KAKO OPISATI OPAŽANJE (Ptičarenje za početnike)

Kukuvija © Szabolcs Kokay

Kako sam se tom famoznom ornitološkom beležnicom bavio koliko i dvogledom i ključem za određivanje vrsta – zajedno, hajde da vam prikažem i šta od toga može da postane. Kao i u prošlom nastavku, gost-autor je jedan slovenački ornitolog. Ovog puta je to stručnjak za sove, Al Vrezec.

Gost-autor Al Vrezec

Sa slovenačkog preveo Tomislav Kelić

Terenska beležnica je, pored dvogleda i ključa, osnovna oprema svakog ornitologa. Pored praćenja i određivanja ptica na terenu, u posao ornitologa spada i savesno zapisivanje svih opažanja u beležnicu. Zapisi su najčešće spisak vrsta sa brojem izbrojanih jedinki koje smo određenog dana opazili na određenom terenu. Pored toga, spisku treba dodati i zapise o zanimljivim opažanjima i crteže ptica koje se teže određuju, sa kojima ćemo se pozabaviti kod kuće sa ključem u rukama. U beležnicama se tako vremenom nakupi čitav skup ornitoloških podataka, koji su  zanimljivi kako sa faunističkog, ekološkog, bihevioralnog, tako i sa stanovišta zaštite vrsta i samim tim su zanimljivi za širu ornitološku javnost. Takvi podaci se  u obliku kratkih priloga o pojedinačnim vrstama ptica objavljuju u reviji Acrocephalus u rubrici Iz ornitološke beležnice [u Srbiji izlazi Ciconia]. Predmet sadašnje rasprave će biti kratak stručni ornitološki prilog.

Prvi utisak na svakog posmatrača ptica, koji se zadovoljan vratio sa uspešnog terena, napraviće sigurno retke vrste, dakle one, koje nije navikao da vidi na datom terenu ili one koje su za njega potpuno nove. To je takođe prva tačka koja nam govori da li je vredno naše posmatranje objaviti ili ne. Svakako da su vrste koje se retko primećuju naša lična predstava, zato pre odluke da li je naše osmatranje zanimljivo za širi krug ili ne treba proveriti u već objavljenim radovima, takođe knjigama, člancima ili drugim nama znanim dostupnim izvorima. Pogledajmo sada pripremu i zapis kratkog ornitološkog priloga na primeru posmatranja Kukuvije u dolini Savinje (prilog je bio objavljen u reviji Acrocephalus 24 (119):149-150). U terenskoj beležnici je u vezi sa tim posmatranjem nastao sledeći zapis:

1.11.2002 – Slovenija, dolina Savinje, autocesta u blizini Latkovog sela pri Polzeli, 280 m n.v., UTM WMo2 Tyto alba guttata – 1 mrtav primerak, dvogodišnja ženka.

Podatak mi se učinio zanimljiv jer sam se sa Kukuvijom u Sloveniji malo puta sreo, još ređe sam je video pregaženu na putu, iako to, nažalost, nije retka pojava. Svoje posmatranje bih opisao nekako ovako:

Slobodne dane oko prvog novembra 2002 sam provodio u našoj vikendici u Dravinjskoj dolini. Dobro odmoren 1. 11. 2002, kada je doduše tmuran dan već uveliko prešao u drugu polovinu, odlučio sam da se oprostim od rodbine koja je ostala u vikendici i krenem nazad prema Ljubljani. Put me je vodio po srazmerno novoj cesti pored Celja, gde sam primetio tu i tamo ponekog Mišara Buteo buteo i Vranu Corvus corone cornix, potpuno obične vrste za tamošnju avifaunu. Iznenađenje me je čekalo kada sam se vozio prema dolini Savinje. Negde u blizini Latkovog sela pri Polzeli sam na sredini puta ugledao nešto što je podsećalo na veknu hleba, i setio sam se dogodovštine kada sam sa kolegom Borutom Rubiničem prošle godine tražio pregažene sove za njegovo istraživanje. Pomislio sam da bi vekna lako mogla biti mrtva Kukuvija. Odmah sam skrenuo i stao na ivici puta po kome su prolazili brojni automobili. Na redu je dakle bio težak prelazak puta. Posle višeminutnog čekanja uspeo sam da se probijem do sredine i zaista našao potpuno svežu lešinu Kukuvije. Bila je dvogodišnja ženka tamnije podvrste Tyto alba guttata.

Gornji zapis, napisan u doživljajnom i literarno nadahnutom tonu, svakako je potpuno istinit i detaljan, ali je za svakoga ko u njemu traži konkretne podatke i sadržaj povezan sa Kukuvijom, potpuno neupotrebljiv. Teškoća je u skupu suvišnih informacija (označenih kurzivom) koje su, sa gledišta doživljenog zapisa dobrodošao dodatak, ali sa gledišta stručnog teksta, velika smetnja koja samo skriva osnovnu informaciju koju smo želeli da iskažemo, dakle pronalazak lešine Kukuvije. Važne informacije su bukvalno skrivene u hrpi nevažnih podataka. Za potrebe stručnog i jasno napisanog članka tekst treba unekoliko prečistiti i prirediti, te izdvojiti suštinu saopštenja. Tako dobijamo sledeći zapis:

Dana 1. 11. 2002. sam se vozio kroz dolinu Savinje srazmerno novim putem. U blizini Laktovog sela pri Polzeli (280 m n.v., UTM WMo2) sam na sredini puta pronašao potpuno svežu lešinu Kukuvije. Bila je to dvogodišnja ženka tamnije podvrste Tyto alba guttata.

Šumska sova, Kukuvija, Kukumavka, Ćuk © Szabolcs Kokay

Svakako da je sada to samo go podatak. Čitalac tako ne zna da li je pronalazak značajan ili ne, niti šta ovo posmatranje u stvari znači. Podatak je zato potrebno učiniti vrednijim, što bi naše posmatranje uvrstilo u okvir već poznatih činjenica o Kukuviji u Sloveniji. Tu moramo posegnuti za ornitološkom literaturom koja nam je dostupna. Za Sloveniju su za početna upoređenja podataka vrlo zgodna oba ornitološka atlasa, dakle Geisterov Ornitološki atlas Slovenije iz 1995. Godine, za gnezdarice, i Sovinčev Zimski ornitološki atlas Slovenije iz 1994. Godine, za zimovalice. Iz obe knjige za Kukuviju vidimo da podataka o njenom pojavljivanju u dolini Savinje sve do objavljivanja oba atlasa nije bilo. To daje pomenutom podatku već potpuno drugu vrednost. Atlasi obrađuju samo razdoblja gnežđenja i zimovanja, ne i selidbe, zato treba potražiti po još nekim objavljenim radovima u kojima bi pojavljivanje Kukuvije u dolini Savinje možda bilo zabeleženo. Većina savremenih stručnih ornitoloških priloga iz Slovenije je sakupljena u reviji Acrocephalus, Annales, Falco, Scopolia i Biota ponešto i u drugim revijama. Najbolje je, dakle, da se obratimo tim prilozima. Istina je da o sovama donje doline Savinje u reviji Acrocephalus godine 2000. pisao već M. Vogrin, koji u svom delu spominje Šumsku sovu Strix aluco i Utinu Asio otus, ali Kukuviju ne. Naša konstatacija je dakle da je novembarski pronalazak uistinu prvo pojavljivanje Kukuvije u dolini Savinje, barem što se tiče novijeg doba; stariju literaturu za sada nismo uzeli u obzir. Zato u stručnom tekstu ne smemo zaboraviti da odgovarajuće citiramo literaturu pomoću koje smo potvrdili svoj podatak. Za svaku tvrdnju koja nije naša i koju smo pozajmili od drugoga, moramo navesti izvor odakle smo tvrdnju dobili. Sa ovim konstatacijama dopunjeni prilog bi izgledao nekako ovako:

Prava granica odnosno početak hibridne zone obe podvrste Kukuvije u Sloveniji još nije jasna. Između obe subpopulacije kako u SI tako i u JZ delu države nema jasne veze; sada među njima postoji veliko nezauzeto područje, kakvo je na primer dolina Savinje i to kako u gnezdilišnom tako i u zimskom periodu.[Sovinc, A. (1994): Zimski ornitološki atlas Slovenije. – Tehniška založba Slovenije, Ljubljana; Geister, I. (1995): Ornitološki atlas Slovenije. – DZS, Ljubljana]. Podrobno istraživanje sova doline Savinje nije potvrdilo pojavljivanje Kukuvije [Vogrin, M. (2000): Sove donje doline Savinje. – Acrocephalus 21 (98-99): 43 – 45]. Dana 1. 11. 2002. sam se vozio kroz dolinu Savinje srazmerno novim putem. U blizini Laktovog sela pri Polzeli (280 m n.v., UTM WMo2) sam na sredini puta pronašao potpuno svežu lešinu Kukuvije. Bila je to dvogodišnja ženka tamnije podvrste Tyto alba guttata. Iako je podatak izvan gnezdilišnog perioda, potvrđuje pojavljivanje Kukuvije u dolini Savinje koja s obzirom na njen karakter ne isključuje mogućnost gnežđenja. Pregled bližih starijih krovnih konstrukcija bi možda dao jasniji odgovor na ovo pitanje.

Podatak je tako učinjen vrednijim i već dobio skoro konačan izgled u obliku stručnog teksta koji obrađuje faunističku zanimljivost. Još malo i lako bi pomislili da podatak može da nam posluži za još neku svrhu. Činjenica je da su sove uveliko žrtve saobraćaja, što je na primeru italijanskih puteva prikazao B. Rubinič u članku objavljenom u reviji Acrocephalus 2000. godine. Zato lako na primeru naše Kukuvije možemo da izložimo i ovaj zaštitni pogled. Za konačan izgled je potrebno tekstu dodati još naslov, kratak sažetak na engleskom jeziku i ime autora. Tekst spreman za objavljivanje bi izgledao ovako:

Kukuvija Tyto alba

Barn Owl – ENGLESKI

Prava granica, odnosno početak hibridne zone obe podvrste Kukuvije u Sloveniji još nije jasna. Između obe subpopulacije kako u SI tako i u JZ delu države nema jasne veze; sada među njima postoji veliko nezauzeto područje, kakvo je na primer dolina Savinje i to kako u gnezdilišnom tako i u zimskom periodu.[Sovinc, A. (1994): Zimski ornitološki atlas Slovenije. – Tehniška založba Slovenije, Ljubljana; Geister, I. (1995): Ornitološki atlas Slovenije. – DZS, Ljubljana]. Podrobno istraživanje sova doline Savinje nije potvrdilo prisustvo Kukuvije [Vogrin, M. (2000): Sove donje doline savinje. – Acrocephalus 21 (98-99): 43 – 45]. Dana 1. 11. 2002. sam se vozio kroz dolinu Savinju srazmerno novim putem. U blizini Laktovog sela pri Polzeli (280 m n.v., UTM WMo2) sam na sredini puta pronašao potpuno svežu lešinu Kukuvije. Bila je to dvogodišnja ženka tamnije podvrste Tyto alba guttata. Iako podatak potiče izvan gnezdilišnog perioda, potvrđuje prisustvo Kukuvije u dolini Savinje koja s obzirom na njen karakter ne isključuje mogućnost gnežđenja. Pregled obližnjih starijih krovnih konstrukcija bi možda dao jasniji odgovor na ovo pitanje. Na savinjskom putu sam nedavno takođe pronašao lešinu Utine Asio otus, što ukazuje na problem smrtnosti sova u saobraćaju u dolini, koji je temeljno predstavljen za italijanske puteve na kojima su glavne žrtve bile upravo Kukuvija i Utina [Rubinič, B. (2000): Smrtnost sova Strigiformes na putevima između Bolonje i Trbiža (Italija) zimi 1998-99. – Acrocephalus 21 (98 - 99): 67 - 70].

Al Vrezec, (adresa, e-mail)

Na kraju da ponovim osnovna pravila kojih se moramo držati ako želimo da napišemo dobar stručni rad:

- pri pisanju polazimo od osnovne ideje ili činjenice koju želimo da kažemo i koja mora biti jasno izložena

- ne pišemo nevažne doživljajne podatke koji čine naš rad manje preglednim ili manje jasnim

- osnovni podatak upotpunjujemo pomoću već objavljenih dela koje precizno citiramo

- podatak je činjenica, tražimo sadržaj odnosno ono što nam podatak sam govori.

Pri pripremi konačne slike teksta ugledamo se na stil pisanja u već objavljenim radovima u revijama u kojima želimo da objavimo naš tekst. Što više budemo odstupili od pravila pisanja, kasnije će nam tekst biti objavljen, pored toga postoji i veća verovatnoća od nenamernih grešaka koje će napraviti urednik prepravljajući slabo napisane  tekstove da bi zadovoljili formu već objavljenih radova. Sami svakako najbolje znamo šta smo na terenu videli i šta smo svojim tekstom hteli da kažemo, zato ne bi trebalo da nam bude teško da ga sami uredimo. Na kraju smo za članak koji je objavljen potpisani mi, a ne urednik, i zbog toga za moguće greške odgovaramo sami kao autori teksta.