Déjà vu

Dejan Stanković RSS / 12.06.2007. u 10:10

Sve se ponavlja, isto, samo malo drugačije.

Mama mi je pričala da se kao mala igrala kamenčićima i kanapom, a tata da je jurio krpenjaču. A Sonja mi je pričala da je, posle rata, u božićnom paketu od rođaka iz Amerike dobila onu staklenu sferu što kada je prodrmaš po Petoj aveniji počne da pada sneg. A kad prestaneš da je drmusaš sneg još malo provejava, pa prestane. I ništa, ama baš ništa se više ne događa sve dok ponovo ne promućkaš i ne izazoveš mini mećavu nad mini Njujorkom. Kaže da je u tu sferu gledala kao što sada deca gledaju u televizor.

                                                                                                  ***   

Kad sam bio mali dečko imao sam ohoho igračaka. Ipak, mnogo, ali mnogo manje nego ovi ljudi što su sada deca. Igračke su spavale u pletenoj korpi, visokoj. Korpa, kao sa pijace u Jemenu, ličila je na one iz crtanog filma o Alibabi u koje može da stane čitav razbojnik sve sa krivom sabljom. Tona igračka je mogla da stane u tu moju korpu; kubni metar drvenih vozića, šina, plastičnih životinjica, kauboja, Indijanaca i naravno lego kockica. Posebno sam cenio kockice! A kako je tek bilo teško rasute igračke vratiti u korpu! Satima bih sedeo i sakupljao ih, i sakupljao ih, i sakupljao ih. Bilo ih je milion, a ja sam bio jako neproduktivan sakupljač igračaka. Ubacim dve-tri u korpu, pa naletim na neku koja mi odvuče pažnju, zaigram se i zaboravim da skupljam sve dok me po ko zna koji put ponovo ne opomenu. Mislim da nikada nisam do kraja sâm skupio sve igračke. Uvek bi neko od odraslih na kraju izgubio strpljenje i pritekao mi u pomoć.

                                                                                                  ***   

Kad sređujem biblioteku to mnogo, mnogo liči na to sakupljanje igračka u korpu. Ja sam jedna veoma neproduktivan sređivač knjiga. Akcija ume da potraje po ceo vikend… Svako malo pa se zaigram... Naletim na neku poznatu knjigu, pa se setim neke pesme, nekog dela, pa ga tražim i po stoti put čitam, umesto da slažem i brišem prašinu. Ili natrčim na neku koju i posle toliko godina nisam pročitao, a trebalo je, i bih da me nešto, bog zna šta, nije omelo. I izdvojim ja tu knjigu na posebnu gomilu. Ili nađem knjigu koju je napisao neki prijatelj i poklonio me je sa sve posvetom a nisam je nikada do kraja pročitao. Onda me uzgrize savest pa i nju stavljam na posebnu gomilu. Ili primetim neku na koju sam skroz bio zaboravio ili čak nisam ni znao da je imam. E tu se silno obradujem, pa i nju stavim na posebnu gomilu. I one koje neophodno moram još jednom da pročitam, i one idu na posebnu gomilu.  Na posebnu gomilu idu i one pozajmljene i nikada vraćene. I njih, grižosavesno izdvojim na stranu.

A na kraju se u svim tim gomilama zagubim i sve pobrkam.

                                                                                                  ***   

A među knjigama ima i skrivenih blaga. Onoliko! Svašta-nešto tamo nađem. Posvete, od prijatelja, od pisaca (sa pogrešno napisanim imenom – mom dragom Bejanu, napisao Luis Sepulveda), od prijatelja-pisaca, od učiteljice (za odličan uspeh i primerno vladanje). U kompletu gde nedostaje jedna knjiga, umesto nje stoji cedulja koja tvrdi da sam je (knjigu ne cedulju) u neko neodređeno doba istorije pozajmio nekome koja mi je tada bio baš blizak, a sad živi u, na primer, Johanesburgu. Tako natrčim i na davno istekli pasoš. U njemu pečati: Kelebija, Horgoš, Gevgelija, Sežana, a na slici ja s pubertetskim brčonima kao glumac iz meksikanske telenovele. Tu se nađu i zaturene fotke. Neke me rastuže, jer je na njima nešto veselo što nikada neće imati reprize, a ja to tada, kada sam to živeo nisam znao. Na nekima neki ljudi kojih nema, ili su daleko ili su sad drugačiji i nedostaju mi onakvi kakvi su bili a više nisu osim na tim slikama i u sećanju.

