Pa mi be ako smo cigani nismo studenti

Predgovor

Bilo je to krajem prošlog veka, ili će pre biti početkom ovog. Jedno od onih leta u Nišu kada ti laganom šetnjom od studentskog doma na tehnici do grada pola đona na starkama ostane na asfaltu. Drugim rečima jedno od onih leta kada se mnogooooo dobro osećaš, redovno trčiš pored keja, voziš se u prepunom gradskom autobusu u kome su svi prozori zatvoreni (da promaja nekom ne razbije glavu, polomi ruku), ne stižeš da se istuširaš šest puta dnevno i mnogoooo se dobro osećaš.

Lepo se zarađivalo kao prevodilac sa svahilija na burundi za jednu lokalnu indijansku firmu. S kim si, onakav si, šta da se radi. Dolazi moj domski cimer Urke i počinje da mi priča da se i on vozio autobusom, verovatno ‘teo da se i on dobrooooo oseća ali je bila kontrola. Nameračili su se na jednog Cigu koji je vuko pet-šest onih kineskih kariranih prtenih torbi u koje možeš ladno da prošvercuješ mladunca nilskog konja. Ne može čovek da nađe kartu, buta po onim torbama a kontrolor se baš nameračio da mu naplati kaznu. Posle petnaestak minuta pretrage Ciga nalazi kartu i jednoj od torbi na opšte iznenađenje okolo a i samog kontrolora, daje mu je sa rečima:“Pa bre mi ako smo Cigani, nismo studenti!”

Za one koji će da se bune što ne koristim reč Rom evo jedne pesme:

stari tekst
Evo banke cigane moj, cigane moj sviraj mi ti.
Ja ću tebi platiti, ti ćeš meni svirati.
Evo banke cigane moj, cigane moj sviraj mi ti.

novi tekst(politički korektan u skladu s normama EU)
Evo banke pripadniče romske populacije sviraj mi ti
Ja ću tebi uplatiti, ti ćeš meni izdati fiskalni...
Evo banke pripadniče romske populacije, sviraj mi ti

Tada smo Urke i ja tadašnji studenti konstatovali da smo najgori i da se nalazimo na najnižem stupnju razvoja našeg progresivnog društva bar u očima pripadnika romske populacije.

Umesto uvoda

Skupštinskog poslanika zove kum iz zavičaja da pita ima li posla za njegovog malog tu u BG-u?!
- 'De si kume, šta ima?
- Evo ništa kume, živi se, radi se, sve po malo. Kako si mi ti ?
- Ja evo dobro nego me ovaj moj mali brine. Znaš da mu škola nikad nije išla od ruke, uvek je vukao jedinice, ma ni srednju nije završio......
Pa sam razmišljao dal' bre imaš tu neki poslić za njega u Vladi, da ne dangubi po ceo dan?
- Kako da nema, mora za kuma da ima, uvek! Zaposliću ga da mi bude pomoćnik, 3500? plata, službeni auto, telefon, boli ga uvo.
- Jao kume, nemoj! Mnogo je to, šta će njemu toliki novac, pomahnitaće, znaš da je problematičan. Daj nešto razumnije...
- Dobro kume, razumem. Neka bude asistent moje sekretarice. Plata 1500, nema kola al' dobiće dobar telefon, račun uvek plaćen, može i Ameriku da zove, šta ga briga !
- Nemoj da se ljutiš kume, ali i to je mnogo, nije ti on za tol'ke pare, skliznuće na neku stranputicu. Daj ako ima neki normalan posao za 200-300 evrića pa da mora malo da razmišlja i da se pomuči, ima li tako šta !?
- E jbg kume...... Za to mu treba fakultet....

Ovo je vodič (ili vodič u pokušaju) za buduće studente, preporuka šta (ne)studirati kao i sugestija čime mogu da se bave oni koji nemaju mogućnosti da plate svakojake gluposti koje fakultetima padaju napamet. Jedna napomena: Nalazite se ispred mnogoooooo dugačkog bloga, koji se mnogooooooo dobro oseća, zato nemo posle...

Za one koji se još uvek pitaju kako priučeni političari mogu da pričaju pola sata a da ništa ne kažu, našao sam recept. Ovo je ključna i obavezna literatura za svakog priučenog političara. Kombinujete po jedan deo rečenice iz svake kolone i poslušajte rezultat. Poželjna je gestikulacija i pokreti rukama, po mogućstvu samo jednom, naočare su obavezne kao i ozbiljan izraz lica.

Razrada

Uči, sine, da ne bi radio! Ova rečenica i dalje izlazi iz usta neupućenih i neukih roditelja koji su se u tvojim godinama zajebavali sve da pršti, a tebi uvaljuju priču kako treba da sediš i stičeš dioptriju da bi te komšije i šira rodbina cenili kad budeš u njihovim godinama, odnosno kad ti se više ne bude diz’o ili... kako to već ide kod onog drugog pola.
Ti se dvoumiš da li da upišeš vožnju za C kategoriju ili fakultet, na životnoj si raskrsnici i zato razmisli dobro! Načini jedini pravi izbor i dovati se volana, jer od indeksa se niko nije 'leba najeo! Ali... Ako su te matorci baš smorili, ili si baš toliko očajan da ne znaš šta ćeš sa sobom i s predsobljem, pa si navro baš na fakultet, eto, mi mislimo i na tebe...

Ekonomski fakultet.
Strateški na najboljem mestu, takoreći u krugu Picinog parka. U blizini se nalaze dva vida štajgi, ona za vozove, širim narodnim masama poznatija kao železnička, i ona druga, buska. Idealno za studente iz provincije. Kafane je suvišno i spominjati; od bifea na BAS-u do Meka na Zelenjaku... I soba se da jeftino naći, u Gavrila Principa, bez klime, ali s kolekcijom veneričnih bolesti na posteljini. I Sava je blizu, ako padneš ispit, pa se deprimiraš, moš’ da ripiš u nju.
Sve u svemu, visokoškolska ustanova s naglašenim potencijalima. Iako u ovoj zemlji, čija je ekonomija milenijumima u kurcu, na birou čame šleperi nezaposlenih ekonomista, svake godine buljuci brucoša pohrle baš na ovaj faks. Među tim studentima je znatan broj studentkinja što može biti i najveća preporuka da se upišeš na ekonomiju.
Nije baš neko smaranje završiti ga, čak znam nekolicinu polupismenih pijanaca koji su ovaj fakultet upisali da ne bi išli u vojsku, al’ su već na prvoj godini doživljavali katarzu da je jedan čak i magistrir’o (poginuo na Ibarskoj magistrali... ali mu je u gepeku stvarno bila magistarska teza)!
Čime ćeš se baviti kad završiš... Koga je to briga.

Pravni!!!
Moraš da se cimaš do Bulevara, al’ jebo ga ti, moraš se potruditi da bi upisao faks. I to kakav. Koleginica pravnica ima bataljona kako bi rekao eminentni umetnik Ekrem Jevrić i ako ne kresneš nešto do kraja prvog semestra... Zreo si za ETF!
Kvantitet je svakako propraćen kvalitetom za one zadrte izbirljivce. O kafanama i kafićima, restoranima i sličnim ugostiteljskim objektima ne treba posebno razglabati jer ih duž bulevara, okren'o ti gore ili dole, ima saso mange, od onih gde poziraš šmrčući neku šatro kafu u fildžanu veličine naprstka, do onih gde se u opuštenoj atmosferi možeš naćefleisati pivom il’ žestinom, prepirati se oko fudbala i politike i, kako dolikuje valjanom Srbinu, zapodenuti poštenu kavgu.
Ima tu u okolini i mogućnosti da zaradiš neki dinar, ono kao u američkim filmovima, studiraš i zarađuješ, pa posle svojim klincima serendaš kako si se sam izdržav’o za vreme studija. Ne, ništa preko omladinske ili studentskih organizacija, Skoja i to... Mislio sam na kladionice... i kazino.
Prevoz je do jaja, mož stići gde ’oćeš odatle, a uz malo sreće postoji mogućnost da se uvališ u neku pristojnu gajbu za sitan novac (300 do 400 jura), sa sve cimerkama oko šipke. Doduše, ni studentski domovi nisu preko sveta, ima jedan čak na frtalj čuke peškeom od faksa. A šta ćeš raditi kad ga završiš... Eee, sine, prvo da ga završiš, što rek’o tvoj ćale, a posle ćemo lako. Možeš, recimo, da položiš i pravosudni, pa otvoriš advokatsku praksu i nastaviš da se družiš sa ekipom iz kraja zastupajući ih u specijalnom sudu. Znači, spojiš lepo i korisno.

ETF!
Da razjasnimo šta znači skraćenica: Ekstremno Težak Fakultet iliti E Trebo sam Fon. Ako li se nekim neobjašnjivim porivom odlučiš za ovu ustanovu, nići će ti treći testis na potiljku i na njemu ćeš dobiti kilu od učenja, vežbi i predavanja. Dalje te neću ohrabrivati da upišeš ovaj faks.
I on je stacioniran u Bulevaru u istoj zgradi s nekolicinom drugih fakulteta na kojima ima čak i žena. Ako ti treba potvrda da poseduješ mozak i da umeš svrsishodno da ga upotrebljavaš, onda je ovo pravo mesto za tebe, ali pored navedenog trećeg testisa navući ćeš i dioptriju, tikove... e, venerične bolesti nećeš. Šta ćeš raditi kad ga završiš? Ideš u inostranstvo! Tamo ETF, kažu, listom priznaju, a i nisi se valjda školovao da ostaneš ovde?

Arhitektura.
Nem’ pojma, kao nešto se crta, praviš neke makete, ko na OTO-u u osnovnoj i tako to, a kažu da je teško. U istoj je zgradi gde je i prethodni otegljivač testisa od fakulteta. Kažu ljudi da su Turci pobili sve kreativne srpske arhitekte, pa od Studenice na ovamo niko nije napravio lepu građevinu. Ako želiš da to promeniš, a ti upiši ovaj faks.
Inače, studenti ove visokoškolske ustanove se poznaju po bazukama na leđima koje nesmetano nose po javnom prevozu i njima terorišu ostale putnike, ništa manje nego babe guznjače ili ponoćni onaničari.
Kad ga završiš... ono, možda i nađeš posao, ali kome trebaju arhitetke u Srbiji, zemlji gde je posle košarke i vaterpola najpopularniji sport ko će napraviti veću, ružniju i nesvrsishodniju kuću! Bakin arhitetka! Ljubi ga baka, ti ćeš njoj kuću da sazidaš zajedno s drugom koji je upisao...

Građevina!
Iznenadio si se što za građevinu treba faks?! A ćale ti stalno prič'o kako ćeš završiti na građevini! Znači fakultet ti ne gine. I ova ustanova se nalazi na adresi prethodne dve, pa se možeš družiti s budućim arhitektama i inženjerima... suuuper!
Ovde ćeš postati bakin inžinjer, pa onda ćeš diplomirati, pa ćeš biti građevinski inženjer vaistinu, voljen i štovan, al' se neš ovde oženiti. Na ovom, kao i na prethodna dva fakulteta, kažu skočila školarina jer su im napravili prozore koji gledaju na Pravni... Fora, a? U svakom slučaju, nije sve tako crno, u podrumu je KST!
S druge strane je Mašinac. Mislim, ne znam šta ti to treba. U stvari, možda je i dobar izbor. Tu uvek ostane slobodnih mesta, pa ne moraš da kriziraš oko rezultata prijemnog i slično. Ako ti je neko od starijih jarana drobio o nekim ribama... produži dalje niz Ruzveltovu i probaj na Teološkom, šanse su ti slične.

Teološki.
Ako si baš karakter i znaš šta hoćeš u životu, ili pak navijaš za OFK Beograd. Dunav je blizu, al nije hrišćanski sebi oduzimati život, zato kad padneš ispit... Srbin si, snađi se.
Kažu ljudi da nije jednostavno završiti ovu visokoškolsku ustanovu, al' kad ga završiš, još sa desetkom iz crkvenog pojanja, Bog da te vidi! Svadbica, sa'ranica, krštenje, plećkica... A ako ništa od toga, stadion je tu.

PMF.
Prava Misterija Fakultet... to sam sad izmislio. U stvari, još Deniken je izneo teoriju, a Foks Molder potvrdio da ova skraćenica znači: Pičke Mnogo Fale, ali mi smo mišljenja da je realnije, a uz to i manje vulgarno: Pa Mogo sam FON.
Ako je za prethodnu akademsku ustanovu ključna reč parohija, ovde je to dioptrija. Nije mnogo težak... samo treba biti uporan, jer dužina studiranja je ograničena preostalim godinama života i još ako te potera šara na kraju možeš dobiti 3Ć, što je u ovoj ustanovi bitnije od diplome. Kako šta je 3Ć? Ćaknut, ćorav, ćelav!

Medecina, ako 'oćeš da aperišeš ljude...
Dakle, medicina. Ako si kao mali pilićima kido glave, samoinicijativno seciro žabe i detaljno pregledao devojčice iz komšiluka ono kao: doktore, boli me grlo! Hmmm, da, da... skinite gaćice...
Ova visokoškolska sado-mazo ustanova je više nego adekvatna za razvoj tvojih manijakalnih poriva. Sado-mazo, zašto? Evo odgovora: prvo, moraš biti debeo mazohista da upišeš nešto ovoga tipa, gde ćeš minimum šest najboljih godina provesti samo slušajući i štrebajući materiju koja nikog živog ne interesuje, a da je pri tom čist!
Zatim, treba ti još minimum godinu dana da ispolažeš ispite do kraja, pa onda šest meseci staža koji niko neće da ti plati, pa onda još godinu-dve traženja posla, pa nekoliko godina da sakupiš staž, e onda tek nastupa spektakl pod nazivom specijalizacija, i to ukoliko se potrefi da baš u tom domu zdravlja ili pak bolnici fali... specijalista opšte prakse!!! A ti hteo da budeš ginekolog!!! I to traje nekoliko godinica i eto! Kvalifikovao si se da od mazohiste postaneš ono za šta si se i školovao: sadista! Još ako si srećne ruke pa specijaliziraš hirurgiju, ortopediju, ginekologiju... vaaaau!
Uglavnom, dobro ćeš proći, naši ljudi mnogo vole lekare koje još i nazivaju doktorima, pa im donose rakiju, beli mrs, razne vrste pečenja, ono jagnjeće i praseće, ali i pečenje pri mokrenju i ostale vidove mita i korupcije. Ako baš nisi siguran kako će ti ležati ovo zanimanje, probaj da se obučeš u beli mantil ili zelenu bluzu razdrljenih grudi, obuj klompe i meti stetoskop oko vrata, ako izgledaš ko nadrkani kreten... zreo si za medicinu! I naravno, kad te baka pita šta ćeš da studiraš, a ti joj kažeš medicinu, njenoj sreći nema kraj. Nanin doktor, joj... on će nanu da aperiše.
A kud ćeš, nesrećniče, kad specijaliziraš ginekologiju, kud ćeš onda s babom? Šta što sam zapeo s ginekologijom? Pa svi koji upišu medicinu, krajnji cilj im je ginekologija. Ostale grane medicine su kolateralna šteta.

Stomatologija!
Slično ko medicina, samo prečica do uzimanja para. Privatna praksa je konza, naročito u zemlji gde se zubi peru o Đurđevdanu i Svetom Nikoli (u prvom slučaju pre slave, tad ti pada redovni servis usta, a u drugom slučaju da se ne osećaš na ribu), i gde je običaj pobiti se oko najbanalnije nesinhronizacije argumenata (tu stradaju kečevi i dvojke gore, kao i vilica), ali i otvarati pivo zubima (dvojka i trojka dole desno, okuzalno).
Kao i na medicini, postoji verovatnoća da ti niknu treći zubi dok završiš faks. Ali, u svakoj nesreći postoji tračak svetlosti: zamisli koleginice u belim mantilima... mmmmmmmmm... Ja zamislio!

Veterina!
Još smo na polju medicine. Isto što važi za prethodna dva belomantilaška udruženja, više-manje se može primeniti i na ovo. Jedino što ovde pacijent ne može da ti kaže: doktore, boli me grlo (osim nekih vrsta papagaja, bez rime, moliću), ali je takođe besmisleno da im ti kažeš: skinite gaćice!
Utoliko je ovaj vid medicine teži. Ali, činićeš mnoga dobra dela i mnogim životinjama ćeš pričiniti zadovoljstvo, naročito onim kravama koje osemeniš. Kao i medicina i stomatologija, sve je to tu negde od Autokomande pa ka Slaviji, još nije utvrđeno gde sve. U glavnom, ima kafana, kafića, čuvenih restorana, ali oni nisu za studente, kao i veliki broj nadvožnjaka na obližnjem autoputu sa kojih se moš komotno strmeknuti na kolovoz pod Skaniju koju vozi neko ko nije mnogo eksperimentisao u životu! Nanin marveni lekar.

Farmacija!
Mnogo žena, još više hemikalija. Za pojedine ljude raj na zemlji! Ako si muško, a tako se i osećaš, upiši ovo, pa taman ga i ne završio, a to je teško jer su bate ovde zaštićene k'o beli medvedi jer su deficitarna roba. U muvanju lako možeš da računaš na sažaljenje, to je baš kul.
Studiraćeš ga trista godine, taman kad ga završiš bićeš u godinama kada se postaje direktor farmaceutske kuće, pa će ti to i biti poziv sve do penzije, koju ćeš provesti vodeći sopstvenu farmaceutsku kompaniju... Keve mi.
Ako si slučajno žena, suprotnog pola... završićeš faks i radićeš k'o trgovac, samo u belom mantilu, valjaćeš tampone, uloške, kurtone, klompe i preparate protiv seboreje i peruti, ukoliko ne smisliš mast protiv smrti! Što se samog studiranja tiče, nije lako, al' je ispunjeno sporadičnim lepotama tipa: vežbe iz organske hemije, negde pred kraj, oko devet-deset, uveče, a ti i tvoja koleginica u crvenim cipelicama na štiklu i kratkom belom mantiliću, mirišete etar... Inače, zgrada fakulteta se nalazi u tri lepe materine, negde pod Avalom i liči na one klinike u planinama gde se kradu organi, kao u filmovima s kraja sedamdesetih.
U komšiluku se nalaze ustanove u kojima se eksperimentiše na životinjama, skladište opasne materije, a ima i jedan dobar automehaničar... i to je to. Ideš dvajespeticom do kraja, a onda dva dana jahanja odmornim konjem, uzbrdo i tu si! Nanina apotekarica il' u tvom slučaju apotekar...

Saobraćajni fakultet.
Preko puta studentskog doma, što mu je i jedina dobra fora. Mada možeš spojiti lepo i korisno, završiti recimo drumski saobraćaj, a onda to sinhronizovati sa c kategorijom koju poseduješ i kurčiti se među kolegama kamiondžijama da si najškolovaniji.
Možeš i diplomu da okačiš u kabinu umesto Džene Džejmison, da se Tito Ortiz ne ljuti!
U svakom slučaju, fakultet nije baš lagan, ali ima dobra pekara u blizini (odličan 'lebac, još bolje pogače). Ima čak i žena na fakultetu, provereno! A čak i da nema, farmacija je blizu, na svega četvrt svetlosne godine odatle, za one koji studiraju avio-saobraćaj, to je hmhm dim.
Postavlja se pitanje, šta da kažeš babi kad te pita: šta ćeš biti kad završiš? Jebiga, baba, zaposliću se u muriji, pa kad bude privatizacija, kupim raskrsnicu i šljakam privatno! Ne pominji PTT smer, tražiće da joj ti lično donosiš penziju na gajbu.

FON!
Fakultet ozbiljnog foliranja... Šalim se. Fakultet opuštenih nauka. Na mnogo finom mestu, u mnogo lepom kraju, tamo je kvadrat i po dve hiljade jura!!! Al' to nije tema današnjeg razgovora. Istina je da se zgrada nalazi na strateški veoma značajnom mestu, toj činjenici u prilog govori i podatak da se u sklopu ovog fakulteta našao i nemački bunker iz drugog svetskog rata odakle su ovi nadgledali saobraćaj na avalskom drumu! Ima tu i pumpa i stovarište i neke brvnare, barake... kad ono kafići!
U jednom trenutku okolina FON-a je pretila da postane nova silikonska dolina, u ovom slučaju silikonsko brdo. U blizini ima i privatnih studentskih domova za nobles studente, mada, baš te zabole, jer s FON-a moš stići i uteći gde god da ti se ćefne za po čuke, MAXIMum. Hoću reći, dobro je povezan kojekakvim autobuskim, a o tramvajskim linijama da ne pričamo. Jedini je problem odlučiti se oćeš li u bulevar na bas ili u Vojvode stepe na trambelaj.
Tokom ove filozofske dvojbe svratiš u kafić da razmisliš i... odeš uveče kući taksijem mrtav pijan i od učenja ništa! A studiranje? Pa... Ima nekoliko bitnih stavki koje čovek ne sme da zaobiđe opisujući ovu... pa hajdemo reći visokoškolsku ustanovu. Prvo, kada su koleginice u pitanju, što je i najbitnije, razlikujemo dve vrste studentkinja FON-a. Fonfončice i fonulje. Razliku je suvišno predočavati. Al' aj sad... jedne oće, druge neće, il' su dobile. Drugo, postoje tri ključna pitanja koje studenti FON-a postavljaju jedni drugima: 1) Koja si godina? 2) Koji put? i ključno pitanje 3) S kog si se faksa prebacio? Kad te nana upita šta si upisao, a ti kažeš FON, ona će nonšalantno: ma boli te kurac!

FPN!
FON-ovcima ova skraćenica znači Fakultet Preko puta Našeg, ali će mnogi u ovoj zlokobnoj skraćenici videti sledeće: Fakultet Propalih Nauka. Kad ga upišeš, misliš da ćeš postati diplomirani politikolog, a kad daš zadnji ispit i uz obilno prejedanje i nalivanje kojekakvim alkoholnim napicima odbraniš diplomski, shvatiš da si postao deprimirani politikolog.
Neko je negde napisao da tamo idu nafrakane štreberke koje su u gimnaziji imale prosek 5,1 i tripuju se da će postati novinarke, a da im se studiranje svodi na ispijanje kafe sa šlagom koji im plaća neki kolega paćenik.
Ne znam kakvih je frustrirajućih iskustava imao pisac takvih kleveta, jer da nije političkih nauka, mnoge intelektualne gromade naše prestonice bi ostale uskraćene za ničim izazvano i neopravdano seksualno iskustvo. A i ne idu tu samo nadrndane novinarke po znanje, ima tu i politikološko-udbaški smer, pa smer za socijalne slučajeve, pa međunarodni odnosi, što bi prost narod rek'o diplomatija... ovi poslednji završe hapseći ortake po ulici s kojima su doskoro pili i duvali po parkovima.
Oni koji uspeju u životu pišu za Maksim! Jer da su hteli stvarno da se bave međunarodnim odnosima, upisali bi biologiju. Prosek studiranja je lakše izraziti u klingonskom računanju vremena, ali ima tu i lepih stvari. Naime, ova ustanova je nekada mogla da se pohvali sa četiri kafane unutar svojih zidina, a u bar jednoj su se mogli slušati narodnjaci!
Kad upišeš ovaj fakultet, a baka te pita, pa šta ćeš da budeš kad ostariš i završiš ga, ti joj kažeš: Novinar, bako. Ona samo slegne ramenima i kaže: Ako sine, samo gledaj da ti trafika bude blizu kuće!

DIF.
Neutvrđeno značenje skraćenice, ali to ti je ko da studiraš fizičko! U stvari, upućeni vele da ovo znači Da Imam Fakultet. Znaš već ono, trče dva difovca na adi, tek će ti jedan; E brate, ajmo na piće, dosta smo učili. A jednom je pisac ovih redova igrao basket sa dvojicom difovaca koji su jedan od drugoga tražili loptu na sledeći način: Baci mi skriptu! Možda su to ista dvojica! Aj čik kaži babi da studiraš DIF!

Poljoprivredni fakultet!
Jedino što bi ti mi preporučili! Naučićeš svašta za šta te je ranije baš boleo lakat, pa ćeš sa ortacima u kraju da uzgajaš vinovu lozu, sadiš šljive, a moći ćeš da poseješ ektar i dvajes ari gandže i da inspektoru sa FPN serviraš priču kako ti je to diplomski rad, a da će posle toga zajedno sve da popušite.
Saznaćeš i kako se pčele razmnožavaju, jabuke orezuju, zaliva konoplja, uzgaja mak, i zbog čega je biljka koke lekovita. Babi kad kažeš da studiraš poljoprivredu... oteraće te u tri majčine, jer sve je to ona mogla da te poduči, naročito ono oko konoplje.

Rečnik pojmova:
Brucoš: Onaj što nije položio ni jedan ispit i nije kresno ništa, ni koleginicu ni kolegu, ni profesora ni profesorku. Džaba ode školarina! Neki ljudi doktoriraju kao brucoši.
Brucoškinja: Biće ženskog pola željno novih poznanstava i spoznavanja svih lepota velegrada, naročito tebe... al za malo.
Kolokvijum: Ono što imaš sutra kad treba nekog da ispališ.
Ispit: Ono što imaš prekosutra kad treba nekog da ispališ, a mnogo je dosadan!
Skripta: Skup poluinformacija kojima je prepričana knjiga iz određenog predmeta, na veoma loš način, a čega se hvataš kad hoćeš da zbrkaš šesticu nabrzaka. Rezultat je obično: moša!
Apsolvent: Crnogorac od 37 ljeta.
Diplomski: Tačka na j.
Posao: Ono od čega se izdržavaju ljudi kad završe fakultet, ali u nekoj drugoj zemlji.

Zaključak

Ako studiraš kajaćeš se, ako ne studiraš kajaćeš se. Koštaće te i jedno i drugo samo zavisi kako se snađeš. Inače možeš i da prekratiš sve muke i da odeš u političare ali čik kaži babi ako smeš.

Najveći deo ovog teksta je preuzet iz časopisa Maxim a može se naći i ovde za one kojima je promiko a nije trebao ;-).