Tripujem ja tako

Da državni aparat treba da bude manji i jeftiniji, treba. To se slažu i oni koji su na vlasti i oni koji bi da ih zamene. Jedni zbog toga najavljuju rekonstrukciju vlade dok drugi pričaju o smanjenju broja mesta u parlamentu. Po svoj prilici, rekonstrukcija je najverovatnija i to relativno skoro. Nisam siguran da prepoznajem metode uštede u najavljenoj rekonstrukciji. Manji broj ministara i nikakve suštinske promene u upravi? Jedan hrvatski kolega je prošle nedelje gostujući u noćnom dnevniku HRT rekao da je najavljena rekonstrukcija hrvatske vlade „samo kozmetička promena" zbog toga što je ostala samo još jedna godina mandata i premalo vremena da se bilo kakva promena oseti. I naša vlada ima nešto više od godinu dana mandata. A ima i onih ministara, ne baš popularnih kod glasača, kojih se treba osloboditi.

Pitanje koje se ovde samo nameće je šta oni koji su na vlasti ili oni koji bi tamo da budu podrazumevaju pod pojmom ušteda. Na osnovu svega što govore, izgleda da misle na uštede za samu državu i državni aparat. Deluju kao da ih nije mnogo briga za ljude koji žive na teritoriji zvanoj Srbija. Da je drugačije ne bi kao meru uštede tako ponosno predstavljali nove poreze.

Da bi ljudi koji žive na teritoriji Srbiji počeli da žive kvalitetnije i slobodnije potrebno je razvlastiti državu i dovesti je u predukidajuće stanje. Prvi korak bi mogla biti rekonstrukcija državne uprave. Rekonstrukcija koja podrazumeva drastično smanjenje iste.

Smanjenjem državnog aparata i ukidanjem nekih od njegovih funkcija, naročito onih u oblastima koje su sasvim lepo funkcionisale i bez državnog upliva, ostvarile bi se značajne uštede.

Kada se logično promisli veliki broj funkcija koje je država preuzela na sebe nam ne treba zaista, tako da ukidanje pojedinih funkcija građane neće potresti ni najmanje.

Jedna vlada od sedam do osam ministara bi bila sasvim dovoljna. Ukidanjem jedne po jedne funkcije država bi mogla da nastavi svoj put ka razvlašćivanju i samoukidanju.

Predlog neke buduće vlade ne ma imena ministara zbog toga što ovakav sastav podrazumeva ozbiljne ljude koji vode državu. Ili bar one koji uđu u toalet sa Politikom pod miškom i imaju kapacitet da makar prelistaju novine i obave ono zbog čeka su u toalet i otišli.

1. Premijer: Prvo zaduženje bi bilo da koordinira rad svih ministarstava. Drugo, ne manje važno je da predstavlja zemlju u inostranstvu te bi zbog toga trebalo da bude i na čelu diplomatije. sada ćnje ministarstvo inostranih poslova trebalo bi da bude reformisano i iz njega bi trebalo da se odstrane kadrovi koji su tu došli po osnovu partijskih ili nekih drugih zasluga. Svi predstavnici partija bi bili stranački neutralni i ne bi se menjali kod svake promene vlasti. Svi bi bili obučavani u školi koja postoji unutar ministarstva. Ambasadori i ostali predstavnici bi bili činovnici zaduženi da isključivo predstavljaju državu. (Ovo ujedinjavanje funkcija je dobro i zbog toga što bi se izbegavali efekti različitog političkog razmišljanja ministra i premijera, predsednika)

2. Potpredsednik vlade: Osim koorduiniranja rada vlade u odsustvuu premijera bio bi zadužen i za ono što je sada ministarstvo pravde i državne uprave. Unitračnja organizacija pravosudnog sistema i državne uprave bi bili osnovni zadaci. Pod njegovom/njenom upravom nalazila bi se i agencija koja bi se formirala po ukidanju onoga što se sada zove BIA. Osnovna funkcija te agencije bi bila zaštita stanovništva od kriminala i nadzor nad radom svih ostalih organa sa monopolom na silu. Jedno od zaduženja bi bila asistencija policiji u posebno teškim i komplikovanim slučajevima.

3. Ministarstvo bezbednosti: Ministarstvo nastalo spajanjem ministarstava odbrane i unutrašnjih poslova. Osim republičke policije i manjih jedinica civilne garde (policije sa opremom i obukom vojske, za odbranu granica) sadržalo bi još i jedinice vatrogasaca i jedinice za vanredne situacije (Poplave, zemljotresi, potrage...). Policija bi bila organizovana opštinski (svaka opština upravlja policijom na svoijoj teritoriji uz poštovanje zakona o unutračnjim poslovima) uz jednu „krovnu organizaciju" koja bi imala svoje istražne jedinice. Avijacija bi bila sastavljena iz helikopterskih jedinica i manjih aviona za nadzor granice.

4. Ministarstvo ekonomije i finansija: Ministarstvo veoma slično sadašnjem samo manje. Strvara zakonski ambijent za funkcionisanje privrede i tržišta u zemlji. Zadužena i za pravljenje i nadzor nad budžetom i poresku politiku. Carina kao i tržišne inspekcije u sastavu mnistarstva. Nadgleda raspoređivanje budžetskih sredstava korisnicima i iz socijalnih kategorija.

5. Ministarstvo poljoprivrede: Zaduženo za neometano funkcionisanje proizvodnje hrane u zemlji. Formira i odgovara za strateške rezerve prehrambenih artikala.

6. Ministarstvo saobraćaja i infrastrukture: Zadužena za razvoj i održavanje saobraćajne i druge (kanali za navodnjavanje, nasipi na rekama...) infrastrukture u Srbiji. Pravi projekcije budućih potreba i odgovara na njih. Zaduženo i za enrgetsku infrastrukturu i skladištenje državnih rezervi energenata.

7. Ministarstvo zdravlja : Zaduženo za funcionisanje zdravstvenog sistema u Srbiji. Nadrzire i privatnu i državnu praksu. Zajedno sa Fondom zdravstvenog osiguranja obezbeđuje dovoljne količine medicinskog materijala. Formira i odgovara za rezerve tog materijala.

8. Ministarstvo prosvete: Zaduženo za organizovanje sistema obrazovanja u zemlji. Obezbeđuje uslove da svi stanovnici stariji od 7 godina dobiju makar minimalno obrazovanje.

- Sekretarijat za kulturu obezbeđuje funkcionisanje nacionalnih kulturnih institucija i iz budžetskih sredstava omogućava finansiranje projekata kulture koji nisu pod državnom kapom.