Od Tihuane do Tetka Ane

Dilajla“ Toma Džonsa prodata u 1000 primeraka.

Prvo muzičko takmičenje električnih ansambala

mariopan

Dobrodošli u naš grad

Srđan Mitrović

eh, eh, nije me banovao, malo skitam po kisnim zrenjaninskim ulicama...

nikad nije kasno.

Jelica Greganović

gde si ti!?
Lepo je ponovo te čitati i tvoju gošću
A kad smo kod

džuboks-aparat Wurlitzer

odvedemo mi pre par godina našeg kuma, Vojvođanina, koji nam je došao u posetu, na ekskurziju sa ciljem pokazivanja turbo-slovenačke sredine, hrane i pejsaža, dakle u - Logarsku dolinu.
Posle celog dana cunjanja, kojom prilikom je ubogi kum ravničar dobio napad klaustrofobije u dolinici stisnutoj međ' dvohiljademetarskim Alpima, odvedemo ga mi na povratku na večeru. Naravno u moju omiljenu kafanu u bestragiji, na ulazu u klisuru koja vodi u/iz Logarske doline. Tamošnja baba kuva kao zmaj, a kao kafana je u porodičnoj joj kući.
Uđemo mi iz ledenog, mrklog mraka u pomenutu kafanu u zabiti i naš kum primeti ono što mi godinama nismo ni opazili - uz zid stoji Wurlizer, džu-boks...ostali smo do sitnih noćnih sati, pridružila nam se i baba koja nas je prethodno nahranila za medalju, i pričala nam priče o tom Wurlitzeru...ona ga je kupila, preko granice prenela, volela, mazila, pazila...bio je u tom kraju godinama jedina kulturno-umetnička zabava i doživljaj. Oko njega su se tukli, smuvavali, razvodili...nudili joj razni da ga kupe, i ovih godina poslednjih, ali baba ga ni za koje pare ne da, sahraniće je u njemu.

kad saznam, javljam

deset_slukom

jedan glupi papirić, koji je dokaz da sve treba čuvati, jer jednom može da bude korisno.

jedan glupi papirić, koji je dokaz da sve treba čuvati, jer jednom može da bude korisno.

deset_slukom

Ja se Tihuane i igranki iz bašte doma JNA sećam iz perspektive pubertetlije, koji kroz metalnu ogradu posmatra odrasle kako rade stvari koje rade odrasli.

U Zrenjaninu sam stigao da odslušam Searcherse ('67.), a onda smo otišli u veći grad. Ali se ispostavilo da je Zrenjanin bio rokerskiji.

Evo jednog sećanja. Već od '65. smo imali magnetofon "Terta 922" mađarske proizvodne, kupljen u gorepomenutoj knjižari. Jednog dana se na radiju pojavila pesma "The Last Time". Nije mogla da prođe neulovljena. Prošlo je možda dva minuta od završetka pesme, kad, eto ti Mileta od preko puta: "Jel ste snimili?" Pa smo je pustili da svira. Na kraju, pada komanda "vraćaj!". Pa onda opet, pa ponovo... Verovatno se taj deo trake mnogo izlizao tog dana. Bila je to prva "prava" pesma od Stonsa, pojavila se pre "Zadovoljštine". Mile je kasnije dobio nadimak "Džeger", i pevao je u nekom od sastava koji će naći svoje mesto na ovoj izložbi.

deset_slukom

jedan glupi papirić, koji je dokaz da sve treba čuvati, jer jednom može da bude korisno.

BebaOdLonchara

samo u prolazu da zakačim nešto što sam slušala na jednoj kaseti dok je bilo u demo verziji negde početkom 90tih, i kada je bek vokale pevala katarina.

(jes da nije iz perioda o kojem govoriš ali ne mogu da odolim, a tekst čitam sutra dok čekam voz u budimpešti :)

i tebi i srđanu

licumurka

a za autorku

“Filmski režiser Makavejev, nagovorio je, možda i platio, grupu mladića I devojaka da na Gitarijadi dočaraju naročitu atmosferu ekstazu i trans.
U tu svrhu, govorilo se, pozajmio im rekvizite, čegrtaljke, pištaljke ,perike, lente, kape, transparente.
Zbog toga je sve ispalo tako. Inače, publika bi kao i obično mirno slušala ljubimce električare.
Možda bi eventualno samo cupkala nogama u ritmu.”

