Novi Ubuntu i još jedna priča

Izašao nam je novi Ubuntu, sa potpuno novim desktop okruženjem. Neki ga hvale, drugi se žale, stariji korisnici uglavnom, novima je izgleda svejedno (ionako im je novo), ali da je radikalno -radikalno je. Tim okpuljen oko Marka Šatlvorta vlasnika Canonical-a kompanije koja stoji iza Ubuntu, izgleda da se priklanja trendovima, pa novi Ubuntu liči na netbook okruženja, malčice na Android, malo više na MeeGo, ali najmanje na klasični GNOME desktop koji godinama nežno volim. OK klasičan GNOME je još uvek tu, kao opcija prilikom logovanja, za sad sam miran, ali moram da kažem da mi se uopšte ne dopada kuda ovo vodi, ali o tom potom, prvo dobre stvari.

Ljudi, brz je. Kernel koji trči u pozadini je najbrži kernel koji se ikad pojavio, zakrpe koje su instalirane dodaju britkost i vreme odziva sistema i aplikacija je zavidno malo, podiže se brzo i glatko. To je za svaku pohvalu, kao i činjenica da oba okruženja i podrazumevani Unity i klasični GNOM ne troše ni za milimetar više resursa nego ranije, čak bi rekao da su štedljiviji od prethodnika. Unity doduše zahteva solidnu grafiku i solidne drivere za grafika, ali Intel i NVIDIA su notorno dobri na tom polju, a i ATI je napredovao, tako da svako sa iole normalnijim hradverom može da tera Unity u punoj raskoši. Ukratko u par slika:

Tokom procesa instalacije korisnika dočeka ovaj screen

Uredno prevedeno i čisto, nakon par koraka i odgovora na par banalnih pitanja i jednog jedinog restarta dobije se pun desktop

Na ovom screenu je prikazan dijalog za konfiguraciju Unity-a plugina zaduženog za ovaj levi panel.

Osim ovog, još nam umesto dobrog starog Rhythmbox-a stiže moderan odličan plejer Banshee, poptuno podržana od iPod-a i ostalih MP3 i MP4 plejera, brz, stabilan, odličan izbor čak i na Windowsima, toplo preporučujem.

Ubuntu One, besplatan cloud servis je potpuno integrisan u OS, 2 Gb prostora na Canonical serverima se dobija free, može da se dokupi do 50 Gb, a sinhronizacija fajlova je banalno laka.

Dosta posla je urađeno na obradi video i zvuka, podržane su ozbiljnije zvučne kartice, a za video montažu zadužen je PiTiVi video editor dovoljno moćan da od amaterskih snimaka napravi ono što korisnik poželi.Umesto OpenOffice sleteo je fork Oo pod imenom LibreOffice, sam korisnik neće primetiti razliku, osim što se dalji razvoj LibreOffice čini potpuno nezavisnim od OpenOffice, zahvaljujući tvrdoglavosti kompanije Oracle, vlasnika Oo.

Za kraj, da izvestim samo, Crna Gora je i dalje zastupljena sa identičnim keyboard layout-om kao i Srbija, na listi su država, imaju i zastavu (to im je valjda bilo bitno) ali novih slova na tastaturi nema. Ni jednog. Baš sam hteo da ubacim u upstream, ali se na javne pozive niko nije odazvao, pa neću da se guram.

O pravcu razvoja Ubuntu-a, diskusija se razvija, pratim pomno. Ali o svemu više se može čuti 8. V 2011. kada imamo čast da sa par ljudi i sa ovog bloga budem deo sjajnog okupljanja po imenom East Weekend Fest u Boru.

Puna najava ovde.

Vidimo se.