Staljinov brk

Šef crnogorske diplomatije dočekao je svojih pet minuta. Da poput uzoritih polaznika takozvane ruske škole (otud staljinov brk u naslovu) otpiše “staroj dami”. I sve to zbog Rezolucije Ervopskog pralemanta kojom se, između ostalog, traži saradnja crnogorskih vlasti s italijanskim pravosuđem u dovršavanju slučaja šverca cigareta. Kako se radi o istoj temi (hvatanju neprijatelja), ministar je iskoristio priliku da prozove i par nevaljalih EU ambasadora u Podgorici koji , svako malo, lupaju šamare našoj demokratiji. Parlamentarci su Roćena začudili “neprimjerenim ponašanjem” i pritiskom na italijansko pravosuđe a drugi miješanjem u naše unutrašnje stvari. Ovo je prepričano. U originalu poruke ministra inostranih djela su bile kao iz vremena sovjetskog sojuza. Ne baš džentlemnske, naravno ni diplomatske. Što su bar trebale biti s obzirom na mjesto koje on pokriva. Ali, zar iko misli da je Roćen u Vladi zbog diplomatije.

Osim mrskih Evropljana, ministar je, onako uzred, u to društvo sabotera mlade crnogroske države ubrojio i neke “domaće krugove”. Mislio je, pogađate, na izdajnike. “Bando izdajnička”, rekao bi jedan njegov ideološki i partijski predak. Možda Roćen ne bi imao ovako začuđujući nastup za jednog minsitra inostranih poslova, da pred njim nije stajao partijski šef. Osokoljen njegovim prisutvom i oran da mu pokaže lojalnost u odbrani od spoljnih i unutrašnjih pritisaka, Roćen je eto, osudio sva ta “neprimjerena”, “začuđujuća” i u “istoriji nezabilježena” ponašanja.

Odgovor mu je stigao veoma brzo. Istog dana, Jelko Kacin, evropski parlamentarac i koliko juče promoter crnogorskog prava na referendum i samostalnost. Zmajček je održao lekciju ministru iz diplomatije, zaključivši na kraju kako shvata Roćena – on se, obraćao svom puku a ne Evropljanima. Domaćim izdajnicima je laknulo. Društvo im se proširilo i za jednog zaslužnog (za našu stvar) Slovenca. Kako je krenula, crnogorska vlast će se zaista jednog jutra probuditi u starom društvu. A ministra Roćen će ponovo biti, blago rečeno začudjen, jer oko njega će biti, kao s početka 90-tih, radikali, narodnjaci, esenpeovci, esdeesovci, Dorbica Ćosić i Matija Bećković. Imaće jaku podršku iz Beograda - Toma Nikolić, Voja Koštunica, Velja Ilić – koji trasiraju put male Srbije ka velikoj Rusiji. Kakva Evropa i bakrači.

Ali, bez šale molim, jer – nema odmora dok traje obnova. Nakon dva-tri dana mirovanja imperija je uzvratila udarac. Kacinu je odgovorio Jakič. Pošteni Slovenac na mrskog Slovenca. Kao po komandi, baš na dan kad smo ugostili visoku delegaciju EP, s Doris Pak na čelu, “patriotski” mediji su zatrpali domaću javnost analizom Roman Jakiča, koja je, gle čuda, pokazala da je Rezolucija EP čisti promašaj a sam EP ne baš neka institucija od ugleda. Da bi Roman i njegova bajka dobili na značaju čovjek je krivo predstavljen – kao član pralamentarne skupštine Savjet Evrope iako je on, trenutno, samo član gradske vlade Ljubljane. Ova greška s predumišljajem naše diplomatije nije bila naivna. Namjera je bila očigledna, da se kod običnog puka stvori konfuzija, EP, SE, EU, tako da se na kraju zaključi kako je Jakič u stvari član istog tijela koje je donijelo “neprincipijelnu” Rezoluciju. Što znači da u tom Evropskom parlamentu ima i poštenih ljudi. Da ne misle svi isto, to jest crno o Crnoj Gori. Da tamo imamo prijatelja koji ne misli da su korupcija i kriminal “veći nego u zemljama u okruženju” i da mi patimo od dječjih bolesti, tako normalnih, čak poželjnih, “za jedno tranziciono društvo”. Sjajno. Hvala Romane za bajku, rekao bi ministar Roćen. Da je živ vjerovatno bi i Sejdo (Bajramović) imao šta da poruči Evropi.

Pitanje koje se dosad više shvatalo kao dio stranačkog vokabulara kojim je opozicija iritirala DPS nego kao realna i utemeljena kritika, sada dobija na mnogo većem značaju. Da li u vrhu crnogorske vlasti zaista postoji i takva kalkulacija!? Antievropska! U smislu da kad nam se džangrizavi Evropljani koji traže dlaku u jajetu (ili balvan u oku našem) popnu na glavu, okrenemo naš voz (Končalovski ga je zvao pomahnitali) ka Istoku. Rusija i Bjelorusija, to je jedna familija. Varšavski pakt, blokovi, Putin doživotni predsjednik, Deripaska premijer a Roćen, na istoj funkciji - ministar inostranih poslova. Ne zvuči loše. Ali, jedno su želje, drugo mogućnosti. Možda crnogorski vrh ne bi imao ništa protiv ni da se okrene i Zapadu, ali onom preko Atlantika. Ujka Semu, koji zabavljen svjetskim temama, nema vremena za nestašnu i korumpiranu crnogorsku mladež (mladi, lijepi, pametni). Nije ni to nezanimljivo – Crna Gora 52. američka država. Ali, i to ide teško jer geografija čini svoje. Crna Gora je jednostavno osuđena na Evropu. I to naš ministar dobro zna. Ali ne shvata da se u tu porodici ne ulazi burazerski. “Kume digni rampu”! Evropa ima pravila i ona se moraju poštovati. A kako reče Kacin, neka od tih pravila su nezavisno sudstvo, nekorumpirano društvo, iskorijenjeni kriminal.

Zaista je bilo blago rečeno začuđujuće da Roćen upozorava evropske parlamentarce na nemiješanje u ingerencije sudske vlasti. I to iz Crne Gore gdje šef parlamenta govori o trulim daskama sudstva i gdje se pred očima javnosti svaki iole ozbiljniji slučaj u istražnim ili sudskim radnjama pretvara u farsu. Zaista bi i za CG i za samog ministra bilo bolje da se pozabavio i nekim drugim paragrafima, liše ovog broj 7. Kojim se traži finalizovanje duvanske afere. Ali i ni taj paragraf nije nezanimljiv. Ali iz jednog drugog ugla. Naime, ispašće na kraju da su Đukanoviću o glavi najviše radili oni koji su mu se predstavljali kao najodaniji saradnici. i sljedbenici. Zato je Roćen ovako pogođen i spreman da brani Đukanovića. Iako svjestan da, po tom pitanju, nije ni od kakve koristi. Ni šefu, ni državi. Ali, to je već problem mentaliteta. Što kaže knjaz Danilo, Mirka Kovača:”Tek kad vide da ti se bliži kraj Crnogorci pokažu koliko su široke ruke”.

Željko Ivanović

Bulevar Milana i Romana (prošle sedmice bulevar sumraka, koliko juče Čede i Bebe, donedavno EK i OEBSA, ranije korupcije i kriminala, prije toga Ranka Krivokapića, a davno, veoma davno, Svetog Petra Cetinjskog)