Loša vest

Kada obolelog od kancera posle nekog vremena u bolnici lekarii pošalju kući i kažu da ga neće operisati ni zračiti, da li je to dobra vest? I za koga?

Za pacijenta? Njemu to može značiti da se kancer povukao nekim čudom ili da je na takvom mestu i takvoj fazi da nema koristi ni od operacije. Sledeća faza je kraj.

Za lekare? Njima to može značiti da su primenili neke čudotvorne metode i da se kancer povukao ili da su izbegli da idu u operacionu salu. Neodlazak u operacionu salu za njih znači da ne rizikuju da nešto u sali pođe po zlu ili (u najbanalnijem slučaju) da se neće isprljati. O ličnoj statistici uspešnosti operacija kod hirurga da ne govorimo.

I za lekare i pacijenta ovakva vest može značiti i da će sledeći put kada se sretnu medicinsko osoblje samo konstatovati smrt.

U subotu, na dan derbija, Srbija je bila u istoj situaciji kao oboleli od kancera. Lekar joj nije rekao da može kući i da je sve u redu, već joj je televizor rekao da je «poslala sportsku sliku u svet».

Srbija je su subotu dobila jednu, potencijalno, užasno lošu vest. Posledice će moći da vidi uskoro. Samo nije sigurno da će biti nekoga ko će konstatovati kraj.

Neposredni sam svedok subotnjeg jutra u Beogradu. Prilično loše slike. Od, konkretno, Slavije do železničke stanice, na Novom Beogradu..... na skoro svakom uglu grupe ljudi obučene u plave i sive uniforme sa štitovima ili bez njih (bez paralele sa Spartancima), helikopteri nadleću grad, malo u formaciji kao da će nekoga bombardovati, što solo...

Slike koje su televizije emitovale bile su slike gradskih fasada prošaranih tim grupama . Ostalih tragova ljudskog života kao da nije ni bilo.

Odigrana je utakmica, rezultat kao rezultat. Jedini incident bio je kvalitet igre (kao zvezdašu tužno mi je da priznam ali i pored jadnog fudbala, razlika u klasi je vidljiva).

Pucala malo deca na utakmici, (pominjali se neki topovski udari i baklja) čisto da pokažu da nema tog pretresa koji ne mogu da zaobiđu. Beograd bio pred okupacijom. Građani taoci jedne utakmice.

Čak je i gradonačelnik pozvao građane koji ne idu na utakmicu da ostanu u kućama i da pomere automobile od stadiona. Namerno ne pominjem njegovo ime zbog toga što se ovde ne radi o ličnosti (živopisnoj) već o visokom državnom/narodnom službeniku koji je , ma kako to zvučalo, proglasio vanredno stanje.

Neki drugi službenici (lekari ako se vratim na paralelu sa početka) zadovoljni su zbog usvojenih izmena zakona (analgetik, jak) i možda će tumačiti da je pretnja bolja od akcije.

Na televizijama, naročito RTS, će se govoriti o «ultrašima», o nasilju Đenovi a ne u Beogradu...

I sve tako.....do sledeće «situacije». Možemo sada da nagađamo šta će biti situacija, ali sasvim je moguće da nećemo pogoditi. Izgleda da je bilo koji besmisleni razlog dovoljan.

I da se vratimo na pacijenta. Jedan iz konzilijuma će priznati da je situacija gadna ali će ga ostali ubediti da je analgetik sasvim dovoljan, bar dok se ne dogodi čudo. Ti lekari smatraju da će dovoljno čudo biti pozitivna vest iz Brisela u ponedeljak. Možda je to samo vest iza koje mora uslediti žestok rad. To znači da će neko ipak morati u operacionu salu. Da isprlja ruke

O prirodi kancera neće se pričati, dokle god nekome od lekara lično ne zakuca na vrata.