what keeps mAnkind alive

/ 16.11.2010. u 08:33

Komentari: 152
Čitanost: 23901
/
Preporuke: 4224
/

ovo je tekst koji sam jednom postavila i držala ga na zidiću ovoga blogića vrlo kratko, jerbo sam tada bila na kosovu pa sam se malo uplašila onoga što sam napisala - jer ja pišem pod svojim imenom, za razliku od anfaka koji mi je skidanje bloga spočitao, evo pola godine kasnije.

dakle (ovo je stvarno... nije imaginacija - za one koje zanima da li se nešto pisalo na osnovu ličnog iskustva ili se tipiziralo i turalo u kliše)

Neke slike

(prve impresije, one o kojima nisam pisala dok sam još verovala da sam tu po poslu koji će trajati samo tri meseca)

Dakle, par scena koje ne umem da zaboravim:

.....

scena peta (prvi mostadžija):

...Posle možda samo par dana druženja sa mnom, moj mi je Mostadžija ispričao sve. „Sve“ - to znači: kako je ubijao, koliko ih je (ni sam ne zna, nije ni važno) gde ih je, kakve je... pričao je kako mu nije više bilo važno da li su to žene, da li su deca, da li vrište, pominjao je neku krv koja te isprska po licu, i kako počneš da osećaš nekakvo zadovoljstvo kad si takav, krvlju isprskan, opisivao je demolirane, urnisane stanove koje je ostavljao za sobom... pričao je kako iz tih stanova nije ništa želeo da uzme, a iznosili su, pričao je, iznosili i ispadalo im je iz ruku koliko nisu mogli da ponesu... Pričao je o ubijanju a nije bio pijan. I to što je bio trezan, što je rano veče i ljudi koji su tek izašli u grad polako pune lokal u kojem smo sedeli (sami na svetu, on i ja i njegova sećanja) ta njegova treznost ostavila je na mene strašniji utisak nego da je sve one slike koje je opisvao - opisivao recimo mrtav pijan. A možda i ta njegova gadljivost prema kradji, gadljivost prema odnošenju stvari iz stanova pobijenih ali ne i gadljivost prema ubijanju... možda ga je to u mojim očima učinilo još više strašnim i ludim, možda sam zato što je bio trezan i zato što je pričao kako mu se gadila krađa ali mu se nije gadila krv - ja mislila da ovom čoveku treba pomoć ali kako ja treba, hitno, da se sklonim od njega. Ali nisam, nego sam sedela i slušala, možda sa pažnjom, možda čak i sa empatijom ili pokušajem da izgledam kao da osećam bilo šta - ali tupa. Možda sam pokušala da mislim kako je taj moj Mostadžija nekad bio samo jedan pošten čovek (možda malo labilan) , koji je pre rata čitao knjige i živeo pristojan život i kod kojeg je, kada se desilo to nešto šta ja nisam nikada videla sem na televiziji, nešto puklo, polomilo se, otišlo dodjavola i odnelo ga sa sobom. Pričao je kako se razočarao u vodju, o tome kako su ga ratni drugovi prodali, kako ga žena ne poštuje jer "nije čak ni šiptarski stan oteo, nego je kao budala digao kredit da započne posao", kako su njegovi saborci sada vodeći kriminalci ili šefovi policije, ili i jedno i drugo, kako njegov vodja nema vremena za njega od kad je prešao na "drugu stranu" (a koja je to strana?) ... Pomenuo je da je neku godinu nakon što je sve bilo gotovo imao želju da se ubije. Razgovarao je sa jednim monahom i ovaj mu je objasnio da je sve to u redu, da je bio rat i da zaboravi. U pravu je monah, treba zaboravljati. Mora se zaboravljati.

A izgleda da se ne može.

I tako je on opisivao i opisivao i opisivao... neosetljiv na moju reakciju. Neprisutan. Ili sam ja možda izgledala kao dobar slušalac, možda sam bila jako zainteresovana i mislila da je stvar ekskluzivna (ekskluzivna - za šta?) Ekskluzivna ispovest kakvih sam se grozila na onim seminarima o žrtvama rata, kojih sam se grozila u dokumentarnim filmovima... u tome ima nečeg opscenog ...to je jedna od onih ispovesti za koje sam mislila da ih treba zabraniti, kada se trauma iznosi javno, kada publika zanemi slušajući i onda ode na kafu, a žrtva ili zločinac koji je takodje žrtva što ga ne oslobadja krivice; kada ta, dakle, žrtva ostane sama i ogoljena, dok je ne pozovu za potrebe sledeće predstave ili sledećeg sudjenja koje je takodje predstava, jer sve mora da bude javno... gde će opet iznova pred novim sablaznutim auditorijumom održati sličnu tačku.

postavite na |

Komentari (152)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

reanimator 08:45 16.11.2010

...

bauer. 08:47 16.11.2010

Re: ...

reanimator

Ej!, Re! Ako se slučajno zateknemo u istom gradu, nekada, bolje je da pređeš na drugu stranu ulice!

reanimator 09:08 16.11.2010

Re: ...

bauer.

Ej!, Re! Ako se slučajno zateknemo u istom gradu, nekada, bolje je da pređeš na drugu stranu ulice!

Nemoj si Šojić...zar da budem kriv zato što sam bolji? :)
U svoje dvorište Baueru..u svoje dvorište...da ispitaš gde si to izgubio dragocenih 20 sekundi

Milutin Milošević 23:23 16.11.2010

Re: ...

da ispitaš gde si to izgubio dragocenih 20 sekundi

DVE sekunde!

bauer. 08:45 16.11.2010

Prvi!

Ovaj tekst, kao da sam već čitao?

ana_radmilovic 08:49 16.11.2010

Re: Prvi!

bauer.
Ovaj tekst, kao da sam već čitao?

nisi, drugi si :) al nema veze ... podseti me na onaj grozni vic "ti si mi, maco, drugi"

pa da, možda si ga čitao. piše gore da je bio postavljen pa maknut :)

znači li to da je dobar kad si zapamtio?

ana_radmilovic 08:47 16.11.2010

ja još plačem uz ovu pesmu

slušala sma je neke zime 99 (posle bombardovanja, za vreme sam bila u novom sadu i beogradu) u nekom besmislenom hotelu i gledala mađarske kanale, sa nasinhronizovanim filmovima i jedino što je zapravo moglo da se gleda bio je MTV. ova pesma je bila hit, ja sma čekala nešto, neko mi je pokazivao grad i tešio me, neko drugi se drao na mene preko telefona a ja sam, kad god čujem ovu pesmu, plakala

Srđan Fuchs 08:58 16.11.2010

...

jako me je podsetila muchna atmosfera tvog teksta na abel ferarin klasik, 'addiction', u filmu se radi o blood addiction, gde glavna junakinja filma, Lily Taylor, vodi tokom celog filma internal monologue, koji po sushtini i sadrzaju potpuno nalikuje raspolozenju iz tvog teksta. pogledaj addiction obavezno, ako vec nisi i ako ti prija dark popart pomalo, ponegde.

veca steta rata od svega groznog sto je napravio je sto je ostavio iza sebe veliki broj devastiranih licnosti koje, moze se slobodno reci, zalud zive, i koje ce mir i oprost naci tek u smrti, posto iza nje svakako nista vise ne preostaje.

mlekac 09:02 16.11.2010

Teska tema

Zato necu da filozofiram.

Hvala Ana!

Preporukica.

loader 20:46 16.11.2010

Re: Teska tema

Zato necu da filozofiram.

Zakaj :)
Populizam asfalta?
To vreme polako prolazi. Filozofirajte slobodno. Što više filozofije, to manje bahatosti, zločina, ludila, plićaka, pinka, kalji, estrade, pokvarenih salama, playbacka, .. :)

Oh, filozofirajte, molim vas, treba kiseonika .. ! .. :)

neki_novembar 09:08 16.11.2010

********

Zasto po drugi put,kako sama kazes ,objavljujes ovu pricu?
Zasto po drugi put stavljas pecat na osobu koju bi htela koliko vidim da zaboravis.
Mozda si njemu ti u tom trenutku bila dovoljno jaka osoba da bi mogla da podneses njegovu sudbinu.
To je jedna od zivotnih prica.I on sam se pitao sta se sa njim izdesavalo,kako je uopste to radio i zasto je to radio.
To je njegov krst,a tvoj krst je da ovu pricu pamtis.

loader 10:15 16.11.2010

Re: ********

Očigledno je da ta vrsta priča ne može biti zadržana u "arhivi", koje god da je vrste ta arhiva. Ta priča ima pečat opšteg. Da je u pitanju priča o običnom, kriminalnom zločinu, više se svakako ne bi pominjala. Ali, pošto nije "lični, pojedinačni delikt", već je deo zločinstva koje ima mnogo šire predznake i mnogo je širih razmera - pojavljuje se stalno, iznova, kao leševi iz vode...

Ta vrsta krvoprolića tiče se svih nas. Jer, posledice traju. A mi se nismo kao kolektiv jasno rešili - jesmo li se razloga koji su doveli do zločina odrekli, ili, još uvek, čak i danas, i posle svega, nismo !

Srđan Fuchs 11:03 16.11.2010

Re: ********

...to je jedna od onih ispovesti za koje sam mislila da ih treba zabraniti, kada se trauma iznosi javno, kada publika zanemi slušajući i onda ode na kafu, a žrtva ili zločinac koji je takodje žrtva što ga ne oslobadja krivice; kada ta, dakle, žrtva ostane sama i ogoljena, dok je ne pozovu za potrebe sledeće predstave ili sledećeg sudjenja koje je takodje predstava, jer sve mora da bude javno... gde će opet iznova pred novim sablaznutim auditorijumom održati sličnu tačku.

A mi se nismo kao kolektiv jasno rešili - jesmo li se razloga koji su doveli do zločina odrekli, ili, još uvek, čak i danas, i posle svega, nismo !

mi? ja sam se resio, ti si se resio, ana se resila (pa popila u vugla ovu pricu, ni kriva ni duzna)... ja mislim da ovakve price samo nenadoknadivo trose coveka, i to anu u ovom konkretnom slucaju. sta ona dobija od ove price? samo umor, i sta, mi cemo je mi potapsati po ramenu, i dati 50 preporuka? mis'im... nemoj pogresno da me shvatis, ja sam apsolutno za opstenarodno pokajanje, ali ono je neizvodivo. pokajanje moze biti samo individualno, pa ako nadjes mir, nadjes. mosh ga i ne pronaci.

loader 11:15 16.11.2010

Re: ********

ja sam apsolutno za opstenarodno pokajanje, ali ono je neizvodivo.

Ne radi se o (samo) pokajanju. Radi se o jednom prilično širokom stanovištu - koje je zločin učinilo, ili ga je otvoreno/potajno podržalo.

Inače, stvar je i te kako izvodiva. E, sad, što je neprijatna, i što rojevi demagoga (ne mislim na vas S.) napadaju svaki pokušaj otrežnjenja... Pa, drugo se i ne očekuje sa ovakvim potencijalom, kakav kod nas i dalje vlada. No, stvari se pomeraju na bolje. Malo po malo, ali se pomeraju.

Srđan Fuchs 11:31 16.11.2010

Re: ********

loader

Ne radi se o (samo) pokajanju. Radi se o jednom prilično širokom stanovištu - koje je zločin učinilo, ili ga je otvoreno/potajno podržalo.

Inače, stvar je i te kako izvodiva. E, sad, što je neprijatna, i što rojevi demagoga (ne mislim na vas S.) napadaju svaki pokušaj otrežnjenja... Pa, drugo se i ne očekuje sa ovakvim potencijalom, kakav kod nas i dalje vlada. No, stvari se pomeraju na bolje. Malo po malo, ali se pomeraju.

pomeraju se znatno. srbija danas u odnosu na onu od pre 10 ili 15 godina je druga sredina. i mislim da ne gresim u ovoj oceni jer sam u poslednjih deset godina proveo mozda par meseci sveukupno u srbiji, tako da dobro primecujem ovu jasnu razliku, i mislim da najobicniji ljudi razmiljaju danas drugacije nego 1999. ili 1993-5. to je verovatno i uticaj masmedija.

dobro, vi loadere govorite o promeni stava, o izvodivosti njegove opste (collective) promene. ja govorim o osecanju da "i feel sorry and i really, really mean it", to je retko.

loader 11:46 16.11.2010

Re: ********

o promeni stava

Upravo to. Stav. Promena stava. Pokajanje se teže može očekivati, ali na promeni stava se može raditi. I to ne metodom dnevnopolitičkih potreba, već elementarnim dokazivanjem da oni drugi nisu manje vredni i da ih nije trebalo ..! Ni pomisliti, a kamoli to uraditi, kao što jeste urađeno! Ja tu vidim put dijaloga i drenaže ove nacije od pomenute vrste prljavštine i devijacije. To nema veze sa nagonom za odbranom u uslovima ratne opasnosti. I ne može se time pravdati. Govorim o stavu, koji je stariji od tog nagona za samoodbranom, koji se kasnije, očekivano, tokom opšteg međunacionalnog sukoba pojavio. I srpska vojska tokom I sv. rata imala je slične razloge da u ime sveopšte ugroženosti srpskog življa preduzme krvave sankcije nad drugima, koji nas jesu kasapili - pa to nije učinila. Zašto nije? Jer tada nije postojao ovako izražen, izopačen stav po pitanju vrednosti neke druge etničke grupe, ai i sam tadašnji sistem vrednosti kod nas nije bio ni nalik onome što se zapatilo tokom komunizma i kao gnoj provalilo krajem 80-tih i tokom 90-tih. Ukratko, po sredi je etički kodeks.

Taj isti dubinski problem, samo "preformulisan" u neke druge društvene procese, pravi nam problem i na skoro svim drugim poljima.

Inače, sasvim se slažem sa opažajem da je došlo do značajne promene u ovih 15-tak godina. Često to naglašavam. Od države zločina i neprava, ka državi poštovanja jednakosti i državi prava. To je proces. Sad smo negde na... hm.. Kom delu tog puta? Nezahvalno je procentuirati, ali, recimo, na 37% puta od tačke A prema tački B :)

Goran Vučković 11:50 16.11.2010

Re: ********

Ne radi se o (samo) pokajanju. Radi se o jednom prilično širokom stanovištu - koje je zločin učinilo, ili ga je otvoreno/potajno podržalo.

Inače, stvar je i te kako izvodiva. E, sad, što je neprijatna, i što rojevi demagoga (ne mislim na vas S.) napadaju svaki pokušaj otrežnjenja... Pa, drugo se i ne očekuje sa ovakvim potencijalom, kakav kod nas i dalje vlada. No, stvari se pomeraju na bolje. Malo po malo, ali se pomeraju.

Ana, Tom Veits i Bertold Breht su hteli nešto drugo da kažu, čini mi se...

thebee269 12:07 16.11.2010

Re: ********

i mislim da najobicniji ljudi razmiljaju danas drugacije nego 1999. ili 1993-5. to je verovatno i uticaj masmedija.

obicni ljudi i sada i onda razmisljaju i isto, tj. ispravno,
samo su neki drugi i onda i sada obicna govna.

Srđan Fuchs 12:52 16.11.2010

Re: ********

thebee269

obicni ljudi i sada i onda razmisljaju i isto, tj. ispravno,
samo su neki drugi i onda i sada obicna govna.

hteo sam da kazem da su svesniji druge strane/drugih strana (sveta), nego 90-ih, a da ce se uvek naci kojekakva ne-obicna gomancad da preusmeravaju masu amo-tamo, to da. ali, to je vec odstupanje od teme.

b92fmember 13:07 16.11.2010

Re: ********

loader 20:30 16.11.2010

Re: ********

Ma, dobro,
gde ne leče reči,
leči vreme...

loader 20:39 16.11.2010

Re: ********

loader 21:07 16.11.2010

Re: ********

Srđan Fruhs:

.... ti si se resio ...

Skoro nikad ne govorim o sebi.
Ovom prilikom baš nikako ne.
Govorimo o principijelnom rešavanju stvari. Ličnih ispovesti su puni kamioni. Ajmo malo i ovo drugo.. :)

ana_radmilovic 00:44 17.11.2010

Re: ********

Goran Vučković

Ana, Tom Veits i Bertold Breht su hteli nešto drugo da kažu, čini mi se...

da, i mislim da su sasvim dobro izrazili to što su hteli da kažu. ne slažešeš se sa mojim izborom naslova? (prošli skinuti blog, nazvala sam "neke slike", kada sam ga skinula - piustila sam samo ovu pesmu. to pitanje iz naslova i onaj sadržaj imaju, mislim, neke veze s temom. mada je sve to široko. i tema i pesma.

vojislav948 10:33 16.11.2010

what keeps menkind alive

Događaji i situacije u njima, mnogo puta od čoveka naprave nečoveka. Nakon svega toga, sa punim pravom se pitamo, da li je u tom čoveku uopšte i postojalo zdravo, razumsko ljudsko biće. Opravdanja za tako nešto zaista nema. Neponovilo se nikada.

mariopan 10:45 16.11.2010

Re: what keeps menkind alive

Ana

Pročitala sam je onda..a sada samo preskočila, ne mogu.

Drago Kovacevic 10:46 16.11.2010

Šta da ti kažem Ana...

Čini mi se da te razumem...eto, samo toliko..

ana_radmilovic 00:46 17.11.2010

Re: Šta da ti kažem Ana...

Drago Kovacevic
Čini mi se da te razumem...eto, samo toliko..

dovoljno.
hvala :)
inače - upravo sam na svetoj srpskoj zemlji, dok ovo pišem... jutros pred polazak postavila tekst, a sada se dokopala neta...
izvinjavam se zbog neučestvovanja u raspr'i, opravdano je :)

g.radicevic 10:49 16.11.2010

a šta ako ovo čita Vukčević ili Vekarić..

mogla bi imati veliki problem.
si možda pomislila na mogućnost... ?

pokušaj sa OVIM nekad ume da podigne, ili nešto OVAKO, ako želiš ravno do dna baš

ana_radmilovic 00:53 17.11.2010

Re: a šta ako ovo čita Vukčević ili Vekarić..

g.radicevic
mogla bi imati veliki problem.
si možda pomislila na mogućnost... ?

pokušaj sa OVIM nekad ume da podigne, ili nešto OVAKO, ako želiš ravno do dna baš

ma kakav vekarić, on kopa nepostojeće grobnice. uostalom, ja lažem i sve sam ovo izmislila.
a RAVNO DO DNA rado uz adekvatnu pesmu, nekako mi paše uz priču (a i volim je, pesmu - ne priču)

kukusigameni 10:54 16.11.2010

Mostadzija

Taj covek nije zrtva, on je kukavica.
Potpuno te razumem sto si bila u dilemi, sta ciniti.

Jelica Greganović 11:14 16.11.2010

Re: Mostadzija

kukusigameni 11:20 16.11.2010

Re: Mostadzija

jesen92 13:49 16.11.2010

Re: Mostadzija

Taj covek nije zrtva, on je kukavica.
Potpuno te razumem sto si bila u dilemi, sta ciniti

..taj covek je zlocinac i nema nikakve dileme posto je sam u treznom stanju ispricao sta je radio i kako je cak i uzivao u tome....Sto se tice dileme 'sta ciniti" ona takodje ne bi trebalo da postoji....covek je za smrtnu kaznu samo ga treba prijaviti na pravo mesto...

Goran Vučković 13:58 16.11.2010

Re: Mostadzija

Sto se tice dileme 'sta ciniti" ona takodje ne bi trebalo da postoji....covek je za smrtnu kaznu samo ga treba prijaviti na pravo mesto...

Pitam se da li je on imao dilemu u početku...

mlekac 15:05 17.11.2010

Re: Mostadzija

Jelica Greganović

Jelice, zna se kako se bori protiv toga:

Cebence je cudo!

Sofroniye 11:12 16.11.2010

Posten zivot...

