USPUTNO

                              Napomena

               Ovaj tekst je pun proleća i ptičica i cvetića i ostalih banalnosti, tako da se nikako ne preporučuje onima sa osetljivim živcima i stomacima koji tako nešto ne mogu da podnesu.

                              Jutro

               Uzbuđenje pred putovanje ni malo se nije razlikovalo od njenih uobičajenih nesanica. Kao i uvek, dočekala je praskozorje budna - onaj trenutak na razmeđi noći i dana kada krmeljiva, sivkasta svetlost počinje da razblažuje indigo noći i glavinja kroz nanose tame pipavo i neodlučno, poput prljave vode koju je neko nemarno prosuo iz olupane kofe po popločanom dvorištu.
               Isključila je budilnik pre nego što je imao priliku da histerično najavi ustajanje, zbacila ćebe sa sebe i hrabro zakoračila u dan pazeći da to učini desnom nogom, za svaki slučaj.
               Sav entuzijazam joj je splasnuo onog trenutka kada je na stepeništu koje vodi ka kupatilu kratkovidim pogledom naslutila barikade od kofera, torbi i kesa spremnih za put i nekoga ko već odavno spreman čuči čekajući na gornjem stepeniku potpuno i sasvim neumesno joj blokirajući prolaz.

                               Polazak

               Muzika na radiju u kolima je bila taman kako treba - poznata, živahna, puna ritma i poleta, uzbudljiva i obećavajuća, ne previše glasna, ali dovoljna da se sasvim isključi iz saputničkih priča i prepusti posmatranju okoline kroz vetrobransko staklo. Grad je bio sasvim tih i pust i teško je bilo pogoditi da li samo još uvek spava bezbedno ušuškan u sve svoje raznolike nedosanjane snove ili je iznenada sasvim napušten i prepušten samome sebi i uzaludnosti praznih kolovoza i trotoara što zaboravljeni od koraka ne vode više nikuda.

                                Pauza

               Benzinska pumpa i restoran pretencioznog imena odmah kraj nje. I uprkos toj bombastičnosti i posebnosti naziva, sasvim običan, nemaštovit i krajnje isti kao i mnogi drugi koji se nižu duž puta.
               Leva strana od ulaza je pušačka, desna nepušačka. Da li dim primećuje tu organizaciju prostora? Nije želela da proverava, pa je sela u ogromnu praznu baštu načičkanu bolešljivim tujama u pretesnim saksijama i sa kočopernom fontanom bez vode zaraslom u podivljale puzavice u prikrajku. Kapućino je bio loš i tanak i u neprikladnoj, majušnoj šolji, konobar je bio usporen ali sasvim prihvatljivo ljubazan, saputnici su sa druge strane prozora delovali kao ubačeni u ogroman akvarijum u kome su im se mimika i gestikulacija rasplinjavale i delovale neubedljivo i pogrešno.
               Naravno da je bila mrzovoljna. Tada je, naglo rastvarajući tišinu, žbun kraj parkinga oživeo od cvrkuta, na obližnju banderu se spustila radoznala svraka, a odnekle se začula kukavica.
               Ku-ku, ku-ku, ku-ku... Iznenadno, prijatno katapultiranje u dvorište njenog detinjstva.

                               Krajolici

               Proleće je još uvek sasvim meko i tanano. Zeleno je sasvim prozirno i krhko poput staklića u vitražima. Neodlučno u izboru nijansi, preliva se smaragdno i rezedo i nedvosmisleno akvarelno, lomeći nežnošću svoje još nedorečene raznolikosti postojanu tamu četinara. Belo je snažno i ubedljivo. Glog i dren se pene raskošno i samozadovoljno. Žuto. Ljutići isijavaju svoje blistavo rumenilo poput vedrih plamičaka. Maslačci su, kao i uvek, skloni da liče na mala sunca i da zaposednu svaki raspoloživi kutak za propinjanje ka svetlosti. Zemlja je vlažna i teška i bogata i tragovi pluga svetlucaju podatno i obećavajuće. U vazduhu kovitlaci zaljubljenih ptica. Reke i potoci musavi od noćašnje kiše žure ka svojim ušćima kotrljajući talase i virove i ćutljive ribice preko mahovinastog kamenja po malo nespretno i smušeno. Svetlost postaje neuobičajeno bogata naspram tamnih oblaka na obzorju i svemu što dotakne precizno izoštrava obrise i naglašava kontraste. Pogled putuje dugo i nesputano kroz isprane daljine trudeći se da uhvati svaki detalj te iznenadne raskoši.

                               Planina

               Tmuran, dosadno jednolično siv dan koji je započeo rominjajućom kišom, neprijatnim događajima, praznim pričama, uzaludnim očekivanjima i manjkom razumevanja. Ipak, raspoloženje u kolima je zadovoljavajuće kada se sve to uzme u obzir. Uspon i krivine i magla koja iz razbacanih povesma postojano prelazi u sveobuhvatnost. Zamišlja kako je u stvari na oblaku i kako zaštićena njegovom prisustvom lebdi iznad svega što može da joj pokvari ostatak dana.
                Kako se penju, tako se jedva razvijeni listići ponovo savijaju u pupoljke, a ovi nestaju ustupajući mesto golim granama. Odmotavanje filma u nazad. Ostrvca snega u jarugama i pod jelama. Kaćuni poplaveli od silnog truda da u pejzaž unesu malo vedrine. U svakom cvetiću žuto oko. U svakom oku radost postojanja.
               Na vrhu, kupinovo vino što miriše na trnje i oporost i vrzine, male staklenke pune divljih jagoda i drenjina i borovnica i sećanja na uzmuvane bumbare i pčele, besmisleni suveniri, smrznuti prodavci, tišina napuštenih odmarališta, ćutanje vetra...
               A onda nizbrdo i dole i natrag.
               Proleće se ponovo vraća. Golo granje se osipa pupoljcima, ovi se otvaraju u listove i cvetove, boje se umnožavaju kao u kaleidoskopu. Film se opet odvija u pravom smeru.

                               Povratak

               Ponovo kiša. Tepih je izbačen u dvorište i sasvim je mokar. Papuče su joj negde zaturene i traži ih bosa i ljuta zbog toga ne primećuje da je kuća okrečena i da sve miriše na čisto.
               A onda ostaje bez reči i šalje deci oduševljene ( i po malo pokajničke ) poruke.