Osveta

Znam čoveka. Dobro ne njega lično, ali znam bar dvojicu takvih. I sada je došlo njihovo vreme. I koriste ga. Neki kažu dobro, neki kažu loše. Ono što je počelo samo kao naplaćivanje starih računa, počelo je da pravi nove. Koje će neko morati da plati. Za sada se ceh samo uvećava.

Priča je manje više beogradska, samo zbog toponima, ali je ima u skoro svim sredinama.

Dok smo se, u periodu osnovne škole, okupljali u školskom dvorištu i sticali prva iskustva u međusobnom „muvanju" i držanju za ruke sa devojčicama oni su nas gledali kroz prozor i spremali se da sutradan u školi zadive učiteljice i nastavnice.

Kada  smo, u gimnaziji, izlazili po gradu oni su posle učenja povremeno šetali po bloku i školskom dvorištu. Dok smo mi „overavali" Demiju, KST, Mašinac, PŽR i Četvrtu mesnu zajednicu oni su overavali pripreme za upis na fakultet. Dok smo mi o našim odnosima sa devojčicama, sa kojima smo se javno ljubakali, ćutali oni su o svojim ocenama i programima za budućnost pričali na sav glas.

Dok su oni revnosno išli na četvoronedeljnu praksu pred maturu mi smo mahnito igrali lore u bašti SKC-a i muvali devojčice iz Druge i Osme (neuspešno).

Kasnije su se pojavile i političke stranke u koje su oni iz SK odmah uskočili, dok smo mi samo želeli da sve to prođe. Bez nas, ako je moguće. Mešali smo se samo na demonstracijama, kada se lupalo u šerpe...

Oni su se nalazili među rukovodiocima. Nikada prvi, ali tu negde blizu.

I onda je došlo njihovih pet minuta, sati, dana, meseci, godina. I vratili su nam i još nam vraćaju.

Prvo je stradala ona ulica u kojoj su ih gačci počastili proizvodima varenja kada su puni nade išli u Vonder i naravno, drveće u njoj. Mi smo se bunili ali ništa. Videli su da ide i da je finansijski isplativo. Slede i druge ulice.

Zatim su na red došli penzioneri koji žive u centru i koji im kvare uobrazilju da u centru grada žive samo mladi, lepi i o njihovim merilima uspešni.

Na red polako dolazi Demija. Neka spreme se slatke kućice na Vračaru. Napraviće oni magistralu od Pančevačkog mosta do autoputa. Kada nas više ne bude u gradu, a mnogi su na ovaj ili onaj način otišli, njihova osveta će biti potpuna. I nikada neće znati zašto nisu sa nama otkrivali svet. Ne zbog nas već zbog izbora koje su pravili.

Parafraziraću:

Kada su sekli platane malo nas se bunilo, kada su terali penzionere iz centra, nismo znali kako da se bunimo, kada su gasili Demiju nismo imali snage da se bunimo, kada su nas terali iz Grada nije više bilo smisla.