Gost autor: St.Jepan
Mmm, da, moje čudne šale...
Evo jedne:
Namerno nisam prekucao.
Seeing is believing!
--------------------
Ali priča o demantiju se tu ne završava, ma kakvi!
Sutradan po objavljivanju, moja mlada prijateljica, novinarka, sedela je s nekoliko fotografa u „Borbinoj“ kantini:
- Koji kreten! Demantov''o fotku!
- Ma vidjam ga ja, odvratna faca...
- Tako nadmeno!
- A dobro znam kolegu,,,, ma svi ga znate, odličan fotograf...
- Samo nek mi natrči u kadar...
I sve tako, jedno sat.
Priča mi posle ta moja prijatelica, toliko su me žestoko pljuvali da nije smela da im prizna da me je ikada srela.
Inače, njen komentar na fotke bio je utešan: „Pa dobro, svakome se desi poneka takva, samo što je ne objavljuje po novinama“.
Nekolko dana kasnije, video nas jedan od tih ogorčenih fotografa na nekoj žurci.. Toliko se čovek naljutio da više nikad s tom mladom damom nije hteo ni reč da progovori. Ni on, ni ostali fotografi iz „Borbine“ kuće.
A nakon dva tri meseca, pozovu me u hotel "Union", na prijem povodom rođendana „Sveta“. Šta da pričam: „tout Belgrade!" (pa i Novi Sad). Da ne bi Tirketa, ne bi se imalo s kime progovorit’.
Robert Čoban, vlasnik i glavni urednik, na ulazu dočekuje zvanice...
- A, evo ga i Mimica... Dobro veče, sad će naš fotograf lepo da vas usnimi, nadam se da ćete ovaj put biti zadovoljni.
- Ma Roberte - smejem se – pa valjda je jasno da je ono bila šala?
- Pa da, pa da, šala, odmah sam ja shvatio da se šalite...
----------------------
Valja napomenuti da se ovo dešavalo pre dosta godina, preciznije rečeno, negde između pronalaska parne mašine i mog otkrića smajlija.
Da sam za tu smešljivu interpunkciju tada znao, ja bih punu šaku tih dvotočki sa zagradama posejao po demantiju, pa se, garant, ne bi naljutio niko. Baš kao što u TV serijama namontiraju one provale smeha kad god je nešto mnogo smešno. Da bi i gledaoci znali da je mnogo smešno, pa da i oni mogu da se smeju na pravim mestima..
----------------------
Priča o demantiju se ni tu ne završava, ma kakvi.
Jesenas, u emisiji „Ćirilica“ na TV „Košava“, gost Milomira Marića bio je Robert Čoban, vlasnik “Sveta”, "Skandala" i još nekoliko stotina treš magazina..
Na pitanje koji mu je najbizarniji doživljaj u čitavoj njegovoj (fascinantnoj) karijeri, spremno je odgovorio otprilike ovo: “kad je Stjepan Mimica demantovao sopstvenu fotografiju Tvrdio čovek da to na slici uz intervju s njime, uopšte nije on, jer se tako ne može izgledati, i jer tako ne izgleda niko”.
Onda su se obojica dugo smejala i, zacenjujući se, ponavljala to moje “tako ne izgleda niko!”
U njihovoj priči nije bilo ni nagoveštaja da se tu radilo o šali.
A ja mislio, neće oni taj demanti ni objaviti, a kamo li ozbiljno odgovoriti, previše je očito da se zezam, šala mi odveć providna.
Zar je moja neprilagodjenost toliko beznadna?
Zar je moj humor toliko hermetičan?
Što reće jedan Kazimir, vidim, ja svoja prašnjava sutra. Predstoji mi prekopavanje po onom brdu kutija u kojima je sahranjena moja bibloteka. Moraću nekako da iskopam Kunderu.
---------------------
Whell, recimo da se priča o demantiju tu završava.
Mada, ko zna, možda tek počinje.
Nije da strepim, ali nemoguće je predvideti šta će se dešavati tu dole, odmah ispod teksta. Povodom sličnih, mahom autoironijskih šala, bivalo je i ovde koječega. Katkad nisu ni shvatane kao šale, nisam, eto, turao smajliće, ili ih nisam turao dovoljno, te sam, dabome, jedini krivac ja.
Mislio sam, šta će mi dodjavola smajlići, ta belodano je da se šalim, da namerno prevršujem, doterujem do apsurda, insistujem na apsurdu…, Pa valjda je dovoljno očito da je izvaljivanje tih nepojamnih bedastoča neka vrsta kempa, čemu dakle i dodatno kreveljenje. Btw, jel’ iko video Čaplina kako se smeje? Ili Baster Kitona? ili bilo koga iz Mek Senetove ergele? (daleko od toga da se s njima poredim, ja to 'nako..., što kažu, principjelno)
Nije taj kemp, medjutim, bivao dovoljno očit. Ne svima. Ovde ni jedna bedastoča nema status nepojamne bedastoče, utrenirani smo da gutamo svašta. Dovoljno je složiti ozbiljnu facu, govoriti dostojanstvenim tonom i u formi razložnog diskursa, skockavati koještarije u korektnu sintaksu – svaku maloumnost ćete s lakoćom prodat, zaslužićete ozbiljan tretman.
