Gran Vía 100 Años

Središnja, glavna ulica Madrida ove godine slavi stogodišnjicu. Prostire se od Kale de Alkala na istoku, samo par stotina od Prado muzeja, pa do Placa Espanja na zapadu i deli Madrid na severozapadnu Malasanju i istočnu Čueka. Centralna je gradska arterija, svojevrsan izlog grada, sastajalište i promenada, centar poslovnog života, ali takođe i stecište putnika, hipika, prostitutki ili jednostavno prolaznika sa jednog na drugi kraj grada.

Ceo vek Velika ulica odiše istim živim ritmom i provlači posetioce baš kao i njujorška Peta avenija ili Brodvej, londonski Konvent garden, pariska Jelisejska polja ili rimska Via Vitorio Veneto. Mada samo kilometar ipo dugačka, Velika ulica je najpozatija ulica u gradu, pista kojom su šetali i danas šetaju slavne ličnosti i pravi magnet za posetioce. U ovu ulicu i kvartove koji je povezuju hrle svi koji žele da osete ritam Madrida, popiju kafu u nekom od kafića, pogledaju dobru predstavu, film ili koncert, kupe knjigu, muzički ili disk sa filmom ili nešto u luksuznim prodavnicama i budu obasjani svetlima velegrada. I to sve u velelepnim i monumentalnim zgradama koje su projektovali najpoznatije španske arhitekte prve polovine prošlog veka.

***

Gradnja Velike ulice bila je prvi veliki projekat gradskog planiranja, čija je ideja bila da grad modernizuje povezujući staro istorijsko jezgro  sa novim naseljima koja su nicala po obodima. Ovaj ambiciozni projekat odobrio je tadašnji kralj Alfonso Trinaesti. Razlozi su bili očigledni: trebalo je Madrid uvest u novi vek, izbaciti zaprege koje su se slivale sa raznih strana ka Kapiji sunca (Puerta del Sol) i napraviti modernu gradsku žilu kucavicu.

Mada je planiranje otpočelo još 1886. godine, kralj je odobrio konačni plan 1909. godine, a naredne godine otpočela je gradnja. Kralj je zajedno sa predsednikom Saveta ministara dao znak za početak gradnje naredbom da se poruši više od 300 dotadašnjih građevina medju kojima su bila dva samostana, škole i istorijsko Lara pozorište i izmesti 48 ulica od kojih su neke zanavek nestale. Rušenja su obavljana u tri faze i trajala sve do 1927. godine. Građani nisu žalili za uskim, krivudavim uličicama koje su se probijale kroz nehigijenska naselja - veselo i zadivljeno bili su svedoci nastanka ove grandiozne ulice.

Gradnja je trajala mnogo duže nego što je bilo planirano. Poslednja zgrada u ulici, ona u kojoj je danas hotel Vašington, završena je tek 1952. godine.

Velika ulica je bila na prvoj liniji podzemne železnice, otvorenoj 1919. godine od Puerta del Sol do Kuatro Kaminos, sa još dve usputne stanice. Vozovi i danas zuje ispod zemlje i povezuju je sa još udaljenijim predgrađima.

Ovde je 1930. godine otvorena Sepu - prva velika robna kuća u Madridu. Sledile su mnoge druge prodavnice, pretvarajući ulicu u raj za kupce. Tu su se pedesetih godina pojavile prve rasprodaje.

Stogodišnjakinja je nekoliko puta menjala naziv kroz svoju istoriju. Najpre su se tri pravca koja je čine zvala odvojeno: Eduardo Dato, Pi i Maragal i Konde de Penjalver. neposredno pred Španski građanski rat, druga dva dela su spojena pod nazivom Avenija CNT - po tadašnjem anarhističkom sindikatu. Tokom rata, taj naziv je promenjen u Avenija Rusija, a ubrzo i u Avenija Sovjetskog saveza, dok je prvi deo nazvan Meksiko. U žargonu, zvali su je Avenija minobacača ili Avenija 15ipo, asocirajući pogrešno na kalibar minobacačkih projektila (koji je u stvari bio tačno 15 santimetara) koje su u izobilju na centar grada ispaljivali falangisti. Krajem rata, ulica je dobila jedinstven naziv Avenija Hozea Antonia, po osnivaču Španske falange. Konačno, sa demokratijom, 1981. godine i ovo ime je otišlo u istoriju i tada je usvojen naziv koji je narod koristio od samog početka.

Međunarodnu pažnju ulica je stekla za vreme Španskog građanskog rata, tridesetih godina dvadesetog veka, zahvaljujući poznatim gostima koji s se tu pridružili republikancima i pronosili glas o njihovim idealima i borbi: najpre Ernestu Hemingveju, a zatim i Antoanu Sent Egziperiju i Džonu dos Pasosu. Hemingvej je sa prozora hotela "Florida" (danas robna kuća El Korte Ingles) posmatrao borbe i izveštavao za Severnoameričku novinsku agenciju. Njegov roman "Sunce se ponovo rađa" završava se tako što Džejk i Bret sedaju u taksi na Velikoj ulici.

 

***

Šezdesete su donele novi preokret. Zahvaljujući filmskom producentu Samjuelu Bronstonu koji je u Velikoj ulici uspostavio svoju bazu, mnogi slavni glumci i drugi velikani estrade počeli su tu da odsedaju i borave. Madrid je postao neka vrsta alternativnog, evropskog Holivuda.

Posebna odlika Velike ulice su izuzetne predstave koje su ovde doživele svoje premijere i bezbrojna izvođenja. Prvobitna pozorišta kasnije su postale poznate bioskopske sale, da bi zatim dpoživele novu transformaciju postajući stecište publike koja voli mjuzikle i koncerte. Mnogi posetioci širom Španije i iz inostranstva neretko dolaze u Madrid samo da odgledaju neku od tih predstava ili koncerata. Slavna izvodjenja ovde su imali "Evita", "Fantom iz opere", "Isus Hristos Superstar", "Čovek od Lamanše", "Lepotica i zver" ili "My fair lady". Svaka premijera je događaj za sebe, propraćena fanfarama koje najavljuju dolazak izvođača i poznatih gostiju preko crvenog tepiha, praćenih cičom i uzvicima publike i sevanjem bliceva.

Velika ulica ugošćava raznovrsne manifestacije na otvorenom kao što su umetničke radionice ili susreti, sajmovi hrane, "Besana noć", Noć pozorišta ili Gej parada. Ovog septembra, prisustvovali smo poslednjoj etapi La Vuelte, bisiklističke trke kroz Španiju, koja je imala svoje finale na suncem okupanoj Velikoj ulici.

U tom svetu, bar "Čikote" koga je još 1931. godine otvorio Periko Čikote, postao je glamurozni koktel bar u kome ste uvek mogli da naletite na neizbežnog Ernesta Hemingveja, a takođe i Avu Gardner, Gari Kupera, Orsona Velsa, Frenka Sinatru, Ritu Hejvort, Grejs Keli, kao i Groficu od Albe ili Salvadora Dalija. Nastao je kao Taberna Čikote, ali ubrzo, za vreme građanskog rata, promenio ime i postao neka vrsta skrovišta poznatih ljudi pošto nije zatvaran ni za vreme najžešćih bombardovanja centra grada. To je stvorilo posebnu auru oko ovog mesta koju su kasnije samo popunjavali drugi poznati ljudi.

Decenijama kasnije, Čikote i dalje posećuju poznati. Sada je to najpre udarna snaga modernog španskog filma, predvođena Perdom Almodovarom, Penelopom Kruz i Alehandrom Amanebarom koji je Veliku ulicu zatvorio za snimanje najšokantnijih scena svog filma Otvorite oči (Abre los ojos), ili slikarom hiperrealistom Antoniom Lopezom koji je zanesem ovom ulicom oslikao svoje poznato delo "La Gran Vía". Danas je Čikote znavično muzej, ali se u njemu i dalje mogu naručiti najbolji kokteli u gradu. Izgleda isto kao i kada je otvoren, tako da možete osetiti atmosferu koja je vladala barom u njegovo zlatno doba.

 

***

Tokom dvadesetih godina prošlog veka, kada je počela intenzivna gradnja u Velikoj ulici, bogati ljudi su se dokazivali u društvu i međusobno nadmetali ulaganjem u grandiozne građevine na novoj atraktivnoj lokaciji. Ko je nešto vredeo u Madridu imao je ovde kancelariju, banku, osiguravajuće društvo, hotel ili prodavnicu. Stoga su zgrade monumentalne, raskošne, ukrašene ornamentima i skulpturama. Velika ulica je u stvari velika izložba na otvorenom istoricizma, modernizma, art-dekoa i racionalizma - preovlađujućih arhitektonskih stilova s početka dvadesetog veka.

Zgrade Velike ulice nisu građene istim stilom, ali sve odišu mirisom starih, dobrih, romatničnih vremena, onih lepih i onih dramatičnih. Treba obratiti pažnju na neke koje su posebno zanimljive.

Na raskrsnici sa Kaje Alkana je jedna od ikona Veike ulice i Madrida - Metropolis. Izgrađena je pod uticajem francuske Art nuvo arhitekture 1910 godine. Samo par stotina dalje je pet godina mlađa zgrada u kojoj je Čikote. Na uglu preko puta je Kazino militar, gde je danas Centralni vojni klub. Sa iste strane je Kraljevski oratorijum Kabajero de Garsia. Ova moderna zgrada krije u sebi malu katolilčku baziliku čiji se svod vidi kroz ostavljen veliki luk u centralnom delu zgrade. Bazilika je jedna od retkih zgrada koje su ostale iz perioda pre Velike ulice. Sačuvana je kao simbol prošlih vremena, prepoznatljivi motiv grada i jedna od najlepših građevina koje je osmislio arhitekta Huan de Vijaneuva.

Preko puta današnjeg Mekdonalda (zgrada u kojoj je bio hostel u kome smo odseli) je Telefonika - jedna od najmonumentalnijih zgrada Velike ulice. Građena od 1926. do 1929. godine, po idejama američkog arhitekte Luisa Viksa. Sa svojih skoro 84 metara visine bila je dugo najviša građevina u Madridu, a po nekim izvorima i u Evropi. Prirodno, za vreme Španskog građanskog rata korišćena je kao vojna osmatračnica. Priča se da je Hemingvej ovde napisao mnogo svojih beleški.

Poslednji deo ulice spušta se od bioskopa Kajao, tipičnom zgradom bioskopa iz tih vremena osmišljenom u neo-baroknom stilu sa art-deko elementima, sa omanjim trgom na kome se nekada pred premijere teskala znatiželjna publika. Ovde je 1929. godine po prvi put u Španiji prikazan tonski film - Zvuk džeza. Bioskop, kao i ceo trg na kome ih je još pet, dobio je naziv po mestu na kome je održana velika bitka iz istorije Španije. Preko puta je Palacio de la prensa. U njoj je godinama bilo smešteno Udruženje novinara Madrida, a kasniji multipleks bioskop sa preko 2.000 mesta. Trougao na ovoj raskrsnici upotpunjuje zgrada Kapitola, avangardna i moderna zgrada koja je jedan od simbola Velike ulice. Impozantno deluje kada idete ka njoj srednjim delom ulice. Unutra je veliki amfiteatar koji bi lako mogao da bude operska sala i veći broj manjih sala, restorani, kafići, kancelarije, stanovi i hoteli.

Ulica završava Koloseumom. Nekada je ovde bilo pozorište sa istim nazivom, za koje se priča da je opstajalo zbog harizme maga scene Guerera koji je želeo da ima "svoju" scenu na kojoj će briljirati. Velika ulica izlazi na grandioznu Placa Espanja - najveći trg u gradu. Izgrađen po naređenju Generalisimusa Franka, odiše monumentalnim fašističkim stilom. Centralni deo trga zauzima park sa spomenikom Miguelu de Servantesu, koji sa visokog postolja gleda na svoje junake Don Kihota i Sanča Pansu po kojima se veru deca i turisti pozirajući fotografima za jednu od najčešćih uspomena iz Madrida.

Prolazeći kroz Veliku ulicu treba obavezno treba pogledati gore, u velelepne skulpture, krovove, kupole i kule. Najupečatljiviji objekti u oblacima su statua pobede raširenih krila na vrhu Metropoliten zgrade, podijum nad zgradom Piaže i kule Telefonike i Kariona.

 

***

Veliku ulicu treba prepešačiti sa jednog kraja na drugi lakim korako, upijajući šarm, duh i glamur koji izbijaju iz njenih zgrada; treba odgledati neko od izuzetnih scenskih dela ili učestvovati u raznim manifestacijama koje se tu organizuju; ili procunjati njenim i okolnim malim ili velikim barovima i restoranima, danju a posebno noću.