Parada (još 6): 90-te i kontramitinzi

Kada sam na prethodnom blogu napisao da je za jednu (anti-EU) grupu građana, upravo EU kriva za sve - od osamostaljivanja Kosova, do nezavisnosti Crne Gore, a nešto ranije i za raspad SFRJ, jedan od komentatora je napisao nešto što se svodi na „ko je Crnoj Gori branio/dozvolio da uvede nemačku marku dok je bila u zajednici sa Srbijom". Naivno sam verovao da smo makar ovu lekciju savladali i da nismo baš tako lako zaboravili otrovne strele ka Crnoj Gori, toliko česte u vreme Miloševića i Koštunice. Nadam se da će za pet godina, isti ovaj komentator napisati „A ko je gejevima ikada branio da se okupe u centru Beograda i naprave Prajd".

Obzirom da je sutra 5.oktobar, mitski dan u Srbiji, vredi se prisetiti gde je bilo mesto gejeva tokom „veselih 90-tih". Veoma jednostavno - do 1994 bili su van zakona, a od tada do 2001. na marginama. Čak je i opozicija stalno ponavljala da „još uvek nije vreme za to". Podrška u civilnom društvu je uvek bila dobra, ali ne i apsolutna, a svi oni koji su i danas aktivniji u zalaganju za LGBT prava najčešće jesu učestvovali u protestima tokom 90-tih, uključujući i post-izborne proteste 2000-te.

Milošević je ukinuo zabranu homoseksualnih odnosa ( famozni član 110. Stav 3 Krivičnog zakona RS: „protivprirodni blud") u julu 1994. Godine. Urađeno je to veoma tiho, kao jedna od nekoliko dopuna tadašnjeg krivičnog zakona, a pod pritiskom međunarodnih organizacija. Od tada pa do danas nije postajo nijedan pravni problem da se Parada održi, ali ćemo prvi uspešni Prajd imati tek 16 godina kasnije.

Stvari su se prilično sporo menjale posle 2000-te, a LGBT organizacije nisu iskoristile zakonske promene i zabranu diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije koja je unesena u nekoliko zakonskih tekstova. Po mom sudu, ključni događaj je ipak bilo usvajanje Zakona protiv diskriminacije koji su (na njihovu žalost) oni isti anti-EU krugovi, ustvari sveli na gej brakove. Iako je to činjeno kroz govor mržnje, upravo oni su (nesvesno) doprineli tome da mediji počnu (polako) da menjaju način izveštavanja, da solidarnost drugih organizacija civilnog društva bude veća (i veoma otvorena), tako da na kraju i sama anti-EU ekipa odstupa korak unazad i prelazi sa aktivnog govora mržnje na ono poznato „mi to ne podržavamo".

Deset godina posle 5. oktobra, duhovi kontramitinga su prisutni u onima koji žele da spreče Paradu ponosa.

Prva se ovoga dosetila NGO „Dveri Srpske", za koju neki tvrde da su jedna od retkih desničarskih organizacija koja ne zagovara nasilje. Iz svega što se može videti na njihovom sajtu, oni itekako zagovaraju negiranje osnovnih ljudskih prava. Naravno da je važno ako zaista jesu protivnici nasilja, ali to nije dovoljno (ko ne veruje, neka pročita domaće zakone). Njihova Porodična šetnja će biti simpatična kao i prošle godine, mada je ideja potpuno smešna - upravo gejevi i lezbejke najčešće veoma vole porodicu, žele bračnu (ili sličnu zajednicu) itd. Ove godine je odabran Plato, 9. oktobra u 13h. Poslednja poruka iz njihovog proglasa („Ko zagovara građanski rat u Srbiji i nasilje na ulicama Beograda") je i više nego bezobrazna.

 

 

Drugi, malo staromodniji kontramiting, ali verovatno zamišljen tako da svi nasilnici mogu da kažu da su ustvari krenuli na njega, zakazan za 10. oktobar u 18h ispred Hrama Svetog Save. Naziv mu je „Molebni akatist za sve koji su u prelesti homoseksualizma, droge i drugih oblika strasti i zavisnosti". Evo ja se dobrovoljno prijavljujem kao strasni ljubitelj kafe, nadam se da će biti mesta u tim molitvama.

 

 

 

 

Treći skup, malo ozbiljniji, a i sa mnogo zanimljivijim strateškim idejama je planiran takođe za 10. oktobar u 11h, ali u Novom Pazaru. U prijavi skupa (dostupna na internetu) se navodi da će skupu prisustvovati i veći broj stranih državljana, što se nekako čudno poklapa sa najavama ekstremista iz upravo ovih zemalja (Rusija, Slovačka, Bugarska, Poljska i Grčka) da će doći da pomognu „razbijanje Parade ponosa" u Beogradu. Istovremeno, oni koji se bave bezbednošću ukazuju da cilj može da bude „odsustvo" jednog dela Žandarmerije na dan Parade ponosa u Beogradu.

 

 

 

Četvrti pak pretenduju da budu zabavni, ali je iz iskustva sasvim jasno da ovakve njihove ideje ne treba odbacivati tako lako. Poziv je napravio jedan maštoviti neonacista i okačio ga na „Stormfrontu".