O drveću II

Da, zanimljive stvari se dešavaju na Bliskom istoku, okolini i svetu i dalo bi (mi) se svašta pisati o tome. Međutim, ne tako trenutni, prioritet mi je moja neposredna okolina, čitaj bašta, te se bavim istom sada već dva meseca [na radost nekih, a razočaranje drugih, ali kako je to naš premudri narod pričom opisao -- ne možeš celom svetu ugoditi].

Elem, ovo bavljenje je počelo sredinom februara, kad je došao čovek da nam oreže masline. To se desilo slučajno [ako slučajnost postoji]. Naime, čovek je kamiondžija koji nam je zimus isporučio neke keramičke pločice. Švenkujući pogledom po našoj bašti reče u stilu koji me podseti na "Ko to tamo peva" -- Nećete se vi maslina najesti od ovog drveća. Reč po reč i pokaza nam on neki sertifikat koji ga čini stručnim orezivačem maslina. Izmenjasmo telefone i kad je došlo vreme nacrta se on naoružan jednom ručnom testericom namontiranom na štap 1.5m dužine i sikirom. Posle vrlo kratkog vremena bilo je jasno da zna šta radi, a pokretljivost i brzina su me impresionirali, jer, da ne okolišim -- tip je, blago rečeno, debeo, ali se verao po maslinama kao veverica. Dobro... debela veverica.

Rezultat njegovog rada ne samo da je doneo jedno metar-metar i po' ogreva za sledeću zimu, nego i sasvim novi izgled pojedinih mesta u bašti. Pošto je proredio džunglu divljih (glupih) maslina otkrio sam da su se u istoj krile dve sasvim solidne mladice drveta ovde poznatog pod nazivom menengič, a na latinskom Pistacia terebinthus. Već imamo po dva para tog drveta i mnogi su nas ubeđivali da ih kalemimo da postanu pravi pistaći (potrebna su muška i ženska stabla), s obzirom da je jedan par prilično odrastao ta ideja me nije previše privlačila. Naime, ne bih voleo da ostanem bez reprezentativne krošnje drveta blizu kuće ako se kalem ne pri'vati. Otkrićem ove dve mladice lakše ću se odlučiti na tu avanturu.

Posle toga je počelo moje druženje sa vernom mi kusku (za koju smo ustanovili da je zapravo ćuskija) i ašovom. Evo bilansa tog druženja, posadio sam:

14 komada ovde ga zovu limon čam (Cupressus macrocarpa "Goldcrest"), to "limon" nije samo zbog žućkaste boje, nego zato što kad protrljate grane one ispuštaju miris limuna.
7 komada čempresa, Cupressus sempervirens.
4 komada eukaliptusa.
3 smokve (doneo nam Hasan, usamljeni jahač na magarcu)
2 komada mušmule
2 ovde to zovu planinska jagoda, Vučko mi reče da se od toga u Portugalu pravi rakija -- Arbutus unedo
2 duda, jedan obični, drugi od vrste koja liči na vrbu Morusda l' je alba ili nigra ćemo videti 'Pendula'
2 lovora, ili kako bi moja rahmetli majka rekla lorbera
2 ringlova iliti šljive
Po jednu mladicu, limuna, narandže, bergamota, magnolije, peruanskog bibera(?) ovde ga zovu karabiber, a zapravo je Schinus molle, jorgovana, Judinog drveta i noćnog jasmina.

To je (samo) što se drvaća tiče. Sitnež:
12 komada takome Campsis radicans
6 kivija (jedan muški i pet ženki, barem tako reče prodavac, nadam se da je rekao istinu)
6 ruzmarina
6 žalfija
3 lavande
2 bugevileje
2 Grevillea rosmarinifolia
1 ne znamo ime vidi sliku
1 plava kiša -- Wisteria sinensis
1 japanska ruža, naziv koji pamtim iz detinjstva, a kažu i japanska jabuka, Turci je zovu japanka dunja (japon ayva), a to je Chaenomeles japonica
1 na turskom hanımeli što je u prevodu ženska ruka -- Lonicera sempervirens
1 kala.

Dobro, proleće je te zemlja nema konzistentnost betona kao na jesen, kad je druga sezona sadnje, tako da kopanje 85 rupa (vrlo različitih dimenzija, jer neke sadnice su stizale u saksijama 80cm u prečniku, što po pravilu znači duplo veću rupčagu) nije bilo toliko naporno -- misleem napornosti je ovog puta doprineo kvantitet. Komšija Unal mi je dopremio prikolicu dobro odležanog stajskog đubriva (krave su jele trave i seno, a ne silažu -- jako bitno, jer one koje jedu silažu kake slana govna i nekoliko rasadničara mi je reklo da to đubre ni besplatno ne bi uzimali, kamoli da plate za nj.). Mislim, nadam se, da sam svakoj biljci napravio pristojnu zemlju.

Suspens ('oće l' se primiti) koji sledi posle sadnje meni izaziva ne neprijatne "leptiriće u stomaku", a što je duži (paradoksalno?) radost kad se primeti da se primilo veća. Nešto se mislim kad su nama selidbe, na koje se svesno odlučujemo i (uglavnom) znamo kuda ćemo, toliko frustrijajuće, kako li su tek biljkama stresne. Od svih nabrojanih po živcima mi igraju, jer nit mrmore nit žubore, noćni jasmin, bergamot i mušmule, sve ostalo je pokazalo želju da se trajno naseli u našoj bašti.

Danas ustanovih da oslanjanje na sličnosti u jezicima (turskog i sprskog) može dovesti do nesporazuma. Meni je bilo krajnje logično da je ergovan ono što je kod nas jorgovan. Sve sadeći drvo koje je Fu zvala ergovan sam bio ubeđen da sadim jorgovan. Drvo je došlo (sredinom marta) u saksiji od 70-tak cm prečnika, preko 2m je visoko sa samo nekim naznakama cveta, koje je mom nepažljivom oku mogao proći kao neki dementni jorgovan. Kad već pomenuh suspens, ovo drvo nas nije držalo u neizvesnosti. Kao da je jedva čekalo da iskoči iz saksije i već sledećeg dana je počelo da lista. No, da se vratim na jezičku zavrzlamu ergovan -- jorgovan. Danas se Fu vratila sa pazara sa mladicom nečega što zove lejlak (leylak), a ja, pošto je mladica u punom cvetu vidim da se radi o jorgovanu. Onda mi Mr Gugl objasni da je ono što sam mesec dana nazivao ergovanom-jorgovanom u zavisnosti s kim pričam zapravo Judino drvo iliti Cercis siliquastrum. (Srećom pa postoji latinski)

Bavljenje biljkama me ne samo uči strpljenju nego i navodi na razmišljanje. Život je čudo koje se najčešće podrazumeva. Međutim, ja sam i dalje fasciniran jednostavnom istinom da kad staviš seme u majku zemlju iz tog semena nešto nikne, recimo drvo. Meni veći mirakul ne treba.

*************************

Beleške na margini

Da je tip sa početka teksta uradio odličan posao počelo je da se pokazuje sada. Naime, skoro sve masline počinju da razvijaju cvetove. Ako cvetovi ostanu nakon pet presudnih dana u maju imaćemo šta da tresemo na zimu. Tih presudnih pet dana kada je poželjno da ne pada kiša i da nema vetra, najbolje je opisao jedan uzgajivač maslina koga sam video na TV-u -- Posle tih dana znam da li mogu da obećam sinu novi bicikl.

***

I za kraj nešto, što će vas pretpostavljam/nadam se nasmejati. Ja u redneck izdanju.