Odbrani filozofski

Prica prva.

U nekim zacecima studentskog parlamentarizma, negde tamo pre 20 godina, trebalo je da izaberemo predstavnike. Ko ne zna, fizika je mala i skoro se svi znamo. Neka nedemokratska tradicija bila je da se studenti trece i cetvrte godine dogovore ko ce od studetanata sa trece godine biti student prodekan. Mandat je dve godine, a mi smo zavrsavali na vreme. Na nasem smeru na cetvrtoj smo mene i Peru izvukli iz sesira (bukvalno), pa smo otisli na sednicu NNV gde je bilo raspravljano o izboru. Vec po pretodnom dogovoru sa kolegama sa naseg smera sa trece znali smo ko je kandidat. I pocne sednica, i mi kazemo sta ima da kazemo. Al' ne lezi vraze, javi se izvesni kolega, koji kaze kako to nije demokratski, i kako to treba promeniti, i bude podrzan od grupe vecitih studenata.

Tad nismo uradili nista. Izvesni kolega je kasnije bio "izabran" za studenta prodekana, bio jedan od “lidera” studentskog protesta '92, posetio Slobu tokom istih, i bio jedan od vodecih “volontera” u Panicevoj kampanji. Kasnije se suskalo da je u JUL-u.

Sad, koliko znam, nije u politici.

Prica druga.

Gore pomenuti izvesni kolega “izabran” je na skupu nas izvucenih iz sesira i ostalih izabranih. Na kome su svima nama samo podeljene funkcije. Mene su preskocili posto sam bila odsutna, a nisu me znali. Mada smo se svi znali, narocito su mladji znali starije. Tad su izabrani razni, a na uticajnu funkciju, ne secam se tacno koju, postavljena je izvesna Aneta Mihajlovic, ona ista sto je kasnije bila novinarka i javna licnost.

Prica treca.

Kraj maja i juni '92, ja pripremam poslednje ispite i spremam se u Svedsku na EP u fudbalu. Uvode nam nepravedne I nicim izazvane, i, kao posledicu, izbacuju nas sa EP. Ali meni stize pismo da idem na letnju praksu u Nemacku od prvog jula. Pera zavrsava ispite I sprema se da krene u Ameriku. Pocinje studentski protest '92. Glavna baza su tri fakulteta na studentskom trgu, Filozofski, Filoloski i PMF, a studenti drugih fakulteta su rasporedjeni. Pera I ja kao aktivisti (iz sesira) dolazimo na prvi sastanak i u raspodeli posla zapadne nam zajedno sa izvesnom Violetom kancelarija, relativno neatraktivna pozicija. Izvesni kolega iz prve price je u samom vrhu. Tu se pojavljuju mnogi, jedan je kasnije ispred Gradjanskog saveza bio pomocnik u Ministarstvu zdravlja.

Nasa neatraktivna kancelarija postaje malo atraktivnija onog momenta kad pocinje da stize novac. Nas troje, Pera, Violeta i ja, radili smo po smenama. Ko god je dolazio sa prilogom, dolazio je kod nas, ko god je dolazio sa predlogom ili podrskom, dolazio je kod nas. Tad sam pricala sa Mirom Bobic, popila kafu sa Ljubom Tadicem (glumcem, ne tatom). Cerka Dafine Milanovic, ona sto je kasnije poginula, donela je veliki novcani prilog. Neki covek je doneo peceno prase. Ljudi su donosili svasta.

Nas troje smo uredno primali novac i ostalo, belezili sve u svesku, izdavali kad su nam glavesine trazile, ali smo zahtevali racun. E onda sam ja dosla jedno vece i Pera mi je saopstio da od sada kljuc od kasice ne stoji kod nas, kao ni sveska, vec kod glavesina, i da samo Violeta ima pristup novcu.

Pera je ubrzo otisao u Ameriku, ja se pridruzila kompjuterasima, a Violeta je takodje zavrsila u Gradjanskom savezu.

U pocetku, dok smo nas troje kontrolisali kljuceve novac se trosio namenski, nije smeo da se kupuje alkohol, samo sokovi, cigare obicne, ne skupe. Posle su mi rekli da su vidjali viski I skupe cigare.

Par meseci posle, po mom povratku iz Nemacke, drugarica, koja je jos veci idealista nego ja, rekla mi je da radi u Panicevoj kampanji. Ja sam se prosetala par puta, pravila joj drustvo, pomagala. Videla sve one glavesine iz prethodnog studentskog protesta. Ona mi je pricala o ogromnim racunima koje su razni donosili.

Tog leta '92 moj idealizam je nestao.