Istanbul No 3

Jutro osvanulo zamuceno gustom Bosforskom maglom, koja se bogami odrza sve do negde 11 sati. Uturim lap top u ranac I posle dorucka krenem niz glavnu dzadu. Uz put se setih da sam sinoc prosao I zavirio ali nije bilo mesta igla da padne, u Kahvu uzivalaca Nargilskog duvanjenja. Opio me prijatan slatkasti miris dima cija se sinocna gustoca mogla mirne duse nazvati Dimnom zavesom. Dotabanam ja do Kahve, provirim, natkriveno dvoriste skoro prazno, dva momka na secijama sa leve strane I jedan...tu je negde, moje godiste, cika, natezu dimove, u tisini se cuje kako voda brboce. Odaberem jednu dalju seciju iznad koje se nalazi improvizovani grejac vazduha, sednem, porucim big Turkishe kafu I opustim svoje vitko telo.

Izvadim lap top da vidim javlja li se ko, misli li iko na mene u...htedoh reci tudjini, ali bih grdno pogresio, ne osecam se kao tudjinac, dodjos, dobro mi stoji Istanbul, k'o saliven a ni on nema nista protiv. Ceprkam ja po tastaturi kad! Ne mozes a da ne cujes! Oli ni donijet dvije ljucki svarene kafe! Podignem glavu, nedaleko od mene seo mesoviti par, muskarac I zena, uzdili po cigar duvana I bobonje ka' da im je Stambol prcija, sve se ori i razlijeze ratnijem kricima! Nisam sklon ni u zemlji mi matici da stupam u razgovor sa nepoznatim osobama a kamo li u inozemstvu. Ali razbise mi u paramparcad kontenplatvnokafenomentalnu koncentraciju. Vratih top u ranac, dovrsih kafu, platih I odoh. A bilo mi prijatno pre njih, mislio sam da ostanem duze, ali...avaj!

Napolju sunce obasjalo svaki kutak, greje, vec se bavim mislju da skinem suvisni dzemper. Jednim sokakom svrnuh do Kapali Bazara, tek da me ne smetne s uma. Kupih sinu dres Brazilske fudbalske reprezentacije sa brojem 10. Jes' da na ledjima pise KAKA ali meni je to PELE-ov broj. Iscenjkah se za njega k'o da mi je majka Radmila Turkinja! Od pocetne cene, platio sam 25%. Ni trgovac nije izgubio, dres ga kosta oko 5-7% od ovih mojih 25%. Ovce site I vuci na broju.

Vratim se na Divan dzadu,I  uzivajuci na suncu k'o svraka na jugovini, pomislim: Kad sam vec tu ...na pet, sest kilometara daleko, ‘ajd da odsetam do Topkapi Palace. Svima vam je znano I poznato da je u pitanju Rezidencija Otomanskih Sultana, pretvorena u muzej prepun carskog blaga I dragocenosti, neizmerno vrednog kineskog porcelana, retko vidjene zbirke oruzja, odelenja sa kaligrafski pisanim rukopisima I cega vec sve ne!

Posle nekoliko sahata, smandrljam se iz Topkapija nanize u grandiozan Gulhane Parki. Protegnem noge kilometer, dva pa sednem na jednu usamljenu klupu. Ne zapalim cigaretu vec krsim prste! Dam sve od sebe da se opustim u velicanstvenoparkovnom ugodjaju. Okruzim pogledom okrecuci glavu kao periskop I sve dokle pogled dopire, visestoletni Platani, razgranati, visoki I preko dvadeset metara. Odjednom mi se zacrne pred ocima! Da samo Djilas Beg I njegovi causi nekako saznaju za njih, egzistencija zivota, bila bi im ravna nuli! Taman da protresem glavu ne bih li se oslobodio more, zacu se skoro pa nesnosno krestanje! Galebovi, pomislim, more je tu, kamenom da se jace bacis...ne, svadjaju se ili uvek na oprezu krestanjem opominju svrake! Ljudi! Bezbrojna jata papagaja, omalanih u sve nijanse zelene boje, crvenih kljunova, kresteci se otimaju oko, ljudskom rukom nacinjenih ljupkih kucica, prikacenih na platane, desetak metara od tla.

Rucao sam odlicnu pilecu supu a za veceru sam (ko me to zamolio...da pojedem umesto nje?) uzeo po dva komada urmasica. Jedne su licile oblikom na ono sto mi tako zovemo ali su bile posute rendanim zerzevatima a druge su imale po sebi I u sebi karamelisane pistace.

Beleska na margini (kako to vec Bojan kaze):

Iako se niko nije javio da me ispravi, ja to cinim posipajuci se pepelom po glavi, zbog neurodjene mi a ispoljene brzopletosti. Naime, za graditelja Plave Dzamije proglasih Mimar Sinana!!! Dovrsavam Bajcevu knjigu Hamam I siguran sam da je njegov opis istinskog prijateljstva izmedju Mimar Sinana I Mehmed Pase Sokolovica, podsvesno u meni pokrenuo mehanizam: Sto je babi milo, to joj se I snilo!

Graditelj, Arhitekta, Neimar, Plave Sultan Ahmetove Dzamije je: MIMAR MEHMEDAGA SEDEFKAR! Sve sto sam napisao o lepoti I skladu ove velicanstvane gradjevine, stoji I dalje ali je Mimar drugi.

Mimar Jusuf Sinan je gradio pedesetak godina ranije I doziveo je da, za vladavine Sulejmana Velicanstvenog I njegovog Velikog Vezira Mehmed Pase Sokolovica, postane I bude glavni carski arhitekta.