Ofsajd iliti nepotrebno znanje

Uvek sam se fascinirao fleksibilnošću sveta da odredjene stvari približi kroz plastične primere. Neki od njih su me apsolutno oduševili. I mogli bi da se nazovu nepotrebnim znanjem. Ali takođe smatram da ako se ne bi bavili ovom mentalnom gimnastikom nikada ne bi napredovali. Generalno, dovitljivost je jedna od karakteristika koje treba da vežbamo.

Muškarci umeju nekada da pričaju sopstvenim jezikom. Uglavnom je to jezik fudbala. I postoji trenutak kada se žene oko njih samo pogledaju, odmahnu glavom i pređu na svoje teme. Apsolutno razumem. I poštujem. U tom „približavanju svetova“ čuo sam najbolji opis ofsajda za žene. Ovo nije pokušaj da se objasni neobjašnjivo, naprotiv, mislim da većina žena ne želi da zna šta je ofsajd jer im to ne pričinjava ništa bitno u životu. Mislim, totalno mi je jasno. Ni muškarce ne interesuje baš do u detalja čemu sve te maske za lice, piling kreme i losioni (plastičan primer)... Neke rituale treba poštovati i ako ih ne razumete. Takvi treba i da ostanu.

Dakle objašnjenje ofsajda ide ovako:

Otišla si u kupovinu sa svojom prijateljicom. U prodavnici sezonske robe je rasprodaja. Odeće više nema u velikim količinama, cipela je možda samo po par, po koja torba tu i tamo. Ali ti je jedna zapala za oko. Baš bi ti išla uz onaj komplet koji si kupila pre neki dan. Nesreća je da se jedna žena dočepala torbe pre tebe, i sad je razgleda zajedno sa još dve. Nikako da se odluči koju će da uzme. A ti baš ovu moraš da imaš.

Stojiš u redu za kasu. Ispred tebe, direktno na kasi, je dotična koja razgleda sve tri torbe. I nećka se. Nikako da se odluči. Spušta „tvoju buduću torbu“ pored sebe i uzima drugu koju razgleda. Tu ti ulećeš sa paklenim gerila planom – ko prvi torbi, torba njena.

Pošto si „osumnjičenu“ pratila do kase, sve stvari, zajedno sa novčanikom si ostavila kod drugarice. Ona stoji par koraka od tebe. Ali bi bilo vrlo neuljudno da se proguraš ispred gospođe i kažeš „Ja sam se odlučila za ovu“. Mora da izgleda spontanije. Okrećeš se drugarici i namigneš i ...

Ako ti prijateljica baci novčanik direktno u ruke, ne dobijaš ništa. I dalje čekaš. Novčanik treba da se baci ispred tebe, da bi ti mogla da kreneš napred, uhvatiš novčanik direktno ispred kase i zauzmeš željenju poziciju, uz mali osmeh i onda pređeš u napad na torbu. Ali nikako ne smeš da kreneš pre nego što ti prijateljica baci novčanik. To bi bilo već apsolutno providno.

Dakle, kao na slici:

Korak jedan: Prijateljica ti baca novčanik unapred tako da ti ostavlja prostora da „spontano“ utrčiš ispred, uhvatiš ga i bezbedno pređeš ispred neodlučne gospođe.

Korak dva: Ti krećeš tek pošto je novčanik napustio ruku tvoje prijateljice. Ovo je krucijalan trenutak. Nikako ranije. Tada bi cela situacija izgledala namešteno i providno. Ako bi krenula ranije, prodavačica bi sigurno rekla: „Gospođa je prva došla, sačekajte molim Vas“. Tek pošto je novčanik izleteo iz ruke tvoje prijateljice, slobodno možeš da kreneš za njim.

Korak tri: Utrčavajući, namerno pomalo nespretno (juuu, izvinite, pardon stav), ali bezbedno hvataš novčanik. Okrećeš se prodavačici i uz mali osmeh kažeš:“Koliko košta ova torba? Da li primate kartice?“

Dakle, ako je prodavačica golman, neodlučna gospođa poslednji igrač odbrane pre golmana, a ti napadač iz protivničkog tima, ofsajd se svira ako se ti nađeš ispred gospođe pre nego što ti drugarica baci novčanik. U svim ostalim situacijama si sigurna.

U muškom svetu se cela akcija završava onoga trenutka kada si ti u drugoj prostoriji i čuješ vrisak iz dnevne:“ Gooooooooooooooooooooooolllll, golgolgolgolgolgolgol.....“

Korak četiri: Zadovoljna izlaziš iz radnje sa svojom novom torbom.

Ko kaže da žene i muškarci nemaju zajedničkih tačaka po pitanju fudbala. Imaju i više nego što mislite. Inače, ceo primer mi je ispričala moja prijateljica. Hvala joj na tome. Uzdravlje.