Juce sam sasvim slucajno naisao na jedan YouTube video, pesmu posvecenu poslednjoj subkulturi, postmodernim zaludjenicima koji sebe nazivaju hipsterima. Pesma pod nazivom Being a Dickhead's Cool me je podsetila na neku moju evoluciju i transformaciju kroz razne mladalacke faze i ispade - od pocetnickih heavy metal koraka pa sve do dark & gothic katastrofe - sve do konacnog kolapsa vere u bilo koju odrednicu i klasifikaciju i sasvim opravdan sarkastican odnos prema svom tom svrstavanju...
U pocetku sam bio metalac. Bila je 1991. godina kada je moj brat otisao na odsluzenje vojnog roka, iza njega je na citavih godinu dana meni na usluzi ostala ogromna kolekcija heavy metal albuma, sto na plocama, sto na kasetama. U to vreme sam imao 12 godina i bio ponosni vlasnik tada veoma rasprostranjenih dvokasetasa, mada je moj bio neke prilicno opskurne marke koje nema sanse da se setim sada... Plocama se nisam previse bakcao, ni tada ni ikada posle toga.
Omiljeni heavy metal bend mi je (naravno) bio Iron Maiden, a Fear of the Dark mi je bila prva metal kaseta koju sam ikada kupio, i to od ulicnog prodavca - bila je to jedna od prvih piratskih kaseta (koje smo zvali poljskim zato sto su bile radjene u Polskoj). Druga kaseta koju sam kupio je bio istoimeni album grupe Black Sabbath (tzv. s/t) i to je bila valjda moja poslednja kupovina u tadasnjoj robnoj kuci Buducnost koja je drzala PGP-ova licencna izdanja i koja je kao i sve ostalo u drzavi propala sa raspadom SFRJ i kriznim godinama.
Iako su mi Mejdeni bili omiljeni bend, nije proslo dugo vremena dok nisam otkrio one malo ekstrenije zanrove u metalu - death metal (koji je sredinom devedesetih dostigao svoj kreativni vrhunac) i doom metal (koji je tada takodje bio veoma popularan, narocito nakon albuma Icon grupe Paradise Lost). Sumanuto tezak, brz ali tehnicki savrsen kao i na neki uvrnut nacin pevljiv i melodican zvuk = grupa kao sto su Slayer, Death, Pestilence, Obituary, Carcass, Paradise Lost, Anathema, od domacih bendova Bloodbath i Necrophobia - samo je ucvrstio moju uverenost da sam bas tamo gde pripadam i da je metal zvuk ono sto najbolje zadovoljava moje mladalacke nagone i frustracije. Bio je to period izmedju moje 13 i 16 godine i zaista sam neizmerno uzivao u muzici. Moja posvecenost ovom zanru je na zalost znacila da od druzenja sa vrsnjacima nema mnogo vajde, pa sam zajedno sa jos dva drugara iz kraja poceo da "visim" sa ostalim metalcima koji su bili od 3 do 7 godina stariji od mene. To me je na zalost zauvek izbacilo iz grupe vrsnjaka i ja sam se kroz celu svoju mladost druzio sa starijima, sto me je na neki nacin obogaljilo jer sam se u svakoj grupi osecao ili mladji ili stariji, nikada kao medju svojima.
Kao metalac sam dogurao i do srednje skole, to jest gimnazije, ali je vec tada pocelo neko moje preispitivanje. Mislim da sam solidno pregurao prvu godinu ali znam da sam u pocetku dosta patio zbog cinjenice da je cela moja ekipa bila na skolovanju negde van naseg mesta, iz Kovacice su svi putovali za Zrenjanin, Pancevo ili Beograd. I onda su svi imali neka nova iskustva, nesto ima se novo desavalo, imali su neku vezanost zajednickog zivota po internatima ili zajednickog putovanja. Ja sam bio osudjen na gimnaziju koja je bila u mom mestu i u kojoj nisam imao neke blize drugare...
I ne znam sta se tacno desilo, ni kako se to desilo, ali negde tokom druge godine gimnazije sam postao panker. Dakle imao sam tada vec 16-17 godina i od lokalne ekipe pankera (koju sam znao onako povrsno) bio sasvim drugi svet. Moje mesto je inace imalo solidnu istoriju pank subkulture, bilo je u Kovacici od ranih osamdesetih nekoliko generacija pankera, ali su to u glavnom bili ljudi koji nisu imali puno veze sa pankom kao muzikom. Vise se tu radilo o nacinu oblacenja i ponasanja, bio je to ponajvise vid druzenja i okupljanja mladih ljudi koji su videli nesto u Sidu Visizu i Pekinskoj Patki (kasnije i u Satanu Panonskom sa kojim se par ljudi odavde intenzivno dopisivalo), ali se tu ipak radilo o ljudima koji od Sex Pistolsa i Exploiteda nisu puno odmakli. Plus, radilo se o ljudima kojima nije smetalo da slusaju tzv. bosanski rock, Corbu, Bajagu i tome slicno. Sa takvim ljudima - koji su uzgred konstantno imali najlepse devojke i generalno bili od svih odlicno prihvaceni- ja nisam imao nikakve dodirne tacke.
U pocetku sam slusao gomilu domacih pank bendova - KBO!, Zvoncekova Biljeznica, Dza ili Bu, Trula Koalicija, Saht, Direktori, Goblini... Dakle sve ono sto se ionako vrtelo na TV-u i sto se moglo videti uzivo, pa cak i cuti u lokalnom disko klubu. Ali je mnogo bitniji uticaj stigao sa sasvim druge strane. Kao metalac bio sam u kontaktu sa dosta grind core muzike, a grind core je ipak vise podvrsta pank muzike nego metala pa sam vec tada slusao dosta old school grind-a (najvise prva dva Napalm Death albuma) i crust punk-a u izvodjenju grupa kao sto su Discharge, Terrorizer i Extreme Noise Teror. Prelaz sa te muzike prema ostalim vidovima panka je bio sasvim prirodan. Slusajuci crust punk i malo kasnije anarcho punk, za razliku od heavy metal dekadencije koja je pratila moj dotadasnji razvoj (ali i odrzavala relativno dobar prosek u skoli) poceo sam da se interesujem za neke malo ozbiljnije teme (koje su me udaljile od skole i svele moje skolovanje na provlacenje sa dvojkama) i aktivizam, nacin zivota koji se vezuje za anarhizam, pacifizam, antimaterijalizam i generalno ono sto bi danas najradije nazvao klosarenje. Vremenom, postalo je sasvim prirodno da uplovim u svet undergrounda - medju fanzinase i DIY pank bendove. Umesto da samo citam tudje fanzine i slusam tudju muziku postao je imperativ da i sam radim svoj fanzin i osnujem svoj pank bend. Fanzin Pokvarena omladina sam pokrenuo krajem 1997. (tacno u vreme kada je u Srbiji pocela prava lavina fanzina) a nekako u isto vreme i pank bend Pravacludara! (koji je za mozda pola godine imao nekoliko haoticnih proba i odrzao samo jedan koncert).
Moje pank avanture su se protegle sve do kraja studija kada sam (otprilike zajedno sa celokupnom pank scenom u Srbiji) sa 21-22 godine poceo da gubim interes za aktivizam i poceo da ulazim u period depresije i potpunog beznadja. Mislim da je to imalo veze i sa velikim razocarenjima koja sam poceo da dozivljavam sa shvatanjem da je i pank scena na neki nacin jednaka svim drugim subkulturama. Poceo sam da primecujem da su ljudi koji sa mnom dele te neke anarho pank stavove u isto vreme imaju para da narucuju prilicno skupe ploce i diskove iz inostranstva i da na sebi nose odecu koja bi mogla da obezbedi bar nekoliko meseci lagodnog zivota u tadasnjoj Srbiji. Shvatio sam da fenseraj itekako postoji i medju pankerima, kao sto medju njima postoje i sve ostale negativne osobine koje krase svaki drugi pokret - hipokrizija, licemerje, neiskrenost, ...
Po zavrsetku studija, izgubivsi mnoge kontakte sa ljudima "sa scene" a i videvsi sveopste odumiranje tog DIY HC/anarho panka u Srbiji sam opet ostao prepusten sam sebi. Jedan od najbitnijih momenata u mom zivotu se desio kada sam jednom lutajuci po Novom Sadu stvratio na Spens u jednu od poslednjih radnji koje su prodavale piratske kasete i diskove, mislim da se zvala Muzicka skoljka, tako nekakko, i u njoj sam umesto neke kasete grupe Oi Polloi kupio kasetu Best Of New Order. Tako je pocela treca faza mog zivota u kojem sam se posvetio darkwave, post punk i gothic zvuku.
E sad da li je depresija proivela zelju za tom muzikom, ili je muzika proizvela depresiju, ili je sve to u stvari bilo uzrokovano cinjenicom da sam jednostavno ostao bez prijatelja i nekog prisnijeg kontakta sa ljudima - ostaje cinjenica da sam nekih pet sledecih godina proveo druzeci se sa samo jednom drugaricom i odrzavajuci neke najpovrsnije moguce kontekte sa mozda jos troje-cetvro ljudi. Bio sam doslovno na dnu i jedino sto me je spasavalo jeste muzika (tada sam poceo da se bevim bootleg izdanjima i poceo fanaticno da pratim grupu The Cure) i osecaj da u svemu tome mora da ima neke poente i da na kraju ipak sledi neki rasplet. Kao neki kuriozitet bio sam tada batalio cigarete, sto je potrajalo celih 5 godina, dok sam celu jednu godinu ostajuci zatvoren kod kuce prestao i da pijem (dobro, nije da sam do tada bio neki alkos) i da izlazim van bez preke potrebe.
I to je tako trajalo i trajalo sve do proleca 2007. kada sam jednog suncanog nedeljnog popodneva izasao da prosetam u park. Tamo sam naisao na jednog starog drugara i sa njime uzeo neko pivo iz trafike i seo da popricamo i malo "visimo" sa njegovom ekipom. Secam se da je ovaj moj poznanik bio okoreli panker a njegovu ekipu su cinili metalci, pa sam medju njima bio prilicno cudna pojava, sto jedna devojka medju njima nije mogle a da ne primeti. Naravno ni ja nisam ostao imun pa sam od tog dana poceo ponovo da izlazim medju ljude i poceo da zivim neki normalniji zivot. Zivot u kojem se vise nisam previse zanimao za tako povrsne stvari kao sto je muzika koju neko slusa, odecu koju nosi i stavove koje propoveda. Naravno, nisam ni malo srecniji ni zadovoljniji, ali se bar vise ne ponasam kao napaljeni kreten. Bar se nadam da je tako...
:-)
Tagovi
- muzika, druzenje, subkultura, punk, heavy metal, gothic, pank, gotik
Blogovi autora
- Bitipatibi (16)
- Đorđe Kadijević - Više od istine (19)
- Ravničarski blues Daniela Kovača (16)
- Blues sa beogradskog asfalta (15)
- Goran Kostić Kosta (0)
- Wostok - Stripovi kao psihoterapija! (4)
- Amanita Dodola (5)
- Luna, Novi Sad. (28)
- Dve klase nedodirljivih (50)
- SWANS (16)
- Kecelje! (146)
- Stado je sve manje i u njemu je sve hladnije (33)
- Jesen kultne srpske kinematografije (9)
- Pančevački filmski festival 2016 (2)
- Kralj Čačka (15)
- Bad Spenser i ja (23)
- Optimizam! (90)
- Ritam nereda! (2)
- Gentrificate Serbia! (Okrečite Beograd!) (10)
- Lokalni Game of Thrones (129)
Najnovije VIP blogeri
- Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović - Bebče siroče o tranzicionoj pravdi
Nebojša Milikić
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Muzika (3)
- Eksperimenti u blogovanju (3)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Društvo (1)
- Kultura (1)
- Obaveštenja (1)
- Životni stil (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org