A najbolje su vesele fotke! To su one na kojima svi imaju nenormalno smešne frizure. Posebno su smešne one gde su svi nešto hteli da budu lepi, pa se doterivali za slikanje. Nije da bih voleo da ponovi, ali su mi opet jako, jako smešne jer je sve to bilo jako, jako veselo. Fala bogu pa je prošlo.

I na kraju natrčim na prvu ličnu kartu. Na njoj lice okruglo ko danski puter-biskvit, otsak prstića (desni kažiprst za slučaj da ga krivično goni policija). Otiščić najmanji na svetu.  Svojeručni potpis : Ne ume da se potpiše

Na poleđini između stalog kaže:

Bračno stanje: neoženjen.

Visina: 0,76 m.

P.S. Ovo je nastalo iz čestice koju mi je poklonila Coco Rosie. Njojzi hvala. Talentovana devojka, nema šta. Samo stidljiva.

Atačmenti



Komentari (46)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

dracena dracena 10:39 12.06.2007

Knjige i njihovo skriveno blago

Knjige verovatno najbolje od svih ostalih predmeta čuvaju moje uspomene. U njima su zaboravljene pesme iz mladosti, ispresovane biljke, hajdučka trava i bulka su česti stanari, a nadje se i poneki ljutić, divlja ružica... Ponegde je nešto podvućeno, ugao ponekog papirića koji obeležava mesto koje me je oduševilo, podseća da bi bilo lepo ponovo pročitati. Na koricama nailazim na naslove knjiga koje su junaci čitali, kao svedočanstvo namere da i ja pročitam ta dela, da ne ostanem neuka.

I kod mene se sredjivanje knjiga stalno prekida čitanjem, listanjem i sećanjem i uvek traje duže nego što je to zaista potrebno. Ali je zato daleko prijatnije od svih ostalih poslova i obaveza.
skyspoter skyspoter 10:59 12.06.2007

moje igracke

su moji dnevnici.
snezana7plus snezana7plus 11:05 12.06.2007

Déjà vu - a ja u problemu

Skoro sam nesto sredjivala i naidjem na svoje slike iz davnih dana.

Imala sam 16 godina (samo jednu manje od mog sina sada), ja na brodu koji plovi Jadranom, poziram na samoj ivici broda, obucena u ABBA fazonu – sita se ismejah, a jedini komentar moga sina bio je : “ Mene bi ubila da se ovako priblizim ivici “!

Jes’ vala, ima pravo. Kada bi moja deca radila, ma samo pola od onog sto sam ja, osedela bih preko noci.
Sreca pa je tu u blizini bio i Heseov “Sidarta”, uzeh malo...doslo vreme da se podsetim :)
Ninoslav Randjelovic Ninoslav Randjelovic 11:09 12.06.2007

Dejane

smirio si me malo ovim tekstom. Poceo sam i ja da sredjujem moju biblioteku. Evo, ima dva meseca kako to traje.
Igracke jos nisam stigao sve da sklonim u kutije.
Dejan Stanković Dejan Stanković 11:15 12.06.2007

Ninoslave

ne daj da te smaraju. Kad smara batalis na pola.

