Istanbul No 2

Iako sam Devica u horoskopu, manucu se onog kao, karakteristicnog za ovaj znak, inteligentan, bistar, pametan, nego cu istaci ono sto sve Device kriju kao zmija noge: sitnicav, zakeralo, mrzovoljan, sve mora da bude na svom mestu, nista nepredvidjeno, nikakvo iznenadjenje, takticko I stratesko planiranje...dosadan I sebi I drugima!

Kazu astroloski strucnjaci da posle napunjene pedesete godine pocne da preovladjuje tz podznak. Ja sam vec 14 godina daleko od pedesete godine a podznak mi Strelac... Vidim zapetljacu se u nepoznatu mi oblast pa je bolje da se manem horoskopa, znakova I podznakova! Rekao sam ili napisao vec negde da volim da iznenadjujem sebe, pa sto ne bih I druge, bliznje mi?

Elem, posle dorucka, isetam iz hotela na glavnu dzadu,  popijem kahvu na otvorenom (zato sto sam ostavio duvan)I muckam glavom: Na koju cu stranu? Nista lakse! Stambol sirok kao od Kalemegdana do Bukuresta a popreko do Nisa. Presecem namah i odlucim da odem u posetu Sultan Ahmetovoj, diljem sveta poznatoj kao Plava Dzamija a posto je u blizini, da jos jednom svrnem do Konstantinove Sofije.

Pravila u Otomanskoj Imperiji o gradnji dzamija bila su vrlo stroga. Jedno minare je uz dzamiju mogao da podigne velikas, Aga, BeglerBeg..., na dzamiju sa dva minareta imale su pravo Sultanove sestre ili kceri a samo je Sultan mogao da podigne dzamiju sa cetiri minareta. E pa kako onda Plava Dzamija, Sultan Ahmetova Dzamija ima sest minareta?

 Tijekom vremena istina se isprepletala s legendama, mitovima, cak saljivim pricicama bliskim I prihvatljivim najsirim slojevima pucanstva. Jedna od njih veli: Pozvao Sultan Ahmet cuvenog Mimaru (Gradjevinskog ingenijera) Sinana i rekao mu da hoce da Dzamija ima zlatna minareta. Sinan, uman I razborit covek, ocas u glavi sracuna troskove I shvati da je to u tom trenutku neizvodljivo. Al' hajd ti kazi Sultanu: Ne moze! Jatagan ti za tren odrubi glavu a oci ti I dalje gledaju u saren I divan svet. U Turskom jeziku izostavljanjem jednog glasa/slova, od zlata se lako dodje do sest. Slatka pricica ali malo verovatna, Sultan je itekako dobro poznavao svoj jezik I sve njegove finese da bi umesto trazenih zlatnih minareta, Mimarinom lingvistickom zajebancijom, pristao na sest nezlatnih! Jedna od sacuvanih prica je da je Meka koja je do tada jedina imala Dzamiju sa sest minareta, uputila, nazovimo ga, protesno pismo Sultanu. Silni Ahmet je ‘ladno odgovorio: Dozidacemo jos jedno minare I Meka ce imati sedam.

Price su price, mitovi su mitovi a Plava Dzamija Velikog Sultan Ahmeta, je svetsko cudo! Sinanov genijalni duh je od mermera ispleo najgrandiozniju I najlepsu cipku koju sam u zivotu video! E pa ako to nije blisko Alahu, onda ne znam sta bi drugo moglo biti! Furnem cipele u ranac I ulegnem unutri. Alah, Alah! I pored tri miliona carapastih turista svih boja I nacija, ogromna unutrasnjost Dzamije izgledala je poluprazna! Napravim nekoliko fotki ne bih li uhvatio, ulovio I zabelezio tu ogromnost. Onda se bacim na strucnu analizu. Nisam bio pod Mikelandjelovom kupolom u Rimu I nije red da se bavim komparacijama ali stojeci ispod Mimarine troslojne kupole, imao sam utisak da je nad mojom glavom nadrealna, mocna sfera neke druge planete. Mnostvo ljudi mi nije ni malo smetalo da osetim ogromnu energiju koja se odozgo sirila na dole I obuhvatala ceo prostor Dzamije. Ingeniozni graditelj je kupolu podupro sa cetiri mermerna stuba koje narod odvajkada naziva:Slonovske noge. Rasirenih ruku, dodirujuci se prstima, potrebno je bar sedam, osam ljudi da bi se obuhvatila jedna Slonovska noga. Stubovi, Slonovske noge nisu ukrasavni nikavim cvetnim ili arabesknim aranzmanima, cist gladak mermer sa na po tridesetak centimetara urezanim minucioznim kanelurama, koje doprinose njihovoj monumentalnosti. Koliko su visoki, toliko su I u zemlju ukopani, trajace dok je veka!

