Derbi u kandžama mangupa !

Danima se na relaciji klubovi, fudbalski savez, policija, javnost... - vrši jedno već sramotno nagađanje, hoće li se održati najveći derbi u našem fudbalu i jedan od najvećih uopšte. 

Već sama ova dilema, da li derbi treba da se održi, poražava one koji su najdirektnije odgovorni za njegovu organizaciju. Jer, nikakve dileme ne bi smelo da bude. Derbi bi trebalo da usledi bez bilo kakve priče te vrste. No, sve to nije samo poniženje za naša dva najveća kluba, savez i policiju. Postoji zaista veliki broj ljudi koji navijaju za jedan ili drugi klub. Naravno, mislim na navijače, ne na devijantne osobe i kriminalce kojima je navijaštvo paravan za ono što bi, i da nije fudbala, svejedno činili. Dakle, imamo armiju ljubitelja fudbala koji su takođe poniženi ovom trulom nedoumicom i cinculiranjem u javnosti. Zatim, tu su i oni koji nisu aktivni fudbalski navijači, pa ni posmatrači, ali kojih se to pitanje ipak tiče, sa onog principijelnog aspekta. Poniženi su i oni samim nametanjem ove javne nedoumice, sme li se derbi održati ! To je srozavanje dostignuća modernih tekovina ljudskog društva. Ljudske slobode. Zamislimo da je zakazana izložba umetničkih slika, i da postoji opasnost da na nju upadne nekoliko agresivnih pijanaca koji, eto, tako, vole da upadaju na izložbe i poznati su po tome, pa onda, zbog njih, krene široka javna rasprava, da li izložbu odložiti!

I, cela ta nedopustiva zbrka zbog koje stotine probisveta, neiživljenih i iskompleksiranih besposličara i kavgadžija, krimosa, kvazipatriota, dilera, svodnika... Zar je moguće da ta nasilnička družina koja se krije iza navijačkih zastava stoji protiv svih nas, i protiv institucija ovog društva - i drži nas u šaci? Evo, vidimo da je moguće! Na žalost!

Problem je naravno dublji, jer su te huliganske grupe na perfidan način podsticane, ili na isto tako perfidan način branjene od strane nekih političkih organizacija, pa čak i od strane nekih visokodostojnika SPC, a stavove profašističkih organizacija da i ne pominjemo.  Moglo se ovih dana, nakon divljanja prilikom održavanja parade ponosa i kasnije, prilikom pokušaja odigravanja meča naše fudbalske reprezentacije u Italiji, čuti kako ih glasnogovornici narodnjačko-desničarskih opozicionih stranaka definišu kao mlade ljude koji nisu od ovog društva (od ove vlade) dobili svoju životnu priliku, pa moraju negde da isteraju nezadovoljstvo, s tim što naravno odriču svoju odgovornost za ono što je neizostavni deo tog paketa nezadovoljstva: razbijanje izloga, lupanje parkiranih automobila, krađa robe iz prodavnica, napadi na policiju... U podršku huliganima pristižu svakako, svojim kanalima, i neki iz moćnog tajkunsko-kriminalnog miljea. Pitanje odavno više nije da li sa te strane ima upliva, već koliki je njihov upliv u fss, klubove... Povrh svega stoji do sada veoma neefikasno sudstvo, koje je na krivičnim prijavama pokrenutim protiv huligana gajilo prvoklasnu, debelu prašinu, što je članove navijačkih grupa bodrilo na još veće divljanje! Sve ovo stvar usložnjava, tako da se ne radi samo o spontano dejstvujućim divljim navijačima. Oni su izraslina jednog još uvek prilično bolesnog društva.

  Ipak - koliko god da stvar deluje „žilavo", mislim da je apsolutno neprihvatljivo ostati u poziciji taoca. Ono što mi, kao navijači ili pratioci cele situacije sa svoje strane možemo da učinimo jeste da ne prihvatimo ulogu pasivnih čekalaca, prepuštenih na milost i nemilost polemisanju ljudi iz klubova i saveza. Navijači ne smeju da budu deo ove bolesne dileme, već bi morali da zauzmu jasan stav kako ne žele da zavise, u krajnjoj liniji, od grupe huligana. Ako država možda ima dilemu, samim tim priznajući da visoko respektuje jednu običnu grupu probisveta, onda navijači i svi zdravo misleći ljudi treba da pokažu da su iznad ponašanja sopstvene države, tj. da odbace i najmanju pomisao o toj vrsti respekta, cenkanja i bojazni i izdignu se iznad ovih krajnje problematičnih relacija.

Zar treba, takođe, naglašavati da je derbi svojevrsna institucija? Zar treba isticati njegov značaj? Značaj ne samo u fudbalskom, već i u ovdašnjem društvenom životu. On je, sam po sebi, vrednost. Vezuje na ovaj ili onaj način celu armiju pojedinaca. Atmosfera derbija je nešto specifično. Ona se nastavlja i u danima nakon utakmice, kroz prepričavanja, komentare, sučeljavanja... Može se samo o tome napisati nekoliko podužih blogova. Onda, da li to što je nesumnjivo vrednost, sada, nakon toliko godina tradicije, treba dovesti u pitanje zbog šake bezvrednjaka i siledžija?! Neprihvatljiva je, mora se opet naglasiti, već i sama dilema, a kamo li odluka o neodržavanju derbija!

Ako je rat počeo (kako mnogi vole da kažu)  pre dve decenije na jednoj utakmici - hajde da ovaj naš rat konačno i završimo, upravo na ovakvoj utakmici, pacifikovanjem i civilizovanjem fudbala.