Ja od 5 knjiga koje pocnem, jednu zavrsim. Vidim kako covek pise, pa iem na drugu.
Ali kad neku zavrsim, to ynaci da mi se mnogo dopala.
prskalica prskalica 11:19 12.06.2007

staklena stvar

"negde u meni je kvar
i mrak sto me gricka ko mis...
i sav sam kao ona staklena stvar,
u kojoj veje kada je pomeris..."

tekst+slika su me podsetili na ove balaseviceve stihove...uzgred, ima li staklena stvar u kojoj veje neko ime?

lep tekst dejane:)
Dejan Stanković Dejan Stanković 11:35 12.06.2007

staklena stvar

nemam rec ya to, staklena stvar je super izraz.
AlexDunja AlexDunja 11:23 12.06.2007

sjajno dejane

hvala Coco na dragocenoj cestici koju ti je poklonila
cincili cincili 11:26 12.06.2007

u pravi cas

stize tvoj novi prilog: da mi skrati vreme do odlaska s posla (danas nesto ranije) i da me podseti na ono sto me ceka - sredjivanje knjiga... koje se bas isto tako odvija kao u tvom textu...

slicno sredjivanju biblioteke se i pakujem...to je proces koji traje i kada se "zaigram" odem nekim drugim "poslom" ko zna gde...

Thelma Thelma 11:36 12.06.2007

Moja ladica

Za Vaskrs se tradicionalno vracam kuci. Vec posle 24h mama sestri i meni naredi da rascistimo nase stvari, jer je zaboga citav stan pretrpan istima. Tako su se poslednjih 20 godina nase "stvari" smanjile na velicinu jedne vece ladice.
Ali ljudi, kakva je to riznica!
Spomenari puni pramenova kose koja nikad nece osedeti, fotografije koje samo odabrani smeju da vide, pisma starih prijatelja koji mi nude mito da im ih vratim ili barem posudim na izvesno vreme, jedna uvela ruza, diploma politicke skole gde sam marljivo ucila da nema Boga, knjizice iz muzicke (sa napomenom NISTA NE VEZBA!), osusena korica narandze ili nesto sto na to lici, dnevnik gde pisem pohvale o nekima kojih se uopste ne secam, lektire sva se temom i idejom, sestrin dres sa sleta koji mi je poklonila, autogrami zvezda i zvezdica 80-tih, stari crveni pasos "pun Trsta" i naravno dva naj-naj romana svih vremena: Pipi duga carapa i Koko u Parizu.

Neki drugi zivot..zauvek smesten u ladicu, na sigurno.


Dejan Stanković Dejan Stanković 11:42 12.06.2007

Oprostite mi dragi gosti

što slabo komuniciram. Pritisle obaveze. Čim malo olabave moći ću ponovo slobodno da se posvetim ovoj drozi.
Aspazija Aspazija 11:49 12.06.2007

Ne znam u cemu je stvar?!?!?!

Svaki vas novi post u meni budi neku novu emociju.... ili "sve se ponavlja, skroz isto, samo malo drugacije"!

Ponekad me iznenadi postojanje neke od tih emocija!

Stoga, hvala...
Dejan Stanković Dejan Stanković 11:50 12.06.2007

Re: Ne znam u cemu je stvar?!?!?!

Pa toga se sve vreme i igramo, zar ne?
Aspazija Aspazija 11:54 12.06.2007

Re: Ne znam u cemu je stvar?!?!?!

Da, ali ne polazi svakom za rukom... vama da!!!
jesen jesen 12:32 12.06.2007

Re: Ne znam u cemu je stvar?!?!?! Stvar je u tome..

...sto me uvek podsetis na nesto lepo a davno zaboravljeno....Secam se tih staklenih kugli ali nije bio NY u svkoj...evo ja znam da u mojoj nije....sta je bilo ne znam ali sneg je sigurno bio..Kako sam samo uzivala u toj mecavi.....Pa onda igracke...Kada sam ja bila mala bilo je malo igracaka ali se nekih odlicno secam...Jednog misa, na primer, koji se drzi na koncu pa onda seta....pa prve lutke iz Italije koju mi je tata doneo sa prvog sluzbenog puta...zvala sam je Djina (zbog Djine Lolobridjide)...Skupljanje igracaka me podseca na odrastanje mog sina....to je bio posao od koga smo svi bezali a na kraju je ipak neko to morao da odradi ...Tada je bio popularan HI MAN a onda je izasla citava serija raznih "cikica" (tako smo mi odrasli zvali te lutke) cijih se imena vise ne secam...ali se secam jednog dana u Trstu, na ko zna koliko stepeni (letnja zega), koji smo proveli u trazenju nekog odredjenog cikice....Uspela sam deo igracaka da sacuvam tako sto ih je moja majka spakovala u jedan veliki kofer koji vise niko ne koristi....Sto se knjiga tice, podsetio si me da ovoga leta treba nesto da poradim po tom pitanju...a to mi se bas ne svidja...
kata kata 12:23 12.06.2007

grize me savest...

