Vilinska saga V/2

 Nastavak, naravno...

I pozdrav od Autora! 

Konjanik je zatezao uzde nervoznom konju i bacao poglede prema trojki na proplanku kroz proreze na svojoj, kako se sada, zbog blizine, dobro videlo, zakrpljenoj pa nevešto bruniranoj kacigi. Zatim im se obrati, kao da govori sa služinčadi:
- Ko ste vi i šta radite na lovištu Erla Otolfa? Sem toga, odakle ste došli? Kao da ste iz zemlje iznikli! Ako ste tu sagradili zemunicu, mom gospodaru Hakonu biće čast da očisti Otolfovu zemlju od šumskih skitnica. -
Un, ohrabrena Kjuovim prisustvom, spusti kapuljaču, zamahnu glavom da raspusti svoju bujnu plavu kosu pa gordo reče:
- Mi smo vilinska stvorenja, divlja i slobodna, ne priznajemo tvoje gospodare i njihovi nam posedi ništa ne znače, kao ni svi ostali zakoni ljudi. -- I mogao bi da obratiš pažnju na svoj ton kada nam se obraćaš, jer umemo mi i drugačije da razgovaramo -, podrža je Kju ledenim glasom.
- Neće meni, riteru Erla Hakona, nikakvi šumski trolovi naređivati kako da govorim, - uzviknu vitez ljutito pa ispusti prase iz desne ruke, kako bi mogao potegnuti mač.
Kju je za to vreme koncentraciju doveo do maksimuma. Prase poče da pada santimetar po santimetar u usporenom subjektivnom vremenu. On ga pažljivo nanišani i odape prvu strelu, vodeći računa o njenoj sporosti i presretanju. Odape još dve, pre nego što ono dotače zemlju. Za strelca njegovih kvaliteta, izuzetno lak zadatak, međutim, kod izazivanja psihičkog efekta, morao je da ide na siguran uspeh. U realnom vremenu, njegova brzina izgledala je fantastična. Tri strele probole su prase u padu. Riter je ostao ukočen od iznenađenja, gledajući unezvereno čas u vilenjaka, čas u izbodeno svinjče, ne verujući svojim očima. Onda se odjednom prenu i poče grozničavo razvezivati uzice koje su držale kacigu, privezanu za očice na pancir košulji, smatrajući da mu ona zaklanja vidik i daje krivu sliku sveta. Gledalući ga kako u žurbi izbodi tu operaciju, veoma komplikovanu, devojke i Kju prasnuše u smeh.
Konačno, konjanik zbaci kacigu i pogleda uplašenim očima prema vilin društvu na proplanku. Kju laganim pokretom namesti na tetivu crnu, lakovanu strelu, sjajnog vrha i vrlo opasnog izgleda. Ugledavši sigurnost i spokojstvo u vilenjakovim očima, vitez shvati, potpomognut prirodnim inkstiktom za opasnost, da bi ta strela prošla kroz njega i njegovu opremu, kao nož kroz puter.
- Ubij ga, - reče Un kratko - ubij ga za svaki slučaj. -
Frija, kojoj se mladić očito dopadao, usprotivi se, smatrajući da je bezopasan i da ga treba pustiti da ode.
Plavokosi riter, grgurave kose, čuvši da se vodi rasprava o njegovom životu, izgubi svu gordost i stade moliti da ga poštede:
- Moj narod poštuje vilenjake! - ulagivao se on - Samo smo u zadnje vreme malo zaboravili na vas. Sada ste prilično retki. Mnogi se pitaju dali zaista postojite, ili ste samo deo legendi. Vi ste prvi pripadnici starijeg naroda koje sam u životu sreo. -
Kju ga dobro odmeri. Video je kako mu se čelo znoji. Celo njegovo telo treslo se od sujevernog straha, koji su generacije ljudi, naročito onih koji su bili u neprijateljstvu sa vilinskim narodom, prenosili sa kolena na koleno. Kao mehur, raspukoše se u njegovoj svesti, sva hrišćanska učenja o nepostojanju vilenjaka i drugih paganskih demona. Konjanik je zaboravio da će biti kažnjen od svog svemoćnog Boga sa jugoistoka, ako poveruje u taj prokleti, začaran svet. Video je samo blisku smrt, koja ga je već dodirivala svojim hladnim prstima, i nakostrešenog viljenjaka sa svetlećim očima. Obamrlost mu se spusti na udove. Osećao se kao koza, licem u lice sa vukom.
Posle nekoliko trenutaka, koji su za mladog viteza bili dugih kao večnost, Kju spust luk i komandova mu kratko:
- Nestani! -
Riter potera koja takvom silinom da se činilo da će ga prevrnuti, u silnoj želji da pobegne iz zone domašaja vilenjačkih pogleda. Snažnim trzajima telom napred, uspeo je da poremeti ritam konjskih koraka, pa je način na koji je odmicao izgledao vrlo smešan. Izbodeno prase i riterova teška kaciga ostali su da leže na poprištu događaja. Frija ode po njih. Kada bi se zatvorili prorezi za oči, taj monolitni šlem bi mogao da posluži kao odličan lonac, ali ga oni nisu sada imali čime zaletovati. Možda kasnije. Sa prasetom su bili mnogo bolje sreće. Ono je, na svu sreću, bilo već pripremljeno, jer zbog moguće blizine ljudi, nisu mogli paliti vatru u noći, ni peći ga pošto bi to nadaleko raširilo predivan miris. Ona brzo pokupi njihov plen i sustiže svoje prijatelje, koji već krenuše dalje ubrzanim korakom. Kju stavi kacigu i prase na Torora, pa im, dok je hodajući čistio upotrebljene strele, predoči da nemaju nikakve šanse protiv onolike grupe i da je najbolje, da se što pre udalje sa ovog mesta. Dva i po sata docnije, u pozni sumrak, stigoše na obalu jednog jezerceta obraslog ševarom. Tu, pored tamne vode, na kojoj se počela ocrtavati svetlost prvih zvezda, pojedoše svoj bogat, ali hladan obrok i dopuniše ga pečurkama, koje je Kju čitav dan sakupljao u prolazu. Devojke se začudiše kako to da im nesnosni komarci ne dosađuju na takvom mestu, i ako zuje svuda oko njh. Vilenjak im reče da im je još jučer u čaj stavio začin koji tera sve insekte od njih, iako one taj miris uopšte ne osećaju.
- Ljudski i vilenjački znoj privlači te krvopije. Mi smo iskoristili svoje znanje da mu promenimo miris, tako da ih on sada tera. - podrobno im objasni Kju.
Un je bila ubeđena da je to magični napitak i bila je razočarana što ne može sama da ga napravi, po receptu. I Frija je bila razočarana, ali zato što jedna doza traje samo pet dana. Plavušin nazeb je prilično popustio. Još je samo osećala jezu od večernje hladnoće.
Vilenjak izvadi iz bisaga najglomazniji predmet koji se u njima nalazio. Veliku, nepromočivu vreću za spavanje punjenu perjem. Bila je izrađena od veoma čvrstog platna oslikanog istim lisnatim motivima kao i njihova odeća. Sa nje su visile dve uzdužne i ti poprečne trake od nekoliko puta prošivenog materijala.
Kju se uzvera na drvo i postavi je u krošnju kao ljuljašku pričvrstivši je na svih deset mesta. Skočivši na zemlju sa prilične visine, on se zagleda gore i posle nekoliko krugova oko stabla sa zadovoljstvom zaključi kako se uopšte ne primećuje. Potom naredi devojkama da se popnu, rekavši im da će biti savršeno bezbedne od zveri i eventualne noćne potere.
- Moj narod je umetnost spavanja na drveću razvio do savršenstva -ponosno izjavi vilenjak. Ova vreća može se postaviti na bezbroj načina, bilo da visi, ili je vezana za granu. Na njoj postoje, sada zavezani, otvori kroz koje se mogu provući ruke, za držanje luka u slučaju čeke ili duge zasede. Osim toga vrlo je topla i ima mnogo unutrašnjih i spoljnih džepova u koje se može smestiti bezbroj korisnih stvari, tako da ne žuljaju spavača. Ima čak posebne zakačke za mač, luk i tobolac. Zahvaljujući jednostavnom otvaranju i rukohvatima ušivenim u trake uvežban korisnik može u trenutku da iskoči iz nje. Kada idemo u ratne pohode, koristimo vreće koje imaju sloj neprobojnih vlakana zbog kojih su otpornije od vaših čuvenih kombinovanih verižnjača. To je verovatno najkorisnija stvar koju smo napravili da olakšamo sebi ovaj način života. Dovoljno je prostrana da vas primi obe, bez mnogo guranja. Izvolte, popnite se u nju. Žalim što je prilaz malo neudoban, ali to je zbog vaše sigurnosti. Noćas možemo očekivati neprilike, konjanici imaju nezgodan običaj da se vrlo brzo kreću.
Un i Frija se značajno pogledaše.Tamnokosa mu priđe i reče:
- Un i ja smo razgovarale dok si ti bio na drvetu. Mnogo si učinio za nas, a mi ti nismo ničim uzvratile. Predlažem da ti noćas spavaš gore i uživaš sa Un, a ja ću se negde već smestiti za večeras. Nije mi prvi put da noćim u šumi pod vedrim nebom. -
Kju je pogleda sa izrazom žaljenja na licu, i htede da joj podvikne zato što sebe gura stalno u drugi plan, ali odustade od toga i odgovori:
- Zar misliš da mi je ona stvar potpuno odnela prevagu nad mozgom? Šta ćemo da radimo ako noćas nabasa potera sa psima i otkrije naše drvo? Čak ni vilenjak ne može da ubije pedeset ljudi, kad ima samo dvadeset strela u tobolcu. Ja sad moram da čuvam stražu, kako bi ih odvukao na drugu stranu ako naiđu. Vas dve, ako vam je do igre, možete nastaviti tamo gde ste stale kad su vas onako grubo prekinuli na seniku. A sada se penjite na drvo, neću da ponavljam. Ne brinite se, obilaziću vas tokom noći. -
- Čula si! - reče Frija okrenuvši se prema Un, koja je stajala po malo razočarana. Onda se obrati opet Kjuu:
- Zar ti nikad ne spavaš? Ja sam na samom izmaku snaga. -
- Spavam onda kada hoću. - gordo izjavi vilenjak - jednom, za vreme nekog sukoba u zemlji istočnih Gota, sedam meseci nisam oka sklopio. -
Dočepavši Un, on je podiže da se dohvati prvih grana. Zatim uzdignu i Friju, koja je smatrala da joj pomoć nije potrebna. On je nežno liznu po obrazu i ona popusti. Pošto ih je dobro zašuškao u vreću i navukao im kapuljaču iznad glava, malo ih opipa zavlačeći ruku kroz otvor za držanje luka, što izazva kod devojaka smeh i ciku, više zbog duhovitog načina na koji je iskoristio njihov spetljani položaj, nego zbog stvarnog negodovanja. Potom odskoči od njih, i uhvativši se za jednu granu, koja se lagano spusti prema tlu doviknu im:
- Lepo se provedite. Kada dođemo u neke sigurnije krajeve, i ja ću da učestvujem. Postoje vreće dovoljno široke i za troje. -
Otpustivši granu on pade na tlo. Mogle su ga videti kako trči kroz visoku travu i pušta rasedlanog ždrepca da slobodno pase pored vode. Mada je nestao sa vidika Un je još neko vreme gledala za njim, a onda se pribi uz Friju i upita tiho:
- Šta misliš o vilenjaku i njegovim postupcima? -
- Mislim da je vrlo čudan, što i nije neka novost s obzirom da nije čovek. Mnogo se razlikuje od naših ljudi. Ponaša se kao neko veliko šumsko dete. Ali kad situacija postane ozbiljna, mudar je i proračunat kao da ima stotinu godina. On se ne bori srcem, kao naši ratnici. Više voli da izbegne sukob, nego da se ovenča slavom...Samo, strašno je to, što on to, čini mi se, radi iz sažaljenja. Za njega je sve igra, ali igra koju vrlo ozbiljno pleše.
U srcu je, kako mi se čini, veoma iskren i dobar prema nama. Međutim, moraš uzeti u obzir njegovo ogromno nepoverenje prema drugim ljudima. Tada postaje oprezan, a često i lukav, skoro preko granica našeg shvatanja. Smatram da nam ništa neće škoditi da postanemo kao on. - prošaputa Frija plavuši na uvo.
- A njegov odnos prema nama? Nikako ne razumem koju više voli? - zabrinuto će Un.
- Ne razumeš ti njega uopšte, i ako te manje bude voleo, biće to samo zato što ga opterećuješ sa tim glupostima. - odbrusi joj Frija.
- Nisam mislila da se otimam za njega, to smo sredile jednom zauvek. Međutim, kako to da nas je pusto da spavamo jedna s drugom? Gde mu je ljubomora ako nas zaista voli? - i dalje je filozofirala Un.
Iznervirana Uninim glupim pitanjem Frija planu:
- Spavaj bludna kćeri. Ne razbijaj svoju lepu glavu, stvarima koje su van tvoga sebičnog razuma. Ako ne možeš da shvatiš, da je nekome drago što ti uživaš, zato što te voli i bez neposredne fizičke koristi od tebe, ja to ne mogu da ti objasnim. Utuvi već jednom, on te voli drugačije od onih grubijana iz našeg sela! To ti je sve. -
Na Frijinu veliku žalost, njena prijateljica nije uopšte nameravala da odustane od rasprave:
- Slušaj, to što nije čovek uopšte ga ne opravdava da ne poštuje osnovne zakone prirode. I životinje su ljubomorne. Bogovi takođe. A kod Hrišćana onaj Lucifer... -
- Da,da... Lucifer. On se baš ponašao kako treba. Kako vešto izvrćeš činjenice mogla bi da napraviš karijeru kao hrišćanski propovednik. Šteta što su to samo muškarci. Ma ne, zakaluđeri se i počni da se baviš teorijom religije. I, onda jednog dana, Sveta Un zaštitnica ljubomore. Mole joj se prevareni muževi i ljubomorne supruge. - pokuša sad da bude otrovna, tamnokosa lepotica - I moji roditelji nisu bili ljubomorni, a bili su ljudi, kao ti i ja. -
- Tvoji roditelji su bili uvrnuti. - nabusito reče Un koja nije imala boljih argumenata.
Frija je bila suviše umorna za produžetak ove besplodne rasprave. Zato nije burno reagovala na ovu uvredu. Samo je rekla:
- Da, da, i vilenjaci su uvrnuti. Rade uvrnute stvari kao, spasavanje glupača sa lomače... -
Frija ne dovrši rečenicu jer se u neposrednoj blizini začu šuštanje lišća. Trenutak docnije na jednu deblju granu pored njih spusti se Kju, tiho i spretno kao mačka. On im reče da ne brinu jer, prokleti nasilnici u čeličnom pletivu sigurno nisu u ovom delu šume.
Zatim se zainteresova oko čega se vodi tako žučna rasprava, zato što su se njihovi srditi glasovi plašili životinje i na drugoj strani jezera. Uz to dranje, eventualnim goniocima ne bi trebalo mnogo da ih pronađu, čak i bez pasa.
- U šumi se mora biti tih, to vi, ljudska bića, nikada nećete naučiti. Pošto se, zbog drveća, u njoj ne vidi daleko, njeni stanovnici stalno osluškuju.To je ovde često pitanje života i smrti. Na primer, ako osluškujem, ja svojim sluhom mogu čuti teška kopita Hakonovih ubica i na pet kilometara. Ali ne i ako se vas dve derete kao pomahnitale. - prekorio ih je.
- Možda je stvar u tome što imamo tako male uši. - odgovori pomirljivo Un osećajući se kao dete koje je zatečeno u nekom nestašluku.
- I, zašto smo mi, vilenjaci, tako uvrnuti... - reče direktno vilenjak, nadajući se da je plavokosa lepotica shvatila koliko on ima dobar sluh.
Trenutak zamrznute tišine pretvori se u večnost. Na kraju, Un progovori glasom koji je delovao umorno:
- Kako to da niste uopšte ljubomorni? To se događa samo veoma uvrnutim i izopačenim ljudima, kao što su bili njeni roditelji. To nije prirodno! -