A gde je Nataša?

I ništa mi sad nije jasno. Evo, čitam novine i nigde nema vesti o Nataši Bekvalac i onom motociklisti s kapicom za vaterpolo. Pa kakva smo mi to zemlja? Gde mi građani da se informišemo o lepoj Nati? Sve novine bruje kako je neki Mirko Cvetković lupio pesnicom o sto, kako je najbolji Mlađani slalomaš u isto vreme i otpušten i dao otkaz. Pa se kaže da je slabo radio, a i da je hteo sve sam. Na televizijama se ponovo vrti spot s bivšim ministrom kulture i Bajagom o nekom Vladi koji je pao. Znate ono "Šta to pada - pada vlada". Čuli ste. Mislim, čuli ste tu pesmu.

Eto, sad svi kanali počeli kao na Historiju da emituju Kolubarsku bitku. Mislim, ništa mi nije jasno. Ukopali se na Kolubari - pa šta? Kog to interesuje? Umesto da nam daju "play by play" kako su se potukli na dvoru Đani Versaći i Guru domaće latinične muzike, oni nas dave nekim tenkovima i buldožerima koji su ratovali na otvorenom kopu. Kao da je to najvažnija stvar na svetu. Mada me čudi što nisu umeli da ubodu godinu. Kad sam ja učio školu, bilo je 1914, a sad kažu da je u dvehiljaditim. Ništa mi nije jasno.

Pa se spominje neki stiropor. Kažu, stiropor je najbolji za izolaciju, a doskora su pričali kako je Nikola Tesla izmislio struju, a Slobodan Milošević izolaciju. Nisu spominjali stiropor, a sad pričaju kako će baš stiropor da nas uvede u Evropu. Za to vreme mediji ćute o tome kako je vodeći srpski kulturolog i trendseter Jekrem Evrić imao udes kolima. Javnost sumnja da su u to umešane tajne službe.

Šalu na stranu. Jasno nam je da nam ne cvetaju ruže. "Plata je odlična, ali je mesec dugačak", rekli bi cinici. Samo mali, majušni deo nas živi odlično i bolje od toga, a velika većina je na ivici bede. Ali baš taj mali, majušni deo nas se trudi da se ne desi nikakva promena i da se nastavi s pesmom "Nikom nije lepše neg je nam, samo da je 'vako svaki dan". To su ljudi koji su zaradili velike pare još u vreme drugog najvećeg sina naših naroda i narodnosti, i to na foru, ali legalno.

Zahvaljujući izmenama pravila igre, usmerenim zakonima, uredbama i legalnim privilegijama, današnji milijarderi su u postoktobarsku trku ušli sa nekoliko krugova prednosti u odnosu na današnje milionere i ostale. Tadašnja tranzicija vlasti i obaveza je bila izuzetno stresna za sve učesnike u deobi kolača.

Oduzećemo, proteraćemo, ispitaćemo i slični pokliči zamenjeni su upadljivom tišinom. Sve mi se čini da su istoričari u redovima vlasti i krupnog kapitala obnovili lekciju o Feničanima i našli zajednički jezik. Da se podsetimo, Feničani su izumeli novac i od tada se svi dogovori koji imaju jasne numeričke pokazatelje nazivaju novčana transakcija. Tako je napravljen sistem po ugledu na kazina u Las Vegasu, gde važi samo jedno pravilo - "Kuća uvek dobija".

Da bi sve to prolazilo u tišini, praksa je pokazala, potrebna je tišina i u medijima. Postdiplomci feničanske škole u početku su imali svoje novinare, a sad kupuju medijske kuće, čime bez napora obrazuju javno mnjenje, često koristeći "zavadi pa vladaj" tehnologiju.

Istorija je mnogo puta pokazala da formula "hleba i igara" besprekorno funkcioniše za skretanje pažnje naroda sa iscepanih čarapa. Dvorovi, farme, parovi... Igre, igre i igre. A hleba nema... Nije rodilo, kažu.

Nego, šta je s Natom? Što nema vesti o našoj Nati? Kako mi građani da se informišemo o stvarima koje nas interesuju?