Grb u tranziciji- mnogo babica grbavi grbovi

Već smo se navikli na novu zastavu, novu himnu ali za grbove ne znamo jer nismo sigurni koji je važeći i hoće li se odmah po usvajanju menjati. Naravno, državni simboli imaju izetan značaj i zaslužuju poštovanje u međunarodnim odnosima.Upravo zbog toga, čini se da se mora mnogo ozbiljnije odnositi prilikom idejnog rešenja i njihovog usvajanja, jer ako se često menjaju to znači da nisu na pravi način odabrani.Kada su u pitanju državna znamenja kao što su zastava, grb i himna onda ekonomski razlozi ne smeju niti mogu biti  izgovor već samo da li to jeste ili nije državni simbol koji će biti poštovan.

 Eto sada  ministarstvo pravde traži vraćanje starog grba  " iz ekonomskih razloga", četiri meseca pošto ja srpski grb konačno postao standardan.

 ovo  levo je novi a desno stari? Jedni kao hoće da menjaju a drugi kao ne daju.

Pa pošto se inače menja možda je pravo vreme i da se razmisli o novom grbu koji neće biti opterećen nikakvim mitološko-mitomanskim ni ideološkim simbolima.

Pošto nisam stručnjak za heraldiku i ne pretendujem da ponudim rešenje, ali je kompletna situacija oko državnih simbola malo komična i  neozbiljna , sve više u stilu «dokon pop jariće krsti» pa eto u tom stilu je i ovo što pišem više zabava nego ozbilja.

Nije ni prvi ni poslednji put da je javnost podeljena na one za i one antiprotivne.

S obzirom na predominantan uticaj tradicionalno-konzervativnog ne bih se iznenadio da novom grbu dodaju još dve krune i dva krsta. Možda je nekima malo što postojeći ima dve krune i dva krsta i još bogatije nabrane zavese zlatom optočene.

Dakle,  mogla bi da se napravi dobra kombinacija i kompilacija  pa da se konačno okanemo tih ptičurina grabljivica koje i nisu bile uvek na srpskim grbovima kroz istoriju.

Evo recimo grb. Mrnjavčevića

pa Obilića

pa Kneževine Srbije iz 1835.godine

 i, konačno

Grb Socijalističke republike Srbije.

Kako bi moglo?

Recimo uzeti za osnovu socijalistički grb bez petokrake i dobijemo sledeći opis:

“Пшеница је представљала сељаке, а зупчаник на дну је представљао раднике., сунце са зрацима је представљао ново јутро. Храст је традиционално свето дрво за Србе, па отуда храстово лишће и жиреви. Године 1804. и 1941. на црвеној траци славе Први српски устанак и почетак Народноослободилачке борбе против Силаосовине у Другом светском рату. На грбу се налазио штит са традиционалним српским симболом, али пошто је социјалистичка влада била секуларна, крст, који је представљао хришћанство, је уклоњен.”

Sve navedeno ni danas niko ne može da ospori niti da pripiše lošu nameru .

Dakle, Srbija se deklariše kao sekularna država  kao i ona socijalistička, a i vlada Srbije danas ne priznaje da je klerikalna.

Umesto petokrake ili krune, jer niti je Srbija više ideološka komunistička niti je monarhija, može da se ostavi rešenje kao na grbu iz 1935.godine ili da se uzme iz grba Mrnjavčevića ona devojka sa zastavama ili sa grba Obilića onaj konj. U Srbiji su inače konji mnogo brojniji nego orlovi.Drugo, i konj i devojka izgledaju mnogo lepše nego orlovi lešinari onako nakostrešeni.Uostalom, devojka može da bude simbol Boginje pravde a Srbiji to upravoi treba.

Imajući u vidu ukupnu situaciju i tendencije, prognoze i sumorna predviđanja a i optimističke izglede ispada da Srbiji preostaje da se vrati samoj sebi a to je radnicima , seljacima, radu i proizvodnji, što je sve predstavljeno na onom socijalističkom grbu. (Dobro sad može negde da se diskretno doda i mobilni i knjiga ali bi bilo pretrpano.)

Što se srpske tradicije tiče ona je zastupljena kroz hrastovo lišće i žir koji podsećaju na tradicionalne badnjake koji su bili i pre krsta i kruna.

Nije ni problem da se pored 1804. i 1941. doda i 2006. kada je Srbija ponovo postala samostalna država , što je činjenica a o zaslugama ne bih ovom prilikom.

U svakom slučaju  u traženju rešenja treba uključiti ljude iz različitih oblasti i različitih  opredelenja a ne samo monarhiste i sveštenstvo.

Malo zabave , a možda i pomognemo onima koji su plaćeni da to urade.

U svakom slučaju , narodu je data još jednatema o kojoj, dakako, sve zna svako.