Evo, pod jednim ovdašnjim blogom, krenuo sam, tek onako, iz čiste l’art pour l’art zafrkacije, u kemp elitističku žvaku, nekakvu bajage osraščenu “centar vs periferija” ložnju (mada me, naravno, savršeno zabole ko je odakle). Tvrdio sam, tobož najozbiljnije, da do svoje davdeset i neke nisam kročio dalje od Slavije, i to ne samo iz straha od susreta sa nepoznatim civilizacijama, već i stoga što sam strepio da je tamo negde ivica one ploče na ledjima slonova. Priznao sam da sam u mladosti tek nejasno naslučivo da tamo daleko, tamo čak iza Slavije, pa čak i s druge strane beogradskih reka, stvarno postoje neki delovi grada u kojima stvarno žive neki ljudi.
Bila je to jedna od onih legitimnih, takoreći standardnih šala, koje se grade na preteranosti i nesrazmeru, a koja, uopšte nije shvaćena kao šala, najverovatnije stoga sto je ovde u stvarnosti sve još preteranije i još nesrazmernije no što sam ja u stanju da izmaštam. Sasvim je naime moguće da se pojavi autentična budala koja će tako što najozbiljnije.
Smesta je ka meni pokuljala srditost i žestina, ali do te mere patetična da sam je mogao shvatiti jedino kao zezatorsku stilsku vežbicu, slićnu mom zezanju. Ma kakvi, pomislio sam, ‘dje ce tol’ke bukvalnosti biti…, ne, ne, ipak je nemoguće, garant neka šega.
Što rekla Gojkovica mlada, kad su je ono u grad zidjali, "mora da je šale radi".
Pa sam nastavio da se istom merom bezidejno šegacim, čak i da pojačavam, a onda postepeno s nevericom uvidjao da je odnekud banuo djavo i odneo svaku šalu, da tu najednom gruva nešto što ne bih da imenujem, a protiv čega se, fakat, ne može ništa, pa sam se i ja konačno manuo svake zafrkancije i stao da se ozbiljno branim... A tu već i puno pametniji od mene, zarad zblanutosti, neminovno greše.
Ljudi koje je ta moja više nego očita šala razgnevila, nisu dabome retardi, o naprotiv, ne pamtim da sam igde drugde sreo toliko pametnog, pristojnog, čak duhovitog sveta kao na blogu b92. Ni Robert Čoban, ni Milomir Marić svakako nisu retardi, ma kakvi!
Nema sve to baš nikakve veze s pameću, već najverovatnije sa ukupnim kontekstom, u kojem je senzibilitet za prepoznavanje patološkog, nelogičnog, nemogućeg, nužno morao da otupi. Ovde je bukvalno sve postalo realno moguće, niko se odavno više ne čudi nićemu, pa tako ni zadrtim budalaštinama iz gornjeg novinskog isečka, ili iz komentara na tom blogu.
Kakvo bilo lupetanje i skarednost sasvim se lepo utapa u kakofoniju svepšteg lupetanja i posvemašnje skarednosti, svaka bizarnost se čini legitimnom, a sve to upravo stoga što je, kao što reće (ovde već citirani) Hrabal, u Srbiji “nemoguće (definitivno) postalo stvarnost”.
----------------------------------------------------------------
Ostala gostovanja istog autora na blogu b92
Blogovi autora
- Nadmenost i joga (56)
- GENETICALLY MODIFIED JOURNALISM (39)
- Vojvodina - ukidanje autonomije, republika, šta kog đavola? (169)
- Mile voli disko (189)
- Evo me u Novom Sadu, sa svojom knjigom i promocijom, a (103)
- PUSTA ZEMLJA (17)
- sad moram opet, izvin'te (promena mesta promocije) (26)
- nisam uspela da skinem post (19)
- tezge pumpe u brdima manastiri (edited, zbrka oko linkova) (26)
- IZVINITE, ROĐACI! VAŠ VUK (0)
- ok, izvin'te me što psujem (citat đ. balaševića) (81)
- Žena bez horoskopa (nova knjiga, Kosmet completed) (23)
- oglas, za ne daj bože (48)
- "Ima jedna zemlja po imenu Japaja" (14)
- vest (22)
- zašto naš ngo sektor ne može da se bavi žrtvama trafikinga (42)
- kaže predsednik (66)
- Najbolji (23)
- Забрањена вест о јавном конкурсу (38)
- Jutros me je slučajno pozvao N (i šta je svet bez brkova) (9)
Najnovije VIP blogeri
- Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Moj grad (2)
- Zabava (2)
- Literatura (1)
- Obaveštenja (1)
- Životni stil (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org