продавац бесмислица

састав на тему . . . магловиту

 огрнут угодношћу стогодишњих  аркада националне библиотеке, у валети, сам често. смиреност окружења допринесе да се на моменат искључим од свега те посветим изглаве пробраној теми.наиме, већ подуго ме занима дело г Јунга тако различито од мојих струковних ангажованости које недозвољавају ни трунку импровизације, па отуд ми ваљда и примамљиво .Синхроницитет као начело акаузалних веза - штиво је које по ко зна којипут листам . скоро пак набасах на његове: Успомене ,снове, размишљања - препуној занимљивих и задивљујућих примера из парапсихологије где се помињу разноврсни смерови његових духовних везби те интелектуалних занимација а посебно истичу несвакидашња интересовања за натприродно и онострано ,за екстрасензорне феномене ,психолошке поступке те окултна учења, као и повезаности  сличних пјава у природи које међу собом нису имале никакве физичке узрочности.још раније листајући о некдашњим искуствима (а на исту тему) немачког биолога Камемера те психолога Паулија набасах и на штиво Артура Кестлера насловљено: Корени подударности у којима  уочих блискост схватања са г.Јунгом. сам Кестлер улазећи дубље у набрајање мноштва необјашњивих примера синхроније и синхроницитета које су се једино могле везати за необичне екстра-сензорне појаве ,лишене природних узрока ,пак наговештава могућност о некаквом облику преноса психичке енергије. то је трансмисија која се на неутврђен начин лепи за другог примаоца у часу када се човеков дух ,неприметно ,наизглед неочекивано & случајно ,напуни импулсима са стране,емитованим из других ,често  отсустних, далеких или чак угашених извора психичке енергије. додуше и Хајзенберг, нобеловац, указивао је да постоје неке појаве у стварности за које не важе закони простора и времена. С почетка је 8 десетих века кљокнутог. летња школа енглеског у оксфорду ради пуном паром а међу полазницима је и наша кћер ,па ме Она чију руку мати њена ми ували за трајно,поведе у посету јој , јер беху времена социјалистичка - рај за туристичка базања на кредит у стилу

- драги ди још оно нисмо били ,а?

1 дан лондон ,баш повелик ,немош касти ,имасе штогод и за видити , но уз нас је  и драга Кума нам ,подучава се из психијатрије  ,па  предлаже ајмо до ричмонда да се малко поза-бавимо наднаравним, јер зна да ТО обоје волемо баш.опа ! 

успут све левом се возећи сазнадосмо пре него смо ступили у пространу и лепу кућу норфолк лоџ задужбину нова атлантида да је онај кога ћемо упознати био веома  акиван у покрету млада босна те до грла умешан у припрему сарајевског атентата, један од усијаних минхенских авангардиста, пријатељ футуриста ,екпресионистички песник малога језика, пред први свецки димитрије митриновић спас живота (након принциповог пуцања ) нашао је  у лондону где је остатак трајања  и проживео и  . . . . ено га од 1953 на лондонском гробљу хајгејту. бавио се мистиком живећи  животом индијског гуруа међу бројчано малим али одабраним братством поклоника окупљених око друштва нова атлантида заговорника уједињења свих свецких цркви и веера.и писао ,писао ,писао.углед му у јавности никада није био на висини његових мисли .његове хипнотичке моћи & харизма долазили су до изражаја само у уском кругу посвећених ,док га је јавност углавном сматрала опсенаром, мистагогом и продавцем бесмислица.остала је упамћена му опаска да смртном човеку није дато да досегне до другог и друкчијег света, јер за то немамо потребне инструменте.и данас се присећам по зидовима здања на дохват руке читава мала галерија платна Кандинског, Далија, Пикаса ,Мироа, 

Де Кирика .оригинали наравно.те ентеријера викторијанског. набасао сам на поменутог митриновића поново 1992 када су му у ЈУ објављена3 тома сабраних дјела ,а  такођер још једном потом када се књижевник бајац у својем роману црна кутија  послужио деловима митриновићевог животописа.ту скоро пак, нановоприсетих га се у поводу  пригоде. 

наиме  ландлорд пансионата где боравим има обичај да задњи дан у месецу прави парти за нас станаре  на кровној тераси над валетом ,да се малко дружимо те опустимо од свакодневне нервозе и наравно  попијемо по  пиће .тако се и ономад окуписмо..уочим двојицу (отац & син?) уз ограду терасе крај дурбина за осматрање околиша .остале знам ,звакали 100x о истој теми ,па се примакнем овој двојици те бла бла трућ  испостави се да је старији син  митриновићеве + сестре вере  (удате грејем ) иначе стални  гост нашег пансионата .годинама има закупљен апартман на првом спрату здања ( пенз. професор историје заљубљеник у крсташе објавио пар наслова на ту тему ) а тренутно га дели са својим новим пријатељем (упс) психологом  из сан диега . упознали  се путем интернета и на малти прикупљају грађу о бившем грандмастеру овдашњем франциску хименес-у чији предиван златан оклоп од дана смрти поменутог ( 1775) , до лудила доводи све који се нађу у његовој непосредној близини.наиме  и тхе тимес овдашњи је у неколико наврата о том феномену писао , оклоп се једноставно помера сам од себе а из њега се чују уздаси и препознатљиве речи ? .тренутно је изложен у збирци грандмастер палате ,овде  у валети , али у посебној просторији под кључем те надзором .

 ето грађе за нову (тандем) књигу ,вели мр грејем јер има и подоста дозе наднаравног , алудирајући на  својега ујку митриновића.