Manji stubovi koji pridrzavaju sest polusfera na desetak metara od tla, ukraseni su ornamentima u obliku isprepletanih plavih lala, tulipana. Povest kazuje da je poreklo Lale, Tulipana u Anadoliji a da su je Nemci preneli u Evropu gde je tavorila dok je se nisu docepali Holandjani. Uzgred ali ne I nevazno, kao sto je Krin znak Francuskih kraljeva, tako je Lala znak I obelezje Otomanskih vladara, Sultana.

Pomenuti Mimara Sinan je onaj isti, drug I prijatelj Velikog Vezira Mehmed Pase Sokolija (Sokolovica), koji Cuprijom premosti Drinu I omoguci knjizevniku Andricu da uz krunskosvecno osvetlenje Svedskih Lucija, dobije Nobelovu nagradu za knjizevnost.

Promuvah se potom po drugi put Svetom Mudroscu. Svaki Hram, a to nema ama bas nikakve veze sa religijom u cijoj je sluzbi, isijava ogromnu energiju, potice na razmisljanje...Naslonjen na mudri zid, uronjen u sebe, setih se (ili mi zid dosapnu) Krstaskohriscanskog osvajanja, ubijanja I pljackanja Konstantinopolisa, glavnog grada Istocnog Rimskog Carstva! Tjah!

Resih da odmorim staracke noge te sedoh na osuncanu klupu Mehmed Akif Ersoy Parka. Protegnem se k'o guster na suncu, ispruzim noge, zapalim...ne zapalim, prestao sam da pusim I bacim se u karasevdah sklopljenih ociju. Ne prodje malo kad eto ti one dve Holandjanke sto me, kako juce napisah Miloradu, htedose prevesti u Svedjanina! Vidi kako je divan dan, ustaj idemo na Bosfor. Dve zene a ja sam! Malo rukah, malena I snaga! Sta cu, krenem s njima. Predjosmo Galata most, spustismo se do luke i bi mi ne fino nego se ne da bolan opisat! Vozismo se lepim brodom Kaptan Ahmet Cemala po Bosforu, sa sve Golden Hornovima. Gde god pogled bacis a ono cudo! U povratku, kad brod zaokrenu s namerom vracanja, Holandjanke mi obratise paznju na jednu izistinsku zanimljivost! Na relativno malom prostoru tik uz obalu, jedna do druge, crkva, dzamija I sinagoga. Toliko su blizu da im se zidovi skoro dodiruju. Suzivot kak bi rekli, na delu.

Da ne zaboravim, posetio sam I Sulejmaniju I onu divnu u baroknom stilu gradjenu Dzamiju...Bojane pomozi mi, kako se ono zvase? Bio sa Holandezicama i u Egipatskom Bazaru, nesto sam pazario, ne secam se vise sta, sitnicu neku. Na kraju se poljupcima u obraz rastadosmo...Kad god pozelis dodji kod nas, rekose mi. Eh da, kad ih nekako ubedih da nisam Svedjanin, upitase me odakle sam. Iz Beograda, iz Srbije. Odlicno, rekose u glas! Sta je tu odlicno, nadjoh se zatecen? Znamo I poznajemo puno Srba I Srpkinja u Holandiji...divan je to svet, rekose toplo se osmehujuci.