Unfuckable

“Filmski režiser Makavejev, nagovorio je, možda i platio, grupu mladića I devojaka da na Gitarijadi dočaraju naročitu atmosferu ekstazu i trans.
U tu svrhu, govorilo se, pozajmio im rekvizite, čegrtaljke, pištaljke ,perike, lente, kape, transparente.
Zbog toga je sve ispalo tako. Inače, publika bi kao i obično mirno slušala ljubimce električare.
Možda bi eventualno samo cupkala nogama u ritmu.”

taj,taj... - za njega mi je moj Stari rekao da je "previše gluposti radio da bi se domogao žena"

trener92

Znam ga! On je najveći bludnik grada Čikaga!

trener92

ili Džambo Džet, (sada više nisam siguran), ali se sećam da sam ih gledao i slušao kao klinac, mislim da je to bilo sredinom sedamdesetih.
Bravo za ovu izložbu , sve čestitke.

“Ima skoro tri godine od kako pokušavamo da ubedimo drugaricu poslovođu knjižare Kultura da ovde u centru grada ima inače suvišne, ali nažalost i neizbežne buke, pa nije potrebno da zvučnik knjižare Kultura nadjačava tu buku. Da stvar bude još gora, ta njihova muzika u našoj zgradi se čuje kao lelek, zapomaganje i kuknjava iz podzemlja...“

,
čiitajući tekst , podsetio sam se malo, koliko je bilo teško u početku,u sličnom stilu (kao i ovo što sam kopirao) ,pa se između ostalog na važnim mestima , raspravljalo i postavljala ovakva pitanja ( na primer

“Da li bit muzika zatupljuje? Je li ona izraz dekadencije ovog atomskog veka I pomodno kaskanje za jednom trenutnom ludošću u svetu? Zar omladina odgajena u sasvim drugom duhu I okolnostima može da je prihvati?”

kao i Đorđu Vojnoviću (1949-2008), novinaru „Džuboksa“ koji je bio njen protagonista i promoter.

pa nastavlja ovako;

“Znam da će mi mnogi prigovoriti kako sve to, što donosi jedan takav “Džuboks” nije štetno,da omladina danas voli muziku električnih gitara i ima svoje ljubimce.
Meni se međutim čini das u ti i takvi ljubimci suviše nedostojni omladine jedne socijalističke zemlje i da takva razonoda šteti nametanjem svoje predominacije pa I isključivosti.
Jer, ne zavaravajte se drugovi : gubljenje dugih sati, pa i dana slušanja (ili barem razmišljanja osvemu tome) takve zabavne muzike odvodi omladinu u sfere koje su sve prije samo ne konstruktivne u jednom lično i društveno korisnom smislu.
I umjesto da odučavamo omladinu da “obožava “ Beatlese ili Đorđa Marjanovića , umjesto da je upućujemo , da njihovo muziciranje prima isključivo kao trenutnu razonodu, a da se sadržajno okupira trajnijim vrednotama, mi tu istu našu omladinu izdašno stimuluramo na nerad, ili barem na duhovno angažiranje krajnjim bezvrijednostima, i još k tome, na to je upućujemo I tako odgovornim I moćnim medijima kao što su štampa ili televizija.
Pa nam dođe još i taj “Džuboks” …”
Reakcija komentatora, novinarskog lista “na liniji “ povodom izlaska “Džuboks magazina” 3.5.1966.godine

P

rvo muzičko takmičenje električnih ansambala u Zrenjaninu ,,,, Bilo je to nekoliko meseci pre prve beogradske gitarijade na Sajmištu, januara naredne godine.

A o samoj gitarijadi , zanimljivo je i ovo:

“cirkusijada, kolektivno histerisanje, prohodala majmunčad šimpanza, bezumno urlanje, rzanje konja, peva ko da poziva slonove na parenje, jedu živo meso, džungla koja se probudila, podsećaju na pretke koji su ostali na granama, revija majmunijada, besomučno kao da igraju oko kazana u kome kuvaju živog čoveka, vrište, njište, lajanje , groktanje, zoološki vrt,nedostaje im snaga koja je ljudsku vrstu uzdigla na dve noge.”
Reakcije u u novinama( najžeće u Politici)

edit: Razmišljam nešto, šta bi se pisalo na blogovima, da ih je bilo u to vreme

Bilo je i još žešćih (i "učenijih"

“Ako pojave s gitarijadom treba tumačiti, makar i kao privremenu težnju za vraćanjem u ranije stupnjeve razvoja, to ne znači da nam je zabranjeno da tim težnjama damo ootpora ,kao što suzbijamo i druge praiskonske težnje.
Sasvim je izlišno dokazivati da s u pojave “Bitlsa” i njihovih ekshibicija uvezene sa Zapada.
Neokolišeno rečeno: one su ne samo uvezeni proizvod Zapada nego predstavljaju dekadentan, ružan, bezvrednostan i štetan proizvod, za čiji se uvoz ne smeju tražiti ni velika ni mala vrata.
Sve veći broj naših omladinaca podaje se do mile volje inostranim nastranostima.

Onaj ko je prisustvovao gitarijadama organizovanim, na žalost, od onih koji bi morali da obebede omladini drugi, zdravi vid razonode i zabave , mora da prizna da s u te priredbe bile, bezmalo, verna kopija takvih priredbi i u nekim drugim zemljama. Hiljade mladih ludovalo je punih deset sati bez prestanka uz jednoličnu muziku čuvenih Bitlsa klimajući neumorno glavama, zabacujući svojim dugim kosama, uvijajući besomučno svoja tela, kršeći i preplićući svoje noge, vrišteći i padajući u zanos, koji je prelazio i na gledaoce, kao kolektivna histerija, sve u znaku je-je simfonije!
Poklonici takvog dekadentnog ludovanja brane se da im niko ne može zabraniti da se zabavljaju kako oni žele.
Ali oni zaboravljaju da ne mogu zabraniti da ih drugi kritikuju što za igru nisu izabrali npr. naše KOKONJEŠTE!”
”Naši domaći Bitlsi” pisao - dr.Aleksandar Kostić , NIN

Zna se i krivac!

“Filmski režiser Makavejev, nagovorio je, možda i platio, grupu mladića I devojaka da na Gitarijadi dočaraju naročitu atmosferu ekstazu i trans.
U tu svrhu, govorilo se, pozajmio im rekvizite, čegrtaljke, pištaljke ,perike, lente, kape, transparente.
Zbog toga je sve ispalo tako. Inače, publika bi kao i obično mirno slušala ljubimce električare.
Možda bi eventualno samo cupkala nogama u ritmu.”

Ilustrovana Politika

Malo sam skrenuo s teme, ali mislim da nije na odmet podsetiti se ,kakva je klima bila u društvu , koliki je bio pritisak , posebno na "električarima",koji su trebali da izguraju celu priču,ne samo kao pioniri r&r, u kome smo svi mogli da se pronađemo, nego koliko je značajno, što smo u svemu tome bili zajedno , neko na početku, neko kasnije, , kao što kaže Peca Popović

Bilo je puno muzičara u svakom gradu, nekoliko novina i počele su da se osnivaju prve ”naše” radio emisije. Mi smo se družili sa autorima muzike, isto koliko i sa voditeljima programa ili drugim novinarima. Danas takvih stvari, jednostavno, nema.

(autor ovog komentara priznaje da je : dekadentni poklonik ludovanja, čupao zulufe ,klimao neumorno glavom,zabacivao dugu kosu , vrišteći, pevajući padao u trans i zanos,uz konzumiranje dekadentnog prizvoda sa Zapada)

Nemam adekvatnu pesmu , pa neka idu Siluete

prskalica

hvala couch na ovim odlicnim izvodima
inace, ime grupi "dzambo dzet" je dao cuveni zagrebacki gitarista zelimir kovacevic pes ("mladi", "delfini", "zlatni akordi" koji je napisao i istoimenu pesmu i jedno vreme svirao sa njima. pokusala sam nekako da dodjem do g. kovacevica kako bismo mu poslali pozivnicu za izlozbu, ali nisam uspela. pokusala sam i preko prijatelja muzicara u hrvatskoj, cak i preko bruna langera, kontajuci to je ta generacija, ali bez uspeha. ako neko zna neki kontakt ili nacin da g. kovacevica obavestimo o izlozbi, bicu zahvalna

trener92

prskalica

hvala couch na ovim odlicnim izvodima
inace, ime grupi "dzambo dzet" je dao cuveni zagrebacki gitarista zelimir kovacevic pes ("mladi", "delfini", "zlatni akordi" koji je napisao i istoimenu pesmu i jedno vreme svirao sa njima. pokusala sam nekako da dodjem do g. kovacevica kako bismo mu poslali pozivnicu za izlozbu, ali nisam uspela. pokusala sam i preko prijatelja muzicara u hrvatskoj, cak i preko bruna langera, kontajuci to je ta generacija, ali bez uspeha. ako neko zna neki kontakt ili nacin da g. kovacevica obavestimo o izlozbi, bicu zahvalna

Kao što sam i napisao, da malo približimo to vreme,atmosferu , prve korake r&r kod nas , uglavnom sam slušao od starijih o tome, ikasnije čitao,
A za ovo nisam znao ,da je Pes dao ime grupi, gledao sam ih nekoliko puta u mestima , pored Zrenjanina gde su imali tezge.

Ne znam da li je kasno , , ali možda da pokušaš preko njih

Koncertni ured Varaždin

pronašao sam ovaj link

pa sve do velikih nastupa „Srčersa“ 1967.

Danas, matori i pobeđeni, znamo: večni su samo snovi iz soba detinjstva.“

Bili Piton

Bili Piton

Hehehe :)))))))

Zrenjanin je imao jedan odličan 80's bend - zvali su se Lila Diva, nekakav sofisticiran arthouse synth pop, i dan danas imam par njihovih demo snimaka na nekim kasetama negde.