Jedna dobra emisija

...zar je blog zaista jedino mesto gde možeš ovo da pustiš?

Ako je tako, još više mi se sviđa.

A da je stanje grozno - grozno je. I tamo i ovde.

mnogo ih ima koji su nedaleko od Kosova pa otidoše na sever. ne tiče se njih ni Kosovo ni Beograd, jer su tako odredili, a taj stav nije nikakav stav.

Od sedam i po miliona stanovnika Srbije, lično znam samo 2. čoveka koja znaju šta bi trebalo i šta bi uradili sa Kosovom i Metohijom? Igrom slučaja, ta dva čoveka se ništa ne pitaju u Srbiji, ali se zato pitaju hiljade drugih, koji pojma o pojmu nemaju kada je KIM u pitanju.
Eto recimo, Momi Trajkoviću i svim Trajkovićima, te Koštunici i svim Vojislavima...možete da date medije i sve vreme ovoga sveta koje postoji, oni vam neće ništa reći o KIM-u, sem što ćete šlušati mitske baljezgarije, ordinarne floskule i milijardu puta izrečena opšta mesta.
Da čudo bude veće, obični ljudi koji žive i koji su živeli na KIM-u, nikada nisu nikome smeli, znali, umeli, hteli da kažu šta oni hoće ?
Pošto oni nisu znali, a druga strana je to znala vrlo dobro, sada imamo to šta imamo: oni koji znaju su Tu, a ovi koji ne znaju su malkice tu, više tamo i amo, a najviše nigde.

Slušam decenijama kao Srbi najviše vole Kosovo i Metohiju, toliko su voleli taj sada geografski pojam, da su ga iz strasti napustili, ostavili i zapustili.

Kosovo je dok je bilo pusto bilo neka crkvena zemlja, kasnije su se naseljavali ko je stigao, Srbi su tu bili skoncentrisani oko svojih hramova, a Kosovska bitka je bila zbog prodora Turaka na severozapad - strateška bitka a ne presudni sukob. polako su kasnije prolazili dalje, ali sa relativno malobrojnom vojskom, sve do Dunava, jer su ostali bili nezainteresovani da pokrivaju vojskom zemlju na kojoj su živeli Srbi, nego su ih čekali na svojim teritorijama jer ni ovi baš nisu jurišali nego su se polako proširili na srpske zemlje i videli koliku zaradu, doduše danak, mogu da imaju, e to su bili pašaluci i samih Srba poreklom.

buket poljskog cveca, uzbranog u okolju; poljubio u celo-cutke, okrenuo se i otisao.

Geografski podaci (u prilogu dole) nisu tacni!
Sokolica, manastir Devic(h), kod Srbice. Nedaleko od Drenice-Prekaza pre i sada "cuvene".


Mati Makarija Sokolička (Milica Obradović, Stalać, 1940) je najpoznatija monahinja Srpske pravoslavne crkve, ikonopisac, autor više knjiga i igumanija manastira Sokolica smeštenog na brdu iznad Zvečana, na Kosovu.
[uredi] Životopis

Rođena je 1940. godine u Stalaću od oca Luke, žandarmerijskog podoficira rodom iz Like, i majke Vidosave, devojačko Milinković, rodom iz slavonskog sela Bobote. Oca su joj tokom rata streljali partizani, a majka je posle oslobođenja sa još tri njene sestre – Bratislavom, Ljubicom i Smiljom prešla u banatsko selo Bavanište kraj Kovina. Tu je upoznala ličkog doseljenika Milu Ranisavljeva – Teslu, i nakon venčanja porodica je prešla da živi u Kovinu. Četiri sestre su 1949. godine dobile još jednu, Danicu. Majka Vidosava se zaposlila u kovinskoj Bolnici kao kuvarica, dok je otac radio u Smederevu kao željeznički radnik. Milica je osnovnu školu završila u Kovinu, a gimnaziju u Smederevu uvek kao izrazito dobar učenik. U Beogradu je upisala prirodnomatematički fakultet, odsek za hemiju, i završila ga u roku. Na fakultetu je radila kao asistent, da bi ubrzo nakon magistrature otputovala u Ljubljanu gde je spremila i odbranila doktorsku disertaciju. Odbila je ponudu za izvanredno plaćeni posao u INI i vratila se u Beograd da bi na fakultetu nastavila sa nastavničkim radom. Jedno vreme bila je i član komunističke partije, ali je veoma rano odbacila tu ideologiju i, vođena ljubavlju prema pravoslavnoj veri, postepeno je najpre sama, a potom uz pomoć svog duhovnog oca vladike Danila, tada vikarskog vladike patrijarha Germana, prešla pod okrilje vere. Krajem sedamdesetih godina i definitivno je otišla u grčki manastir Ormiliju na Halkidikiju i tamo, nakon jednogodišnjeg iskušeničkog staža, postala monahinja. U Solunu je završila i Teološki fakultet. Poliglota je i s lakoćom je savladala i grčki jezik. U Ormiliji je, na insistiranje igumanije manastira, počela da se bavi ikonopisanjem i otkrila da poseduje vanredan dar koji je kasnije nastavila da razvija. Po povratku u Srbiju dugo je bila bez „svog“ manastira, ali onda je otišla u zapušteni i pusti manastir Sokolicu iznad Zvečana i obnovila ga, podigla nov konak i zvonik, uvela struju, telefon, formirala ikonopisačku radionicu i postala omiljena monahinja na celom Kosovu. Oslikala je i trpezariju Žičkog manastira, a na molbu svog duhovnog oca, episkopa budimskog Danila, i sentandrejsku crkvu. Mati Makarija je imala više samostalnih izložbi u Beogradu, Frankfurtu, Čikagu itd. Član je ULUPDS-a po pozivu. Radi zajedno sa monahinjom Antoninom koja je uz nju takođe postala vrstan ikonopisac. Napisala je i nekoliko knjiga, a poslednju je posvetila svom duhovnom ocu.

Nju bi trebala da priupitas sta misli o KiM; ona je kompetentna-njeno misljenje je vazno, merodavno.

Mozes, napraviti i intervju; iako, ne verujem da je zena od intervjua.
------
Thanks,
Pozitivni provokator.