onim koje sam ispisao.
Tako je bolje. Glasovi mrtvih
reći će me zauvijek.

Jorge Luis Borges





babela babela 12:37 19.09.2010

Re: autmn

Hvala treneru



and for you

trener92 trener92 13:11 19.09.2010

Re: : autumn : "andante"

houp



Kad razmišljam o tebi obuzima me nježnost
veća nego što mogu podnijeti, ponekad,
i zato šutim promatrajući te dok me ne vidiš
i, kao da je kraj godine, bilježim svakoga dana
od čega se sastojiš, uplašen da nešto nedostaje:
najprije ti čitava i meni okrenuta licem
na kome su usne, čelo, obrazi i tragovi poljubaca,
dva oka ispod nemirne kose i to bi bilo dovoljno
da nema tvojih ruku koje me grle, zatim vrat,
ramena, grudi i struk djevojčice koja plače,
oblina trbuha poput hljeba toploga
dok zastajem na obali jezera
koje već skriva sjena. Ali ja zatvaram oči
jer ti se stidiš i poželim da te čuvam
kad padne veče, daleko od stvari
koje te bez mene poznaju.
Na satu kazaljka pokriva jedna drugu
i ptica na tvome prozoru
ne uzima više zrno
iz nepoznate ruke.
Ugasi svjetlo, u tami
ne mogu te odvojiti
od sebe sama.

Zvonimir Golob

hope
trener92 trener92 13:15 19.09.2010

Re: autmn

babela

Hvala ti
houp houp 14:23 19.09.2010

Re: : autumn : "andante"

trener92




trener92 trener92 15:49 19.09.2010

Re: : autumn : "andante"

houp
trener92






Nemoj da misliš ni na šta i ne pitaj ništa.
Vidiš li napolju svetiljke i hiljadu šarenih firmi?
Mi živimo u vremenu koje umire, a ovaj grad podrhtava od života.
Mi smo se otrgli od svega, imamo još samo svoja srca. Bio sam na jednom predelu na Mesecu i vratio sam se, i tu si ti i život si ti.
Ne pitaj ništa više.
Ima više tajne u tvojoj kosi no u hiljadu pitanja.
Tu pred nama je noć, nekoliko časova i jedna večnost, dok jutro ne zatutnji kraj prozora. Da se ljudi vole u tome je sve; čudo i najrazumljivija stvar što postoji, to sam osetio danas, kad se noć rastapala u cvetni žbun i vetar mirisao na jagode, a bez ljubavi je čovek samo mrtvac na odsustvu, ništa drugo nego nekoliko datuma i neko slučajno ime...

Remark

hope
houp houp 20:50 19.09.2010

Re: : autumn : "andante"

trener92


Ti mala svetlosti, ti fatamorgano, ti lice što imaš čudnu moć nada mnom, na ovoj planeti na kojoj ima stotine hiljada drugih, boljih, lepših, pametnijih, dobroćudnijih, vernijih - ti slučaju što si mi noću na put bačen pao u moj život, ti naplavljeno, nemisleće vlastoljubivo osećanje što si mi se pod kožu uvuklo, ti što o meni ne znaš gotovo ništa drugo sem da sam se odupro, i što si se stoga bacilo na mene dok se ne prestadoh odupirati, i što si tada dalje htelo, pozdravljam te. Stojim tu, a mislio sam da nikada neću više ovako stajati. Kiša mi curi kroz košulju, i toplija je i hladnija i mekša od tvojih ruku, tvoje puti; stojim, jadan, s kandžama ljubomore u stomaku, žaleći te, prezirući te, diveći ti se, obožavajući te zato što si bacila munju koja je užegla, munju što miruje u svakom krilu, varnicu života, crnu vatru; stojim, ne više kao mrtvac na odsustvu s malim cinizmom, sarkazmom i hrabrosti, ali otvoren opet olujama života, ponovo rođen u njegovoj jednostavnoj sili.
Blagoslovena da si, madono lakog srca. Snu i prevaro, razbijeno ogledalo nekakvog tamnog Boga, neslutna - neka ti je hvala! Nikada ti neći reći, jer bi ti iz toga nemilosrdno iscedila kapital, ali ti si mi ponovo dala ono što mi nisu mogli dati ni Platon ni zvezdane hrizanteme, ni bekstvo, ni sloboda, ni sva poezija, ni sva samilost, ni očajanje, ni najviša, ni najstrpljivija nada: Jednostavan, jaki, direktan život, koji mi se činio kao zločin u ovome vremenu između katastrofe i katastrofe! Pozdravljam te! Hvala ti ! Morao sam te izgubiti da bih to saznao! Pozdravljam te!"

Remark




trener92 trener92 21:57 19.09.2010

Re: : autumn : "andante"

houp


Srce se moje umorilo, reklo mi zbogom i otišlo do Staništa sreće.
I kada je stiglo do toga svetilišta koje je duh osveštao, zastalo je u čudu jer nije videlo ono što je zamišljalo da će videti.
Nije videlo moć bogatstva, niti vlasti. Nije videlo ništa sem čeda Lepote, njegove saputnice, kći Ljubavi, i deteta njihovog. Mudrost.
Zatim je moje srce reklo kćeri Ljubavi:,
,Gde je zadovoljstvo o, Ljubavi? Čuh da sa tobom obitava.”
A ona je odgovorila:
,,Zadovoljstvo nije ovde, u gradu drži propoved, tamo gde su pokvarenost i pohlepa, a na ovom mestu nama zadovoljstvo ne treba. Sreća ne želi zadovoljstvo, jer sreća nije ništa drugo do žudnja za sjedinjenjem, a zadovoljstvo je razonoda koju pobeđuje zaborav.
Besmrtna duša nije zadovoljena jer ona uvek žudi za savršenstvom, a savršenstvo je Večnost.”

Srce moje je razgovaralo i sa čedom Lepote, reklo je:
,,Pokaži mi tajnu žene, o, Lepoto, i prosvetli me, jer ti sve znaš.”
A ono je odgovorilo:
,,Ona je ti i ono što si ti bio, bila je i ona. Ona je ja, i gde god ima mene tu je i ona. Ona je poput religije, kada je ne oskrnave neznalci, poput puna meseca kada ga ne zaklone oblaci, čista poput povetarca.”
Zatim je moje srce prišlo Mudrosti, kćeri Ljubavi i Lepote, i reklo:
,, Daj mi mudrosti, da bih je odneo ljudima.”
Ona je odgovorila:
,,Reci im da sreća počiva u najsvetlijim predelima duha i da ga nikad ne napušta.”

Halil Džubran

"open book"
houp houp 23:19 19.09.2010

Re: : autumn : "andante"

trener92


Reci im da sreća počiva u najsvetlijim predelima duha i da ga nikad ne napušta


"... No ko je taj što ume da svira, i ako ume, što mu to vredi? Da li je veliki mrak zbog toga manje mrak, jesu li pitanja bez odgovora zbog toga manje bezizgledna, pali li očajanje sa večite nepotpunosti zbog toga manje bolno, i može li se život time ikada objasniti i uhvatiti i pojahati kao pitom konj, ili je on vazda silno jedro u oluji, koje nas nosi i koje nas, kad ga pokušamo uhvatiti, baca u vodu? Ponekad je preda mnom praznina koja kao da se pruža do usred zemlje. Šta je ispunjava? Čežnja? Očajanje? Sreća? I kakva? Zamor? Rezignacija? Smrt? Zašto živimo? Da, zašto živimo?"

Remark,"Crni obelisk"


trener92 trener92 03:02 20.09.2010

Re: : autumn : "andante"

houp


Kada bih imao jedan komadić života, dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.

Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem.

Stvari bih cenio, ne po onome što vrede, već po onome što znače.

Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju
gubimo sezdeset sekundi svetlosti.
Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore, i kako bih uživao u "sladoledu od čokolade".

Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otkrivenim ne samo telo već i dušu.

Bože moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgrije sunce.
Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama. Jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih lati...

Bože moj, kad bih imao jedan komadić života.

Ne bih pustio da prođe ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim.
Uveravao bih svaku ženu i svakog muskarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.

Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete.

Stare bih podučavao da smrt ne dolazi sa starošću vec sa zaboravom.

Toliko sam stvari naučio od vas, ljud...

Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreca u načinu savladavanja litica.

Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put, prst svoga oca, da ga je uhvatilo zauvek.

Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.

Toliko sam toga mogao da naučim od vas, mada mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi da umirem…

Remark

Zaljubljen u ljubav
razmisljam razmisljam 23:55 20.09.2010

Re: autmn

Rekao bih da su svi krugovi začarani


Не видим да се има шта замерити овој тврдњи .


mirelarado mirelarado 20:24 18.09.2010

Реч...

Ta je reč u svim drugim našim rečima, to je reč koja svim drugim našim rečima daje oblik i lik, i bistriji smisao.




Тренеру,
trener92 trener92 21:11 18.09.2010

Re: Реч...

mirelarado


"Usne koje si jednom
poljubio
nisu iste usne.

Dva puta nećeš ubrati
istu ružu,
ni dotaknuti licem
isto lice.

Usne koje si dvaput
poljubio
nisu iste usne.

U drugom poljupcu
još uvijek živo
sjećanje na prvi poljubac.

Zvonimir Golob

Every Time We Say Goodbye
mirela
mirelarado mirelarado 21:15 18.09.2010

Re: Реч...

trener92
Every Time We Say Goodbye


Нека буде као после кише...


trener92 trener92 21:22 18.09.2010

Re: Реч...

mirelarado

Нека буде као после кише...


neka bude ...
natasavb natasavb 23:16 18.09.2010

Re: Реч...

Usne koje si jednom
poljubio
nisu iste usne.

trener92 trener92 02:17 19.09.2010

Re: Реч...

natasavb
Usne koje si jednompoljubionisu iste usne.


Hvala natasavb ,

Billie nikad dovoljno
docsumann docsumann 20:53 18.09.2010

noću

trener92 trener92 21:11 19.09.2010

Re: noću

docsumann


noću
loader loader 21:21 18.09.2010

Razgovori na putu

Reči su nedovoljne, slažu se svi.

Reč ne označava gotov cilj,
reč je samo putokaz, prema cilju

trener92 trener92 22:02 18.09.2010

Re: Razgovori na putu

loader
Reči su nedovoljne, slažu se svi.
Reč ne označava gotov cilj,reč je samo putokaz, prema cilju


"
Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem.
Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
Odlazim da je tražim po Terazijama; možda sedi pred Moskvom i pije pivo, a možda je u kiosku s novinama.
"Šta radiš?" – pitaju me poznanici.
Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu da je nađem?
Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito. Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta....

Traži se jedan svet, prekjuče iščezao...
Traži se nada...ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.
Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav...
Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, onaj sat što još uvek otkucava u našem pamćenju. On se traži...

Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život.
I on se traži – taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen
"
Kapor

Zahvaljujem Mr.Loader , jedna lepa pesma za Vas , neobično izvođenje

Bolero
docsumann docsumann 23:21 18.09.2010

Re: Razgovori na putu

Reči su nedovoljne, slažu se svi.


AH, TE TVOJE RIJEČI


nikad nećeš razumjeti
zašto mi nije jasno o čemu to pričaš

nema veze

bitno je nešto drugo





docsumann docsumann 23:21 18.09.2010

Re: Razgovori na putu

Reči su nedovoljne, slažu se svi.


docsumann docsumann 23:23 18.09.2010

Re: Razgovori na putu

myredneckself myredneckself 23:32 18.09.2010

Re: Razgovori na putu

--------------------------------

Grčih ruke ja pod tamnim velom ...
"Od čega si danas bleda, čega?"

Zato što sam tugom neveselom
Do pijanstva napojila njega.

Pamtim. On je izašao tada
Iskrivivši usta najbolnije.
Ne taknuvši drvo s balustrada
Trčala sam za njim do kapije.

Zadihana viknuh: "Šala sve je.
Ako odeš - ode život moj."

Jezivo, a kao da se smeje,
Reče mi: "Na promaji ne stoj".

Ana Ahmatova (odlomak iz "Umesto posvete"

----------------------------------


Chica Sato, hmmm... ovo me podsetilo na davno vreme, kad se jednom nešto opasno zakuvalo, a to vreme je bilo označeno jednom drugom pesmom





loader loader 23:59 18.09.2010

Re: Razgovori na putu

trener92 trener92 00:00 19.09.2010

Re: Razgovori na putu

Chica Sato, hmmm... ovo me podsetilo na davno vreme, kad se jednom nešto opasno zakuvalo, a to vreme je bilo označeno jednom drugom pesmom

a pomislih tada
" znaće ona ,siguran sam , to je moja "my" "
Naravno, David Byrne je veza , znaš ti sve ,
...k`o velika

"Onaj koji će zatvoriti vrata odlazeći.
Ona koja je prostor zatvoren vratima.
Onaj koji više ne govori.
Ona koja to ne primjećuje.
Onaj koji se ne sjeća da je zaboravio.
Ona koja zaboravlja da mu to kaže.
Onaj koji će odbaciti
koljena, šaku i prste
i naviku da ih ima.
Ona koja će skupiti sve to da bi ponovo
sastavila sjenu križa.
Onaj koji umjesto kamena kleše vlastito srce.
Ona koja je nož, čekić i dlijeto.
Onaj koji će zajedno s košuljom
skinuti dio ramena, zglobove, slijepe oči.
Ona koja je postelja neke druge sobe.
Onaj kome studen zatvara usta.
Ona koja će zbuniti lastavice pokazajući sjever
kao da je jug."
Z. Golob " Sjena križa"

poslušaj ovo :

Habanera

loader loader 00:06 19.09.2010

Re: Razgovori na putu

docsumann
loader:
Reči su nedovoljne, slažu se svi.

AH, TE TVOJE RIJEČI
nikad nećeš razumjeti
zašto mi nije jasno o čemu to pričaš
- nema veze
bitno je nešto drugo

Docsumanne, komentar je više no odličan.
A tek ona fotka na kojoj je veliki, nežni, ćutljivi prijatelj ptica ! Ludilo
svbobo svbobo 20:12 19.09.2010

Re: Razgovori na putu

Ana Ahmatova (odlomak iz "Umesto posvete"


natasavb natasavb 23:14 18.09.2010

...

Pretnja

To je ljubav. Pokušaću da se sakrijem ili pobegnem.
Rastu zidovi njene tamnice, kao u strašnom snu. Lepa maska se promenila, ali, kao i uvek, jednistvena je. Čemu moji talismani: bavljenje književnošću, nepouzdana erudicija, učenje reči koje je koristio oštri sever da opeva svoja mora i svoje mačeve, vedrina prijateljstva, galerije Biblioteke, obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke, ratničke seni predaka, bezvremena noć, ukus sna?
Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga vremena.
Već se vrč razbija na izvoru, već čovek ustaje na cvrkut ptice, potamneli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donela spokoj.
To je, već znam, ljubav: nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas, čekanje i sećanje, užas življenja u budućnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama.
Ima jedan ulični ugao kojim se ne usuđujem da prođem.
Vojske me već opkoljavaju, horde.
(Ova soba je nestvarna; ona je nije videla.)
Ime jedne žene me odaje.
Boli me jedna žena svuda po telu.

Borhes
trener92 trener92 23:38 18.09.2010

Re: ...

natasavb

Hvala ti natasavb, ova tvoja ( Borhesova )"pretnja"
( trebala je da se postavi u tekst ," a zar onda ne treba i .... i...... i....., ali zbog toga ste vi ostali ovde ) ,
zaslužuje pravi odgovor (prelepu pesmu),

pesma

i "košulju"

"Ljeto, miris ulja
u kapljama kiše.
Otišla si. Vjetar
dlanovima maznim
na užetu mokru
košulju ti njiše.

Zagrli me barem
rukavima praznim."

Zvonimir Golob
myredneckself myredneckself 00:04 19.09.2010

Re: ...

Almost blue

Almost blue
Almost doing things we used to do
There's a boy here and he's almost you
Almost all the things that your eyes once promised
I see in his too
Now your eyes are red from crying
Almost blue
Flirting with this disaster became me
It named me as the fool who only aimed to be
Almost blue
It's almost touching it will almost do
There's a part of me that's always true...always
Not all good things come to an end now it is only a chosen few
I've seen such an unhappy couple
Almost me
Almost you
Almost blue...


trener92 trener92 01:34 19.09.2010

Re: ...

myredneckself


almost blue i ovako
nisam ovo dugo postavljao, mislim da će ti prijati

Ballad Medley
myredneckself myredneckself 10:07 19.09.2010

Re: ...

almost blue i ovako
nisam ovo dugo postavljao, mislim da će ti prijati

Čet mi je omiljeni, ne znam šta više, truba ili glas
Ne znam ni šta je tužnije
Postavljanje Diane, onako, obična ženska stvar

...kao što užitku doprinosi mačka na dobošu
Velimir Mladenovic Velimir Mladenovic 23:45 18.09.2010

obozavam poeziju. hvala na divnim pesmama

moj poklon za vas

Ti ne voliš i ne želiš me


Ti ne voliš i ne žališ mene,
nisam više mio srcu tvom?
Gledajuć u stranu strast ti vene
sa rukama na ramenu mom.

Smiješak ti je mio, ti si mlada,
riječi moje ni nježne, ni grube.
Kolike si voljela do sada?
Koje ruke pamtiš? Koje zube?

Prošli su ko sjena kraj tvog tijela
ne srevši se sa plamenom tvojim.
Mnogima si na koljena sjela,
sada sjediš na nogama mojim.

Oči su ti poluzatvorene
i ti sanjaš o drugome nekom,
ali ljubav prošla je i mene,
pa tonem u dragom i dalekom.

Ovaj plamen sudbinom ne želi,
plahovita bješe ljubav vruća--
i ko što smo slučajno se sreli,
rastanak će biti bez ganuća.

Ti ćeš proći putem pored mene
da prokockaš sve te tužne zore.
Tek ne diraj one neljubljene
i ne mami one što ne gore.

I kad s drugim budeš jedne noći
u ljubavi, stojeći na cesti,
možda i ja onuda ću proći
i ponovo mi ćemo se sresti.

Okrenuvši drugom bliže pleći
ti ćeš glavom kimnuti mi lako.
"Dobro veče",tiho ćeš mi reći.
"Dobro veče, miss", i ja ću tako.

I ništa nam srca neće ganut,
duše bit će smirene posvema --
tko izgori, taj ne može planut,
tko ljubljaše, taj ljubavi nema.

1925.
trener92 trener92 00:15 19.09.2010

Re: obozavam poeziju. hvala na divnim pesmama

Velimir Mladenovic

obozavam poeziju. hvala na divnim pesmama
moj poklon za vas


Drago mi da je tako i hvala na ovom divnom poklonu za sve nas ,
na Sergeja uzvraćam ovako ...

Dušo Moja

Dušo moja, i kada krenem
tako bih rado da se vratim.
Ti ne znaš da je pola mene
ostalo s tobom da te prati,

Ostalo s tobom da te ljubi
dok budeš sama i bude zima,
jer ja sam onaj koji gubi
i prije nego išta ima.

Dušo moja, ja ne znam više
koliko dugo mrtav stojim
dok slušam kako liju kiše
pod mračnim prozorima tvojim.

Dušo moja, ti umorna si
i bez tebe ti ležaj spremam.
Na nekoj zvijezdi što se gasi
ja tražim svjetlo koje nemam.

Pod hladnim nebom, ispod granja
stavit ćeš glavu na moje grudi.
I ja sam onaj koji sanja
i zato neću da te budim.

Dušo moja, ko kaplja vode
i ti se topiš na mom dlanu,
jer s tobom dođe i bez tebe ode
stotinu dana u jednom danu.

Zvonimir Golob

i ovako


razmisljam razmisljam 00:31 19.09.2010

Re: obozavam poeziju. hvala na divnim pesmama

Dušo Moja Zvonimir Golob

Хвала ти . Једна од оних...
За узврат:



Не сумњам да ћеш се снаћи за Е.А. Поа .
trener92 trener92 01:00 19.09.2010

Re: obozavam poeziju. hvala na divnim pesmama

razmisljam
Dušo Moja Zvonimir GolobХвала ти . Једна од оних...За узврат:
Не сумњам да ћеш се снаћи за Е.А. Поа .


Hvala ti "razmišljam" da li da ti ostavim jednu pesmu , pa sam ipak odlučio da neka bude tako ( ako bi se striktno držali plana i programa " Pa zar tako nešto postoji na ovakvom blogu? onda bi ovde išao samo Golob , "

samo za tebe:

Jesen je! Šta da ti kažem, Ana?!
Eto, kiša ne pada, (ali mi je u duši)...
Iznutra - vraški kiši.
(Začudo prazne su mi oči)

Jesen je! I žute reči klize po mome stolu.
I danas na mome pragu nema nikakvog gosta - sivilo!
(umesto bola)

Jesen je! Šta da ti kažem, Ana?!
Nisu valjda potrebne, ni neke reči, draga...
(Ovo je surovo vreme)... Jesen je! Šta da ti kažem, Ana?!"

Sedim u sličnoj sobi.
Ko zna koja je jesen?!
Olinjalo mi je srce.
(suton pod čelom zanesen)

Požuteli mi prsti,
od duvana i tuge.

Život mi je oteo tebe,
a nije mi dao druge.

Skrcala si mi kosti.
I ujela me za dušu...

Sada, pod kišama surim,
žedjam ljubavnu sušu!

Otupeli me snovi,
očnjake dok oštri čama...
Lajem na zvezde, tebi -
ti ne razumeš, Ana...

Promenila si se i ti!
I ti, uz ljude druge.
Čak su i rođački poljupci
na prečac, dobili zube.

Da! Tako nam je sjajno,
da se složiš na teme.
I samo su ptice još nežne -
(ipak je surovo vreme)

Zato prećutkujem rime
i mamurlike brojim,
kad osetim da volim,
napišem: "Ja se bojim!"

Da! Otkotrlja mi mladost,
niz dušu suza slana.
Jesen je! Jesen je! Jeeesen!!!
Zašto smo žuti, Ana?!


Petar Jevtović
loader loader 01:11 19.09.2010

Re: obozavam poeziju. hvala na divnim pesmama

razmisljam razmisljam 01:13 19.09.2010

Re: obozavam poeziju. hvala na divnim pesmama

Ти си мој човек! ( Схвати то како год хоћеш . )
Али баш данас сам мислила на ову песму и на ону дивну емисију ,,С песником у подне'' и на то како неком приликом нисам успела да нађем клип...
Шта да ти кажем ? ( Јесен само што није... )
mirelarado mirelarado 01:27 19.09.2010

Re: obozavam poeziju. hvala na divnim pesmama

onda bi ovde išao samo Golob


Где је Голоб, ту је и Арсен:


trener92 trener92 01:28 19.09.2010

Re: obozavam poeziju. hvala na divnim pesmama

loader


Naravno, Mr. Loader , Vida Pavlović jhe bila legendarna i da napomenem da teško može da se dočara, kako je zvučalo kada je pevala uživo .
ne kažu uzalud
" kada peva
Vida srce kida" . I jeste tako bilo.
trener92 trener92 01:30 19.09.2010

Re: obozavam poeziju. hvala na divnim pesmama

mirelarado
onda bi ovde išao samo Golob Где је Голоб, ту је и Арсен:


Pa Mirela ja čekam da postaviš nešto, znaš dobro da su oni bili veliki prijatelji.
trener92 trener92 01:37 19.09.2010

Re: obozavam poeziju. hvala na divnim pesmama

razmisljam
Ти си мој човек! ( Схвати то како год хоћеш . )Али баш данас сам мислила на ову песму и на ону дивну емисију ,,С песником у подне'' и на то како неком приликом нисам успела да нађем клип...Шта да ти кажем ? ( Јесен само што није... )


Drago mi je ,razmišljam, da smo na sličnim talasnim dužinama
loader loader 01:45 19.09.2010

Re: obozavam poeziju. hvala na divnim pesmama

Trener

Mada se ja nalazim s ove strane slušanja.
Pevači, opusi i pevačke sposobnosti su mi daleko od interesovanja. Ova pesma je predivna i to je to. "Ljubav je devojački san" skoro da nema premca po tananosti i poetskoj čistoti koja je upućena na devojačka prva sanjarenja.
mirelarado mirelarado 01:48 19.09.2010

Re: obozavam poeziju. hvala na divnim pesmama

trener92
mirelarado
onda bi ovde išao samo Golob Где је Голоб, ту је и Арсен:


Pa Mirela ja čekam da postaviš nešto, znaš dobro da su oni bili veliki prijatelji.


И кумови.


trener92 trener92 02:11 19.09.2010

Re: obozavam poeziju. hvala na divnim pesmama

И кумови.


Jeste, i kumovi , i da Goloba nije bilo , ko zna da li bi imali ovakvog Arsena
myredneckself myredneckself 10:18 19.09.2010

Re: obozavam poeziju. hvala na divnim pesmama

Где је Голоб, ту је и Арсен:

А где је Арсен, ту је и Добриша



KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 19:08 19.09.2010

Re: obozavam poeziju. hvala na divnim pesmama

mirelarado
onda bi ovde išao samo Golob Где је Голоб, ту је и Арсен:

Dobar komentar.
trener92 trener92 21:17 19.09.2010

Re: obozavam poeziju. hvala na divnim pesmama

KRALJMAJMUNA


Žalim te, smrti, koja ćeš po mene doći
jednoga dana. što ćeš zateći,
što naći u ovoj odjeći, koju vijest
o događaju već davno zaboravljenom, u ovoj sobi
zidova odviše visokih koju napusti dječak
da bi bacio svoj ognjeni kolut
na grlić boce nekog sajma? Nepomičnu prazninu
ti ćeš ispuniti svojom, ali ako meni
nije bilo dovoljno što će tebi
ovo što je preostalo? Hladna koža guštera
koju ću ostaviti mirnu da leži, poslije svega,
na ulicama svoga grada. Ako ja odbacujem
ono što ti prihvaćaš, hoće li to biti
gubitak ili časna trgovina kad već danas znam
koliko je preostalo? Žalim te, smrti,
jer ćeš biti prevarena i bit će potrebno
da se ponovo nađe što sam izgubio
idući prema tebi. Već vidim
kako oklijevaš ponavljajući da si u pravu, vidim
onaj neodlučni pokret rukom
koja drži sječivo noža i preostaje mi
samo da se nasmiješim znajući
da ću ja dobiti ako ti izgubiš. Žalim te,
jer mnogo sam obećao što ne mogu ispuniti
izgovarajući svako tvoje ime na stotinu načina
jednako stvarnih. I ti ćeš
saznati što znači nada svakoga dana.
Ostat će samo sjena pognuta u mraku
do nogu onih koji ti već umirući domahuju,
meso i krv u kojima ćeš ti živjeti
poslije mene. Žalim te, smrti,
jer već sada mogu da vidim tvoje djetinje lice
između mnogih prolaznika na vratima Stanice
i srdžbu na koju ja nisam imao pravo,
dok nestrpljivom rukom prevrćeš
ono sto je preostalo:
nekoliko nesuvislih riječi koje su stajale
poput zida
između svijeta i mene, malo
prašine i mrvica duhana, mapu
nekog izmisljenog grada, sliku žene
koja spava na jutarnjem suncu, mrlje
tinte na noktima koji jos rastu
i postelju sa koje silazim, smijući se,
dok tragaš za srcem o kome ne znam ništa
i nalaziš
samo prazan prostor
u kome još uvijek
odjekuje udarac groma.

Zvonimir Golob

Za Kralja Kraljevski

The thrill is gone
stefan.hauzer stefan.hauzer 01:08 19.09.2010

ja sam samo sanjar...


trener92 trener92 01:59 19.09.2010

Re: ja sam samo sanjar...

stefan.hauzer



Noć

Ustaješ svakog jutra kada zaječi sat
kasniš na posao i gazdate hvata za vrat
ali kad padne noć daleko si od toga
i kažeš Ima Boga
te gasiš svetlost u kući i zaključavaš vrata
i noć te prihvata kao brata

Čitav svet kao da puca po šavovima od temelja do krova
a ti si samo sužanj sopstvenih snova
što se grčevito drži života
u radu ti prolaze dani sve dok ih noć ne smota

Mišolovke su pune krstaša duše
dok se od hromiranih uljeza putevi guše
a ti si izgubljen u zvezdama gde znaš da te čeka ta vila
dok se probijaš između automobila
čekaš da semafor zbriše crvenu skramu
pa kao da si opet dobio krila
odvrisneš odječiš odjaučeš u tamu

A zaljubljen si u noć i sva ta njena čuda
i svaki mišić ti peva a ta je pesma luda
dok se drun žari i pali razbuktava svuda
Radiš od devet do pet to će svakako proći
do noći
Spolja te gnječe i cede pritežu od danas do sutra
al noćas ćeš se probiti svom silinom iznutra
a to će biti noćas i biće očas
očas nićas očas noćas noćas

I znaš da će te ona čekati negde da će te taći
kuneš se da ćeš je negde večeras naći
jurcaš i tužan i slobodan i lakom
al se na kraju samo suočavaš sa mrakom

Bruce Springsteen

za tebe
docsumann docsumann 06:42 19.09.2010

ne volim

da slušam ovakve pjesem. totalno me razbiju, zgnječe , rastvore u dim ...

myredneckself myredneckself 10:43 19.09.2010

Re: ne volim

docsumann
da slušam ovakve pjesem. totalno me razbiju, zgnječe , rastvore u dim ...



ma, mene into ashes...
a koga ovo ne bi?

„Што те нема, што те нема?
Кад ми санак покој даде и душа се миру спрема,
Кроз срце се гласак краде: „Што те нема, што те нема?
Ведри исток кад заруди у трепету од алема,
И тад душа пјесму буди: „Што те нема, што те нема?

...И у часу бујне среће
И кад туга уздах спрема,
Моја љубав пјесму креће: „Што те нема, што те нема?

Onaj ko nije u životu imao ovakvu frku kao Šantić he, he, he...deco!
docsumann docsumann 10:48 19.09.2010

Re: ne volim

Onaj ko nije u životu imao ovakvu frku kao Šantić he, he, he...deco!


patio sam, nije da nisam ...
trener92 trener92 10:50 19.09.2010

Re: ne volim

docsumann


onda nešto ovako

stefan.hauzer stefan.hauzer 11:02 19.09.2010

Re: ne volim

docsumann
Onaj ko nije u životu imao ovakvu frku kao Šantić he, he, he...deco!


patio sam, nije da nisam ...

"što te nema,što te nema? "
i ja,patio sam onog dana,kada je paolo di canio okacio kopacke od klin...
covek je bio umetnik.



kupio sam sebi na dar...
trener92 trener92 12:20 19.09.2010

Re: ne volim

stefan.hauzer

"što te nema,što te nema? "
i ja,patio sam onog dana,kada je paolo di canio okacio kopacke od klin...
covek je bio umetnik.



kupio sam sebi na dar...


Neka i treba , ovo su mnogo

nezgodna vremena
ustvari ovo sam hteo još sinoć da ti ostavim

Prava stvar

p.s. dva najbolja albuma (naša)
Time I i Ovo i zato još jedna

Aria Diamond
stefan.hauzer stefan.hauzer 13:10 19.09.2010

Re: ne volim

trener92


Neka i treba , ovo su mnogo

nezgodna vremena
ustvari ovo sam hteo još sinoć da ti ostavim

Prava stvar

p.s. dva najbolja albuma (naša)
Time I i Ovo i zato još jedna

Aria Diamond

o,daa nezgodna vremena...stvarno

apsolutno,time I...fantastican album,dado topic-opstepoznato-moj heroj.
a tocak,jednom je izjavio kako je to jedini domaci album koji je,ikad,kupio...time I .

'd pesma


trener92 trener92 13:31 19.09.2010

Re: ne volim

stefan.hauzer
trener92


Neka i treba , ovo su mnogo

nezgodna vremena
ustvari ovo sam hteo još sinoć da ti ostavim

Prava stvar

p.s. dva najbolja albuma (naša)
Time I i Ovo i zato još jedna

Aria Diamond

o,daa nezgodna vremena...stvarno

apsolutno,time I...fantastican album,dado topic-opstepoznato-moj heroj.
a tocak,jednom je izjavio kako je to jedini domaci album koji je,ikad,kupio...time I .

'd pesma




To je ta!

Samo da dodam ( slušao-gledao sam kada je to izjavio ) , pitanje voditelja emisije je bilo:
Koju ploču bi poneli na pusto ostrvo?
I tu me je kupio za sva vremena . Posle sam ga i upoznao i tako to...

Točak - Veliki čovek i

majstor ove igre...

"And Now for Something Completely Different"

ovako

p.s ustvari hteo sam

ovo

i ovo


stefan.hauzer stefan.hauzer 16:27 19.09.2010

Re: ne volim

hehhe,takodje,inace,bila je to fantasticna emisija.

hjaa,bio sam skoro na nekom iventu i tako,kisa pada...klinnci u prvim redovima,a ova stvar se cujee. iskreno ne volim ih,nesto narocito...ali kad ti matorac od 60-ak i vise godina,przis,a klinci od 15,16 razvaljuju se dole,to mora nesto da znaci...jebiga,ondak to postujes .

inace...


p.s. ovo(da mi je naci na jutjubu onu live verziju iz kulusica)
svbobo svbobo 20:06 19.09.2010

Re: ne volim

Onaj ko nije u životu imao ovakvu frku kao Šantić

da,da..."imo"



trener92 trener92 20:52 19.09.2010

Re: ne volim

svbobo
Onaj ko nije u životu imao ovakvu frku kao Šantić

da,da..."imo"





Kad smo kod Šantića , onda ovako

"Kradem ti se u večeri"
rape70 rape70 10:36 19.09.2010

Evo još jedne lepe reči...

Ime ljubavi
ZVONIMIR GOLOB

Njeno je ime
izmišljeno na sajmu,
tamo se prodaje i kupuje,
tamo se mijenja za zdjelu leće.

Ljubav se lažno predstavlja.
Njena usta otimlju hranu,
ne poljupce,
njeni se zubi zatvaraju,
ne u ljubavi.

Zvijezde?
Na fotografiji, u tuđem spomenaru.
Snovi?
U zavadi, iako sanjani
na istoj postelji.
Jedno, dvoje ?
Ne u jedinstvu i okrenuti
ravnodušnim licem
vlastitom zrcalu.

Sjećanje, čega se sjeća?
Pamti praznina
ispunjena sama sobom.
Studen, sumnja, samoća,
tako se ljubav zove zaista,
ako ne pristaje više
na ime koje nosi,
izmišljeno da prevari
ili da ubije.

, go treneru, go...
trener92 trener92 11:05 19.09.2010

Re: Evo još jedne lepe reči...

rape70


Uvijek, kada pomislim na tebe,
Tu je onaj dječak što si ga vodila za ruku,
Izgubljen u mnoštvu, na uglu neke ulice,
Sam kao stablo,kao cvijet u čaši,zvono u zvoniku
Sa svojomuzdrhtalom pjesmom


Uvijek, kada pomislim na tebe, približava se jesen
Sa svojim grožđem, i pada snijeg,
I vraćaju se zbunjene ptice
Na moju postelju. Uvijek, kada pomislim na tebe,
Netko pjeva i netko mu zatvara usta,
I u sobu pada lišće progonjeno i glasno.


Ono što je ostalo moglo bi stati
U cvijet maka, u ogrlicu nekog psete što ne prestaje
Da ponavlja svoju tužaljku, u presahli izvor,
U oblak nad mojom glavom, i to je odviše malo
Da bih te upamtio i suviše da bih mogao zaboraviti
Nebo što je palo poput sive ponjave
Podno mojih nogu.


Uvijek, kada pomislim na tebe, ja vidim
Kako gasne i tone jedno more bez obala i ostaje
Samo sjena, samo njen križ koji nosim da bih
Ponovo pao,
Ljubavi,da bih ponovo ustao u susret jutru.


Ako je bilo tvoje lice,bilo je hladno voće,
Kao krv,
Kao ognjište siromaha uz koje sada stojim
Da bih te stvorio ponovo od zemlje i blata
Od pepela koji se ruši i nestaje


Uvijek, kada pomislim na tebe

Zvonimir Golob



p.s. dugo te nije bilo ...
gordanac gordanac 10:57 19.09.2010

gloomy&enchanted





Dok šutimo u dvoje

Bez i jedne izgovorene riječi,
gledamo se i kao da sve znamo,
osluškujemo što nam kažu misli,
i šutimo u dvoje.
Smijemo se ne pomaknuvši usta,
plačemo bez i jedne suze,
a kad nas pitaju čemu takva šutnja,
puštamo ih i šutimo u dvoje.
Oni se čude, smiju se i viču,
nama je pogled važniji od riječi,
šutnjom ispreplićemo vlastite sudbine,
u razgovoru šuteći u dvoje.
Šutnjom, šuteći u dvoje,
šuteći šutimo o svemu,
tad šutnjom, kad se misli spoje,
šutnjom pronađemo temu.
Šutimo, šuteći u dvoje,
gutljaj šutnje iz šalice tišine,
šutnjom kradem šutne misli tvoje,
ispreplićući vlastite sudbine.
U šutnji razdvajamo misli,
šutnjom kažemo si zbogom,
šuteć koračamo tišinom,
bez i jedne izgovorene riječi.

Krešimir Butković

p.s.
e, blues brother, ovaj tvoj Clapton mi već danima ne izlazi iz ušiju
još jednom ti hvala za tu muziku, opasno prija ušima i ove ledene i kišne nedelje...

EDIT
Muzika prostih brojeva.
Eric Clapton i njegova verziju "Autumn Leaves" ("Les Feuilles Mortes", "Umrlo lišće" ), koju su mnogi pevali. Muziku je napisao Joseph Kosma a tekst Jacques Prévert, Engleski prevod napisan je 1947 , uradio ga je američki pisac tekstova za pesme Johnny Mercer. Pesma je proslavila i jedna film (istoimeni) sa Joan Crawford. A pevali su je mnogi:

Yves Montand

Edith Piaf

Juliette Greco

Andrea Bocelli

Nat King Cole

Serge Gainsbourg

Frank SInatra

Eva Cassidy

Arsen Dedić

Nana Mouskuri

******.....


trener92 trener92 11:53 19.09.2010

Re: gloomy&enchanted

gordanac


Tvoj dio zraka

što će se izmijeniti poslije tebe, pjesmo?
U zajednickom krvotoku isti jauk,
isti stup sramote, isti lanci
na dnu broda koji nekamo plovi.

Najprije povjerenje, pa sumnja,
tri, četiri ljubavi, ako je to dovoljno,
želja da živis i želja da umreš,
i zatim sve ostaje kao što je bilo.

Postelja, naga žena, i što poslije?
Prozirno korijenje čije kucanje
govori da si manji, a voda raste
i netko se okrenuo umjesto tebe.

što će se izmijeniti? Ništa.
Ako vidiš ono što zaista vidiš.
Drugi će htjeti sve sto si odbacio,
udahnuti tvoj dio zraka, i zaspati.

Zvonimir Golob

p.s.
e, blues brother, ovaj tvoj Clapton mi već danima ne izlazi iz ušiju
još jednom ti hvala za tu muziku, opasno prija ušima i ove ledene i kišne nedelje...


Šta da ti kažem,kada sam i ja potpuno zapostavio ostale pesme , preslušao onako usput, nepravedno, zato ćemo sada pokušati to da ispravimo

River runs deep (malopre sam upload i još uvek se konvertuje , pa ću ostaviti link)



Hvala ti i za edit , o Preveru ne treba ništa govoriti,
a Johnny Mercer
veliki mag ,napisao je mnogo dobrih pesama, a radio je i sa Lady Day, što je meni posebno važno
trener92 trener92 14:05 19.09.2010

Re: Johnny Mercer...

gordanac
...pesmice (pored "Umrlo lišće" ), evo još nekih sjajnih...

Moon River
I Remember You
Something`s Gotta Give

One for My Baby *One More for The Road

Hvala ti , gordanac

Non -stop mi puca konekcija , ne znam šta se dešava, a napisao sam ti lep komentar.
Nije važno, hteo sam da ti ostavim Geršvinovu
Nice work if you can get it ( koju izvodi sa Mercer-om , ali su mi je obrisali još ranije,
ali može i ova , ali Mercer-ova

Come rain or come shine
valjda će proći ovaj komentar ... udarila ova kiša u kablove, pa to ti je

Arhiva