Najzanimljiviji mi je komentar... ziveo je posten zivot, citao je knjige.... Ima jedna knjiga koja govori o tome kako da budes hriscanski menadzer i sustinski ideja se svodi na podelu licnosti na "poslovno ja" i "licno ja". Na takav nacin i italijanski mafijasi su brizne dedice koje tapkaju unuke po glavi posle nedeljne sluzbe (njihovo licno ja). Pitanje je ko/sta je danas posteno. Je li posteno sto zapadna civilizacija trosi toliko na gluposti dok u drugim delovima sveta ljudi umiru od gladi? Ah pa ja tu nista ne mogu da uradim...naravno..ali pitanje je da li je to posteno? Jeste ja sam to zaradio i imam pravo da priustim sebi uzitak. jeste al ni to nije pitanje nego da li je to posteno ?

Sta ces... usud sudbine. Postoje i gora mesta na ovom svetu i gori zlocini al se svako cese gde ga svrbi. Podsetilo me na pricu koju sam cuo (ne znam je li urbana legenda) da je za vreme bombardovanja lik utekao u skloniste i ostavio trudnu zenu u stanu sa svojom majkom. Da nije bio stavljen u te okolnosti kao tvoj Mostadzija ta njegova osobina se mozda ne bi ni ispoljila.... C'est la vie ili shit happens. Najbolje je odabrati da te se nista ne dotice i da se sklanjas dok mozes :)

Zameni kriv sa posten a umesto avlije zamisli svet :)

------------------------
Neka mi samo niko ne kaže: nevin je. Samo to ne. Jer ovde nema nevinih. Niko ovde nije slučajno. Je li prešao prag ove Avlije, nije on nevin. Skrivio je nešto, pa ma to bilo u snu. Ako ništa drugo, majka mu je kad ga je nosila, pomislila nešto rđavo. Svaki , dabogme, kaže da nije kriv, ali za toliko godina koliko sam ovde, ja još nisam našao da je neko bez razloga i bez neke krivice doveden. Ko ovde dođe, taj je kriv, ili se makar očešao o krivca.
------------------------

snezana mihajlovic 11:31 16.11.2010

hail mary full of grace

htela da napišem komentar - uštedeo si mi vreme. hvala.

samo bih dve stvari:
zbog tih pristojnih što žive svoje male pristojne živote, užasi se i dešavaju.

&

zaboraviti?
monah još i reče da je sve to u redu, da je bio rat itakoto - ja dodajem: ništa to nije u redu iako je bio rat. i baš zato što je bio rat.

pristojan čovek + zaborav + selektivno pamćenje = ?(bolja budućnost)?

rekla bih da je u takvim ljudima koje, gotovo od milošte zovemo pristojnim i poštenim samo im nešto posle puklo - nešto odavno puklo, ili, još preciznije; to nešto nikada nije ni postojalo.
EDIT:
what keeps mankind alive?
___________________________________!

lakipingvin 13:12 16.11.2010

Re: hail mary full of grace

zbog tih pristojnih što žive svoje male pristojne živote, užasi se i dešavaju.

ne bih se slozio... normalni ljudi pod extraordinary pressure retko daju extraordinary rezultat (barem ja nisam sreo a bio sam u dosta extremistana) a opet kad bi ste sve te "normalne" ljude stavili pod ordinary pressure (godine 60-70-80-ih) oni su gradili,stvarali nekakvu novu vrednost bili produktivni...
extraordinary osobe je zaista tesko naci ali kada ih nadjemo opiju nas svojom dobrotom , skromnoscu,jednostavnoscu a da alkohol i ne omirisasmo i takve trenutke i ljude je nemoguce izbrisati iz secanja...
sad sto mi nastavljamo sa ocekivanjima da obicni ljudi budu extraordinary mislim da ima mnogo vise veze snama nego njima...

vojislav948 13:39 16.11.2010

Re: Posten zivot...

Je li posteno sto zapadna civilizacija trosi toliko na gluposti dok u drugim delovima sveta ljudi umiru od gladi?

Lokalno da, globalno ne. Mnogo toga danas nije kao juče i mnogo toga ovde nije kao tamo. Za iste vrednosti danas na jednom kraju zemaljske kugle ljude veličaju i slave, a na drugom ih ubijaju. Žalosno i tragično, ali to je naša realnost. Pitanje je da li se boriti za lepše i bolje sutra ili ostati nemi posmatrač svega. Moj izbor je borba, ali ne oružjem i silom.

Sofroniye 14:09 16.11.2010

Re: Posten zivot...

vojislav948

Je li posteno sto zapadna civilizacija trosi toliko na gluposti dok u drugim delovima sveta ljudi umiru od gladi?

Lokalno da, globalno ne. Mnogo toga danas nije kao juče i mnogo toga ovde nije kao tamo. Za iste vrednosti danas na jednom kraju zemaljske kugle ljude veličaju i slave, a na drugom ih ubijaju. Žalosno i tragično, ali to je naša realnost. Pitanje je da li se boriti za lepše i bolje sutra ili ostati nemi posmatrač svega. Moj izbor je borba, ali ne oružjem i silom.

Stvarno ne mogu da se slozim sa takvim relativizacijama. Zapadna civilizacija je izmislila tu relativizaciju kako bi sebe opravdala u svojim ocima. Lako je diviti se Senbrunu ili Vindzoru malo je drugacije kad se pogleda ko je ***ao krv i znoj za to :)

Primer (malo vulgarizovan). Ja na poslu mogu da znam da je covek bolestan npr. od raka, zena mu takodje ima dvoje dece ali resim da ga otpustim. Naravno cinjenica da mogu da smanjim platu za 5-10% svima i da ne otpustim nikoga je takodje mogucnost ali u svom interesu bolje mi je da otpustim jednog (nije bitno zasto ali optimalan izbor je bas on). Ja to uradim... mozda provdem pola sata - sat kontemplirajuci o tome i na kraju radnog vremena odem kuci da kupim deci poklone za NG. I pri tome kazem nisam ja kriv, kriva je recesija, poreska politika itd. Sledeci taj primer globalno ja sam los covek ali u okviru svog licnog sveta ja sam OK? Za mene to jednostavno nije OK ali se slazem da je to stvar licne percepcije posto nemamo opstu definiciju "postenja".

Svako ima pravo da se bori. Secam se da sam 9. marta i ja protestvao (tad sam bio student) ali sam sa bezbedne daljine i iz topline doma svoga posmatrao kasnije proteste (pogotovu studentske) i mislio lepo je kad se covek zanosi da moze nesto da promeni. Svako doba ima drugacije plodove za svakog od nas :)

Hasta luego :)

Setih se sad jedne godine na Kubi... autobus nas je odveo do Ce Gevarinog spomenika i tako mi pijemo te koktele i gledamo kamen na kome pise... Do pobede zauvek ili kako se vec prevodi :)

Hasta la victoria, siempre! :)

vojislav948 14:21 16.11.2010

Re: Posten zivot...

Naveo sam samo jedan aspekt posmatranja tog problema, bez želje da budem u pravu. Slažem se sa tobom da je to relativizacija, međutim problem je kompleksan i u sagledavanju svih aspekata se ne može biti isključiv.

st.jepan 17:34 16.11.2010

FASHIZMOM PROTIV FASHIZMA

Da nije bio stavljen u te okolnosti kao tvoj Mostadzija ta njegova osobina se mozda ne bi ni ispoljila....

Tja, "tihi susjed"...
Mozda ce se resenje jednom naci u prenatalnoj prevenciji, mozda, sta ja znam, u nekom usavrsenom ultrazvuku koji bi rutinski prepoznavao taj gen...
JBG, fashizmom protiv fashizma!

st.jepan 17:56 16.11.2010

Re: FASHIZMOM PROTIV FASHIZMA

Mozda ne samo prenatalna, mogla bi i predpuberteska, postpubertetska... ma koje-bilo-uzrastna prevencija..., eto, neki puzdani, radi sigurnosti vise puta opetovani testovi...
Cime se uopste bave ti silni psiholozi i psihijatri?

Domazet 18:34 16.11.2010

Ti Saint Nippene bolje pazi shta pishesh..

st.jepan
Mozda ne samo prenatalna, mogla bi i predpuberteska, postpubertetska... ma koje-bilo-uzrastna prevencija..., eto, neki puzdani, radi sigurnosti vise puta opetovani testovi...
Cime se uopste bave ti silni psiholozi i psihijatri?

...mozhda upravo chitaju tvoje postove. U okviru opetovanih tekstova...

st.jepan 18:46 16.11.2010

Re: Ti Saint Nippene bolje pazi shta pishesh..

U okviru opetovanih tekstova

Jel' greska?
Mislis testova?

gorran2 20:52 16.11.2010

Re: FASHIZMOM PROTIV FASHIZMA

st.jepan
Da nije bio stavljen u te okolnosti kao tvoj Mostadzija ta njegova osobina se mozda ne bi ni ispoljila....

Tja, "tihi susjed"...
Mozda ce se resenje jednom naci u prenatalnoj prevenciji, mozda, sta ja znam, u nekom usavrsenom ultrazvuku koji bi rutinski prepoznavao taj gen...
JBG, fashizmom protiv fashizma!

Mozda ne samo prenatalna, mogla bi i predpuberteska, postpubertetska...

Trebalo bi organizovati konc-logore za naci-fašiste. Sa sve zyklon-B kupkama, i krematorijumom.
Sve njih lepo pretvoriti u pepeo i dim.
I njih, i one koji su bili izloženi njihovim idejama.
Preventivno. Sigurno je sigurno.
I one koji su učestvovali u postupku.
I sve ostale.
Onda ćemo biti uzorna demokratija.

st.jepan 21:15 16.11.2010

Re: FASHIZMOM PROTIV FASHIZMA

Trebalo bi organizovati konc-logore za naci-fašiste. Sa sve zyklon-B kupkama, i krematorijumom.
Sve njih lepo pretvoriti u pepeo i dim.
I njih, i one koji su bili izloženi njihovim idejama.
Preventivno. Sigurno je sigurno.
I one koji su učestvovali u postupku.
I sve ostale.
Onda ćemo biti uzorna demokratija.

CCC, eto do cega dolazi kad covek zaboravi da turi smajlica.
Evo, naknadno

gorran2 21:28 16.11.2010

Re: FASHIZMOM PROTIV FASHIZMA

Dobro si to primetio.
Bio sam "kod tebe" na blogu - nisam znao da si ovde već zaradio crveni karton

st.jepan 21:34 16.11.2010

Re: FASHIZMOM PROTIV FASHIZMA

nisam znao da si ovde već zaradio crveni karton

Pa eto, doslo je do Mirakuloznog Razbanuča.
Hm, mirakuloznog..., biće da je još neko svratio do tog mog bloga.

ana_radmilovic 01:04 17.11.2010

Re: FASHIZMOM PROTIV FASHIZMA

gorran2

Trebalo bi organizovati konc-logore za naci-fašiste. Sa sve zyklon-B kupkama, i krematorijumom.
Sve njih lepo pretvoriti u pepeo i dim.
I njih, i one koji su bili izloženi njihovim idejama.
Preventivno. Sigurno je sigurno.
I one koji su učestvovali u postupku.
I sve ostale.
Onda ćemo biti uzorna demokratija.

Aferim!
ja se slažem i zalažem za jednu uzornnu demokratiju bez nekih tamo ljudi koji smetaju i tu se motaju, prave probleme

ljuboten 21:19 17.11.2010

Re: FASHIZMOM PROTIV FASHIZMA

Trebalo bi organizovati konc-logore za naci-fašiste. Sa sve zyklon-B kupkama, i krematorijumom.
Sve njih lepo pretvoriti u pepeo i dim.
I njih, i one koji su bili izloženi njihovim idejama.
Preventivno. Sigurno je sigurno.
I one koji su učestvovali u postupku.
I sve ostale.
Onda ćemo biti uzorna demokratija

Zavidim Vam na Vašem znanju, razmižljanju, ali evo pokazali ste da se plašite smrti. Možda još nemate više od 45 godina, kad ćete sa Vašim znanjem sigurno moći da brzo krenete ka Oboženju sebe, kako to kaže Vladeta Jerotić u svojoj knjizi "Približavanje Bogu".
Znate da ramišljate pa ćete razumeti pitanje: A kako ih pronaći kada su tu pored nas, sa nama ili u nama?! Da li da pomognem sa upozorenjem da onaj koji bi druge stavljao u krematorijume treba da se pazi samoga sebe. Pa sami ste napisali da metak ne ubija zlo.

gorran2 21:38 17.11.2010

Re: FASHIZMOM PROTIV FASHIZMA

Vidiš, St.jepane, evo još jednog argumenta za obligatornu upotrebu smajlića.

st.jepan 21:58 17.11.2010

Re: FASHIZMOM PROTIV FASHIZMA

onaj koji bi druge stavljao u krematorijume treba da se pazi samoga sebe

Vidim, ovaj mrtvi blog kao da pomalo ozivljava.
Ili su mu to ipak zadnji trzaji?
Ah, blogovi umiru tako mladi.

Ovo sto ste napisali potpuno je nesumnjivo, i kao upozorenje uvek dragoceno, ali je, kao komentar na ociglenu shalu, prejako.

Istina je da se iz offa commenta na na koji reagujete, ne cuju salve instant smeha, i da Goran nije, kao sto novouvedena pristojnost nalaze, turio ni najobicnijeg smajlica, ali ja jos uvek verujem da shala moze da bude tretirana kao shala (pa makar i kao mracnjikava shala) i bez svega toga.

st.jepan 22:01 17.11.2010

Re: FASHIZMOM PROTIV FASHIZMA

gorran2
Vidiš, St.jepane, evo još jednog argumenta za obligatornu upotrebu smajlića.

Izvinjavam se, nisam video da si vec odgovorio

olivia_with_a_gun 14:26 16.11.2010

Dva mišljenja, jedna mislilica

Da li je ista Ana Radmilović napisala

zločinac koji je takodje žrtva što ga ne oslobadja krivice

kao i

Uz pompeznu muzičku podlogu i one crno-bele snimke, uz glas koji iz off-a peva „Ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji!", možda čovek i može da posumnja u svoj razum ako je od početka bio uveren da ne treba da predajemo svoje ljude Haškom sudu, kako smo ratovali jer smo branili (tako je počelo, zar ne?) svoje ljude u Hrvatskoj i Bosni, svoje ljude na Kosovu, ako je dakle „opravdavao ratove" i sumnjiv mu je onaj „genocid" u Srebrenici, ako povrh svega ne želi u EU jer je to njegovo ljudsko pravo i zločin je drati se na njega s ekrana i pokušavati da ga uplašiš upisivanjem u „fašiste" i „ultradesničare".

Ovaj drugi citat nije od pre nekog vremena već od danas, objavljen na sajtu Novi Standard u 10:57 „INSAJDER" I KOMENTARI ILI JAO, GOSPODE, KAKO GROZAN FILM. Tekst se inače bavi jučerašnjom emisijom Inasjder, emitovanoj, a i produciranoj od strane B92.

Šta se desilo Ani Radmilović da za nešto malo više od dva sata tako radikalno promeni mišljenje? Kako se to u 8:33 zločinac ne može osloboditi krivice, a u 10:57 je u redu da prosečan Srbin zdravog razuma opravdava ratove u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, dakle da posrednim putem opravda i te zločince, pa i samog Mostadžiju? Ako ste opravdali rat hteli vi ili ne dali ste za pravo svim tim pojedincima. Možda ih niste baš opravdali ili oslobodili krivice, ali ste spremni da im progledate kroz prste. Jedna nevina žrtva (ili nekoliko hiljada) više ili manje, who cares...

Da li je Ana Radmilović ovim tekstom objavljenim ovde, na blogu B92, u stvari htela da kaže kako su zločinci pojedinci, neki ludi umovi, koji bi bili ludi bio rat ili ne, pa samim tim ne može postojati odgovornost koju treba da preuzme narod u čije ime su klane te žene i deca i činjeni ti zločini? Ako joj je to bio cilj, zašto nije to otvoreno rekla? Zašto na blogu B92 proliva suze nad zaklanom decom i ženama, nad nevinim žrtvama, oseća nelagodu slušajući priče zločinaca (na B92 su zločinci a na NSPM i srodnim sajtovima i novinama su "zločinci" ), a na sajtu Novog Standarda piše da je u redu za prosečnog Srbina zdravog razuma (pa nema zašto da sumnja u svoj razum, ali i te kako može) da sumnja u, kako Ana napisa, "genocid" u Srebrenici? Čemu navodnici Ana?

Ako idemo malo unazad po opusu Ane Radmilović, možemo naići na sledeće tvrđenje

„Тражи се“ живо или мртво све што би ове људе који себе сматрају Србима могло да подсећа на дане давне славе и што би им дало храбрости да поново дигну чела.

Ovo je citat iz teksta Ane Radmilović Wanted men, или ко не воли Радована, не видео Ђурђевдана objavljenog 8.11.2010. na sajtu NSPM. A da vidimo i koji su ti ljudi i dela koji podsećaju Srbe na dane davne slave

Не Караџић, не Младић или Хаџић, не бедно предати Милошевић, не ти људи са својим делима која су можда и кривична дела или дела која би у некој другој земљи и у неко друго време била херојска дела – не они, нису они ти о којима неки тамо Срби са Пала или Бањалуке или Бјељине, неки тамо с Романије певају „Ко не воли Радована, не видео Ђурђевдана“, а неки други говоре пред камерама да никада не би потказали генерала Младића.

Pa ne znam, ne reče nam otvoreno (valjda svi Srbi), ali smo saznali da autorka, Ana Radmilović, dela Karadžića, Mladića, Hadžića, Miloševića karakteriše kao "možda krivična" ili neka koja bi u "nekoj drugoj zemlji i u neko drugo vreme bila herojska". A autorka bi morala da bude svesna da između ostalog u ta dela koja su možda krivična a možda pak i herojska spadaju i dela koja je opisala u ovom blog post-u.

Da li se radi o davnoj slavi ili zločinu koji se ne može opravdati ili se pak radi o "možda krivičnom delu" ili pak "potencijalno herojskom delu"?

U svakom slučaju opus Ane Radmilović me ostavlja

(zbunjenom)

blogovatelj 14:35 16.11.2010

Re: Dva mišljenja, jedna mislilica

Dva mišljenja, jedna mislilica
Da li je ista Ana Radmilović napisala

Olivija, vrati utoku u futrolu!

olivia_with_a_gun 16:09 16.11.2010

Re: Dva mišljenja, jedna mislilica

Jednom potegnut gun shooting in defense of common sense se ne vraća u futrolu tako lako (odn. dok ne završi posao)

talicni 18:04 16.11.2010

Re: Dva mišljenja, jedna mislilica

olivia_with_a_gun
Da li je ista Ana Radmilović napisala

U svakom slučaju opus Ane Radmilović me ostavlja (zbunjenom)

Ona je ko Jekyll and Hyde, split personality.

B92 Ana is pretty cool but nsfm Ana is downnright scary.

Domazet 18:54 16.11.2010

Interesantno mi je videti...

talicni
olivia_with_a_gun
Da li je ista Ana Radmilović napisala

U svakom slučaju opus Ane Radmilović me ostavlja (zbunjenom)

Ona je ko Jekyll and Hyde, split personality.

B92 Ana is pretty cool but nsfm Ana is downnright scary.

...kako kod OwG, kada su revolverashi u pitanju, daleko vishe netrpeljivosti izazivaju sivi sheshiri nego sami pishtolji. To valjda zbog njenog chvrstog uverenja da se rodila sa belim sheshirom na glavi...

Srđan Fuchs 23:13 16.11.2010

Re: Dva mišljenja, jedna mislilica

olivia_with_a_gun

U svakom slučaju opus Ane Radmilović me ostavlja (zbunjenom)

blog-entries anini ovde su zanimljivi, u svakom slucaju odskacu izvan sablona, sto je vec samo po sebi plus. ovaj web-entry tamo je cudan. cudna je odbojnost prema bg-u. ne znam gde je ona zivela, u centru valjda, rece jednom, ali kod nas po periferijama je masa klinaca izginula i ubogaljila se, sto dusevno, sto mentalno, sto zaista, prikljucujuci se dobrovoljacki kojekakvim belim orlovima, tigrovima, medjedima, i ostaloj shumskoj divljachi koju je taj isti bg, prema kojem ana iz nekog razloga oseca odbojnost, prezirao iz dna dushe, ili cak i eskapistichki negirao i potiskivao, na taj nacin cuvajuci sopstvenu normalnost.

opet anina pozicija je zanimljiva, jer putuje dole, opisuje taj svet, mogla bi opisivati i drugu stranu i njene patnje i nedoumice - kada bi to bilo moguce, recimo kada bi je albanske vlasti pustile da bude reporter i sa druge strane. i ovde levitira izmedju dva pola i od oba ima feedback, s tim sta ta njena levitacija nosi sa sobom i pregrst opasnosti.

olivia_with_a_gun 00:16 17.11.2010

Re: Dva mišljenja, jedna mislilica

blog-entries anini ovde su zanimljivi, u svakom slucaju odskacu izvan sablona, sto je vec samo po sebi plus.

Bio bi plus, i bilo bi zanimljivo da se Ana Radmilović odluči koji je njen stav u vezi sa određenim stvarima, a ne da u zavisnosti od medija prilagođava svoje mišljenje. Pitanje, zašto ovaj tekst nije osvanuo na Novom Standardu? I još jedno pitanje, zašto ovde ne piše o tome kako bi dela Miloševića, Karadžića i ostalih mogla da budu "krivična dela" a u neko drugo vreme čak i "herojska dela", kao što je pisala na NSPM?

Ne bi mi toliko smetalo da se drži jednog stava (pa makar i bilo suprotno mome). Ono što mi smeta je prilagođavanje stava mediju na kome se piše.

opet anina pozicija je zanimljiva, jer putuje dole, opisuje taj svet, mogla bi opisivati i drugu stranu i njene patnje i nedoumice - kada bi to bilo moguce, recimo kada bi je albanske vlasti pustile da bude reporter i sa druge strane.

Tačno je da Ana, ne samo što putuje na Kosovo, već koliko znam i živela je na Kosovu nekoliko meseci. Imajući to u vidu, njeno mišljenje bi bilo dragoceno, kada bi nekakvog jasnog stava proisteklog iz tog iskustva bilo. Ovako, to je samo skup iskustava iz kojih se u zavisnosti od medija dolazi do različitih stavova (ili se različiti stavovi navode).

ana_radmilovic 01:22 17.11.2010

Re: Dva mišljenja, jedna mislilica

olivia_with_a_gun

Bio bi plus, i bilo bi zanimljivo da se Ana Radmilović odluči koji je njen stav u vezi sa određenim stvarima, a ne da u zavisnosti od medija prilagođava svoje mišljenje. Pitanje, zašto ovaj tekst nije osvanuo na Novom Standardu?

osvanuo bi na novom standardu, osvanli su i ozbiljniji i sa još težom porukom nego što je patnja posrnulost i beznađe jednog ubice.

I još jedno pitanje, zašto ovde ne piše o tome kako bi dela Miloševića, Karadžića i ostalih mogla da budu "krivična dela" a u neko drugo vreme čak i "herojska dela", kao što je pisala na NSPM?

piše, samo ne čitaš.
na nspm-u u tekstu "wanted men" ili "ko ne voli radovana ne video đurđevdana" pisala sam o muzici i pevanju nekih pesama s romanije - narodi pevaju o onima koje doživljavaju kao heroje. tako kubanci, tako ako hožete albanci, tako su i stari grci. to je dakle kulturološki a ne politički fenomen

Ne bi mi toliko smetalo da se drži jednog stava (pa makar i bilo suprotno mome).

samo budala se drži jednog stava ko pijan plota. ja pokušavam da budem slobodna od te gluposti

ps

bila sma na kosovu godinu i po dana, što je i privatna stvar a ne samo stvar mojih tekstova, pisala stvari zbog kojih ljudima bacaju bombe kroz prozore i nemam razloga da se pravdam nikovima i avatarima na blogu

olivia_with_a_gun 01:52 17.11.2010

Re: Dva mišljenja, jedna mislilica

ana_radmilovic
osvanuo bi na novom standardu, osvanli su i ozbiljniji i sa još težom porukom nego što je patnja šosrnulost i beznađe jednog ubice.

Koji tačno? Pošto znate koji su, navedite ih da ne lutam

piše, samo ne čitaš. na nspm-u u tekstu "wanted men" ili "ko ne voli radovana ne video đurđevdana" pisala sam o muzici i pevanju nekih pesama s romanije - narodi pevaju o onima koje doživljavaju kao heroje. tako kubanci, tako ako hožete albanci, tako su i stari grci. to je dakle kulturološki a ne politički fenomen

Muzika koja se bavi cvećem i leptirićima (npr. Mariah Carey) je kulturološki fenomen. Muzika koja se bavi političkim ličnostima i veliča ih, je politički fenomen, i kao takav se treba izučavati.

samo budala se drži jednog stava ko pijan plota. ja pokušavam da budem slobodna od te gluposti

Da preciziram, jednog stava o jednoj stvari u razmaku od dva sata. Ne dve godine, ne dva meseca, ne čak ni dva dana, već dva sata. I to vam se stalno dešava. Valjda mislite da uspostavljate nekakvu ravnotežu time što paralelno objavljujete umerene tekstove na B92 i tekstove jasno izraženih stavova na NSPM i Novom Standardu. Ali, kao i u matematici, tako i ovde, kada se pomnože + i - uvek se dobije - (negativno).

bila sma na kosovu godinu i po dana, što je i privatna stvar a ne samo stvar mojih tekstova, pisala stvari zbog kojih ljudima bacaju bombe kroz prozore i nemam razloga da se pravdam nikovima i avatarima na blogu

Tako je. Vaš boravak na Kosovu je lična stvar...do onog trenutka kada počnete da napominjete da ste bili na Kosovu (što nikada niste krili i ne bi ni trebalo), i kada kažete da je vaš stav koji iznosite u tekstu izgrađen upravo zato što ste bili na Kosovu. Vi tekstove koji se bave problematikom Kosova pišete upravo sa te pozicije, sa pozicije nekoga ko je tamo proveo određeno, ne tako kratko vreme, i to je razumljivo i jedino prihvatljivo.

P.S. this was underwhelming...

ljuboten 20:45 17.11.2010

Re: Dva mišljenja, jedna mislilica

kada bi to bilo moguce, recimo kada bi je albanske vlasti pustile da bude reporter i sa druge strane.

Milina je čitati Vaše misli. I Srbi sami izbegavju da saznaju kako je to drugoj strani. Pre dve godine jedna albanska muzička grupa iz Prištine napravila je dokumentarni film o problemima mladih na Kosovu istićući probleme njihove grupe, da ne mogu da privire na televiziji pored narodnjaka koji veličaju rat i druge bede. Film je dobio prvu nagradu u Makedoniji, u žiriju nisu bili Albanci, pored konkurencije nagrađenih flimova iz Francuske, Grćke i Izraela na svetski poznatim festivalima. Zajedno sa mojim prijateljem filosofom gledali smo filmove, pa se posle on glasno pitao: "kako to ne poznajemo svoje sugrađane, pa se čudimo što je došlo da rata i u Makeodniji?"

blogovatelj 14:34 16.11.2010

Samo da kazem

Sijas na slici...

albicilla 14:46 16.11.2010

Sto'no davno rece Colonel Walter E. Kurtz

The horror … the horror …

gorran2 15:25 16.11.2010

Zlo je otporno na metke

u tome ima nečeg opscenog ...

Pitanje o kojem sam dugo razmišljao. I ne samo razmišljao.

Tokom WW2 u NDH su organizovane ustaše. Jedna od retkih pojava kojoj je bestijalni zločin jedina svrha postojanja. 100% pure evil.
Masakrirali su mnogo hiljada ljudi, većinom potpuno nedužnih civila. I dece. Posebno dece.
Onda, došlo je do pobune. Vojska pobune, partizani, kao jedan od eksplicitnih ratnih ciljeva imala je "kažnjavanje zločina i zločinaca". Ustaše su kao pojava stavljene van zakona. Sistematski su streljani u svim osvojenim garnizonima, i kad su zarobljavani. Naročito na kraju rata. Oko tri četvrtine ih je jednostavno eliminisano, pobacano u jame i zabetonirano. Samo mali deo uspeo je da pobegne ili da se pritaji.

I, šta se zatim desilo. Jednim radikalnim preokretom, karakterističnim za ontologiju dobra i zla, oni su postali žrtve. A osvetnici, oni koji su pobegli sipod njihovog noža i na kraju ih progonili i stigli - oni su postali zločinci. Svojim zlom, zlikovci su kompletirali svoj zločin: žrtve su pretvorile u zločince.

To je jedan aspekt kazne koji se zanemaruje. Uhvatiš najgoreg i najkrvavijeg zlikovca, i postaviš ga pred zid. I, u trenutku dok tvoj metak leti prema njegovom srcu, dogodi se transformacija: sve zlo koje je postojalo u njemu, iznenada izađe. A ostane samo ono što je ljudsko. Ubiješ čoveka, samo čoveka - a zlo ostane neokrnjeno. Čak se i poveća. A veliki deo pređe na tebe.

Zlo ne možeš ubiti metkom.

Svima je verovatno poznat masakr u Vraniću 20/21. XII 1943. Među 67 žrtava, 10 je iz porodice Pantića. Jedan od slučajno preživelih, 12-godišnji dečak, kasnije je napisao knjigu o tome.
Bio sam u toj porodici više puta, i osetio taj bol koji ne umire. Žrtve imaju pravo na pravdu.
Pre 20 godina, u Srbiju se vratio i komandir ekipe koja je izvršila masakr, i naselio se u Srbiji. Bio sam kod njega u poseti. I razmišljao, pitao sebe: moželi se zlo u čoveku osetiti? Može li se zlo izlečiti, zarasti? U svakom slučaju, tako je izgledalo. On je sada samo živahan starac. Običan čovek, poput miliona.
On je te noći bio u kući Pantića. Pantići su nas zamolili da prenesemo jedan zahtev. Pošto je te noći uzeo prsluk sa monogramom jednog od ubijenih, i kasnije ga nosio, da li bi bio ljubazan da ga vrati.
Ih, daavno je to propalo, kaže starac.

Nemam rešenje. Nemam odgovor na vapijuću bol i žudnju žrtve za pravdom i osvetom. A, s druge strane, isto tako ne mogu ni da samo odmahnem rukom, i kažem zločincu: dobrodošao izgubljeni brate.

Izgleda da sa ustrojstvom sveta nešto debelo nije u redu. Tako suštinski neophodna ravnoteža dobra i zla, krivice, iskupljenja i kazne, izgleda da uopšte ne postoji. Bol, nesreća i zlo, samo rastu i nadograđuju se. A dobro postaje sve tanje, bleđe, bizarnije, licemernije...

Srđan Fuchs
ovakve price samo nenadoknadivo trose coveka

Upravo tako. A opet, ne možeš okrenuti glavu.
Zlo je crna rupa koja neodoljivo uvlači našu civilizaciju u svoj vrtlog.
Kako se suprotstaviti? Kako se postaviti? Ne znam.
Intuitivno, potpuno se slažem sa onim što je rekao pokojni patrijarh:
Bolje zlo trpeti, nego zlo činiti.
Bolje biti mrtav, nego živ.

Srđan Fuchs 15:33 16.11.2010

Re: Zlo je otporno na metke

lep post.

lakipingvin 15:51 16.11.2010

Re: Zlo je otporno na metke

Izgleda da sa ustrojstvom sveta nešto debelo nije u redu. Tako suštinski neophodna ravnoteža dobra i zla, krivice, iskupljenja i kazne, izgleda da uopšte ne postoji. Bol, nesreća i zlo, samo rastu i nadograđuju se. A dobro postaje sve tanje, bleđe, bizarnije, licemernije...

Sto bi reko MLK"Never forget that everything Hitler did in Germany was legal."... preporuka

Srđan Fuchs 16:21 16.11.2010

Re: Zlo je otporno na metke

To je jedan aspekt kazne koji se zanemaruje. Uhvatiš najgoreg i najkrvavijeg zlikovca, i postaviš ga pred zid. I, u trenutku dok tvoj metak leti prema njegovom srcu, dogodi se transformacija: sve zlo koje je postojalo u njemu, iznenada izađe. A ostane samo ono što je ljudsko. Ubiješ čoveka, samo čoveka - a zlo ostane neokrnjeno. Čak se i poveća. A veliki deo pređe na tebe.

uzasno ozbiljna misao... secam se kada su doveli milosevica u hague, scena kada izlazi iz helikoptera, i kada poklekne pred masivnoscu zatvora, izgubljen potpuno, mali, bedan. kao sto kazes, u tom trenutku ga je sve zlo napustilo i ostala je samo mala, bedna jedinka... i ja osetio sazaljenje prema njemu. a 90-ih sam raspaljivao mashtu na najgori moguci nacin mrznjom i sta bih mu uradio kada bi mi dopao shaka...

gorran2 16:58 16.11.2010

Re: Zlo je otporno na metke

uzasno ozbiljna misao...

Drago mi je da se razumemo

Domazet 18:32 16.11.2010

Mislim da se Sartr...

gorran2
u tome ima nečeg opscenog ...

Pitanje o kojem sam dugo razmišljao. I ne samo razmišljao.

Tokom WW2 u NDH su organizovane ustaše. Jedna od retkih pojava kojoj je bestijalni zločin jedina svrha postojanja. 100% evil.
Masakrirali su mnogo hiljada ljudi, većinom potpuno nedužnih civila. I dece. Posebno dece.
Onda, došlo je do pobune. Vojska pobune, partizani, kao jedan od eksplicitnih ratnih ciljeva imala je "kažnjavanje zločina i zločinaca". Ustaše su kao pojava stavljene van zakona. Sistematski su streljani u svim osvojenim garnizonima, i kad su zarobljavani. Naročito na kraju rata. Oko tri četvrtine ih je jednostavno eliminisano, pobacano u jame i zabetonirano. Samo mali deo uspeo je da pobegne ili da se pritaji.

I, šta se zatim desilo. Jednim radikalnim preokretom, karakterističnim za ontologiju dobra i zla, oni su postali žrtve. A osvetnici, oni koji su pobegli sipod njihovog noža i na kraju ih progonili i stigli - oni su postali zločinci. Svojim zlom, zlikovci su kompletirali svoj zločin: žrtve su pretvorile u zločince.

To je jedan aspekt kazne koji se zanemaruje. Uhvatiš najgoreg i najkrvavijeg zlikovca, i postaviš ga pred zid. I, u trenutku dok tvoj metak leti prema njegovom srcu, dogodi se transformacija: sve zlo koje je postojalo u njemu, iznenada izađe. A ostane samo ono što je ljudsko. Ubiješ čoveka, samo čoveka - a zlo ostane neokrnjeno. Čak se i poveća. A veliki deo pređe na tebe.

Zlo ne možeš ubiti metkom.

Svima je verovatno poznat masakr u Vraniću 20/21. XII 1943. Među 67 žrtava, 10 je iz porodice Pantića. Jedan od slučajno preživelih, 12-godišnji dečak, kasnije je napisao knjigu o tome.
Bio sam u toj porodici više puta, i osetio taj bol koji ne umire. Žrtve imaju pravo na pravdu.
Pre 20 godina, u Srbiju se vratio i komandir ekipe koja je izvršila masakr, i naselio se u Srbiji. Bio sam kod njega u poseti. I razmišljao, pitao sebe: moželi se zlo u čoveku osetiti? Može li se zlo izlečiti, zarasti? U svakom slučaju, tako je izgledalo. On je sada samo živahan starac. Običan čovek, poput miliona.
On je te noći bio u kući Pantića. Pantići su nas zamolili da prenesemo jedan zahtev. Pošto je te noći uzeo prsluk sa monogramom jednog od ubijenih, i kasnije ga nosio, da li bi bio ljubazan da ga vrati.
Ih, daavno je to propalo, kaže starac.

Nemam rešenje. Nemam odgovor na vapijuću bol i žudnju žrtve za pravdom i osvetom. A, s druge strane, isto tako ne mogu ni da samo odmahnem rukom, i kažem zločincu: dobrodošao izgubljeni brate.

Izgleda da sa ustrojstvom sveta nešto debelo nije u redu. Tako suštinski neophodna ravnoteža dobra i zla, krivice, iskupljenja i kazne, izgleda da uopšte ne postoji. Bol, nesreća i zlo, samo rastu i nadograđuju se. A dobro postaje sve tanje, bleđe, bizarnije, licemernije...

Srđan Fuchs
ovakve price samo nenadoknadivo trose coveka

Upravo tako. A opet, ne možeš okrenuti glavu.
Zlo je crna rupa koja neodoljivo uvlači našu civilizaciju u svoj vrtlog.
Kako se suprotstaviti? Kako se postaviti? Ne znam.
Intuitivno, potpuno se slažem sa onim što je rekao pokojni patrijarh:
Bolje zlo trpeti, nego zlo činiti.
Bolje biti mrtav, nego živ.

...ne slazhe sa tobom. Shto nikako ne dovodi u pitanje tvoje pravo da se ti ne slazhesh sa njim...

gorran2 20:54 16.11.2010

Re: Mislim da se Sartr...

...ne slazhe sa tobom.

Ma, lako mi je za njega. Problem je što se ni ja ne slažem sa sobom.

Ma, lako mi je i za mene.

ana_radmilovic 01:54 17.11.2010

Re: Zlo je otporno na metke

gorran2
Uhvatiš najgoreg i najkrvavijeg zlikovca, i postaviš ga pred zid. I, u trenutku dok tvoj metak leti prema njegovom srcu, dogodi se transformacija: sve zlo koje je postojalo u njemu, iznenada izađe. A ostane samo ono što je ljudsko. Ubiješ čoveka, samo čoveka - a zlo ostane neokrnjeno. Čak se i poveća. A veliki deo pređe na tebe.

Izgleda da sa ustrojstvom sveta nešto debelo nije u redu. Tako suštinski neophodna ravnoteža dobra i zla, krivice, iskupljenja i kazne, izgleda da uopšte ne postoji. Bol, nesreća i zlo, samo rastu i nadograđuju se. A dobro postaje sve tanje, bleđe, bizarnije, licemernije...

Zlo je crna rupa koja neodoljivo uvlači našu civilizaciju u svoj vrtlog.
Kako se suprotstaviti? Kako se postaviti? Ne znam.
Intuitivno, potpuno se slažem sa onim što je rekao pokojni patrijarh:
Bolje zlo trpeti, nego zlo činiti.
Bolje biti mrtav, nego živ.

ili, ne možeš bit' sretan a živ što bi rek'o džoni š. na kraju jedne reportaže o kosovu.

ne znam a li sam i sama shvatila šta sma pisala dok sam pisala, tada još pod snažnim utiskom, toliko snažnim da se ne da prećutati. i svako ko misli da je ovo politička priča o osudi srba (za razloku od, valjda, druge političke priče o odbrani srba i osudi svih ostalih je po mom nebitnom mišljen ju - budala.
neke su slike toliko snažne, neke reči, boja, da nadilaze i jako su daleko od bilo kakvih "stavova" koji bi bili politički stavovi.
pitanje je drugo - može li se oprostiti, može li taj da oprosti sebi, mogu li na kraju ja da oprostim njemu što mi je ispričao priču koju ne umem da zaboravim i znala sam da ću je kad tad napisati tj objaviti, i da li mogu da mu oproste oni koji su ostali živi a sve to videli ... da ne kažem, da li može neki nemi bog i kakve bi promisli bili deo svi ti zločini, ako postoji ikakva promisao ili je svet stihijsko postojanje nečega što može u svakom trenutku da se raspadne o ode dođavola.
šta ga na kraju drži, ako nema neke dobre sile a koja nije u sukobu sa zlom, jer dobro po sebi nije sklono sukobu nego praštanju... ja ne znam odgovore
zato i pišem o tome

olivia_with_a_gun 02:07 17.11.2010

Re: Zlo je otporno na metke

pitanje je drugo - može li se oprostiti, može li taj da oprosti sebi, mogu li na kraju ja da oprostim njemu što mi je ispričao priču koju ne umem da zaboravim i znala sam da ću je kad tad napisati tj objaviti

Pitanje za njega, njegovog psihijatra, vas, vašeg psihijatra.

Čemu uvođenje sad ovih sveživotnih pitanja... To može da se zapita svaki pojedinac s vremena na vreme... Ali svaki pojedinac koji nešto objavi na tu temu mora biti svestan svoje ličnosti i šta se vezuje uz njega/nju. Ne počinje se pisanje svakog teksta kao nova ličnost odnosno već se vuče neko nasleđe.

Vi valjda stojite iza svojih reči napisanih kako ovde tako i na drugim mestima? Vi niste nepoznata ličnost koja evo ovde sad došla da premišlja o životu i smrti, dobru i zlu. Vi ste napisali već određeni broj članaka iz kojih se može zaključiti nekakvo vaše mišljenje o raznim stvarima, pa i o Kosovu, Bosni, Ratku Mladiću, pušenju itd. Ili ne stojite iza onoga što napišete?

Neues aus der Nachbarschaft 18:11 16.11.2010

mankind ne menkind

Menkind je engleska firma za prodaju dzidzabadza, pesma od Waitsa je What Keeps Mankind Alive?

dr.wagner 21:03 16.11.2010

Glavni junak jedne knjige ....

....večer

-Kažu ... za psihologiju treba imati puno talenta , ali još više znanja ...
-Možda je vaš "junak" jednostavno lagao ... , gledao malo filmova pa ...

... ne bih se uzbuđivao zbog takvih priča ako nisu 100% potvrđene sastrane ... ,a
onda ako je istina zašto je "vani" ???

-Malo je čudno ...

Wagner

ljuboten 21:03 17.11.2010

Re: Glavni junak jedne knjige ....

Možda je vaš "junak" jednostavno lagao ... , gledao malo filmova pa ...
... ne bih se uzbuđivao zbog takvih priča ako nisu 100% potvrđene sastrane ... ,a
onda ako je istina zašto je "vani" ???

Ima ludaka koji se tako udvaraju,ako nađu pogodnu osobu da sluša takve najgore gadosti. Kao što ima pomerenih žena koje će na takve priće i pasti. Kod nekoga je granica volje za životom i smrću kao da i ne postoji.

ana_radmilovic 09:55 18.11.2010

Re: Glavni junak jedne knjige ....

ljuboten
Možda je vaš "junak" jednostavno lagao ... , gledao malo filmova pa ...
... ne bih se uzbuđivao zbog takvih priča ako nisu 100% potvrđene sastrane ... ,a
onda ako je istina zašto je "vani" ???

Ima ludaka koji se tako udvaraju,ako nađu pogodnu osobu da sluša takve najgore gadosti. Kao što ima pomerenih žena koje će na takve priće i pasti. Kod nekoga je granica volje za životom i smrću kao da i ne postoji.

da, ima takvih ludaka a ima i takvih žena, pričao mi je o tome jedan dobar prijatelj koji je, eto, imao tu nesreću da bude na svim ratištima našim, pa kad dođe umoran i čudnog raspoloženja u beograd, desi mu se da ga kakva cica pita "a jel si ti ubio nekoga" (to dok ga muva) i on kaže "ne" a ona se razočara... smrt fascinira razne ljude na različite načine, kao i strah. čovek je inače bio snajperista, ali je ostao dovoljno normalan da ne priča takve stvari ženama, pa čak ni onim kojima se to dopada

escherichije_colic 22:01 16.11.2010

jedna od mnogih priča

Relativno skoro imali smo svedočenje onog Kalinića, koji je svog takoreći drugara samleo i bacio u wc šolju. Ima mnogo ljudi kojima je zaklati čoveka/zaklati pile, manje više ista stvar. Ja ne znam šta je drugo za očekivati iz sveg ovog crnjaka, nego cvetanje patoloških oblika ponašanja. Normalan čovek može da ubije u afektu ili kad mu je život ugrožen, za ovo što se opisuje u tekstu treba biti monstrum, da se ne lažemo.

G r o f 22:16 16.11.2010

...a drugi put me iznerviralo.

Koji romantični pristup patološkom ubici i zločincu.
Ti nemaš dokaze da je živeo pristojan život i čitao knjige ali svesno stvaraš tu romantičnu predodžbu, u podsvesnoj želji da ga opravdaš.
Zašto...jbt
Zašto.
Odakle ta potreba da se za tako nešto traži opravdanje.
Zločin radi uživanja nema veze sa borbom i patriotizmom. On samo koristi te pojave da se opravda.
Toliko boraca je bilo u borbi...i ubijalo kad je moralo. Molim te da zbog njih ne tražiš opravdanje za te koji su ubijali kad nisu morali.

st.jepan 22:48 16.11.2010

Re: ...a drugi put me iznerviralo.

Ti nemaš dokaze da je živeo pristojan život i čitao knjige

A zasto si uveren da Ana nema dokaze. Uostalom, i sta ce joj? Zar je morala da ga preslisava da bi se uverila da li je ikada ista procitao? Pa to je lako zakljuciti cim covek progovori. A ne mora ni da progovori, vidi se na prvi pogled. Kad neko procita samo jednu knjigu, to ga zauvek obelezi, on definitivno vise nije Cica Glisa. Ne znam, barem je moje iskustvo takvo. Vidim, na primer, coveka, kazem sebi da taj u zivotu nije procit'o knjigu, posle proverim - stvarno nije (u knjige, dabome, ne ubrajam skolske, pa i fakultetske udzbenike).

G r o f 23:05 16.11.2010

Re: ...a drugi put me iznerviralo.

Možda sam pokušala da mislim kako je taj moj Mostadžija nekad bio samo jedan pošten čovek (možda malo labilan) , koji je pre rata čitao knjige i živeo pristojan život

Ona sama kaže da je pokušala da misli....
Zašto nije pokušala da misli kako je to pre rata bio lenjivac i blagi retard koji je preko krvi pokušao da postane neko, jer je uglavnom tako bivalo.

st.jepan 23:28 16.11.2010

Re: ...a drugi put me iznerviralo.

G r o f
Ona sama kaže da je pokušala da misli....Zašto nije pokušala da misli kako je to pre rata bio lenjivac i blagi retard koji je preko krvi pokušao da postane neko, jer je uglavnom tako bivalo.

Moj komentar nije se odnosio na Anin tekst, vec na tvoju interpretaciju.
A mislim da je ipak cesci slucaj tzv. "tihog susjeda", regularnog gradjanina, neupadljivog, pristojnog, prijaznog.
Na Anin tekst odnosi se moj comment (gore) FASHIZMOM PROTIV FASHIZMA

b92fmember 01:48 17.11.2010

Re: ...a drugi put me iznerviralo.

Zašto nije pokušala da misli kako je to pre rata bio lenjivac i blagi retard koji je preko krvi pokušao da postane neko, jer je uglavnom tako bivalo.

Bravo Grofe!

Pa da krenemo odmah i da sve lenjivce i retarde odmah streljamo ili posaljemo u gasnu komoru, da se ovako nesto ne bi opet desilo.

Evo vec mi je u glavi odlican test:

mesto atletski stadion.
a) Trcanje na 400 metara duze od 1 minuta - lenjivac
b) test inteligencije ispod 120 - blagi retard.

svakom ko ispuni i pod a) i pod b) sledi egzekucija na samom stadionu.

i odakle ti ideja da je "uglavnom tako bivalo" ?

A sta je sa onim koji nisu 'uglavnom'? kako da njih prepoznamo?

G r o f 08:40 17.11.2010

Re: ...a drugi put me iznerviralo.

Pa da krenemo odmah i da sve lenjivce i retarde odmah streljamo

Ne, odmah ćemo streljati sve pristojne koji čitaju knjige.

mariopan 18:39 17.11.2010

Re: ...a drugi put me iznerviralo.

G r o f
Možda sam pokušala da mislim kako je taj moj Mostadžija nekad bio samo jedan pošten čovek (možda malo labilan) , koji je pre rata čitao knjige i živeo pristojan život

Ona sama kaže da je pokušala da misli....
Zašto nije pokušala da misli kako je to pre rata bio lenjivac i blagi retard koji je preko krvi pokušao da postane neko, jer je uglavnom tako bivalo.

Zato što dobri ljudi uvek prvo na nešto dobro pomisle, ono loše njih obično klepi po glavi pa ga tek tada vide?

audrey92 22:22 17.11.2010

Re: ...a drugi put me iznerviralo.

Ti nemaš dokaze da je živeo pristojan život i čitao knjige

Slažem se sa komentarom, koliko god Anin tekst bio ubedljiv sa estetsko-stilske strane. Sve je to lepo i krasno, ali postoje ipak određene poslednje etičke i moralne norme, izvan kulurnih i religioznih tradicija, sažete u onoj opšteljudskoj zapovesti: ne ubij! I tako, pijan ili ne, načitan ili neobrazovan, u vihoru rata ili u miru, taj čovek je ubica i zločinac. Mislim da je svaka ambivalentnost i filozofska upitanost u ovakvim slučajevima nepotrebna. Time ne mislim na davanje recepta šta da se radi sa ovim čovekom, da li na sud, na koji sud itd, to je sve u domenu nesavršenih ljudskih zakona. Nego više intimno i individualno. Nema svrhe i moralnog smisla tražiti za njega opravdanja. I kao što neko gore reče: rat načini od normalnog čoveka monstruma. To je jedno zgodno i neobavezujuće objašnjenje, prosto jedan sofizam. Ako nam je bog ili već ko dao slobodnu volju i etički osećaj, onda nema šta dalje da se priča. I nije ni pristojno opravdavati one koji su postali monstrumi, zbog onih mnogih koji u istim uslovima to nisu postali ili su bili žrtve.

I oko načitanosti: često su upravo društvene elite (ti načitani) bile pokretači, a nekad i izvršioci najgorih zločina, eto npr. u Trećem rajhu. Obrazovanje nije u korelaciji sa etičkim delovanjem.

st.jepan 22:34 17.11.2010

Re: ...a drugi put me iznerviralo.

često su upravo društvene elite (ti načitani) bile pokretači, a nekad i izvršioci najgorih zločina,

Upravo tako!
Jednom sam o tome napisao ovo:
Jeste da je Fjodora zveknuo Smerdjakov, i da ce zbog toga robijati Dimitrije, ali pravi ubica je ipak Ivan.

G r o f 23:06 17.11.2010

Re: ...a drugi put me iznerviralo.

pričao je kako mu nije više bilo važno da li su to žene, da li su deca, da li vrište,

Govorim o konkretnom slučaju.
Ovo pričao novinarki, a načitan...Ma daj.

I oko načitanosti: često su upravo društvene elite (ti načitani) bile pokretači, a nekad i izvršioci najgorih zločina, eto npr. u Trećem rajhu. Obrazovanje nije u korelaciji sa etičkim delovanjem.

Gospodjo draga, u Srbiji je načitanog teško pronaći i medju naučnim radnicima, a kamo li medju zločincima.

st.jepan 23:45 17.11.2010

Izbris'o

odavde bas inspirativnu zvaku.
Steta je potrositi je na comment u skoro mrtvoj raspri.
Nasuskacu ja vec od toga neki zesci blog, mozda pod naslovom "Karamazovi i Smerdjakovi".
Svratite do mene ovih dana.

ana_radmilovic 10:04 18.11.2010

Re: ...a drugi put me iznerviralo.

G r o f
Koji romantični pristup patološkom ubici i zločincu.
Ti nemaš dokaze da je živeo pristojan život i čitao knjige ali svesno stvaraš tu romantičnu predodžbu, u podsvesnoj želji da ga opravdaš.
Zašto...jbt
Zašto.
Odakle ta potreba da se za tako nešto traži opravdanje.
Zločin radi uživanja nema veze sa borbom i patriotizmom. On samo koristi te pojave da se opravda.
Toliko boraca je bilo u borbi...i ubijalo kad je moralo. Molim te da zbog njih ne tražiš opravdanje za te koji su ubijali kad nisu morali.

nije romantičan - strašan je
ne terba mi dokaz - slušala sam ga kako govori. da je neko pismen možeš zaključiti i po načinu na koji sklapa rečenice, da je neko čitao knjige možeš da zaključiš slušajući ga kako priča o vremenu kada je sedeo u svojoj kući, u južnom delu mitrovice (gde srba više, ako ne znate, nema, dok ih na severu uprkos ovim "mojim" ubicama ima)
milje iz kojeg neko dolazi prepozna se po više detalja (đavo je u detalju) nego kada ti neko pokaže svoj rodoslov i pedigre - pedigre je, inače, dobar za pse, ako psi služe za zaradu na njima.
uživanje u ubijanju je meni nepoznato i fenomen je, ćuđenje ili ti negativna fascinacija, zgranutost - da poojasnim - često bude ono što te natera da nešto napišeš. ja nemam gotove formule i ne znam šta se desi nekome, koja mu se kopča otkači u glavi kad vidi mnogo smrti (nisam videla nikad mrtvog čoveka( i ne znam da li ostanu normaln samo oni koji su jaki, ili oni pošteni ili šta je to uopšte u čoveku što ga čuva od toga da poludi i postane zao, a onda se kaje.
inače, pošto nisam htela da pišem čovekovu biografiju niti da opisujem svaki nas susret - on me je upoznao sa raznim albancima, njegovim drugovima koji su bili na drugoj strani, jedan njegov učk se nudio da me vozi po celom kosovu.
ne razumeš ti to, ne razumem ni ja, ali ne sudim,. ne sudim jer ne razumem a i verujem u oni da nije na meni da sudim

G r o f 19:49 18.11.2010

Re: ...a drugi put me iznerviralo.

ne sudim jer ne razumem a i verujem u oni da nije na meni da sudim

Svi mi sudimo.
Tvoja presuda je, "ne sudim". Suviše blaga presuda, po meni.
Aj' da promešamo mentalne karte.

"U kuću opada Albanac i psujući nešto na svom jeziku pušta rafal iz automata, po slici na zidu. Skupljena u uglu, žena, Srpkinja, držala je dete u zagrljaju, koje je tresući se vrištalo, dok se vrisak njegove majke pretvorio u grozničavi grč. To vrišteće nemilo kao da je eksplodiralo zajedno sa metkom u njenoj glavi. Krv i mozak prsnuli su u lice njenog sina............

Nakon krvavog pira Albanac se spretno prebacuje na sigurnu teritoriju, gde odlazi na piće sa novinarkom, Albankom, prema kojoj gaji neobične simpatije. Priča joj o svojoj krvavoj igri dok u dubini njenih zelenih očiju čita "ne sudim ti "..."

Ima li sada presuda "ne sudim" istu boju?

ana_radmilovic 04:09 19.11.2010

Re: ...a drugi put me iznerviralo.

G r o f
.."

Ima li sada presuda "ne sudim" istu boju?

ima istu boju, da. kao da to nije bivalo... kao da se nije dešavalo. misliš li da je ona južna mitovica slučajno očišćena od srba? da su sami samoproterali i samopubijali?
prva moja reportaža s kosova bila je priča o kafani koju drži albanac, gde sede i bivši učk i bivši srpski paravojnici i vojnici i kps-ovci, oni se druže posle svega. ko sam onda ja da sudim?

zbog ovoga mi je žao što sam postavila priču o tom čoveku na blog. nisam očekivala pohvale ali ni ovakva pitanja. da, naravno da jednako ne sudim pojedincu ma koje bio naconalnosti jer to je nešto što nadilazi moju sposobnost shvatanja. mogu da sudim pilitici, ne njenoj žrtvi, makar žrtva bila i zločinac na kraju balade. uvek je žrtva.

neki_novembar 20:01 19.11.2010

Re: ...a drugi put me iznerviralo.

G r o f
Koji romantični pristup patološkom ubici i zločincu.
Ti nemaš dokaze da je živeo pristojan život i čitao knjige ali svesno stvaraš tu romantičnu predodžbu, u podsvesnoj želji da ga opravdaš.
Zašto...jbt
Zašto.
Odakle ta potreba da se za tako nešto traži opravdanje.
Zločin radi uživanja nema veze sa borbom i patriotizmom. On samo koristi te pojave da se opravda.
Toliko boraca je bilo u borbi...i ubijalo kad je moralo. Molim te da zbog njih ne tražiš opravdanje za te koji su ubijali kad nisu morali.

Romanticno....romanticno do bola je to koliko pokusavas da ubedis Anu sta je u njenoj podsvesti.
Cemu to?
Zasto to radis?
Nastranost,ludilo ce uvek izaci na povrsinu u bilo kom ratu.A krv kad zaprlja ruke,i zamagli pogled,onda se covek pretvara u zivotinju.
Mozda je i on morao da ubija da bi preziveo...U sta ne sumnjam.
Nikad se ne zna sta u kome tinja....

Inner Party 00:30 17.11.2010

Rat

Rat u ljudima najcesce budi ono najgore, a posle rata svako ostaje sam da se suoci sa sobom.

PS
Ana uzasno me narvira ambivalentnost tvojih tekstova. Vec duze vreme. Nikada nisam siguran sta si zapravo htela reci...

st.jepan 01:02 17.11.2010

Re: Rat

Ana uzasno me narvira ambivalentnost tvojih tekstova

Pa, ako smem da primetim, i zivot je nekako..., kako da kazem..., pa to, mislim, ambivlentan.
Anini tekstovi jesu malo ovo, malo ono, bas kao sto je i zivot, pa i sama znas, malo ovo, malo ono.
A mozda su bas zato Anini tekstovi dobri. Jer mnogo lice na zivot.

olivia_with_a_gun 01:25 17.11.2010

Re: Rat

i zivot je nakako..., kako da kazem..., pa to, mislim, ambivlentan.

Pa ne, život nije ambivalentan. Život jeste i ovo i ono i od svega po malo... Ali od "života" se ne može očekivati da ima stav o bilo čemu, a od ljudi se i te kako može i očekuje se da imaju stav, a naročito kada se dotaknu bitnih tema.

A Ana Radmilović piše o bitnim temama, ali jako specifično. Na određenim sajtovima ne iznosi nikakav stav, što se može protumačiti svakojako, a ona valjda računa na određenu vrstu rekacije s' obzirom na medij gde iznosi svoje iskustvo (tako je i ovde u početku pobrala svekoliko odobravanje publike). Za razliku od toga na drugim pak sajtovima, piše o istim stvarima sa jako izraženim stavom za koji zna da će tamo biti oberučke prihvaćen (a ovde bi bio kritikovan).

Da li Ana Radmilović ima bilo kakav stav? Ili samo piše ono što se dotičnom izdavaču i njegovim/njenim čitaocima sviđa?

gorran2 01:47 17.11.2010

Re: Rat

Da li Ana Radmilović ima bilo kakav stav?

Ovaaj, ako smem ja da pitam nešto? (dva prstića u vazduh)
Dakle, koga briga za to?
Mislim, mene "pitanje stava AR" baš ne muči jako mnogo

Osećam da bih mogao da izdržim neko (prilično) vreme i bez stava AR o nekom pitanju

Sakrij replike | Pošaljite komentar

ana_radmilovic

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi