Gastronauti| Planeta| Putovanja

Trule ajkule zalivene "crnom smrću"

Milutin Milošević RSS / 06.12.2010. u 00:12

Ajkule01.jpg

Islandska kuhinja je najpre poznata po svežoj ribi i jagnjetini. U oba slučaja, kvalitet je više nego vrhunski. Najpre, vode oko ostrva su prepune razne ribe a ribolov je vekovima bio osnovno zanimanje divljih vikinga sa krajnjeg severozapada Evrope. Godinama pre ekonomske krize, kvote za ulovljenu ribu su bile osnovni kamen spoticanja ulaska Islanda u Evropsku Uniju. Ribari se i danas svakodnevno otiskuju na more, a obilan ulov garantuje da je riba koju će vam servirati malte ne doneta sa broda. Osim ako je ne želite dimljenu ili usoljenu, što je takodje dobra ideja. Sa druge strane, kako na Islandu nema divljih životinja (sem polarne lisice koja nije mnogo opasna), ovce slobodno pasu, i to po ceo dan i noć u toku letnjeg perioda zbog celodnevnog svetla. Kada se tome doda da su vazduh i hrana izuzetno čisti (OK, sem kada ostrvo malo zapraši poneki vulkan), jagnjetina je na glasu kao najbolja na svetu. No, nemojte se iznenaditi kad vidite da je jedno od uobičajenih jela u restoranima brze hrane pola jagnjeće glave. Kuhinja Islanda skriva još mnogo sličnih iznenadjenja. Kao i u nas, sve od životinje se koristi. Otuda i neki čudni specijaliteti koje vam predstavljam.

Hákarl

Na svakoj "međunarodnoj večeri" (običaj nas skauta da svako donese uzorke tradicionalne hrane i pića i propagandni materijal o svojoj zemlji, pa se gostimo i ćaskamo u opuštenoj atmosferi), svi bežimo od islandskog štanda. Kako i ne bi kada nas oni stalno poje nekom svojom džibrom i kljukaju komadima trulog mesa ajkule. Da, trulog!

Ajkula nema sistem za izlučivanje otrovnih materija iz tela (kao što to mnoge životinjske vrste čine znojenjem ili mokrenjem). Stoga je njihovo meso otrovno i nejestivo. No, kako ajkule imaju i preko 200 kilograma, šteta je baciti toliko mesa. Stoga su se, kroz vekove, Islanđani nekako dosetili da ako se ajkula zakopa u zemlju i počne da truli, meso se oslobodi štetnih materija i postaje jestivo! Tako je trula ajkulovina postala nacionalni specijalitet.

Ajkule od koji se pravi ovaj specijalitet duge su od 4 do 6 metara, i teške barem 100 kilograma. Nekada su lovljene u islandskim vodama, a danas se na ovu farmu dovoze sa Grenlanda, i to one koje su nesrećnim slučajem nastradale. Godišnje ih pristigne oko 100 komada.

Meso ajkula se seče u šnitove dužine oko pola metra, teške 3 do 5 kilograma, a zatim slaže u otvorene drvene sanduke pa tako zakopava u zemlju. Nekada su ajkule samo vertikalno, u komadu, spuštane u duboke rupe. Posle 4 do 6 nedelja meso počne da truli, čime se otrovne materije izgube. Ali zato smrdiiiiii.

Komadi mesa se kače i kućice nalik našim ambarima, gde se na vetru suše oko 3 meseca. Pri tome spolja dobiju zlatno žutu boju, a unutra ostanu beličasti - nešto kao dobar "karavan" sir. Ako se izuzme odvratan miris, meso je vrlo ukusno. Stavite štipaljku na nos i uživaćete!

Ajkule08.jpg

Farma i muzej ajkuljeg mesa Bjarnarhöfn nalazi se na severozapadu Islanda, udaljen nekih 120 kilometara od Rejkjavika a 20 od lučkog mesta Stykkishólmur iz koga kreću mnogi brodovi u obilazak Breida fjorda (Breiðafjörður) koji se nalazi na UNESCo-voj listi zaštićenih područja, kao i trajekti ka velikom poluostrvu do kojeg je zaobilazni zemljani put krivudav i dugačak. U muzeju možete saznati puno toga o grendlandskim ajkulama, njihovom životu i navikama, biologiji, ribarenju i pomorstvu ovog kraja. Napolju možete videti okačene komade ajkuljeg mesa na sušenju. Svakako, poslužiće vas mesom za probu, a najverovatnije ćete susresti i nekog od lokalnih kupaca koji su došli da nabave meso za trpezu. Muzej je otvoren cele godine, a ulaz staje 700 kruna (oko 4,6 evra). Ako vas kojim slučajem put nanese u ovu zagubinu, posetite onda i obližnju crkvicu. Simpatična je, a posebna zanimljivost je slika iznad oltara koju je nacrtao anonimni Holanđanin - domaćini pričaju da je to bio sam Rembrant.

Brennivin

Tradicionalno islandsko piće dobija se od mase krompira začinjene kimom. U lokalnom žargonu zovu ga varti dauði - crna smrt. Kad znate od čega je, i ne možete mnogo od njega da očekujete. Ja imam još polupopijenu polulitarku u svojoj zalihi koju su mi dali na nekoj akciji - niko da je popije. Ipak, Islandjani piju brenavin sa hakarlom. Zamislite tek tu kombinaciju!

 

Ostale "đakonije"

Slátur je nešto izmedju naših jagnjećih sarmica u maramici i krvavice, možda sličniji škotskom hagisu (što bi rekli: puding od krvi u džigerice). Svakako - ova reč znači klanje na islandskom.

Na stolu vam se, pogotovo u duboku zimu (kada valjda ponestane mesa), mogu naći i kuvana ovčja glava (sa sve lobanjom ili samo oguljeno meso) ili ovnovski testisi kiseljeni u surutki.

Na severu se love i jedu mali slatki pufini (puffin). Svako će reći da je greota jesti ovako lepu i simpatičnu životinju, ali se Islanđani brane da su i mali prasici slatki, te da je meso pufina takođe vrlo ukusno.

Na Islandu sam prvi i jedini put do sada jeo kitovinu (kako god da se to pravilno kaže). Oko ulova kitova na Islandu još uvek se lome koplja u stručnoj javnosti. Dok neki tvrde da se time opasno preti njihovom uništenju Islanđani hladnokrvno odgovaraju da oni to rade selektivno i u granicama dozvoljenog. U svakom slučaju, šnicla koju sam pojeo je, kao i mnogim drugima, bila iznenađenje. Bez obzira što bih na pitanje iz biologije hladnokrvno odgovorio da su kitovi sisari, očekivao sam "morski" ukus. Sasvim suprotno - meso je crveno, ima normalnu teksturu a ukus sličan džigerici. Ja sam, kao i obično, tražio da šnicla bude "kremirana", pa sam uživao dok se moj kolega borio sa žilavim i krvavim odreskom.

 

***

No, kao što na početku napisah, ima na Islandu vrlo ukusne hrane. Tradicionalnost se gradi oko potrebe da se hrana konzervira, kako bi se čuvala za hladne dane sa malo svetla. Meso se dimi, soli ili kiseli u surutki, tako da može da traje i po tri do četiri meseca. Riba se suši okačena na visokim drvenim konstrukcijama, soli i dimi.

Ajkule02.jpg

Najpre, ako sam već hvalio ribu, treba reći da su i ostali plodovi mora dobro spremljeni. U luci u Rejkjaviku, par stotina metara od kancelarije Premijera, nalazi se restoran sa odličnom čorbom od jastoga koju je Nju Jork Tajms hvalio kao najbolju te vrste na svetu. Odmah levo od njega je neka vrsta lokalnog paba koji kažu moji domaćini pravi najbolji hamburger u zemlji (a sa druge strane je restoran u kome sam jeo gorepomenutu kitovinu). Hamburger i hot dog su simboli dnevne hrane - navika koju su sobom doneli Amerikanci. Uopšte rečeno, svakodnevni obroci su potpuno amerikanizovani, od izbora jela do izgleda restorana u kojima se služe.

Ajkule07.jpg

Vrlo je popularan skir (skyr) - neka vrsta krem sira koju najradije služe u kasnu jesen sa svežim borovnicama. Kažu da ga prave još od 11. veka, od obranog mleka. Niskokaloričan je i pun je vitamina, a osim za ishranu koristi se i za lečenje opekotina od sunca. Naći ćete ga u svakoj prodavnici, kao i ražane palačinke (flatkaka) na koje Islanđani namažu puter i naređaju režnjeve dimljene ovčetine (hangikjöt), dimljeni losos (lax) koji opet vole da jedu na kuvanom raženom hlebu (rúgbrauð), marinirane haringe, rolovane kobasice, sušenu ribu (harðfiskur) ili jagnjeću paštetu.

Od slatkiša najpopularnije je dansko pecivo, koje je stiglo na ostrvo krajem 18. veka. Hrskavo je i obično posuto listićima bademai šećerom. Njege neretko zalivaju maltöl-om, pićem vrlo sličnim kvasu - posebno starija generacija. Kažu da kad je hladno odlično gasi žeđ i da ima odlično relaksirajuće svojstvo.

 

Pivo

He, he, kako da ne napišem nešto i o svom omiljenom napitku.

Pivo je bilo zabranjeno na Islandu sve do 1989. godine! Neverovatno. Skandinavci i severnjaci uopšte imaju samo pivo kao ozbiljno piće. U svakom slučaju, danas već na ostrvu radi nekoliko polaknih pivara koje prave svoja specifična piva. Kvalitet je u svakom slučaju dobar. Šta bi drugo očekivao kad znam da je za dobro pivo najvažnije da se pravi od dobre vode - a voda na Islandu je među najčistijima na svetu.

Meni je najviše pažnje izazvalo Lava pivo. Pio sam ga u Selfosu - naseobini u kojoj ga prave (nikako ne mogu da ovo mesto nazovem gradom); najbližem ovećem mestu povremeno aktivnom vulkanu Hekla (a i najbliže nacionalnom skautskom centru Islanda u kome smo logorovali). Iz pivare se vidi vulkan, pa onda i nije čudno što je pivo dobilo ovo ime. Čak je i na etiketi slika Hekle snimljena iz pivare, za vreme erupcije.

Lava je tamno, gusto, jako (9,4% alkohola) - mogu reći u pravom smislu reči gorštačko pivo, sa bogatom braon penom. U ukusu se oseća izvesna slatkoća, kao na čokoladu, kao i miris dima. Izvorno je bilo namenjeno tržištu u Švedskoj, ali se sada prodaje i u postojbini.

Atačmenti

Tagovi



Komentari (56)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

ecce-florian ecce-florian 00:33 06.12.2010

jeliceeeeeee

On ovo tebi uzinat
Milutin Milošević Milutin Milošević 00:37 06.12.2010

Re: jeliceeeeeee

Da znaš da nisam planirao da mi prvi tekst sa Islanda bude o hrani, ali kad sam video Jelicin tekst nisam mogao dodolim da se ne setim trule ajkulovine
ecce-florian ecce-florian 00:44 06.12.2010

Re: jeliceeeeeee

Najvolijem kad mi priču o tome gde su bili krenu od hrane ili od lokalne pijace.
Podsetio si me ( kako je stigla zima) na recept koji je za spravljanje sarme preuzeo podanik izvesne strane države. Počinjao je sa :
Poptipiš glavice kupusa u slanu vodu i ostaviš na toplom da se pokvare. Kada počne da smrdi .....
Milutin Milošević Milutin Milošević 00:49 06.12.2010

Re: jeliceeeeeee

lokalne pijace

... najbolje volem da obiđem. A više volem o piću nego o jelu.
Jukie Jukie 01:37 06.12.2010

Re: jeliceeeeeee

ecce-florian
Najvolijem kad mi priču o tome gde su bili krenu od hrane ili od lokalne pijace.Podsetio si me ( kako je stigla zima) na recept koji je za spravljanje sarme preuzeo podanik izvesne strane države. Počinjao je sa : Pop tipiš glavice kupusa u slanu vodu i ostaviš na toplom da se pokvare. Kada počne da smrdi .....

Nama je topisirević na fakultetu pričao kako se kod nas kiseli kupus pravi potpuno pogrešno, a trebalo bi da se ubaci kultura neke pažljivo odabrane bakterije koja bi se kupila u kesicama kao suvi kvasac, i da to lepo ukiseli kupus a ne da ceo Beograd u proleće smrdi na prosutu vodicu od istrulelog kupusa.

Ja inače volim sarmu od slatkog kupusa, i sve drugo od slatkog a ne kiselog kupusa.
maca22 maca22 12:10 06.12.2010

Re: jeliceeeeeee

Jel, uglavnom bi stigao sa predavanjima da zavrsi vodu i onda nestao. :)
Jukie Jukie 13:59 06.12.2010

Re: jeliceeeeeee

maca22
Jel, uglavnom bi stigao sa predavanjima da zavrsi vodu i onda nestao. :)

Da, a ti onda sedi i bubači sve one cikluse napamet... ja sam ih na kraju pevao (mantrao) da mi što duže ostanu u glavi...

A mislim da sam mu na ispitu izmislio alternativni put za dobijanje nečega a da on to nije primetio. (recimo da se u pet reakcija iz jedinjenja sa određenim sufiksom dobija jedinjenje sa drugim sufiksom preko određenog 3-step procesa sa enzimima sa određenim sufiksima, a da to samo kod te jedne reakcije nije bilo rečeno; doduše možda to i postoji ali nam namerno nije rekao da vidi ko koristi dodatnu literaturu)

Ali uzeo mi je tri godine života bukvalno a još nekoliko na ime stresa. Posle sam do kraja studija dobijao skoro same desetke jer mi je postavio standard kako treba da se spremi ispit da bi se položio (sem kod Nikole Tucića koji je bio ljubomoran na moje originalne odgovore na njegova pitanja, za koje i dalje držim da su tačni).
Jelica Greganović Jelica Greganović 13:57 07.12.2010

Re: jeliceeeeeee

jeliceeeeeee
On ovo tebi uzinat


Danima se ne usuđujem da pročitam ovaj blog, ali majmun u meni nije izdržao.
Dakle, reči nemam...
Prvo što me zanima je u kakvim to nesrećama nastradaju ajkule? Zadave se hranom?
Drugo, ja dovde osećam miomiris truleće ribe koja se suši na vetru, dakle crkla bih od toga...a i ostatak kuhinje bi me naterao da propasem.
Treće, najbolje što ja na Islandu vidim je - Deda Mraz. Ne znam kog je ukusa, ali u odnosu na ove crknute ribe, ne mož da bude gori.
Milutin Milošević Milutin Milošević 15:01 07.12.2010

Re: jeliceeeeeee

Najpre da se izvinem za kasne odgovore. Juče sam putovao, a danas mi je nešto blokirao program i od jutros nisam mogao da postavljam komentare. Srećom, prođe i to.

Danima se ne usuđujem da pročitam ovaj blog, ali majmun u meni nije izdržao.

Znao sam da ćeš pročitati. Nisam hteo da te provociram, mame mi. Samo me je tvoj blog podsetio na potrebu da konačno počnem da pišem o Islandu (bio sam prošle godine, nakupio toliko materijala - možda je i to problem: ne znam odakle da počnem).
Prvo što me zanima je u kakvim to nesrećama nastradaju ajkule?

Kažu da ih uglavnom stradaju u sudaru sa brodovima
zoja444 zoja444 00:57 06.12.2010

jelovnik

ove fotke bas i nisu iz nekog Kuvara, zar ne? malo su zastrasujuce po moj stomak, priznajem.

secam se nekog saveta, tipa "prve pomoci", prilicno kroz maglu, pa ce me neko mozda ispraviti, da u slucaju visednevnog nestanka struje tj. nekih vanrednih okolnosti, sirovo meso treba dobro osoliti i zakopati u zemlju, sto ce posluziti umesto frizidera. ne secam se koliko je dugo tako moglo da stoji. savet je ostao samo na nivou teorije.

a, sto se tice piva, ko namerava da uzgaja krastavce u basti, i ukoliko ih napadnu puzevi golaci, koji obozavaju da brste lisce krastavca, dovoljno je u tanjir pored sadnica usuti pivo. vino ignorisu. provereno.
Milutin Milošević Milutin Milošević 01:00 06.12.2010

Re: jelovnik

Sem pafina, branivina i piva, ostalo su moje fotografije Evo još jedne

zoja444 zoja444 01:07 06.12.2010

Re: jelovnik

joj, uzasa. kao "groblje riba". ovim ne dovodim u pitanje kvalitet fotografija, vec motiv, atmosferu... meni je zastrasujuce.
Jukie Jukie 01:43 06.12.2010

Re: jelovnik

zoja444
joj, uzasa. kao "groblje riba". ovim ne dovodim u pitanje kvalitet fotografija, vec motiv, atmosferu... meni je zastrasujuce.

Pa dobro, ova druga slika izgleda isto kao kada moja mama isprži komade šarana, pa se kožica preliva u bojama zlata
njam



btw postoje tri smajlija koja se gade i povraćaju a nijedan koji se oblizuje
libkonz libkonz 01:14 06.12.2010

Genijalno!

Ajkula nema sistem za izlučivanje otrovnih materija iz tela (kao što to mnoge životinjske vrste čine znojenjem ili mokrenjem). Stoga je njihovo meso otrovno i nejestivo. No, kako ajkule imaju i preko 200 kilograma, šteta je baciti toliko mesa. Stoga su se, kroz vekove, Islanđani nekako dosetili da ako se ajkula zakopa u zemlju i počne da truli, meso se oslobodi štetnih materija i postaje jestivo! Tako je trula ajkulovina postala nacionalni specijalitet.
maksa83 maksa83 01:42 06.12.2010

ajkula detox

Ajkula nema sistem za izlučivanje otrovnih materija iz tela (kao što to mnoge životinjske vrste čine znojenjem ili mokrenjem).

To je zbog toga što imaju (ajkule i raže) neki čudesan jednostavan a efektan imunosistem - jednu jedinu vrstu antitela širokog spektra kojim detoksifikuju skoro sve na šta naiđu bez da su tome prethodno bile izložene (za razliku od npr. nas koji to u nekoj slabijoj varijanti imamo dok smo deca, pa se posle specifična antitela razvijaju kako bivamo izloženi koječemu). Npr. imune su i na ubrizgane poznate karcinogene koje bi satrle sisara dok si rek'o keks. Imaju i neki unutrašnji organ od limfoidnog tkiva kome posle svog ovog vremena niko ne zna ni svrhu ni namenu, pretpostavlja se da ima neke veze sa stvaranjem krvnih ćelija ali zapravo niko pojma nema.

Stvarno čudesne životinje.
Jukie Jukie 01:53 06.12.2010

Tupik

A drugi naziv za morskog papagaja je navodno tupik. Množina ne znam koja je, da li tupiki ili tupici.

A evo šta o njima kaže Volt Dizni*:
*Plat, R. (1963): Svet prirode.
Prikazan prema seriji filmova Volta Diznija "Istinite priče iz prirode".
Preveli: Olivera i Radoslav Anđus.
Savremena škola, Beograd,
Mladinska Knjiga, Ljubljana,
Školska knjiga, Zagreb,
Prosvetno delo, Skopje,
Forum, Novi Sad.

(eto kad knjiga ima pet izdavača, teško ju je citirati)


Severni tupik pojavljuje se na arktičkoj pozornici tek pošto su druge ptice već izabrale i prisvojile obalske obronke i vetrovita ostrva. Tupik onda kopa rupe i osniva porodicu pod zemljom. Milija mu je tundra od stenovitih litica, naročito duž obale gde se ona otvara prema moru - zbog ribolova. Tupik je srodnik male njorke (alke) i golubastog gnjurca, mada se to nikad ne bi reklo. Tupikove jarke boje i odviše veliki trouglasti kljun čine ga smešnim poput klovna.



Duže citiranje izvora nego tekst
Milutin Milošević Milutin Milošević 08:04 06.12.2010

Re: Tupik

Severni tupik

Vidiš, tražio sam naš naziv (doduše na brzinu) ali ga nisam našao. Hvala za ovo.
nsarski nsarski 14:12 06.12.2010

Re: Tupik

Vidiš, tražio sam naš naziv (doduše na brzinu) ali ga nisam našao. Hvala za ovo.

Puffin, ili tupik, se lovi pomocu mreze koja je nalik mrezi za lov leptirova. Lovac se popne visoko na stenu gde puffini prelecu, i onda ih hvara u ovakvu mrezu koja ima dugacku drsku.



Tu je potrebna velika vestina - prvo, da ne padnes sa stene u zaru zamaha, a drugo, da ga ugrabis u letu.
Jukie Jukie 14:26 06.12.2010

Re: Tupik

nsarski
Vidiš, tražio sam naš naziv (doduše na brzinu) ali ga nisam našao. Hvala za ovo.Puffin, ili tupik, se lovi pomocu mreze koja je nalik mrezi za lov leptirova. Lovac se popne visoko na stenu gde puffini prelecu, i onda ih hvara u ovakvu mrezu koja ima dugacku drsku.Tu je potrebna velika vestina - prvo, da ne padnes sa stene u zaru zamaha, a drugo, da ga ugrabis u letu.

Ili pomoću ovih kučića koji imaju vrlo savitljive vratne pršljenove pa mogu da se zavuku između stena u tupikovoj rupi i ščepaju ga i izvuku ga napolje dok se otima, a da im se vrat ne slomi:

http://en.wikipedia.org/wiki/Norwegian_Lundehund

Milutin Milošević Milutin Milošević 21:59 06.12.2010

Re: Tupik

Ovi mali su mnogo neVRozni - lete kao ludi. Stvarno je potrebna određena veština sa tom mrežom.
Jelica Greganović Jelica Greganović 14:01 07.12.2010

Re: Tupik


Tu je potrebna velika vestina - prvo, da ne padnes sa stene u zaru zamaha

Učitelju, a možda je upravo finta u tome, ti pandrkneš sa stene, a dole te čeka ajkula spremna da i nastrada po cenu ručka i tako dolazimo do mat'rijala za trule sušene hajkule. U ovoj opciji najbolje prolazi 'tičica. Mnogo je smešna.
49 41 49 41 02:32 06.12.2010

Milutine

sad mi ogadi Ajkule.
Nedavno sam na brzaka na maslinovom ulju maznuo povecu ajkulinu sniclu.
Sa belom texturom, ima ih i sa crvenkastom; kao i kod Tuna, uostalom.

Davno sam, u nekom minhenskom restoranu jeo supu od repa ajkule.
Izbecio sam oci, kad su mi doneli zdelu; pomislio sam da su doneli splacine - ispirajuci, ne mnogo masne sudove.

Medjutim, ukus supe; mmm...
Milutin Milošević Milutin Milošević 08:05 06.12.2010

Re: Milutine

Zašto, bre, kolega. Ja napisah kod Jelice da sam takođe jeo odličnu šnicu od ajkuljeg mesa, a i ovde sam rekao da je ukus odličan
pnbb pnbb 17:32 06.12.2010

Re: Milutine

Zašto, bre, kolega

pa napisa li ti gore da je meso otrovno?
inace, kazu da je 90% onih bezimenih i bezoblicnih ribljih fileta po supermarketima od ajkulinog mesa..
Jukie Jukie 18:07 06.12.2010

Re: Milutine

pnbb
Zašto, bre, kolega
pa napisa li ti gore da je meso otrovno?
inace, kazu da je 90% onih bezimenih i bezoblicnih ribljih fileta po supermarketima od ajkulinog mesa..

Zato moja mama kupi živog šarana pa ga sama dovede u stanje šnicli. Onda znamo tačno šta ima unutra.
Nekad davno je par puta kupila tolstolobika i amura ali sam im dao nepovoljnu ocenu jer su imali ukus na vodu sa česme. Šaran ima ukus na šarana.
Jelica Greganović Jelica Greganović 14:02 07.12.2010

Re: Milutine

sad mi ogadi Ajkule

Tek sad?! A do sad su ti bile baš slatke?
Milutin Milošević Milutin Milošević 15:50 07.12.2010

Re: Milutine

pa napisa li ti gore da je meso otrovno?

Nije od svake ajkule
bocvena bocvena 08:58 06.12.2010

Buđave ajkule

i džibra, a za dezert krvavice...dok gledaš na vulkan! Uživancija!

Mene je 4krofnica navukla na islandsku muziku...pa da ozvučimo ovaj divni putopis...
Milutin Milošević Milutin Milošević 09:11 06.12.2010

Re: Buđave ajkule

Da znaš da sam ovako nešto slušao, samo instrumental.

Samo, ovo uopšte ne liči na Island. Ovo je snimano negde drugde
bocvena bocvena 09:56 06.12.2010

Re: Buđave ajkule

Da, ni meni ne liči na Island. Evo ga i onaj divni spot sa anđelima...
4krofnica 4krofnica 10:18 06.12.2010

Re: Buđave ajkule

ne liči na Island


ovo su po svemu sudeci parkovi u Holandiji.

a ovo vec jeste (i Sigur Rós)

mlekac mlekac 10:09 06.12.2010

Ja bi

da probam to njihovo pivo..
Mada, posle boce do dve verovatno bi jela sta god da stave pred mene
krkar krkar 10:11 06.12.2010

Crni Milutine!

Gde će ti duša!

Napišeš odličan tekst a propustiš jedan od glavnih specijaliteta - bakalar.

Milutin Milošević Milutin Milošević 11:48 06.12.2010

Re: Crni Milutine!

bakalar

To se možda lovi na Islandu, ali se najviše jede u Portugalu.

Inače, rekoše mi domaćini da najveći deo ulova ribe ide negde u Afriku, u neku od siromašnih zemalja.

Usput, evo kako izgleda ajkula u klipu Nešnal Džiografika

kakapo kakapo 10:36 06.12.2010

Kost i koža

Evo još malo neobičnih islandskih recepata. Odrana koža (sušenog) bakalara se ne baca, već se peče na otvorenoj vatri što je omekša, te se može jesti, i navodno je naročito dobra premazana buterom. Ne bacaju se ni riblje kosti, već se potapaju u sirće dok se gotovo ne raspadnu, a onda se čitava masa lagano kuva dok ne postane gusta kaša. Navodno su to radili i s ovčijim kostima ( izvor Mark Kurlansky, Cod, Penguin Books, 1997, str 251). Inače, čuo sam da su nekada na Islandu ubrzavali truljenje ajkulinog mesa tako što su mokrili po mestima gde je isto zakopano. Ali to je samo usmena tradicija, bez potvrde.
Milutin Milošević Milutin Milošević 10:52 06.12.2010

Re: Kost i koža

Svašta čovek može da izmisli kad ima neku potrebu.
Jelica Greganović Jelica Greganović 14:07 07.12.2010

Re: Kost i koža

Odrana koža (sušenog) bakalara se ne baca, već se peče na otvorenoj vatri što je omekša, te se može jesti, i navodno je naročito dobra premazana buterom.



Ne bacaju se ni riblje kosti, već se potapaju u sirće dok se gotovo ne raspadnu, a onda se čitava masa lagano kuva dok ne postane gusta kaša. Navodno su to radili i s ovčijim kostima



nekada na Islandu ubrzavali truljenje ajkulinog mesa tako što su mokrili po mestima gde je isto zakopano.



A što bre ne uvedu neki specijalitet tipa pohovani bataci od smešne 'tice, supa/čorbica od iste...? Od bakalarske kože bi im bolje bilo da naprave neke opanke il uzice, a ne da je jedu, užas jedan...
kakapo kakapo 19:04 07.12.2010

Re: Kost i koža

A što bre ne uvedu neki specijalitet tipa pohovani bataci od smešne 'tice, supa/čorbica od iste...? Od bakalarske kože bi im bolje bilo da naprave neke opanke il uzice, a ne da je jedu, užas jedan...

Štedljivi Vikinzi. Ništa ne bacaju! Ako te zanima, u istoj knjizi ima i jedan islandski recept za bakalarske škembiće punjene (bakalarskom) džigericom i žitaricama (zvuči kao riblji hagis). Može ti zatrebati ako uloviš bakalara u južnim morima (mada ga više nema ni u severnim, totalno je izlovljen).
Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 14:23 06.12.2010

trule ribe i stogodinja jaja

Imaju i drugi Skandinavci trule ribe. Recimo Surströmming koju jedu Finci i Svedjani. A evo sta ima da kaze Wikipedia o istoriji ovog specijaliteta:
"It is claimed that the dish originated from Swedish sailors in the 16th century. The story goes that they only had half the amount of salt needed to keep their fish fresh so it began to rot. The sailors came across some Finnish islanders, and decided to trick them by selling the rotten fish to them. The Finns bought it and the sailors went away. A year later the Swedish sailors returned to the island and the locals asked if they had more rotten fish. The sailors decided to try it themselves, liked it and made more."

Sto bi rekli Ameri if you can't lick 'em, join 'em. A oni koji ne vole trule ribe mozda im se vise svidi kinesko stogodisnje jaje ili Pidan. Probao jednom i vrlo dobra stvar.




nsarski nsarski 14:26 06.12.2010

Re: trule ribe i stogodinja jaja

Probao jednom i vrlo dobra stvar.

Savrsena - jedino sto ima mnoooogo holesterola!
Jukie Jukie 14:32 06.12.2010

Re: trule ribe i stogodinja jaja

Swedish sailors in the 16th century. The story goes that they only had half the amount of salt needed to keep their fish fresh so it began to rot.

Kako su bili nesnalažljivi...
vežeš kantu za kanap i baciš je preko palube i zahvatiš vode, ostaviš vodu da se osuši i eto ti soli. Po tom principu radi i solana.
kakapo kakapo 15:41 06.12.2010

Re: trule ribe i stogodinja jaja

Između kuvanog i trulog je tanana razlika. To je pokazao Klod Levi -Stros u svom čuvenom kulinarskom trouglu. Kuvanje je proces kojim se sirova hrana svodi na razlaganje, na stanje slično prirodnom truljenju, ali zahteva vodu i posudu, što su kulturni dodaci.
Kraja Kraja 01:57 07.12.2010

...zapravo...

...bar kad je u pitanju pomenuti Surströmming, to je neka vrsta fermentacije, ne bas truljenja i odvija se pod kontrolom...
...to je jedna od retkih konzervi koja je ispravna za upotrebu iako je naduvena, jedino je tesko podneti smrad koji pocne da "sisti" iz nje kod prvog uboda otvaracem...
...cuo sam od svedjana (posto sam junacki probao ribu sa dosta barenog krompira) da su njihovi stari ribu bukvalno "pustali" niz grlo i potom zalivali nekim alkoholnim picem...
Jelica Greganović Jelica Greganović 14:10 07.12.2010

Re: trule ribe i stogodinja jaja

vodu i posudu, što su kulturni dodaci


Voda i posude su korišćene još u praistoriji, mož u svačem da se kuva (u životinjskom želucu npr.), a bar vode u formi snega imaju onoliko.
Jukie Jukie 18:18 07.12.2010

Re: trule ribe i stogodinja jaja

Jelica Greganović
vodu i posudu, što su kulturni dodaciVoda i posude su korišćene još u praistoriji, mož u svačem da se kuva (u životinjskom želucu npr.), a bar vode u formi snega imaju onoliko.

Ali izgleda da su baš kasno provalili to za kuvanje, i da je otprilike onda i počela da prestaje praistorija a počinje istorija. Jer prvo su jeli divlju ovčetinu pečenu na užarenom kamenju, i začinjenu divljim belim lukom i divljim biberom; i pečenu divlju patku napunjenu divljim pirinčem i divljom piskavicom i divljim korijanderom; i kosti sa moždinom divljeg goveda; i divlje trešnje, i divlje narove.

E posle nekog vremena je ženi postalo dosadno da samo sedi i češlja kosu, pa je odlučila da pripitomi životinje. I onda su pripitomili sve životinje redom, prvo divljeg psa (Prvi Prijatelj), pa divljeg konja (Prvi Sluga) pa divlju kravu (Izvor Dobre Hrane), pa je onda mačka videla da u loncu kuvaju toplo belo mleko, pa je pristala da sedi pored vatre i lovi miševe i igra se sa bebom, sve dok je ova suviše jako ne povuče za rep, ali pre toga, i posle toga, i između toga, ona i dalje ostaje mačka koja ide sama, i sva su joj mesta jednaka.

Ili bar tako reče Radjard.
kakapo kakapo 19:12 07.12.2010

Re: trule ribe i stogodinja jaja

Voda i posude su korišćene još u praistoriji, mož u svačem da se kuva (u životinjskom želucu npr.), a bar vode u formi snega imaju onoliko.

Pa dabome i u posudama od kore drveta, vrućim kamenjem (koliko juče bilo na TV) i kako sve ne. Nego je kuvanje "kulturno" pošto je u pitanju namerna ljudska transformacija hrane, nasuprot prirodnom truljenju.
kakapo kakapo 19:34 07.12.2010

Re: trule ribe i stogodinja jaja

Ali izgleda da su baš kasno provalili to za kuvanje

Pa ne baš. Pre jedno 1. 500. 000 godina. Izgleda da je evolutivni napredak Homo erectusa imao veze sa kuvanom i pečenom hranom. O antropološkom značaju kuvane hrane u evoluciji čoveka pisao je Richard Wrangham.
A kad smo kod Radjarda i mačka se primila na kuvanu hranu, iako i dalje šeta sama i sva su joj mesta ista.

Ovde o Wranghamu: http://www.slate.com/id/2219162/
Jukie Jukie 21:06 07.12.2010

Re: trule ribe i stogodinja jaja

kakapo
Ali izgleda da su baš kasno provalili to za kuvanje

Pa ne baš. Pre jedno 1. 500. 000 godina. Izgleda da je evolutivni napredak Homo erectusa imao veze sa kuvanom i pečenom hranom. O antropološkom značaju kuvane hrane u evoluciji čoveka pisao je Richard Wrangham.

A kad smo kod Radjarda i mačka se primila na kuvanu hranu, iako i dalje šeta sama i sva su joj mesta ista. Ovde o Wranghamu: http://www.slate.com/id/2219162/


Hmm.. izgleda da "kuvanje" ima dva značenja: cooking i boiling. Mislio sam na boiling. Barenje.
Ali nismo najgori. Na ostrvu Pitkern "hajde da skuvamo nešto za ručak" se kaže "hajde da nešto umotamo u bananino lišće i zatrpamo u vruć pepeo".

Mačka je podeljena ličnost... sa jedne strane voli udobnost toplog doma a sa druge nezavisnost...

"U pećini je beba! Nova je i debela i rumena i mala, i žena je mnogo voli!"
"Je li? A šta ta beba voli?"
"Ona voli stvari koje su mekane i koje golicaju. Voli tople stvari da ih drži u naručju kad legne da spava. Voli da se sa njom igraju. Sve to ona voli."
"Aha," reče mačka. "Došlo je moje vreme."
kakapo kakapo 23:04 07.12.2010

Re: trule ribe i stogodinja jaja

Aha," reče mačka. "Došlo je moje vreme."

Svi oblici termičke obrade hrane, uključujući i barenje, najverovatnije prethode neolitu (izuzev mikorotalasne rerne). Međutim, u vezi s mačkom ste obojica u pravu (i Kipling i ti). Ona ima veze sa stalnim naseljima, neolitom i životom u kući. A moja bogata iskustva s mačkama me uveravaju da one nisu pripitomljene ni dan danas. I sigurno nisu odlučile da žive s nama zbog miševa u našim ambarima.
"But the wildest of all the wild animals was the Cat. He walked by himself and all places were alike to him."
49 41 49 41 17:27 06.12.2010

Vecita dilema

Legenda kaze, da kad je Grcka boginja Afrodita izasla iz mora; nije primetila da joj se znatizeljna ribica zaglavila izmedju nogu.
Opijena mediteranskim suncem, zaspala je na Afrodita Bay.

Zaglavljena ribica je; naravno, uginula na toplom suncu i usmrdela se.

Niko, jos uvek nije utvrdio; odakle potice, taj poznati "miris"?!?
Od, uginule zaglavljene ribice; ili su sve ribice, otada pocele da mirisu na Afroditin deo tela?
Jelica Greganović Jelica Greganović 14:11 07.12.2010

Re: Vecita dilema

Niko, jos uvek nije utvrdio; odakle potice, taj poznati "miris"?!?

Od nezapiranja.
A šta se muškarcima zaglavilo u slavini?
jedan.kub jedan.kub 22:30 06.12.2010

Čudni

su kulinarski običaji mnogih naroda. Zna se da su huni meso držali ispod sedla da omekša pre upotrebe. U Veneciji 70-tih su u mesari visile oderane mačke, samo glava je bila cela. Zamislite da pojedete kućnog ljubimca.
Jelica Greganović Jelica Greganović 14:13 07.12.2010

Re: Čudni

Zamislite da pojedete kućnog ljubimca.

Pa sad, sve zavisi od toga ko ti je kućni ljubimac...ja sam imala i prase, petla, ribice...onomad sam gledala, zaboravih o kojoj se zemlji radi, ali mislim da je neka u Južnoj Americi, njima je specijalitet - morsko prase...
nsarski nsarski 18:35 07.12.2010

Re: Čudni

mislim da je neka u Južnoj Americi, njima je specijalitet - morsko prase...

Ekvador. Jedu guinea pigs (mislim da se to kod nas zove zamorci). Vidi kako lepe zubice imaju:

Milutin Milošević Milutin Milošević 19:04 07.12.2010

Re: Čudni

Nema lepše ptice od prasice, zajebi ti ovo
jednatanja jednatanja 14:48 07.12.2010

Secirala

sam ajkulu tokom studentskih dana. Fantastično skrojena životinja. Anatomski se uočava prelaz ribe u sisara. Teško je ne verovati u evoluciju posle iskustva. A sad malo, neprevaziđene, unikatne Bjork:

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana