Umetnost šišanja

gost autor Voja Antonić

Postoje ljudi za koje se veruje da znaju sve čak i o osobama koje prvi put vide u životu. Ako platite dogovorenu tarifu, oni će vas "čitati kao otvorenu knjigu". Bićete zbunjeni, otići ćete impresionirani i ubrzo svima pričati o ovom čudesnom iskustvu. Jedino moguće objašnjenje biće da taj čovek poseduje moć vančulnog opažanja, jer šta bi drugo moglo da bude?
Nema sumnje da je to veština dostojna divljenja. Da li su ovi ljudi zaista vidoviti? Jer ako nisu, kojim se tehnikama služe da bi nas naveli da poverujemo u njihove natprirodne moći?

Jedan od načina "čitanja" klijenta je da manipulator (ovaj izraz pozajmljujem od industrije mađioničarske i iluzionističke zabave) uposli "špijune" koji će pre seanse doznati što više detalja o svakom klijentu. Evo dela ispovesti jednog saradnika poznatog beogradskog "belog maga", objavljenom u beogradskom "Glasu" od 22. jula 2000:

"Kada dođe klijent, mi mu uzmemo podatke objašnjavajući da je vidovnjak strašno zauzet. Zakažemo seansu za sedam ili deset dana. U međuvremenu ekipa odlazi na datu adresu i temeljno se raspituje o mušteriji. Neprimetno u jedan kraj dvorišta ili hodnika oni bace neki zamotuljak. Posle nedelju dana, kada klijent dođe na seansu, prorok ga zasenjuje ličnim podacima do kojih su došli njegovi ljudi na terenu. Onda vidovnjak gleda u pasulj i saopšti mušteriji da je na njegovu kuću i porodicu bačena crna magija. Odlaze do njegove kuće i prorok nalazi onaj zamotuljak. Tada se zakazuje ritual skidanja prokletstva. Sve se to debelo naplaćuje."

Ova tehnika, kada manipulator govori podatke koje je unapred doznao, poznata je kao "toplo čitanje". Osim toga, postoji i "hladno čitanje"; njime se služe manipulatori koji se umesto "špijuna" u poslu služe talentom, ali to nije lako objasniti prostom definicijom, jer je u igri čitav niz tehnika. Elokvencija u izražavanju je dobar preduslov, a tu su i ispravno tumačenje mimike lica i govora tela, sugestija, laskanje i uopštenost. Osim toga, od važnosti je i procena koju manipulator načini u prvom kontaktu sa klijentom - odeća i nakit, maniri, akcenat, mimika, reagovanje na provokacije i tako dalje. Da li je frizura klasična, moderna ili je kosa zapuštena? Da li se po širini odeće može zaključiti da je klijent nedavno izgubio ili dobio na težini? Nosi li burmu, jesu li mu nokti čisti? Da li je napet ili sedi opušteno? Predstaviću na kraju i najvažniju tehniku - lov na detalje, koja se obavlja kroz nenametljiv dijalog.

Manipulator uglavnom govoriti uopštene stvari i posmatra klijenta. U zavisnosti od njegove reakcije on će se u razgovoru primicati sve konkretnijim temama, pri čemu će koristiti fraze koje liče na konstatacije a ustvari su prerušena pitanja. Svaki put kad dobije odgovor, koga klijent često daje a da toga nije ni svestan, vidovnjak će to iskoristiti da se približi temi koja će biti najpovoljnija za podmetanje teze o vidovitosti. Džejms Rendi (James Randi) navodi primer iz TV emisije "48 časova" (48 Hours) u kojoj je proslavljeni vidovnjak Van Praagh čitavih 60 minuta pogađao detalje dobrovoljcima iz publike. Pažljivim pregledom video - snimka, Rendi je izbrojao 260 pitanja koja je vidovnjak postavio svojim klijentima i samo 2 tvrdnje (obe pogrešne).

Evo primera kako je teklo to "pogađanje":
Van Praagh: Da li je vaš muž dugo patio u bolnici, ili je brzo umro?
Dobrovoljac iz publike (udovica): Oh, umro je skoro trenutno!
Van Praagh: Da, jer mi je rekao: "Nisam patio. Bio sam pošteđen bola."

Čak i kad ne dobije verbalni odgovor, vidovnjak neće insistirati na njemu nego će posmatrati ono što se u psihologiji zove ideomotorni efekat a u narodu govor tela: nesvesno trzanje i skretanje pogleda pri diskretnim provokacijama u razgovoru. Ovu tehniku, inače, rado koriste i hiromanti (čitači dlana), jer dok u svojoj ruci drže klijentovu šaku, ona im svojim jedva primetnim pokretima odaje reakciju na tok razgovora.

Dobar vidovnjak u isto vreme je i pažljiv slušalac. On će dozvoliti klijentu da govori onoliko koliko želi; zapravo, manipulator će biti najuspešniji ako klijent pretvori seansu u "otvaranje duše" i počne da se jada za sve što mu leži na srcu. Vidovnjak će mu potom vratiti sve informacije ali u izmenjenoj formi, taman koliko je potrebno da se one proglase za rezultat njegove vidovitosti. Ovo je vrlo verovatan razvoj događaja jer veliki broj klijenata dolazi zato što već ima neki lični ili porodični problem - pre svega zdravstvene, materijalne ili ljubavne prirode, što će manipulator lako videti već naprvi pogled, služeći se tehnikama koje sam pomenuo. Hiromant (čitač dlana) klijentu će, recimo, postaviti naizgled formalno pitanje od koje linije na dlanu da počne, od linije srca, zdravlja ili novca i čim dobije odgovor biće mu jasno zašto je došao i šta želi da čuje.

Od velike je koristi i to što klijent već dolazi sa željom da bude impresioniran, da ne kažem prevaren; on je spreman da ovoj seansi prida veće značenje nego što ga ona realno ima. Želja da se doživi čudesno iskustvo jeste pokretačka energija seanse i vidovnjak zna da će ta želja kod klijenta pružiti posebno značenje svemu što on kaže, bez obzira koliko je to neobično ili besmisleno.

Ako ne odmah, onda će kasnije klijent analizirati te reči i pronalaziti im skriveni smisao i opravdanje ("Aha! Rekao mi je da će mi krug doći glave a ja sam upravo udario glavom u bojler, koji je okrugao!"). Ovo je, inače, standardna logička pogreška koja se zove POST HOC zabluda.

Talenat o kome govorim podrazumeva i osećaj za ljudsku psihologiju, koji će mu reći da su ljudi u osnovi egoistični i samoljubivi, i da ih samo socijalna maska koju nose sputava da ovu svoju prirodu pokazuju na svakom koraku. Dobro odmerena količina laskanja pomoći će manipulatoru da ostavi utisak da je već na početku "pročitao" klijenta.

Takođe je od važnosti i selektivnost ljudske memorije, jer će svaki klijent rado zanemariti sve promašaje i greške koje manipulator načini a sećati se samo pogodaka, i to utoliko bolje i sa više detalja ukoliko je taj pogodak bio uspešniji.

Na kraju će prilikom prenošenja svog iskustva drugima (potencijalnim novim klijentima) uvek malo "doterati" stvar, malo zbog toga što će u društvu uvek ciljati na to da impresionira slušaoce, a malo i zato što mu je lepše kad i sam veruje u to da je iskustvo bilo izuzetno. Nije bez značaja ni to što se zna da je on za tu seansu dobro platio - a nikad nije poželjno prikazati se naivnim i prevarenim, kao što i u prepričavanju ljubavnih avantura akteri uvek prećutkuju promašaje i uvećavaju ili izmišljaju uspehe.

Pogrešno je uverenje da žrtve manipulatora mogu da budu samo lakoverne i sugestibilne osobe. Naprotiv, klijent mora da razmišlja logično da bi povezao stvari onako kako to manipulator želi. Čak i okoreli skeptici lako mogu da "padnu" na trikove - ne samo kad se razgovor vodi o fluidnim i neodređenim stvarima, nego i kad je tema konkretna i nedvosmislena.

Šlag na torti: kako uloviti detalje

Ovo je posebna majstorija, ali je nezaobilazna kod svih vidovnjaka jer bi bez nje seansa dosta izgubila na uverljivosti. Postupak je takav da se dinamikom dijaloga sagovornik stalno "intervjuiše" na način koji je za njega neprimetan, tako što manipulator kaže jedan uopšten detalj (ali ne u formi pitanja), na koji klijent daje konkretan odgovor. Manipulator priča mnogo neodređenih ali sugestivnih stvari, a klijent kaže tek po neku (često veoma važnu) reč, pa ostaje utisak da je vidovnjak "sve pogodio". Pri tom su od pomoći i razne fraze i poštapalice koje ne znače ništa, ali ih manipulator uvek ima na pretek u svom arsenalu, jer mu one daju mogućnost da vodi glavnu reč, da diktira tempo razgovora i da mu ostane dovoljno vremena da formuliše sledeću misao. Primer za ovo je naš poznati vidovnjak Trgovčević kome u televizijskim kontakt- emisijama svaka treća ili četvrta rečenica glasi "Da li me čujete?"

Najbolje je ako razgovor započne što neodređenije, tako da dozvoli klijentu da sam odabere temu, uz istovremeni utisak da je "pogađanje" već počelo. Recimo: "Osećam da je neki od predmeta u ovoj sobi pokrenuo nešto važno u vama". Ovo nije pitanje, ali će klijent ipak požuriti da sam kaže šta je to (a nešto bi moralo biti, zar ne?) i često se neće ni sećati da je išta rekao, tim pre što je na početku seanse obično zbunjen i pomalo uplašen. A ako se baš ukaže potreba, može se ista rečenica posmatrati i na drugi način - nije rečeno da je baš u tom trenutku pokrenuo, moglo je to da se dogodi i u prošlosti.

Ili, razgovor može da započne time što će manipulator reći da ima osećaj da se nešto dogodilo polovinom prošle godine (što može da bude sredina, ali i prva ili druga polovina), na šta klijent odgovara pozitivno ili negativno, ali je manipulator spreman na svaku varijantu. Godina je duga i u njoj se događa mnogo važnih i nevažnih stvari; na primer, klijent je rekao da je prošle godine imao saobraćajnu nesreću, a manipulator odgovara: "Da, sasvim jasno vidim. Užasno, užasno", ili bilo šta što ostavlja lažan utisak da je njegovo pominjanje prošle godine imalo sasvim precizan povod.

A pošto treba samo pričati i pričati, on će onda reći: "Ali grešite što krivite sebe za nesreću; ne vidim tu ni mrvicu vaše krivice". Ako situacija krene neželjenim tokom, recimo klijent odgovori da on uopšte nije vozio kola nego njegov brat, teza o krivici klijenta je već izgovorena i ona se mora po svaku cenu podržati: "Vidim ja to sasvim dobro, ali setite se šta ste pričali pre nesreće".
To je već lep teren za dobijanje poena - mora biti da su nešto pričali, ma kako dugo pre događaja, a to je moglo ili da uznemiri vozača ili da mu odvuče pažnju, a ako ne, onda će se već naći način da se nesrećnom klijentu oteža savest, samo da se podrži teza o vidovitosti.

Čak i ako je klijent uporan pri stavu da ništa nisu razgovarali, manipulator će reći da nešto snažno oseća, nešto što je potisnuto duboko u srcu - pa ljudi u šoku zaboravljaju šta se događalo neposredno pre nesreće, zar ne? Ali najvažnije je neprestano pričati, jer se samo tako ostavlja utisak:

"Da, jasno vidim da ste to potisli u sećanju, nešto vam ne dozvoljava da to izađe napolje iz vas. Nešto bolno. Nešto u glavi... (lov: možda je povredio glavu u nesreći, ili u glavi čuva sećanje na nešto što ima veze sa nesrećom?) ili u ruci... (reaguje li na ruku? Možda je držao nešto u ruci u trenutku nesreće? Ili su postojala neka nerešena materijalna pitanja sa bratom?) osećam da je sad u srcu" (lov se nastavlja: srce je tradicionalni centar emocija). Ako sve ovo i ne pruži rezultate, što je malo verovatno, manipulator može da ostane pri stavu da je nešto "video", ali da je klijent to potisnuo duboko u podsvest. Ipak, ja ovde dajem primer najnepovoljnijeg slučaja, a skoro je sigurno da će klijent sarađivati i da će se pronaći nešto. A onda će manipulator reći: "Da, sad vidim sasvim jasno. Naravno, zašto mi niste sami to rekli? Pa znate da od mene ne možete ništa da sakrijete!"

Klijent će, naravno, biti toliko zbunjen da neće ni biti svestan toga da mu, zapravo, jeste sam rekao! Zato će kasnije svima pričati kako je manipulator sve pogodio - video je više čak i od njega samog. Verovatno je da će iz priče ispustiti detalje koji precizno opisuju šta je ko rekao, uostalom, ko bi se toga i sećao? Najvažnije je da je teza o vidovitosti dokazana - kako bi inače sve to znao? I za nesreću, i da je brat vozio, pa čak i šta su pričali pre nesreće!

Li Erl (Lee Earle) je podelio vidovnjake na one sa otvorenim i one sa zatvorenim očima. Prvi su svesni tehnika i psiholoških mehanizama koje koriste u manipulisanju svojim klijentima, a drugi ih koriste nesvesno. Obe kategorije su uverene da zaista poseduju natprirodne moći. Ovo je važan preduslov, jer su poverenje i sigurnost koje osećaju i šire oko sebe neophodni za uspeh. Dobar vidovnjak u svakom trenutku je dominantan i siguran u sebe, a poželjno je čak da bude prepotentan i spreman da ignoriše svačije mišljenje i stav, osim svog. Ovakva agresivnost pružiće mu mogućnost da se odbrani od svog najvećeg neprijatelja, sumnje. Zato uspešni vidovnjaci nastupaju sa stavom: "Ja znam da mogu da pročitam tvoj karakter i tvoju sudbinu, a ti ako hoćeš veruj, a ako nećeš to je tvoj problem".

Treba reći da je ovakva manipulacija razgovorom prava umetnost i pogrešno je uverenje da bi to mogao svako da izvede. U rukama talentovanog "vidovnjaka" sve nabrojane tehnike, ma kako jednostavne bile, mogu da ostvare zastrašujući efekat. Isto tako bismo mogli reći da je jednostavan i slikarski pribor (četkica i boje), pa će ipak u rukama umetnika on pred našim očima stvoriti delo vredno divljenja. Sve je stvar talenta.