Bebe i PDV

S vremena na vreme se, u okviru priče o podsticanju rađanja, pokrene pitanje PDV-a na dečiju hranu, obuću, odeću, kolica, krevece i drugu opremu. Nekoliko puta su spominjane razne inicijative da se PDV na ovu robu ukine. Poslednji takav slučaj sam čuo jutros u jutarnjem programu RTS-a gde je simpatična crnka (ne znam ni kako se žena zove niti iz koje je organizacije – ovo drugo pod uslovom da je uopšte iz neke organizacije). U svakom slučaju nijedna od tih inicijativa nije urodila plodom, uz različita obrazloženja, od kojih ovaj poslednji, koji je jutros pomenula crnka, nisam baš najbolje razumeo. S obzirom da je očigledno da Ministarstvo nije spremno da prihvati ukidanje PDV-a razmišljao sam šta bi bila najbolja alternativa, koja bi omogućila i da država dobije svoj PDV od proizvođača/prodavaca ove robe, a i da se pomogne građanima sa bebama da lakše podnesu «udar» na svoje budžete koji dete svakako donosi.

Mislim da se oba cilja mogu postići time što bi se roditeljima omogućilo da dobiju povraćaj PDV-a koji su platili kroz račune. Da bi se to postiglo potrebno je izmeniti Zakon o PDV-u, tako da se predvidi refakcija PDV-a roditeljima, u kome bi se definisalo do koliko godina deteta roditelji imaju pravo na refakciju za robu kupljenu za to dete, koliko često bi se taj povraćaj vršio (predlažem na mesec dana) i predvidelo da se detaljnije regulisanje uslova i načina na koji bi se pravo na povraćaj ostvarivalo definiše podzakonskim aktom (zovimo ga Pravilnik), a da je povraćaj roditeljima hitan. Pravilnik bi imao dva dela. Prvi bi sadržao spisak robe za koju bi postojalo pravo na povraćaj PDV-a, a drugi bi propisivao koja dokumenta se moraju podneti radi ostvarivanja ovog prava (pri tome da se najveći deo dokumenata podnosi samo prvi put, prilikom «registracije», a posle, za svaki povraćaj podnositi samo fiskalne račune i obrazac zahteva).

Sve što bi roditelji trebalo da rade jeste da čuvaju fiskalne račune i da na kraju meseca (ako bi povraćaj bio moguć jednom mesečno) popune obrazac zahteva za povraćaj iznosima koji su platili za robu za koju imaju pravo na povraćaj. U suštini obrazac treba da bude što jednostavniji kako bi građani mogli lako da nauče da ga sami popunjavaju.

Na ovaj način bi se osiguralo da poresku olakšicu dobiju zaista oni kojima je namenjena - roditelji, odnosno izbegava se opasnost da proizvođači/prodavci, i pored ukidanja PDV-a, jednostavno ostave iste cene svojih proizvoda i preliju dobit u svoje džepove.