pronasla me je nikada zavrsena obaveza: sredjivanje knjiga.... proganja me danima, mesecima.... narocito se pobudila pre nekoliko nedelja, kada je moja cerka bezuspesno pokusavala da u nasoj kucnoj biblioteci pronadje zbirku pesama Ljubivoja Rsumovica. Ja znam da ih imamo najmanje tri. Ali, ko ce pronaci bar jednu, sakrivenu na vrhu ormara, izpod kreveta, u kutijama na tavanu, u policama u podrumu. U mojoj kuci knjige stoje nabacane u nekoliko redova, na svakoj polici ih je bar dva, kad god nesto trazim moram da pomerim sve, pa gvirkam u naslove i korice. Sve redje pronadjem ono sto trazim. Elem, posto Rsuma nije bilo na vidiku, iznervirano joj dam pare da ide da kupi, sve se pravdajuci da knjiga nikad nije visak. Drustvo do knjizare joj je pravio deda, moj otac. Kad su usli, i kad je ona rekla prodavacici sta joj treba, on je zbunjeno pitao: "Pa, zar mi to nemamo?" Okrenula se, i pred zbunjenom prodavcicom odbrusila: "Imamo, samo ko ce da je nadje!" nazalost, knjige nije bilo u knjizari, pa su se vratili besni. On sto nam vlada takav nered i sto smo se obrukali pred prodavacicom, ona sto nije pronasla knjigu. Onda se dala na posao. Posle par sati, uz pomoc bake, pronasla je dve zbirke.
Od tada intenzivno razmisljam: kako da ih dovedem u red? Koja je polica najbolja: ona otvorena, kakva se meni dopada, ili zatvorena staklom, da ne pada prasina? Ustvari, meni treba cela prostorija koja bi bila samo biblioteka.... u medjuvremenu, stigla je citava riznica mog brata, koji je otisao iz zemlje, pa je svoje jedino blago poverio na cuvanje porodici... broj knjiga se povecava iz dana u dan... casopisa i novina takodje... resenja, prostora i vremena ni na vidiku...
sun_to_rock sun_to_rock 12:40 12.06.2007

Ma, znam.

Porodica mi dozvoli jednom tokom proleca, a jednom tokom jeseni da brisem knjige. A svih ostalih puta >ej, ajde ja cu knjige, a ti se prihvati nekog posla<
nikola svilar nikola svilar 12:33 12.06.2007

Bejane :)

Pravi puter biskvit :))))
Lijep tekst - igračke, knjige, fotografije...

U knjigama u kojim sam "boravio" ostavljao bih na marginama pored pasusa znakove (trugao, kvadratic, kruzic). Mrzilo me da podvlacim recenice. Trougao mi je znacio "vazno", kvadratic "manje vazno ali znacajno" a kruzic tek "interesantno". Danas, kada sredjujem biblioteku (btw. mission impossible) razgledam te znakove po knjigama sto sam ih ostavljao godinama unatrag i čudu se čudim... Sve sami trouglovi... :) Sve mi se onomad u tim knjigama činilo tako bitno i vazno...

Uzgred, prvi put na novom blogu pa razgledam...






Kazezoze Kazezoze 12:36 12.06.2007

slichan

problem sam imao sa svojim CD-icima, naime pre par meseci sam odluchio da izbacim policu - orman sa CD-icima (svojeruchne izrade), da bih dobio malo na prostoru u dnevnoj sobi (uvek kukam na prostor u dnevnoj). rasturim ti ja orman, slozhim i na smece, al onda odjednom iskrsnu problem shta da radim sa tolikim CD-ima, ustvari shta ostaviti u dnevnoj za slushanje, u sluchaju da mi rikne komp, jer mi je i onako sva muzika prebachena u komp... spakujem ti ja to sve uredno u nekoliko kutija i stavim u ostavu, a ostavim 20- tak da se nadje.
nedavno me jedan drugar zamoli da mu snimim malo muzike, ali sa orginal CD-ova, e tad je nastao pravi problem... trebalo mi je pola dana da izrovarim tih dvadesetak CD-ova, pa sada razmishljam da u ostavi, gde su sada te kutije, napravim novu policu... chisto zbog preglednosti...;-)
kata kata 12:48 12.06.2007

Re: slichan

CD i DVD su problem u najavi... vec sam nekoliko puta rekla: "Imam taj film/grupu/album, samo ne znam gde mi je..." Postavlja se pitanje sustine: sta ce mi uopste, ako nista ne mogu da nadjem kad mi treba?
Dejan Stanković Dejan Stanković 12:53 12.06.2007

Oce li mi neko objasniti kako da

nakacim sluku da bude bolje reyolucije a da stane?

Ninoslav Randjelovic Ninoslav Randjelovic 12:56 12.06.2007

Re: Oce li mi neko objasniti kako da

Sta ce ti slike ?
Tvoje reci su dovoljne.
Stvaraju slike.
Ninoslav Randjelovic Ninoslav Randjelovic 12:57 12.06.2007

Re: Oce li mi neko objasniti kako da

...u odlicnoj rezoluciji.
MilutinM MilutinM 13:20 12.06.2007

Nostalgija

Dejane,

kao da vas hvata nostalgija? Kao da se blize godisnji odmori i odlazak u Beograd?
Dejan Stanković Dejan Stanković 13:21 12.06.2007

Re: Nostalgija

ma jok. potrefilo se.
ovo je cak trebalo da bude smesno.
MilutinM MilutinM 16:19 12.06.2007

Re: Nostalgija

Mislim, ne samo ovo. Par poslednjih blogova su malo sentimentalni
Coco Rosie Coco Rosie 16:22 12.06.2007

Nostalgija

ma, usao mu jupiter u devetu kucu, zbog toga, ali na kratko, srecom .:)))
fixer fixer 14:00 12.06.2007

već kristalno viđeno:.

tu, pre neki dan, javi mi komp da ima nekih ikonica koje skoro nisu bile aktivne i oće baja da ih se ratosilja..
pa, kao, pita mene za dozvolu.. uh, de me nađe da baš sad moram da spremam i gledam i odlučujem.. i ko je bre on, da mi
postavlja taka pitanja, i to.. al aj, ipak da pogledam.. kad ono: na jednoj od suvišnih ikonica piše - blog solaris.. uhhhhh..
stresoh se od pomisli da možda mrki neprijatelj kroz svoje crvljive poslove oće da uništi baš svaki trag o postojanju jednog
praaaavog i lepog čuda, koji se dešavao skoro čitave prošle godine na starom, najboljem i neprežaljenom blogu, a kod
jedne blage prinčipese.. eh kakvih tu lepota ima: kroz postove i od po nekoliko hiljada komentara, sve od same lepote i pameti,
smeha, starih i novih knjiga, muzike, ljubavi, slobode, poezije, najslađeg trolovanja, ispovedanja, kaleidoskopa, mašte, klope, putovanja,
najlepših priča na temu zarobljenih snegova u našim glavama od kristalaa.. bilo je i ideja i apela i društvenog angažovanja,
bilo je i utopija, i kafe i virtuelnog kavijara.. bilo je pravih prijateljstava, preporuka za film, večeru.. bilo mnogo nostalgije, recepata, lekova.. bilo je tuge za
pravima a prošlima, bilo je pravih radosti kod novih a dobrih, bilo je teranja od bolesti i jada.. bilo je cveeeća.. dece..
eeee, onda se, iznutra, pojavio mrki i konfuzni mrzitelj svega toga, maznuo princezu u polusvesnom stanju, nalupao joj dange i objasnio joj kako je sve tu
sranje, jer nema naručenih potsećanja za kintu, pljuvačke i aktuelnog gnoja, nema kalkulantske dramaturgije, nema režisera koji nemaju pojma na kojoj
lokaciji snimaju, nema laži, nema valjanja u govnima s mlekom.. nema rigidnih, a nema ni zubatih vagina.. stigle pooolako
ljubomora, zavist, zabrane s vrha, menjanje sadržaja, menjanje materije.. otkazi ljubavi.. pre neki dan, neki čistači, obrisaše
naročito to mesto!.
al ja sačuvo.. s v e..
i prekrstio u fajl pod nazivom "već(kristalno)viđeno" + ikonica:dve trešnje za uvetom..
trebaće, znammmmm: jer na kraju ipak ostanu samo oni koji nisu tu zbog neke od strategija, već iz potrebe za bratimljenjem
Dejan Stanković Dejan Stanković 14:03 12.06.2007

Re: već kristalno viđeno:.

da te pitam ja nesto. Da li ti ovo pises za priliku ili vec imas napisano?
mislim, super je i ovako i onako, ali me zanima.
mimi mimi 14:25 12.06.2007

Re: već kristalno viđeno:.

jaaaoooooj, kako bedno & tuzno......odem na vip blogerku t. jakobi i stvarno - jedno veliko [ ]

bruka....
Coco Rosie Coco Rosie 14:50 12.06.2007

Re: već kristalno viđeno:.

fixer, a sto ti nemas svoj blog?
evo, ja te preporucila, nadam se da ce i ostali to uraditi.
pozdrav.
fixer fixer 14:51 12.06.2007

Re: već kristalno viđeno:.

lenj sam na pisanju
lenjost me koči
pišem samo kad me nešto inspiriše
ovih dana, uglavnom posle kiše
kada ima manje polena da mi svrbi oči
Kazezoze Kazezoze 14:52 12.06.2007

Re: već kristalno viđeno:.

jer na kraju ipak ostanu samo oni koji nisu tu zbog neke od strategija, već iz potrebe za bratimljenjem


samo da potvrdim:):):)
Coco Rosie Coco Rosie 14:53 12.06.2007

kenacort ampula

resava polensku alergiju... na duze.
a par dodola donosi kisu.
eto, sve reseno.
:)
Dejan Stanković Dejan Stanković 14:57 12.06.2007

Steta sto si

lenj. A kad te uvati pisi. Ovde si skrooooz dobrodosao.
fixer fixer 15:11 12.06.2007

Re: već kristalno viđeno:.

fixer, a sto ti nemas svoj blog?

xixi frka frka.. coco dođi na private .. imam insajdera koji mi ispričo jako smešnu pričicu.. da se upiškiš od smeha
Ninoslav Randjelovic Ninoslav Randjelovic 15:45 12.06.2007

Re: već kristalno viđeno:.

I ja !
pnbb pnbb 16:33 12.06.2007

re:Re: već kristalno viđeno:.

ovo je , pouzdano, iz glave
nista kopipejst
blue blue 17:24 12.06.2007

Re: već kristalno viđeno:. meni mi se usnio jedan sezonski san

a u tom snu....hodam ti ja 'nako.. hodammm.. i odjednom, pochnem da se penjem nekim stepenicama.. stignem gore, a visoko je u pm. i u am. mislim da je 37 sprat.. neshto mi to s brojem mutno jer mi pao mrak na ochi dok dodjoh do gore..
a gore...
na vrhu stepenica vrata .. a iza vrata, proplanak na kojem je crvenkapa rashirila leeeepooo karirano chebence.. nigde lovca.. nigde babe.. a tek vuka nema na vidiku.. vech sve neki shareni, veseli likovi.
krochim medju njih. kazhem dobar dan. svi mi oddobardane !!
a na chebencetu joooooj :) ...svi u akciji. (nemo' neko da pomisli neshto bezobrazno..madaaa)
pa to nonstop neko dogadjanje..
jedva postizavam da sanjam kako je brzo.
neki shareni patuljci kopaju sve neko blago iz onih kariranih rupa i dele okolo..
opshta radost. nad chebencetom razapeta lichna im duga.
a oni..
neki se popeli na hoklicu (da budu visochiji, shta li..) i vazda neshto besede, neki samo trche s kraja na kraj i smejuuuu seeee, jedan kad vidi da bilo shta zapne pritrchava i gura da vishe ne zapinje, neki se nadpoezijavaju (el se tako kazhe? ono kao: nadigravaju, nadmudruju...), dve nevidjene P (poezija i proza) prshte ko Prskalice.. onaj tamo ne ispuuuushta mikrofon iz ruke, peeevaaaa samo tako, u sredini stoji storyteller pa kad mu dodje ispricha im neku prichu a oni zastanu i slushaju.. tamo sa strane shetka jedan shto lichi na mapetovca, pa ubacuje ironichne komentare na koje se svi slatko smeju..

tamo negde, ugledam deda uhvatio babu odpozadi, folira je neshto oko chupanja repe, a ne, to je drugi san..

chebence ludilo. crvenkapa shetka izmedju sviju i smeshi se milo..
povremeno pogledaju preko ruba tog proplanka, a tamo petlja.. mislim ono, saobrachajna.. chitav pichvajz..(pa shta, u snu je sve moguche...)
al boli ih petlja za pichvajz, imaju oni svoje chebence.. i svoj shtriker za prostiranje vesha (to je ona duga).. i svoje pesme i ... svoje snove..

odjednom pochne neki (2.) vetar da duva !! crvenkapa se totalno izbezumi shta sad-shta sad? odneche joj vetar tJebence !!
pozove babu, pozove vuka, pozove lovca, pozove cveche iz shume.. upomoooch
i sve odpozadi, cveche se uhvati za babu, baba za vuka, vuk za lovca, lovac za crvenkapu (odpozadi, jel)... I !! ishchupaju tJebe !!! i istresu ga ( istresu NAS ) sa 37 sprata !!.. Na Ulicu Izbachenih tachno kod broja 13 zarez 5.. trasssssssssssssssssss


probudim se.. cheshkam se ko na slici iz debele faze prijatelja..
pa se pitam se, pitam se: shta je bre bilo prvo ? crvenkapino tJebence ili vetar ?
odmahnem rukom, pa pristavim kafu.. gorchu..



jasnaz jasnaz 20:40 12.06.2007

Re: već kristalno viđeno:.

: Kutija : iz Kutije , kristalne ( : )
Jelica Greganović Jelica Greganović 14:19 12.06.2007

Srce si ti jedno.

Ja mnogo volim vejavice u kuglama, a sve zato što mnogo volim sneg kao takav. Imam malu kolekciju kuglenih vejavica...sneg koji veje po Amsterdamu, po Deda Mrazu, po švajcarskoj kravi koju je vejavica uhvatila u sred leta na cvetnom pašnjaku...
A knjige...imam dva i po čarobna ormana, samo ja se snalazim u njima, knjige u dva reda, pa horizontalno preko do vrha...ima ih i u podrumu, manje čitanih...čekaju da konačno pristupim realizaciji velikog ormana za knjige...
Coco Rosie Coco Rosie 14:35 12.06.2007

Stvarno

si super Dejane. I hvala.
Knjige koje prvo skidam sa police su one koje su obelezile moje detinjstvo..Hajduk u Beogradu, Veliki Getsbi, Cica Tomina koliba, Beskrajna prica, one detektivske price sa 27 zavrsetaka, knjiga o patuljcima.....to je posebna gomila koja budi posebne uspomene. i emocije.
a ovih dana eto slusam keane ( i svi me pljuju zbog toga) pa vam ovom prilikom ostavljam pesmu crystall ball.
Dejan Stanković Dejan Stanković 14:47 12.06.2007

Re: Stvarno

hvala tebi, jos jednom Coco.
johanna29 johanna29 14:44 12.06.2007

Jaaao, knjige! Stare knjige, zaboravljene knjige,

istrgnute stranice, dok se otimala sa majkom, koja Ju je uhvatila gde noću čita zabranjene knjige pri tračku svetlosti što se, samo za Nju, provukao ispod vrata; prošarana sećanja nečija, debeli otisak grafita Neke Tamo Olovke, drhtav, razmazan, žuta fleka od prosutog čaja od kamilice, dok su moja baka i njena prijateljica popodne uz kolače komentarisale tog smešno-tužnog, do stotinu besova zaljubljenog Geteovog Vertera;

Ali to što se u knjigama da naći...Neke stare ceduljice, ćaletove zabeleške, posvete- ahh, ali najjača je jedna posveta mojoj prababi od nekog Liebhaber-a pre 150god., samo jedna reč: Herzlichst... ("najsrdačnije..." i potpis. Schiller na gotici.

Samo te zapljusne, k'o talas...I onda si TU.
Srđan Mitrović Srđan Mitrović 14:46 12.06.2007

prva od mnogih asocijacija...

jasnaz jasnaz 20:24 12.06.2007

kutije

Dar

Sećaš se da smo imali i kutiju?
Za to?
Da.


Došao je na reč. Možda niste čuli. Nisam ni ja. Ali eto, može. Ne zaljubljivanje. Jeste romantičnije, za priču, ali nije. Zaljubljivanje sam preskočila. I kada sam ga videla, to je samo tako nastavilo. Da živi.
Možete ga pitati kakav je osećaj biti sa nekim ko zna da vas je voleo oduvek. Ne verujem da će vam se odgovor dopasti. Opet zbog romantike, koja smeta ovoj priči. I priča njoj. I ne znam kako da rešim(o) problem, sem da je tu i tamo pomenem. A ni to ne voli.
Da, neće vam odgovoriti da uživa. I nisam sigurna da će biti iskren ako vam ne kaže da u priču nikada nije poverovao. Pročitala je moje mišljenje, kao, o tome nečemu što je nju interesovalo, pa je, kao, pročitala još jednom, i ja sam bio. Onda je pronašla prostor i dešavanje o kome sam pisao. I mene. I mogla, i sve ovo vreme, volela. Da, da: i mene i to što je iz moje priče otkrila. Znate da je dobra u ovom drugom, a mene... mene, da. Ali, znate, to je, isto kao i ono prvo – njena. Lepa; topla; inspirativna; utočište; ponekad mera stvari koje je dala. I okružila. Ali to je... možda bi jedino pravo bilo ako bih vam rekao da joj, na toj ljubavi koju oseća prema meni, i koju mi daje, o da, daje, da, ali da... Znate šta? E to: njena. Od kada uspevam da je gledam mimo svoje kože... a da je osećam... ponekad se javi tuga što moja nije takva. A nije. Volim je. Ali njena je... od svih boja... i... ista.
Kutija koju sam mu poklonila kada smo se vratili sa prvog letovanja bila je od teget kartona. Tek su se pojavile te praktične-ambalaže-za-razne-namene, a plava je bila njegova. Tada. Omiljena.
Napunio ju je istog dana. Brzo, vrlo brzo. I zatvorio. I sklonio. Nisam stigla ni da se zainteresujem šta je u nju stavio. Pred prvo veće spremanje opet mi je samo promakla kroz pogled. Premeštena na drugo mesto. Pa sam je zaboravila.
I onda sam je se setila.
– Gde smo stavili kutiju?
– Onu tvoju?
Tražili smo dugo. Dovoljno dugo da se zapitam: šta u njoj ima.
Kada je najzad pronađena,
ispod starog kauča u kući njegovih roditelja,
da,
posle toliko godina,
bilo je zanimljivo videti šta je nekada, šta mu je nekada bilo važno. Da sačuva.
Poklon-kutija.
I onda smo je otvorili.
I kutija je bila prazna.
Boja je ostala skoro ista. Teget-plava.
Moderna te sezone.
Vrlo postojana.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana