PRIVATNOST NA RADNOM MESTU – ZAR TO POSTOJI?

Da se razumemo, ako je zakon takav onda ga se mora poshtovati. Samo komentarishem da je izuzetno liberalan (u ne bash liberalnom okruzhenju)...

To je posledica EU regulative o privatnosti podataka o ličnosti, čija striktnost u zaštiti je, opet, za razliku od US regulative, verovao ili ne, posledica iskustava sa totalitarnim režimima (nacizam, fašizam i te fore) - bar tako sam čuo na jednom savetovanju iz ove oblasti, gde sam možda bio jedini ne-pravnik od svih prisutnih.

Inače ova tema (poslovni email) je donekle različito regulisana u raznim državama EU - negde poslodavac nema skoro nikakva prava da pristupi pošti na službenoj elektronskoj adresi, a na nekim mestima je nešto labavije, pa poslodavac može da traži da radnik potpiše da neće koristiti službenu elektronsku poštu za privatne svrhe - i time dobije pravo da vidi poštu. To je bar ono što je u zakonu.

Freedom of Information

Privatnost na koju čovek ima pravo na poslu,po logici stvari, bitno je manja nego kod kuće. Ali to "nikakvu privatnost" je apsolutno neprihvatljivo!

Hm, zavisi sta se pod tom privatnoscu podrazumeva. Koriscenje sluzbenih resursa (firmin racunar, internet konekcija) u privatne svrhe moze od strane firme da bude potpuno zabranjeno. Drugim recima, zaposlena osoba ne moze zahtevati pravo da koristi firmine resurse (i pogotovo ne u vreme kad je placena da radi nesto drugo) da gleda/cita/pise privatne mejlove ili se bavi bilo kakvim oblikom privatnih komunikacija.

Moja (ugledna nemacka) firma nam je svima predocila to i stavila nas pred izbor: ako hocemo da koristimo resurse firme za takve stvari onda je to moguce samo pod uslovom da se prethodno saglasimo da ce firma imati pravo da vrsi odredjenu kontrolu i pracenje te vrste "saobracaja". U suprotnom nista od toga nije dozvoljeno. Ja sam se naravno saglasio (pretpostavljam da su to i druge kolege uradile ali nisam nikad sa nekim o tome razgovarao) ...

Naravno da ljudi masovno koriste firmine racunare i za privatne komunikacije i "surfovanje" ali mi se cini da je neozbiljno zahtevati da firma ne sme/moze da kontrolise/ogranicava upotrebu sopstvenih resursa.

ps. Kontorla/suzbijanje industrijske spijunaze je posebna tema i bila bi mnogo otezana u odredjenim situacijama...

a bilo bi i apsurdno da Vmože zabraniti, da primite privatan meil.

da, ali ga citajte od kuce

Freedom of Information

Prvatnost na koju čovek ima pravo na poslu,po logici stvari, bitno je manja nego kod kuće. Ali to "nikakvu privatnost" je apsolutno neprihvatljivo!

Pa shta sad ja da radim? Da dajem otkaz inache cu ispasti necivilizovan??

Virtuelni Vasilije

ali mi se cini da je neozbiljno zahtevati da firma ne sme/moze da kontrolise/ogranicava upotrebu sopstvenih resursa.

Ovo je sushtina problema, kruti i maksimistichki zahtevi mogu samo da odmognu suzbijanju samovolje poslodavaca koja je sasvim sigurno prisutna u sredinama poput one u Srbiji.

Freedom of Information

A slažem se da okruženje baš njie liberalno.Ali nadam se da se slažemo da ga utoliko pre treba menjati.

Mi se slazhemo ali smo sasvim lepo moigli i da se ne slozhimo. I da pri tome, nadam se, ne prekrshimo zakon. Pretpostavljam (izmedju ostalog i na osnovu mog ogranichenog uvida u situaciju u Srbiji) da tamo josh uvek nije nezakonito biti konzervativan...

Freedom of Information

Teško ili lako ali moraju prihvatiti. Ako to ne žele onda ih država i javnost moraju prinuditi. Jer, nije reč o bilo kakvin maksimalističkim zahtevima već o elementarnim demokratskim, da ne kažem civilizacijskim standardima.

Vec na osnovu vrlo kratke razmene iskustava na ovom blogu pokazalo se da ovo jednostavno nije tachno. I tu se vracamo na onu Vasilijevu primedbu o neozbiljnosti. Ovako gromopucatelan rechnik meni ukazuje prvenstveno na naivnost, delom neobaveshtenost a mozda i na ideologizovanost. Kojoj sam ja donekle spreman da progledam kroz prste zbog dobre namere. Medjutim, ne moraju svi da gledaju kao ja. I sasvim sam siguran da u Srbiji ima podosta onih koji ce, sasvim nedobronamerno, da se zakache za, recimo, ideologizovanost. I shta onda?

Freedom of Information

Sad ja moram da kažem hm!Jer niko Vam npr.ne može, a bilo bi i apsurdno da Vmože zabraniti, da primite privatan meil. I ne sme Vas zbog toga izložiti bilo kakvim neprijatnim konsekvencama.

Ja smatram da firma moze da zabrani zaposlenima da svoju sluzbenu email adresu koriste za privatnu korespondenciju. I moze da im zabrani da za vreme radnog vremena posecuju sajtove koji nemaju veze sa poslom (to ste i sami negde dole rekli) - u te spadaju i yahoo, googlemail etc. Prema tome ako je to sve zabranjeno onda ne postoji ni mogucnost da zaposleni cita (ili odgovara) na svoje privatne mejlove pa ni firma nema nikakvih mogucnosti da takvu njegovu korespondenciju procita.

Znaci da bismo dosli u situaciju o kojoj diskutujemo PRVO mora zaposleni da prekrsi neka pravila odnosno uradi nesto nedozvoljeno (koristi firmine resurse u privatne svrhe). Firma ima pravo da kontrolise da li se zaposleni pridrzavaju njenih pravila i prema tome i da vidi da li oni posecuju sajtove koji nisu dozvoljeni i/ili trose svoje radno vreme na aktivnosti za koje nisu placeni. Verovatno iz tih razloga nisam imao nikad prilike ni da procitam da se neko zalio sudu (ili javnosti) da mu firma cita privatnu korespondenciju posto je takva njegova aktivnost na radnom mestu sama po sebi "problematicna" ili "nelegalna". U uobicajenim situacijama ljudi i izbegavaju da se takvim aktivnostima bave ... ili ako vec rade onda im je jasno da im ta vrsta privatnosti na radnom mestu ne moze biti garantovana ...

ps. Ovde u Nemackoj je bilo nekih afera u kojima su firme tajno snimale svoje radnike (cak i WC-u) ali za ovakav primer sa mejlovima nisam imao prilike da cujem/procitam...

Freedom of Information

Zabrana čitanja tuđe pošte,elektronske ili obične,svejedno,osim na osnovu odluke suda,u ogromnom broju država zaista se smatra elementarnim demokratskim, civilizacijskim standardom

Ovo je nesporno kad se radi o PRIVATNOJ koresponednicji prilikom koje se ne koriste resursi firme kao sto su: racunari, fax-masine, firmine prostorije i od firme placeno radno vreme. Kad to nije slucaj onda se stvari komplikuju...

Evo kad pomenuste obicnu postu: svako pismo koje ja dobijam na moj radni sto je prethodno otvoreno nozem za otvaranje pisama. I tu NEMA izuzetaka - uostalom pre otvaranja i provere se ne moze ni znati da li je privatno ili ne. Meni nije ni padalo na pamet da se bunim i informisem po kom je to propisu/pravilu i iz kojih razloga (nisam siguran da li sam ikad i dobijao privatna pisma na firmu, ali i ako jesam onda su i ona sigurno bila otvorena). Ali sam siguran da je to po nekom propisu a pretpostavljam da onaj ko to radi i ne cita sam sadrzaj te poste (mozda samo proverava da nije u pitanju neki problematican sadrzaj ... bomba ... ili sta ti ja znam vec)

Freedom of Information

Vidim da ste ljuti ali iskreno ne znam zašto.

Ma to ja omatorio pa malo...Shalim se, ne ljutim se uopshte nego pokushavam da pokazhem apsurdnost iznete tvrdnje. Ja zhivim u zemlji za koju se ne mozhe reci da je nedemokratska i necivilizovana a svakodnevno sam upozoravan da ne mogu ochekivati ono za shta se decidirano tvrdi da predstavlja osnovnu demokratsku (i civilizacijsku) tekovinu.

Freedom of Information

Šta nije tačno? Jel to da Evropski sud za ljudska prava i nacionalni sudovi država članica stoje na stanovištu da poslodavac nema pravo da čita poštu svojih zaposlenih? Uveravam Vas da je to tačno.Mogu se pored sentenci iz presude francuskog suda navesti još moge ali je to zaista suvišno.

Ne, ja sam tachno naveo shta mislim da se pokazalo kao netachno. Da ponovim, ne mozhe biti tachno da se radi o

Teško ili lako ali moraju prihvatiti. Ako to ne žele onda ih država i javnost moraju prinuditi. Jer, nije reč o bilo kakvin maksimalističkim zahtevima već o elementarnim demokratskim, da ne kažem civilizacijskim standardima

osnovnim demokratskim i civilizacijskim tekovinama ako se navode primeri svakodnevnog krshenja privatnosti (sa ili bez navodnika, po volji) u drzhavama koje vazhe za demokratske i civilizovane. Ono o primoravanju od strane drzhave nisam hteo ni da komentarishe, da ne zatezhem previshe. Kako vi to mislite da drzhava natera recimo jedan Intel ili Simens da ne chine sve shto mogu u kontroli protoka informacija (ukljuchujuci i privatne e-mailove) poslatih sa firminih rachunar). Ne direktno vezano, ali da vas podsetim da je Motorola zabranila (bar ovde u Chicagu) svojim radnicima da pushe u sopstvenim kolima ako su ta kola bilo gde na povrshini koja je u Motorolinom vlasnishtu (ukljuchujuci i kompanijski parking).
Stvarno bih voleo da vidim reakciju na eventualno Obamino (pushachko) meshanje u ovu (pushachku) prepirku....

Freedom of Information

Ako pod Vasilijevom primedbm o neozbiljnosti podrazumevate ono

ali mi se cini da je neozbiljno zahtevati da firma ne sme/moze da kontrolise/ogranicava upotrebu sopstvenih resursa.

ona nije uopšte predmet polemike.Naravno da svako može da ograniči upotrebu sopstvenih resursa,uključujući,nezavisno od smisla, i potpunu zabranu.To jeste legitimno,kršenje tih ograničenja ili zabrana može da podrazumeva i primenu odgovarajućih radno pravnih sankcija uključujući i najoštrije, ali ipak nikako ne podrazumeva pravo na čitanje privatne e-pošte.

Pa sad, ako neshto citiram i onda pochnem sa 'Ovo je sushtina problema...' onda su sve shanse da sam bash na to mislio. Objasnite mi molim vas kako to da kompanija kontrolishe korishcenje sopstvene imovine ako se apriori odrekne mogucnosti da chita privatnu poshtu poslatu sa kompanijinog rachunara. Kako, pre svega, da nepogreshivo utvrdi da li je poshta privatna ili ne??

Freedom of Information

Zabrana čitanja tuđe pošte,elektronske ili obične,svejedno,osim na osnovu odluke suda,u ogromnom broju država zaista se smatra elementarnim demokratskim, civilizacijskim standardom.Zato ne razumem kako ste u mojoj tvrdnji da to jeste tako prepoznali gromopucatelan rečnik,naivnost, neobaveštenost,ideologiziranost ...pa se i ne zahbvaljujem na velikodušnoj spremnosti da "progledate kroz prste".Ali Vas,u svakom slučaju,pozdravljam.

U koliko njih tachno? U pet? U deset, petnaest? Od njih dvestotinak? Da li sam sada jasniji?

Inache, moja spremnost nije bila ni velikodushna ni pokroviteljska. Bila je dobronamerna.

antioksidant

a bilo bi i apsurdno da Vmože zabraniti, da primite privatan meil.da, ali ga citajte od kuce

Ma nije toliko bitno gde ćemo mi da ga čitamo. Bitno je to da niko drugi bez našeg pristanka ne sme da čita našu privatnu poštu.

ajde!
nikad ne bih rekao

poenta je u ovome

Znaci da bismo dosli u situaciju o kojoj diskutujemo PRVO mora zaposleni da prekrsi neka pravila odnosno uradi nesto nedozvoljeno (koristi firmine resurse u privatne svrhe). Firma ima pravo da kontrolise da li se zaposleni pridrzavaju njenih pravila i prema tome i da vidi da li oni posecuju sajtove koji nisu dozvoljeni i/ili trose svoje radno vreme na aktivnosti za koje nisu placeni.

inace, citirao sam vasilija pa sad odoh da iskljucim racunar i skocim sa gazele

Virtuelni Vasilije

Ovde u Nemackoj je bilo nekih afera u kojima su firme tajno snimale svoje radnike (cak i WC-u) ali...

Pa pod istom firmom "kontrola korišćenja resursa"(da li se tamo vrši nužda ili se radi nešto drugo,da li se zloupotrebljava plaćeno radno vreme,da li se racionalno koriste toalet papir i higijenska sredstava...) moglo bi se tražiti "opravdanje" i za snimanje ili video nadzor dešavanja u WC-u.

Freedom of Information

Drago mi je da se ne ljutite ali i dalje ne razumem zašto smatrate apsurdnom tvrdnju da je čitanje tuđe privatne pošte nešto protivpravno. Sasvim obrnuto,meni je apsurdno dovoditi u pitanje da nepovredivost pisma i drugih sredstava komuniciranja jeste jedna od osnovnih civilizacijskih tekovina. Vi,pretpostavljam živite u SAD. Naravno da neću reći da je to necivilizovana i nedemokratska zemlja. Ali iako je reč o zemlji koja je dugo prednjačila u promociji i žaštiti ljudskih prava danas ona u tom pogledu sigurno nije ideal. Nakon terorističkog napada na Svetski trgovinski centar mnogo toga se s tim u vezi promenilo na gore na što ukazuju i mnogi njihovi ugledni intelektualci.

Mi se i dalje uspeshno ne razumemo. Mogao bi chovek da posumnja da mi to namerno. Uopshte ne smatram da je tvrdnja da je chitanje tudje privatne poshte neshto protivpravno. Shto mozhete proveriti chitanjem posta kojim sam otpocheo ovo caskanje. Smatram apsurdnom tvrdnju da je neogranicheno pravo na privatnost e-mailova poslatih sa sluzhbenih rachunara osnovno demokratsko pravo i civilizacijska tekovina. A smatram je apsurdnom zato shto je svakodnevno demantovana praksom koja nije sistematski sankcionisana u drzhavama chija se demokratichnost i civilizovanost ne mozhe (tako lako) dovoditi u pitanje.
Uzgred, iako je tachno da se mnogo toga u Americi promenilo od 11 septembra 2001, ne mislim da su problemi o kojima prichamo posledica samo tog dogadjaja. Chak ne mislim ni da su dominantno posledica tog dogadjaja. Mislim da je vazhniji uzrok zaostajanje socijalnih pravila i normi za tehnologijom. Tako da, ukoliko reshite da menjate nick to nece biti zbog jedanaestog septembra, pre cete ga menjati zbog paranoika sa Aspergerovim sindromom poput Marka Zuckerberga...

Freedom of Information

Mogu Vam navesti bezbroj primera trgovine ljudima u zemljama koje se smatraju demokratskim. Ali da li to žnači da zabrana ropstva nije nesporna civilizacijska tekovina? Zar nije,u istim tim zemljama, svakodnevo moguće pronaći primere nedozvoljenog kršenja ravnopravnosti ljudi?Ali da li to znači da zabrana rasne,verske,polne,seksualne, svake diskriminacije nije princip koji pretstavlja civilizacijsko dostignuće?

Ovo je vec vickasto. Da probam i ja: da li to znachi da vi mislite da bi zabrana kompanijama da otvaraju gepeke sluzhbenih automobila koje njihovi sluzhbenici, u radno vreme, koriste za krijumcharenje ljudi u cilju trgovine sa istima bila takodje osnovno demokratsko i civilizacijsko dostignuce? Kako mi ide?

Freedom of Information

Kontrolu korišćenja svoje imovine svako ima pravo da organizuje na sve moguče dopuštene načine.Dakle,u vezi sa konkretnim problemom može limitirati iznose potrošnje uz obavezu naknade prekoračenja,ograničavati pristup Internetu.

Pretpostavljam da je tih mogucih dopushtenih nachina ogroman broj. Medju njima svakako i poveliki broj onih koji su na raspolaganju vrhunskim tehnoloshkim kompanijama u zashtiti od industrijske shpijunazhe. Pa da li bi vam bilo teshko da navedete barem pet nachina pomocu kjoji se sa velikom verovatnocom mozhe sprechiti curenje informacija, uz jasno naznachenu nedodirljivost privatnih e-mailova. Naravno, nisam ozbiljan. Ono shto pokushavam da kazhem je da zakoni koji su ili neprimenljivi ili im primena nije dovoljno definisana mogu doneti vishe shtete nego koristi. Pogotovo u sredinama koje nemaju bash neku egzemplarnu legalistichku tradiciju.

Freedom of information

U članicama EU. I u Norveškoj,Švajcarskoj,..I u mnogim van Evrope,nisam baš brojao.A sasvim sigurno nije u Severnoj Koreji,Kini,Etiopiji, Kubi,.., nadam se da sam jasan.

'Ajmo malo rachunicu.

(1) 27+2=29
(2) 29*100/192(195?)=15.1(14.9?)%

Ako hocemo da ono 'ogroman broj' shvatimo ozbiljno onda stvarno nemamo pravo da se chudimo vashem odustajanju od brojanja. Ko josh ima vremena da nabraja imena sto i kusur drazhava i drzhavica.

Sada ozbiljno. U sasvim hvale vrednom pokushaju da shtitite privatnost gradjana Srbije izashli ste sa nastupom u koji je i neodmeren i naivan i ideologizovan. Shto samo po sebi ne bi bilo preveliki problem da se ne naslucuje korelacija izmedju neodmerenosti (da dalje ne nabrajam) koju ste sebi dozvolili i uspeshnosti primene zakona za koji se zalazhete. I shto je najgore, ta korelacija koja se naslucuje nekako mi deluje sistemska u Srbiji (i prvoj i drugoj i onoj nesretnoj i najmnogobrojnijoj trecoj koju ove prve dve izludjuju o-ruk pristupima).

PS Primeri vam stvarno jesu vickasti. Pa da vam ponudim varijantu jednog od vickastijih. Jeste li ikada razmotrili situaciju u kojoj kupac izlazi iz samoposluge sa korpom koju je prekrio/la sopstvenim mantilom pri tome plativshi samo paket zhvaka. Zar ne mislite da bi se svaki civilizovani i demokratski nastrojeni vlasnik/ca samoposluge ponudio da kupcu pomogne da obuche mantil dok je josh tu u radnji? I da bi u protivnom bio/la ubrzo prinudjen/a da zatvori radnju. Zbog necivilizovanosti, naravno!

PSS U vezi diskusije koja se vodi neshto nizhe:

Jel Vi mislite da je bolje da se poverenik ne bavi ničim dok se ne ne "porešavaju" ti "najvažniji" problemi?

Zar ne mislite da je binarni sistem 'ne bash najbolje odredjeni prioriteti VS apsolutna indolencija' nekako previshe uopshten i da bi dodavanje trece opcie 'pokushaj boljeg odredjivanja prioriteta' bio sasvim prihvatljiv.

...primera!? Shteta. No dobro.

Jeste li bili dekoncentrisani pri čitanju mog posta? Ili imputirate? Ko je govorio o neograničenoj privatnosti? Ja sam naprotiv rekao

zaposleni i na radnom mestu zadržavaju pravo na privatnost, razume se, srazmerno svrsi i cilju posla koji obavljaju odnosno poslodavca za koga rade

Pa kako drugachije da razumem vash stav da poslodavac nema pravo da chita privatnu poshtu zaposlenih nego kao neogranichenu privatnost, u odnosu na poslodavca i na e-mailove. I na kraju, shta je vash stav, da posloodavac nema pravo da chita e-majlove, da ima pravo da ihchita u odredjenim sluchajevima (u kojima to onda i kako da utvrdi da se radi upravo o tim sluchajevima) ili da ima pravo? Moguce da sam ja tu neshto pobrkao pa bih vas molio da mi ponovite koji od ova tri ponudjena stava najblizhi vashem. Ili da mi kazhete (sasvim moguce josh jednom) ako se radi o nechemu chetvrtom...

Izvinjavam se što ću u ovoj prilici od toga odustati ali stvarno mislim da se ideja da se industrijska ili neka druga ozbiljna špijunža odvija tako da se informacije šalju privatnim meilovima sa službenih kompjutera može okvalifikovati samo kao - naivna.

Mislim da ovim pokazujete nerazumevanje modernog industrijskog drushtva. Odavno je proshlo vreme kristalnih chasha, porcelanskih tanjira i srebrnog escajga. Danas se koriste papirnati tanjiri i chashe i plastichne viljushke. Zashto bi neko koristio bilo shta drugo do lako dostupnog, potpuno besplatnog i vashim shvatanjem privatnosti potpuno kriptografisanog e-maila. Aston Martini sa ugradjenim mitraljezima postoje samo u Holivudu (zapravo u holivudskim studijima razbacanim diljem one 192-(27+3) planete.

Hipokrizija u vidu fraza o"hvale vrednom pokušaju"nam zaista ne treba,ostanimo kod činjenica.

Hipokrizija? Vashe pravo da to tako chitate. Ja se stvarno obradujem kada vidim da se neko zalazhe za neke nachelne stvari. Shto me ne sprechava da reagujem ako mislim da to radi na pogreshan nachin. Naprotiv.

i propratio je stavom da insistiranje na tome nije nikakav maksimalistički zahtev već demokratska tekovina.

Shta da vam kazhem, ja mogu ili da vam poverujem poshto vec po treci(?) put ponavljate istu stvar ili da poverujem realnosti oko mene (i ne samo oko mene) koja kroz svakodnevna nesankcionisana krshenja pomenutih demokratskih (da ovaj put zaboravimo ono 'osnovna' i 'civilizacijska') tekovina ne ide u prilog vashoj tvrdnji.

Usput,o kojoj se ideologiji radi?

Ja to zovem Gradjanistas. Sasvim privatan naziv, priznajem. Shto mi daje nadu da ga vi necete sankcionisati i da cete morati da se pomirite sa njim.

Očito je da preferiramo različite stvari.Vi više cenite kvantitet ja više kvalitet. Zato je meni i onih 27+2 više nego dovoljno.I zato odmah priznajem da stavovi za koje se zalažem osim u Severnoj Koreji i drugim pomenutim, nisu prihvatljivi i u još nekim zemljama.

Ene de, nisam znao da je 'ogroman' naznaka za kvalitet a ne kvantitet. Ono, jeste, bio sasm svesan da se u odredjenim situacijama 'ogroman' mozhe koristiti kao naznaka kvaliteta ali to nisam ochekivao na vashem blogu. Nekako vishe odgovara Pedjicinim (a u poslednje vreme i Aleksovim) blogovima.
I usput, ovakav vash odgovor se sasvim lako mozhe okarakterisati kao pribegavanje ordinarnom bezobrazluku kada se nema kud. Shto je sasvim legitiman postupak, jedino mi je malo chudno da niste vec primetili da takav pristup caskanju nije daleko odveo bata Drageca. A, po mom skromnom mishljenju, razume se, daleko je po tom pitanju opremljeniji ode vas.

Logicirate u okviru pogrešnog koordinatnog sistema.Poverenik je državni organ,ne funkcioniše po svojojoj slobodnoj volji već u skladu sa zakonom utvrđenim obavezama.

Sasvim moguce. Ali ste taj kordinatni sistem sami nametnuli kada ste na primedbu o pogreshnim prioritetima izneli samo alternativu da nishta ne radite.

Sve u svemu, ovo nashe caskanje ide u pravcu eskalacije mojeg, sasvim moguce potpuno neopravdanog, etiketiranja. Pochecu da dodajem i sujetu kao jedan od razloga iza ovakvog vasheg nastupa. A stvarno (evo josh malo hipokrizije) to do sada nisam primecivao.

I na kraju neshto shto mislim da je zaista vazhno.

Naravno viđenje podjednako legitimno kao i svako drugo. Ali bar meni kad je reč o paranojama kao izvoru problema sa ljudskim pravima pre pada na pamet npr. Džordž Buš.

Evo josh jedne kvalifikacije. Krajnje vam je politocentrichno gledanje na svet. Nije Bush najvece zlo ovoga sveta. Pominjanje eventualne paranoichnosti Marka Zuckerberga je bilo sasvim usputno. Mislim da njegovo prelamanje stvarnosti, za koje mi se chini da je karakteristichno za osobe sa blagim Aspergerovim sindromom daleko veca opasnost po koncept privatnosti od opasnosti koja proistiche iz balkanskog zabadanja nosa u tudje poslove o kojem ovde prichamo. Narochito sada kada je potpomognuto sasvim specifichnom zainteresovanoshcu Goldman Sachsa. Zuckerberg je, gonjen svojim ciljem i (potpunom?) nezainteresovanoshcu za posledice koje ostvarenje tog cilja mozhe da ima po druge, stvorio virtuelnu imperiju baziranu (neki ce reci) na strahu od direktnog kontakta. A Goldman Sachs je dodeljivanjem sasvim realne vrednosti od par desetina milijardi dolara toj virtuelnoj imperiji pokazao da je prepoznao njen potencijal u trgovini privatnoshcu. Shta mislite u kom pravcu ce to da se razvija? I da li znate da je FaceBook postao must have tool HR odeljenja velikog broja kompanija koje drzhe do sebe. Tako da se nadam da na vashem wallu nemate slike u donjem veshu iz studentskih dana. Ovo pod uslovom da imate nameru da trazhite posao u nekoj od vidjenijih kompanija (ili bar kompanija sa visprenijim shefom HRa)...

Zbog toga mislim da je vreme da završimo sa ovom polemikom.Ako ništa drugo,bez obzira na sve,ja Vašu dobronamernost nisam dovodio u pitanje. Nastavimo li,lako bih mogao zaključiti da grešim.A to ne bih voleo.

...poput onog Poverenika, ja bih mrtav 'ladan mogao da zakljuchim kako vi ovo meni podvikujete da sednem i zacutim. Da znate da sam pod iskushenjem, to bi bio krunski dokaz onog moga o vashoj naivnosti...

Dakle Vi ste ,u kontekstu problema oko privatnosti,uveli u priču Cukerberga i kvalifikovali ga kao paranoika.Ja sam odgovorio samo to da mene isti kontekst pre asocira na neke druge ljude,izabravši kao primer Džordža Buša,bez bilo kakvih kvalifikacija na njegov račun. I rezultat je po Vama sledeći - ja sam taj koji se služi kvalifikovanjem ljudi a moj pogled ne svet je "krajnje" politocentričan jer "Džordž Buš nije najveće zlo na svetu"! A sa Vama je sve OK,Vi ste Cukerberga i paranoju samo "usput" pominjali!

Pa sad, ovo je ochigledan nesporazum. Za koji je neko kriv. Ili ja zato shto nerazumljivo pishem ili vi zato shto ste, da kazhem, malo 'jumpy'. Zuckerberga sam sasvim namerno pominjao, kao i moju sumnju da ima blagi Aspergerov sindrom. A njegovu paranoju, kao shto vec rekoh, sasvim usputno spomenuo. Kombinacija njegove nezainteresovanosti (neopreznosti?) za posledice koje njegova posvecenost odredjenoj zamisli mozhe imati po druge, sa jedne strane, i spremnost organizavcija poput Goldman Sachsa da njegovu konkretnu ideju iskoriste za finalizaciju proicesa u kojoj je informacija (ukljucujuci i one vrlo lichne) nishta drugo do commodity koja treba da posluzhi za ostvarivanje najveceg moguceg profita, sa druge, je ono shto me brine. Mislim, sasvim moguce potpuno pogreshno, da je to pozamashan deo ledenog brega na koji savremena civilizacija nema oodgovor. George Bush je (bio) samo (vrlo uochljivi) vrh tog ledenog brega. Dakle ponovo ste promashili po pitanju mog neosnovanog etiketiranja. Nisam vas optuzhio za politichko(politikantsko) (dis)kvalifikovanje, optuzhio sam vas za kratkovidost uslovljenu gledanjem na svet iz isuvishe politichkog ugla.

Ni sa ovim u vezi ja neću pominjati nikakav bezobrazluk ali moram konstatovati da se,svesno ili ne,koristite neistinama.

U vezi sa ovim gore, ne znam da li ste primetili u onom dole da u boldovanom delu teksta ima jedna gramatichka greshka...

Grof

Ko prstom u sos paradajz...
Rodoljube ovo je bilo pucanje u prazno.
Kompjuter je smo mašina i naravno da se, kao i ostale mašine u firmi, ne može koristiti u privatne svrhe.
Neko uloži milione u firmu i onda treba da mu neko sve zezne virusima sa prvatnih mailova.
Naravno da čitanje tudje pošte nije dozvoljeno ali kako to poslodavac može doći do nje
ako se radnik pridržava pravila o nekorišćenju kompjutera u privatne svrhe.
Tema je do j...
Zapravo mi smo sretan narod jer nam je pregledanje našeg inboksa najveći problem...

Freedom of Information

Mislim da je za ovu zemlju veći problem što u ovome trenutku hiljade državnih službenika traći novac poreskih obveznika surfujući za vreme posla internetom, od onog koji ste vi naveli

.

A zar je neko rekao da nam je to najveći problem? Razume se da nije,kamo sreće da nam je to najveći problem. Ali to jeste jedan iz grupe problema sa kojim je poverenik za zaštitu podataka o ličnosti dužan da se bavi jer je to njegov posao. Ja misim da da ni jedan od problema iz te grupe ne spada u te "najveće". Jel Vi mislite da je bolje da se poverenik ne bavi ničim dok se ne ne "porešavaju" ti "najvažniji" problemi?

...ispravno je Je l'. Mada, ovo sam ja verovatno samo sitnichav i ovako iz tudjine solim pamet gramatikom kada nemam sushtinskih primjedbi.

Ako zbog (nesporne) činjenice da se veliki broj osnovnih ljudskih prava širom sveta,uključujući i države koje pretenduju na status "najdemokratskijih",svakodneo grubo krši dolazite do zaključka da ta prava ne pretstavljaju civilizacijske tekovine ,to je vaša stvar i vaše pravo.Ja mislim drugačije.

Ja, na osnovu ovoga citiranog, mogu samo da zakljuzhim da vi ne razumete znachenje pojma 'tekovina'. Plus, ne razumete ni znahenje pojma 'cilj'. Prava koja u praksi ne postoje ne mogu biti tekovina. Mogu biti samo cilj kome se tezhi. I u vezi sa tim...

A inače,i u vezi sa kvantitetom, verujte mi da ustavi većine država sveta sadrže tvrde garancije nepovredivosti ne samo pisma nego i drugih sredstava komuniciranja. Ako nećete,nemojte da mi verujete ali stvarno mi ne pada na pamet da ih nabrajam, besmisleno je.

Grof ce vas rado podsetiti da Ustavi nekih drzhava sadrzhe tvrde garancije da je Kosovo integralni deo Srbije. Ja cu se zadrzhati na tome da, za sada, nekako odolevam iskushenju da svoju listu neosnovanih optuzhbi proshirim sumnjom da ste vi jedan od drzhavnih birokrata koji misli da je dovoljno doneti 'seksi' zakon i onda sve njegove nedorechenosti i neprimenjivosti pravdati 'da je tako u svim 'kvalitetnijim' drzhavama'. A kada dogori do nokata i izjavama da je tih 'kvalitetnih' drzhava ogroman (u kvalitetnom ili kvantitetnom smislu?) broj i shta sad tu ima dalje da se izmishlja topla voda...

Zato što se špijunažom bave ljudi koji znaju šta rade.Znaju da komunikacija o kojoj govorite ostavlja tragove kod operatora i provajdera,I znaju i da to što poslodavac nema pravo da čita privatne poruke i prisluškuje telefonske razgovore ne znači da neko drugi nema pravo.Nadležni državni organi,pod uslovima utvrđenim zakonom ga svakako imaju.

Samo da podsetim, razgovaralo se o industrijskoj shpijunazhi. Pa u vezi sa tim jedan primerchic, znam da to volite samo se sada neshto, izgleda neckate. Google javno izjavljuje da pokushava da svojim Chrome operativnim sistemom eliminishe iz shiroke upotrebe sve ostale, ukljuchujuci i Windows. I pri tome je mrtav ladan po pitanju moguceg 'curenja' detalja svog 'paklenog' plana kroz privatne e-mailove sopstvenih sluzhbenika jer zna da ima u drzhavnim sluzhbama neko ko sve to chita i ko ce da reaguje. A Microsoft ni ne pomishlja da vrbuje nikoga ko bi mogao poneshto da zucne privatnim e-mailom. Prvo zato shto zna da ima drzhavna sluzhba koja sve to chita i kontrolishe a drugo zato shto im je ispod chati da se, kao jedna od vodecih hi-tech kompanija, bave tako primitivnim sredstvima shpijunazhe. Ne znam shta da kazhem . U stvari, znam. Dve stvari. Prvo, zanimljiv primer. Drugo prilichno zastrashujuce deluje ovakvo shvatanje nadlezhnosti drzhavnih sluzhbi, narochito kada dolazi od jednog drzhavnog sluzhbenika...

Nego, oduzhi sa ovaj moj post. Pa da rezimiram. Evo liste mojih neosnovanih optuzhbi:

1. naivnost, ceo ovaj vash nastup mi jako lichi na apsolutno mehanicistichko, da ne kazhem Goran-Milieticevsko, prihvatanje trenutno 'seksi' recepata bez provere u kakvom je stanju rerna. Pa kada rezultat recepta ispadne nedopechen, onda osipanje drvlja i kamenja na zastarelu rernu (Bozhe, kakav budi bog s nama primer, ali nisam ja kriv prvi je pocheo onaj Poverenik)

2. intelektualna lenjost (kao vishi stepen neobaveshtenosti), na primedbe o nedopechenost odgovarate sa 'Ma tako je u celom 'kvalitetnom' svetu'

3. ideologizovanost, odbijate da prihvatite konzervativni princip po kome postotak ne mozhe preci 100. Koji, u svojoj krutoj konzervativnosti, sasvim neopravdano namece zakljuchak da, kada se odbije postotak zemalja u kojima privatnost e-mailova ne postoji ni kao mrtvo slovo na papiru, onih u kojima je samo mrtvo slovo na papiru i onih u kojima je skoro mrtvo slovo na papiru, teshko da postotak zemalja u kojima postoji smislena zashtita privatnosti e-mailova prevazilazi dvadesetak posto.

4. sujetu, lepo je sanjati i nadati se, lepo i neophodno. Ali je ipak malo previshe svoje snove i nadanja promovisati u tekovine, civilizacijske i demokratske.

I na kraju lep pozdrav, bez podvikivanja a uz odjavu iz ovog nasheg, kako ga ja vidim, caskanja. Ako nastavim da (pokushavam?) da trebim trunje iz vaseg oka mozhe da mi promakne neki moj balvan...

au bre Dozi, ala si se uskopistio.

(da ne ulazim u licne & neumesne delove tvojih komentara - ako pratis blogove gosn Sabica, ne razumem kako mozes da stojis iza svega sto tvrdis)

ali
stvar se ovde, u zemlji Srbiji (posto ocito vise nemas ni nerv ni uvid u postojece stanje), svodi na sledece:
postoji razlika izmedju "nije lepo" i "nije po zakonu", i to ogromna - pa sve i da se taj zakon ne postuje i ne sprovodi nikad: bitno je kreirati bar svest o tome, bilivmi.

a da si se ogresio, i to debelo - jesi.

vishnja92

au bre Dozi, ala si se uskopistio.

(da ne ulazim u licne & neumesne delove tvojih komentara - ako pratis blogove gosn Sabica, ne razumem kako mozes da stojis iza svega sto tvrdis)

ali
stvar se ovde, u zemlji Srbiji (posto ocito vise nemas ni nerv ni uvid u postojece stanje), svodi na sledece:
postoji razlika izmedju "nije lepo" i "nije po zakonu", i to ogromna - pa sve i da se taj zakon ne postuje i ne sprovodi nikad: bitno je kreirati bar svest o tome, bilivmi.

a da si se ogresio, i to debelo - jesi.

...sam se uskopistio. U uverenju da se zakonima koji se ne poshtuju/ne mogu isposhtovati kreira samo svest o tome da se zakoni ne moraju poshtovati. I u tome da je intelektualna lenjost i sklonost da se reshenja za sopstvene nedorechenosti trazhe ne u sebi vec u zlonamernosti drugih globalna boljka tek neshto malo endemskija u Srbiji.

Plus, neki nivoi svesti se mogu kreirati samo upornim ponavljanjem da nije lepo kada vec nema nachina da se 'nije po zakonu' sprovede konzistentno...

a ja ti tvrdim da je gustina verovatnoce da je poslodavac neodlucan (ili neopredeljen, ili lak za ubediti) najveca upravo u toj granicnoj zoni gde se klacka sme-ne sme, tj zakonito-nije zakonito. tj - da ce mnoge koji lako zaboravljaju pristojnost, informacija o krivicnosti dela ipak odvuci na bolju stranu

koliko god se ovde (na blogu i drugde) zakukavalo, devedesete su zaista prosle - bar utoliko sto ljudi vecinom shvataju da bi im dobar zakonski okvir bio pre olaksica nego smetnja da zarade. oni su ovde pre svega pometeni i dezorijentisani, u najvecem broju slucajeva (i poslodavci i zaposleni), i neretko se dogadja da su im - posto su, je li, zaista ljudi - potrebna tek uputstva.

ok, mozda sam prevelik optimista, mada je ovo slika koju vidim oko sebe.

(i da ne potezemo Djilas-Dulic bagru kao argument, ni Amfilohija ni Hitlera, pliz. ni hokej na ledu)

vishnja92

a ja ti tvrdim da je gustina verovatnoce da je poslodavac neodlucan (ili neopredeljen, ili lak za ubediti) najveca upravo u toj granicnoj zoni gde se klacka sme-ne sme, tj zakonito-nije zakonito. tj - da ce mnoge koji lako zaboravljaju pristojnost, informacija o krivicnosti dela ipak odvuci na bolju stranu

koliko god se ovde (na blogu i drugde) zakukavalo, devedesete su zaista prosle - bar utoliko sto ljudi vecinom shvataju da bi im dobar zakonski okvir bio pre olaksica nego smetnja da zarade. oni su ovde pre svega pometeni i dezorijentisani, u najvecem broju slucajeva (i poslodavci i zaposleni), i neretko se dogadja da su im - posto su, je li, zaista ljudi - potrebna tek uputstva.

ok, mozda sam prevelik optimista, mada je ovo slika koju vidim oko sebe.

(i da ne potezemo Djilas-Dulic bagru kao argument, ni Amfilohija ni Hitlera, pliz. ni hokej na ledu)

...kao shto rekoh, sve je to krivica onog neopreznog Poverenika:

Jedna vlast uvede zakon koji em ima nejasno definisanu oblast primene, em ga je veoma teshko (do nemoguce) neselektivno primeniti, em ostavlja deo populacije u uverenju da su stavljeni u neravnopravan i, shto je mnogo vazhnije, potencijalno 'skup' polozhaj, em ga se lako mozhe proglasiti za najobichniji pokushaj podizanja (ideoloshke) noge zarad (ideoloshkog) potkivanja. I onda dodje druga vlast, sa suprotnim ideoloshkim predznakom. I taj isti zakon:

1. ukine (balkkanski) iz inata ili,
2. ladno (balkanskije) ignorishe, ili
3. promeni nazive svim ulicama koje su ime dobile po tvorcu zakona (josh balkanskije) a zakon ukune proglashavajuci ga nasledjem iz jednoumne i diktatorske proshlosti (najbalkanskije)

I shta smo onda imali, nishta? Nikako, imali smo da sludjeni narod josh chvrshce pochne da veruje da su zakoni 'nishta'...

Ovako gledano sa strane imam utisak da su misleci ljudi U Srbiji u stanju potpune panike i da vichu na sav glas 'More, daj shta dash!' Zaboravljajuci pri tome da je u tome 'daj shta dash' najveca gustina verovatnoce da nece dobiti nishta ili josh manje...

PS Onaj zakonchic iz primerchica nikako nije zakon o zashtiti privatnosti e-mailova. Samo mnogo lichi...

Jedna vlast uvede zakon koji em ima nejasno definisanu oblast primene, em ga je veoma teshko (do nemoguce) neselektivno primeniti, em ostavlja deo populacije u uverenju da su stavljeni u neravnopravan i, shto je mnogo vazhnije, potencijalno 'skup' polozhaj, em ga se lako mozhe proglasiti za najobichniji pokushaj podizanja (ideoloshke) noge zarad (ideoloshkog) potkivanja. I onda dodje druga vlast, sa suprotnim ideoloshkim predznakom. I taj isti zakon:

ti opet pricas o hokeju na ledu, i o Hitleru i Amfilohiju, gle:

promeni nazive svim ulicama koje su ime dobile po tvorcu zakona (josh balkanskije) a zakon ukune proglashavajuci ga nasledjem iz jednoumne i diktatorske proshlosti (najbalkanskije)

sta me briga za Svetlanu Velmar Jankovic i to sto je bila u Komisiji dok nije dala ulicu svom tati, ili za ostala carsijsko-politikantska ogorcenja. ako smo vec krenuli da teramo po besmislu?

vidi, ti mislis da imas distancu, i to distancu s nadvisenjem (postoje kruzne kupole sa nadvisenjima koja se zovu tamburi - potpuno nepotrebna konstrukcija, inace)
a ustvari samo ne mozes da vidis iznutra jer dugo nisi ovde - i sa time moras da se pomiris, jbga. izgubio si sinapsu.


ljudi po prirodi nisu kriminalci, i ako gledas savtajsvet koji ima mala i srednja preduzeca (velika vise ne postoje, prodalo rusima ili palo u ruke ds bratiji - pisi propalo, kakogod), tom svetu bi bilo najlakse kada bi im neko uredio i zivot i poslovanje do poslednjeg detalja, pa da ne moraju da misle nikad nista do kraja svog vremena.
linija manjeg otpora je otpr prosecna brzina kretanja civilizacije.
zasto bi se neko glupirao sa citanjem tudje poste i narusavanjem privatnosti ako u rukama ima daleko delotvornije zakonske alate? da li ce firma mozda da mu napreduje ako se on upozna s privatnim detaljima zaposlenih?
da li ce bilo ko time bilo sta da dobije?

greska. nece :))

a onda - zasto?

vishnja92

Jedna vlast uvede zakon koji em ima nejasno definisanu oblast primene, em ga je veoma teshko (do nemoguce) neselektivno primeniti, em ostavlja deo populacije u uverenju da su stavljeni u neravnopravan i, shto je mnogo vazhnije, potencijalno 'skup' polozhaj, em ga se lako mozhe proglasiti za najobichniji pokushaj podizanja (ideoloshke) noge zarad (ideoloshkog) potkivanja. I onda dodje druga vlast, sa suprotnim ideoloshkim predznakom. I taj isti zakon:

ti opet pricas o hokeju na ledu, i o Hitleru i Amfilohiju, gle:

promeni nazive svim ulicama koje su ime dobile po tvorcu zakona (josh balkanskije) a zakon ukune proglashavajuci ga nasledjem iz jednoumne i diktatorske proshlosti (najbalkanskije)

sta me briga za Svetlanu Velmar Jankovic i to sto je bila u Komisiji dok nije dala ulicu svom tati, ili za ostala carsijsko-politikantska ogorcenja. ako smo vec krenuli da teramo po besmislu?

...hokej, mislim. Ja se sprdam kroz hiperbolisane primere. Shto se tebi, rekao bih, ne dopada. Shto je sasvim u redu. Ko sam ja pa da ti zabranim da ti se vishe dopadaju hiperbole sa trgovinom robljem i pretresanjem domacica u samoposlugama...

vishnja92

vidi, ti mislis da imas distancu, i to distancu s nadvisenjem (postoje kruzne kupole sa nadvisenjima koja se zovu tamburi - potpuno nepotrebna konstrukcija, inace)
a ustvari samo ne mozes da vidis iznutra jer dugo nisi ovde - i sa time moras da se pomiris, jbga. izgubio si sinapsu.

Ja ne mislim da imam distancu, ja distancu imam, samom chinjenicom da ne zhivim u Srbiji. Sad kakva je distanca to je druga stvar, sasvim si slobodna da ti mislish da je sa visine i time nepotrebna ili da se zapravo radi o mom potpunom diskonektu. Medjutim tvrdnja da ja misli da je distanca sa visine je vec malo problematichnija i lako se mozhe okvalifikovati kao imputiranje. A objasniti kao tvoj strah da sam ja ovamo u nechemu bolji od vas tamo. A shto se tiche diskonekta, tachno, putovanja kojekuda, a ja to jesam pomalo radio, mogu da dovedu do diskonekta izazvanog posmatranjem spolja. A mogu, ukoliko je posmatrach iole pazhljiviji, i da pomognu da se otkriju neke zajednichke (globalne takorekuc) stvarchice koje onaj shto posmnatra iz svog specifichnog iznutra mozda i ne vidi.

vishnja92

ljudi po prirodi nisu kriminalci, i ako gledas savtajsvet koji ima mala i srednja preduzeca (velika vise ne postoje, prodalo rusima ili palo u ruke ds bratiji - pisi propalo, kakogod), tom svetu bi bilo najlakse kada bi im neko uredio i zivot i poslovanje do poslednjeg detalja, pa da ne moraju da misle nikad nista do kraja svog vremena.
linija manjeg otpora je otpr prosecna brzina kretanja civilizacije.
zasto bi se neko glupirao sa citanjem tudje poste i narusavanjem privatnosti ako u rukama ima daleko delotvornije zakonske alate? da li ce firma mozda da mu napreduje ako se on upozna s privatnim detaljima zaposlenih?
da li ce bilo ko time bilo sta da dobije?

greska. nece :))

a onda - zasto?

O ovome smo vec prodiskutovali, ja sam jasno i glasno rekao da sam za poshtovanje zakonske regulative, a time i za regulativu, ali sam nachelno protiv ofrlje definisanih zakona i, u ovom konkretnom sluchaju, protiv ofrlje definisanih stavova kojima se pokushava izbeci rasprava o svrsishodnosti u najmanju ruku teshko primenljivih zakona. Ja pretpostavljam da si ti dovoljno inteligenta osoba da to (moj stav) shvatish, ako hoces. Ako sam u pravu onda je svaka dalja rasprava po tom pitanju nepotrebnaa. A ako nisam, tada je svaka dalja rasprava besmislena.

BTW, nemam pojma shta si htela sa onim o Svetlani Velmar Jankovic. Ako ima veze sa tachkom 3 moga sprdanja onda je to potpuno nenamerno i samo dokaz da zhivot ponekad oponnasha umetnost. Dobro, u ovom konkretnom sluchaju oponasha spprdnju...

pa ne, samo sprdnju podizem na visi nivo :)

ok, kapiram sta pricas ali sam trenutno u guzvi, a malo se ne slazem. treba mi vremena za odgovor. imam posla. potrudicu se sutra.

haug

A šta je sa elektronskom poštom koja se nalazi na firminom serveru

Ma nije u pitanju da li firma može nego da li sme da čita privatnu poštu zaposlenih bez obzira što je stigla na firminu "adresu".

Ilustracije radi,e-mail koji Vam na službenu adresu uputi vaša supruga ili vaše dete o rezultatima lekarskog pregleda ili školskog ispita u svakom slučaju je privatna poruka. I to je bez obzira na to što je upućen na službenu adresu a vi ste potpisali "pristanak" da privatnu poštu nećete primati.

To je takođe privatna poruka i ako uzme megafon i počne da viče. Meni je nekako logično da privatne poruke treba slati na privatne mail adrese, a ne na službene. Jedini problem je ako poslodavac proverava i privatne mejlove zaposlenih. U tom slučaju bi morao da ima saglasnost zaposlenog, dok zaposleni ako je u situaciji da to mora da potpiše, tada zna da nema ništa od privatnosti i neće ni koristiti privatni mejl na poslu.
Malo je nelogično zloupotrebljavati tuđe resurse i onda još insistirati na privatnosti.

Zanimljiva presuda i bliska mi je. Ali, kada razmišljam o nekom problemu, pokušavam da se stavim u poziviju onog drugog, pa ako ni onda nemam dilemu, budem prilično siguran u svoj stav. A ovde, kad se stavim u poziciju poslodavca, pomislim da je moguće da zaposleni šalje neovlašćeno podatke o radu moje firme konkurenciji na primer. Kako da ja to sprečim ako zaposleni ima pravo da šalje bilo šta iz firme? Da li imam pravo da kontrolišem makar kome šalje koju vrstu podataka? Da li treba da čekam da se desi šteta po firmu da bi istinu tek tada utvrđivali istražni organi? Ili je pak ova zabrana više psihološka jer neko zna da su njegove aktivnosti ovakve prirode podložni kontroli? Ko bi, na kraju krajeva, mogao da češlja svu prepisku svih (manja preduzeća su u tom smislu lakši zalogaj)?

"Poslodavac koji čita poruke koje zaposleni prima i šalje preko službenog računara krši osnovna prav utvrđena u čl.8.Evropsle konvencije o ljudskim pravima...

To važi bez obzira da li jr zaposleni bio upoznat da službeni računar ne sme koristiti u privatne svrhe...

Preduzeća ili ustanove ne smeju biti mesta gde će poslodavci bez ograničenja sprovoditi svoja diskreciona prava....

Sud napominje da je potpuna zabrana upotrebe e-pošte u neslužbene svrhe nerealna i da krši pravno načelo srazmernosti."Preporuči

Vredi ponoviti!

Zaista nije problem u tome da li poslodavac faktički može da obrađuje sve podatke koji se nalaze na njegovom serveru. Znamo da može, pitanje je - da li je to njegovo pravo?

Zavisi od toga šta se pod "obradom podataka" podrazumeva. Poslodavac u svakom slučaju ima pravo a i obavezu da skladišti podatke koji se nalaze na njegovim serverima, da ih bekapuje, itd. No, kad je sadržaj dokumenata, baza podataka itd. u pitanju, stvari su drugačije - verovatno ne bismo voleli da neko iz Gmail-a čita naše mailove samo zato što su na njihovim serverima ili da neko ko radi u provajderu mobilne telefonije čita naše sms-ove.

Mislim da kompanije uvode određena ograničenja po pitanju korišćenja računarskih resursa imajući u vidu dve stvari - bezbednost i troškove održavanja. Mislim da je prva stvar jasna (pisao je Dragan Pleskonjić o skorašjnem problemu u RSA) a troškovi svakako rastu ako raste količina podataka koja se čuva na serverima ako se među tim podacima bespotrebno nalaze i privatni podaci (ako korisnici mogu da bekapuju svoje podatke na neki fajl server pa jednostavno prekopiraju svoj My Documents i onda se na serveru čuvaju slike sa letovanja i mp3 kolekcija zajedno sa poslovnim dokumentima) a raste i broj čovek-sati utrošenih na rešavanje problema nastalih zbog upotrebe poslovne računarske infrastrukture u privatne svrhe ("čišćenje" računara od raznih malware programa, npr.)...

Evo jednog konkretnog primera... radio sam kao sistem administrator u jednoj velikoj firmi i jednog dana sam potrošio dosta vremena da odblokiram mailboxove velikom broju korisnika a problem je nastao tako što su korisnici pokušavali jedni drugima da pošalju Severinin pornić putem e-maila!
Ispada da, kad bih poštovao svetu privatnost podataka, ne bih smeo da se mešam u svoj posao a korisnicima bih morao da kažem da se snalaze kako znaju i umeju, jer privatni podaci ne ulaze u domen mog posla... ali cvrc, pošto su im mailboxovi bili prepunjeni, nisu mogli da koriste korporativni e-mail u poslovne svrhe i onda bih, teoretski, bio u Kvaka 22 situaciji. Naravno, ja sam mailove sa Severinom u attachmentu brisao i brisao... prilikom te intervencije sam mogao i da rekonstruišem ko je kome slao dotični video klip - šta više, bilo je tu i zapanjujućih otkrića al' o tome ne bih smeo ovde jer bih imao problema sa Poverenikom...

Hansel

Zanimljiva presuda i bliska mi je. Ali, kada razmišljam o nekom problemu, pokušavam da se stavim u poziviju onog drugog, pa ako ni onda nemam dilemu, budem prilično siguran u svoj stav. A ovde, kad se stavim u poziciju poslodavca, pomislim da je moguće da zaposleni šalje neovlašćeno podatke o radu moje firme konkurenciji na primer. Kako da ja to sprečim ako zaposleni ima pravo da šalje bilo šta iz firme? Da li imam pravo da kontrolišem makar kome šalje koju vrstu podataka? Da li treba da čekam da se desi šteta po firmu da bi istinu tek tada utvrđivali istražni organi? Ili je pak ova zabrana više psihološka jer neko zna da su njegove aktivnosti ovakve prirode podložni kontroli? Ko bi, na kraju krajeva, mogao da češlja svu prepisku svih (manja preduzeća su u tom smislu lakši zalogaj)?

A kako si mogao da kontrolises dok je koriscen snail mail?
Kad su pisma slata iz firme, apriori se podrazumevalo da je u pitanju poslovna prepiska. Nesto se ne secam da je iko sedeo i otvarao sve koverte redom da pogleda sta je napisano???

Pisma bi bila napisana, adresirana pisacom masinom, zatvorena u koverat i isporucena sekretarici da polepi markice i prosledi na postu.

Po cemu je ovo sad drugacije (osim po brzini)?

Meni je OK da se blokira pristup FB ili tako necem s posla, ako se ti sajtovi ne koriste za poslovanje, ali da se cita tudja posta???

Mlekac, nisam se ja za to zalagao, samo kažem da priča ima drugu stranu (logičnu za početak, čini mi se), a porediti današnje vreme s nekim drugim po tome šta nekad nije bilo moguće (ili nije bilo lako) a danas je moguće ne vidim kao opravdano, samo po sebi.

Iskreno, ja ne znam šta je gore, ugraditi kamere za nadzor u svakom kutku firme, ili nadgledati poštu. Najgore je i jedno i drugo, normalno. Ali, neko će reći - ni kamera nema zadatak da špijunira, ona je više psihološka "alatka". U tom smislu sam pomenuo obaveštenje da se može skenirati pošta. Naravno, podaci se mogu izneti na USB memoriji, prebaciti bežično, štampani dokumenti poslati faksom... varijanata je mnogo, a pitanje je "samo" gde se završava pravo poslodavca da brani svoj interes, a gde sloboda zaposlenog (ograničavamo se sada samo na ovaj problem).

svako pismo (hard copy) koji dodje do mene je vec otvoreno u pisarnici gde je prijem poste (obavezno se zavodi)

antioksidant

svako pismo (hard copy) koji dodje do mene je vec otvoreno u pisarnici gde je prijem poste (obavezno se zavodi)

Tacno, ali nije otvoreno ono koje posaljes
Mislim, ako saljes na privatnu adresu, a ko jos cita SVE adrese snail mailu.

Tacno, ali nije otvoreno ono koje posaljes

jeste i isto se zavodi i salje preko pisarnice
a ako saljem privatno sam cu platiti postarinu
to bi otprilike bila analogija

Koliko to opravdava fakt da oni misle da je logično da znaju sve u vezi sa njihovim korišćenjem?

Ignorantia juris non excusat

Goran Vučković

Koliko to opravdava fakt da oni misle da je logično da znaju sve u vezi sa njihovim korišćenjem?

Ignorantia juris non excusat

A još kažeš da nisi pravnik.

A još kažeš da nisi pravnik.

Opšta kultura

Goran Vučković

Opšta kultura

Naravno! A šta kažeš na ignorantia legis nocet?

Quod nocet docet! (je l' tako beše?)

Došlo je vreme da budemo spremni da se o nama banke raspituju po komšilu

Sad će početi da nas posećuju njegovi prosjaci, njegovi poštari i oni što se raspituju za adresu. Držaće mi kuću pod prismotrom!

Ovaj lik je objasnio što se tiče telemarketera... Tom Mabe

nije im bitno kada će on svoj posao i gde da radi (kada nije vezan za fizičko prisustvo u kancelariji), bitno im je da posao bude završen na vreme i kvalitetno.

Zar ne bi trebalo svakom poslodavcu da budu bitni rezultati rada.
Ima poslodavaca koji ocekuju, da vase privatne veze iskoristite za njegove interese.

Hansel

blog na temu vezanu s ovom mi je obećao cenjeni Dragan Pleskonjić - o navodnom praćenju humanitarnih mejlova i doniranju neke firme neke svote za svaki forward

Evo obećanje ispunjeno.

Hvala u ime svih, i izvinjavam se što sam bio dosadan, pa još i javno. Ali, mislim da će koristiti mnogima!

Upravo sam imao jedan telefonski poziv, u vezi je s temama kojima se Poverenik bavi, pa citiram:
- Da li je to stan Z.ić?
- A ko pita?
- Zovem iz Eurobanke.
- Dobro?
- Da li poznajete X.Y.?
(bio mi je komšija, pa ga površno poznajem)
- A zašto pitate?
- (besno) Prijatno! (zalupljena slušalica).

Počeću da snimam te razgovore. G. Šabiću, da li smem?

Ja sam na kraju otišla u jednu drugu banku koja me je tako smarala (za bivšeg stanara u stanu gde sad živim), pa sam im zapretila da ću da ih tužim ako ne izbrišu broj telefona iz svih dokumenata!
Ne znam da li su tako uradili, ali ne zovu više...

Edit: Izvinjavam se na trolu!

Као што рече аутор: "...то сигурно неће ићи лако. Али још сигурније - мора ићи."

Ono što je, meni makar, fascinantno je koliko ljudima koncept privatnosti pošte (koji je ustavna kategorija, uzgred - član 41 važećeg ustava) u ovom kontekstu izgleda stran.

Goran Vučković

Као што рече аутор: "...то сигурно неће ићи лако. Али још сигурније - мора ићи."

Ono što je, meni makar, fascinantno je koliko ljudima koncept privatnosti pošte (koji je ustavna kategorija, uzgred - član 41 važećeg ustava) u ovom kontekstu izgleda stran.

cekaj vucko
nije u pitanju koncept tajnosti vec da li smes koristiti racunar poslodavca za citanje privatne poste.

Moj poslodavac zahteva da ima uvid u moju elektronsku poštu. Kaže da na to, kao vlasnik kompjutera ima pravo i da to važi za kompletnu prepisku, dakle da se odnosi i na mejlove privatne prirode koje ponekad primam na poslu.

resenje je - ne koristi sluzbeni racunar u privatne svrhe
i tu prestaje svaka mogucnost za poslodavca da trazi privatnu postu na uvid

edit: i naravno - poslodavac ni u ovom slučaju ne sme "brljati po računaru" bez izričite saglasnosti zaposlene

edit: i naravno - poslodavac ni u ovom slučaju ne sme "brljati po računaru" bez izričite saglasnosti zaposlene

Pa to i jeste poenta zakona. Šta tebi poslodavac dopušta na poslu je stvar poslodavca. Kakva mu to prava daje je stvar zakona - ni manje ni više nego toliko.

Pa to i jeste poenta zakona. Šta tebi poslodavac dopušta na poslu je stvar poslodavca. Kakva mu to prava daje je stvar zakona - ni manje ni više nego toliko.

a ko i gde to spori?

Mora se naći neka mera. Neljudski je očekivati da neko može i treba da bude robot i 100% vremena na poslu posveti samo poslu i poslodavcu (pametan poslodavac je i human, naveo sam gore primer iz Kanade), ali je bezvezno dozvoliti raspojasanost kakva se viđa u našim državnim/javnim ustanovama. Hajde da zakonska rešenja konačno postanu sveobuhvatna, da se uklope u realni život i realne potrebe i realna prava, a ne da idu iz krajnosti u krajnost...

a ko i gde to spori?

Mislim da je nesporazum u sledećem: poslodavac može da ti zabrani da primaš privatnu poštu na poslovni račun, i za to postoji jedna vrsta konsekvenci, po ugovoru o radu. Otvaranje tvoje pošte je zakonom uređena kategorija i poslodavac koji je prekrši ne krši ugovor o radu nego zakon o privatnosti ličnih informacija i član 41 ustava - to je kontroverza zbog koje je doneta ova gore odluka koju je gospodin Šabić citirao iz francuskog zakonodavstva. I Francuska nije jedina zemlja u EU koja je ovako presuđivala.

Znači poslodavac je izložen prekršaju zakona čak i ako je zaposleni potpisao da neće koristiti poslovnu poštu za privatne svrhe, sve da je poslodavac vlasnik celog Interneta, a ne samo računara i mail servera.

Neljudski je očekivati da neko može i treba da bude robot i 100% vremena na poslu posveti samo poslu i poslodavcu (pametan poslodavac je i human

da ali ta humanost se neće dostići zakonom već pameću poslodavca
ako poslodavac ne kapira da su zadovoljni i sigurni radnici produktivniji neće ga ni 2 ustava naterati da se ponaša besmisleno

Znači poslodavac je izložen prekršaju zakona čak i ako je zaposleni potpisao da neće koristiti poslovnu poštu za privatne svrhe, sve da je poslodavac vlasnik celog Interneta, a ne samo računara i mail servera.

ništa sporno ali niko ne priča o tom potpisu (da se neće koristiti poslovni mail u privatne svrhe) već o potpisanom pristanku da poslodavac ima uvida u sve mailove na poslovnom nalogu

ništa sporno ali niko ne priča o tom potpisu (da se neće koristiti poslovni mail u privatne svrhe) već o potpisanom pristanku da poslodavac ima uvida u sve mailove na poslovnom nalogu

Nisam baš siguran da na isti način razumemo ovu raspravu.

antioksidant

da ali ta humanost se neće dostići zakonom već pameću poslodavca
ako poslodavac ne kapira da su zadovoljni i sigurni radnici produktivniji neće ga ni 2 ustava naterati da se ponaša besmisleno

Naravno, potpuno se slažem, s tim što ti je verovatno ispalo jedno "ne" - "da se NE ponaša besmisleno"

Nisam baš siguran da na isti način razumemo ovu raspravu.

očito

hajde ovako

imaš privatni nalog
poslodavac kaže - na njega na poslu zaboravi - on postiže da se to ostvari tako što blokira pristup adresama sa kojih bi ga čitao

imaš poslovni nalog - poslodavac kaže - ne smeš da ga koristiš u privatne svrhe - ti klimneš ramenima i teraš dalje - on ne sme da ti čita poštu - zato traži od tebe da potpišeš pristanak - ako odbiješ - on opet ne sme da ti čita poštu. pokušaće da te uslovi da pristanak daš ali tu se javlja ovaj problem

odnos poslodavca i zaposlenog je odnos subjekata bitno različite snage

ako pak pristanak daš onda je sme čitati ali ne bi smeo da na osnovu tako dobijenih informacija vrši obradu podataka o nekim trećim ličnostima

Naravno, potpuno se slažem, s tim što ti je verovatno ispalo jedno "ne" - "da se NE ponaša besmisleno"

naravno

Goran Vučković

Као што рече аутор: "...то сигурно неће ићи лако. Али још сигурније - мора ићи."

Ono što je, meni makar, fascinantno je koliko ljudima koncept privatnosti pošte (koji je ustavna kategorija, uzgred - član 41 važećeg ustava) u ovom kontekstu izgleda stran.

Ne znam kako može da se primenjuje koncept privatnosti one pošte za koju se koristi neprivatna adresa.

Freedom of Information

Jel Vi mislite da je bolje da se poverenik ne bavi ničim dok se ne ne "porešavaju" ti "najvažniji" problemi?

Svaka Vam čast! Retko ko u Srbiji bi se iskreno povodio tim načelom na svom radnom mestu. Stvarno, još jednom, svaka Vam čast!

Jel Vi mislite da je bolje da se poverenik ne bavi ničim dok se ne ne "porešavaju" ti "najvažniji" problemi?

Ja mislim da poverenik ne treba da izmišlja probleme tamo gde ih nema.

Ja mislim da poverenik ne treba da izmišlja probleme tamo gde ih nema.

A ja mislim da svako u ovoj zemlji treba da se bavi svojim poslom. Ovo jeste posao poverenika (i da deluje preventivno, ako nešto i nije aktuelni problem), a on, čovek, još diskutuje s nama (a ja se ne slažem baš potpuno po ovom pitanju, na primer, s njim) - ko od državnih institucija/službenika to danas radi?

a on, čovek, još diskutuje s nama

covek ili institucija?

ne treba da izmišlja probleme tamo gde ih nema.

Tebi sigurno ne bi bio problem ni da ti gazda sluša ili snima i preslušava sve telefonske razgovore.

Tebi sigurno ne bi bio problem ni da ti gazda sluša ili snima i preslušava sve telefonske razgovore.

Mnogo ste mi pametni.
Očigledno ja da ova briga ja privatnu poštu vredi samo za državne službenike...
Zamisli molim te, niko ne sme da pogleda njihovo naklapanje za vreme radnog vremena a svaka kasirka u prodavnici nadzirana je svaki sekund radnog vremena.
Gazda je gleda i sluša svaku reč...i nikom ništa.
Ako ću za vreme radnog vremena satima visiti na telefonu i obavljati privatne razgovore, naravno da gazda ima pravo da reaguje.

Mnogo ste mi pametni.

Ej,ej čemu taj nervozni ton, čemu vređanje? Ja sam samo na osnovu toga što si sam rekao da nije nikakav problem da gazda čita privatne poruke zaključio da ti ne bi bio problem ni da sluša ili snima tvoje razgovore.Taj zaključak se prosto nameće.

Očigledno ja da ova briga ja privatnu poštu vredi samo za državne službenike

To je valjda samo tebi očigledno. Kako si do toga došao,da nije u pitanju kristalna kugla?

covek ili institucija?

Napisao sam malim slovom, dakle - čovek. Na radnom mestu u instituciji.

Hansel

covek ili institucija?

Napisao sam malim slovom, dakle - čovek. Na radnom mestu u instituciji.

vas sam razumeo
komentare u trecem licu nisam
zato sam se i pitao

Ej,ej čemu taj nervozni ton, čemu vređanje?

Dobro izvini. Mnogo ste glupi.
Eto ispravio.
Gde sam ja to rekao da nije problem da gazda čita privatne poruke. To je izvrtanje da bi gazdinu glavu poturili pod Šabićev mač.
Ja sam rekao da radnik za vreme radnog vremena nema prvo da se dopisuje?
Kad vi budete gazda, plaćajte njegovo vreme provedeno u dopisivanju, do mile volje....i nemojte čitati poruke.
Ali kod državnih službenika, uzimaju mi iz džepa da bi ih platili za dopisivanje i imam pravo da kažem, zabranite im to.
Ne...Gospodin Šabić im to ne bi zabranio, nego bi još zaštitio njihovu privatnost..
Ma daj...

Kako si do toga došao,da nije u pitanju kristalna kugla?

Živim u Srbiji.

Mnogo ste glupi.

izmišlja probleme tamo gde ih nema.

ova briga ja privatnu poštu vredi samo za državne službenike

To su tvoje reči.Znači vređaš, zaboravljaš šta si sam pre nekoliko minuta napisao i vidiš ono što niko drugi ne vidi. Ne znam šta je uzrok tome ali vidim...,nije tebi lako veselniče.

antioksidant

vas sam razumeo
komentare u trecem licu nisam
zato sam se i pitao

Sad ja ništa ne razumem!

ako si pristupao gmail i slao svoje licne mailove firma moze samo da primeti da si imao xxx mb protoka i da kaze zloupotebio si nas net i bices kaznjen

Upravo tako! Može da te kazni ali da ni u kom slučaju nema pravo da čita tvoju privatnu poštu.

Tako nekako.

Moj poslovni nalog nije moj nalog, nego firmin, bez obzira što je u njemu možda sadržano moje ime, ono je tu koliko i ja, na (ne)određeno vreme.
Ukoliko ja taj nalog koristim za privatne poruke, jer npr. to nije zabranjeno, i ostavljam ih u tom inboxu i u tom računaru, ja se odričem privatnosti tih poruka.

Ako želi da se zabrani pristup privatnim mejlovima na poslovnom nalogu, mora biti zabranjen pristup komplet inboxu, jer se ne može zaključiti koji mejl je privatan dok se ne pročita. A firma (poslodavac, šef, kolega koji me menja kad je potrebno), po prirodi stvari, mora imati taj pristup. Mejlovi koji stižu na poslovni nalog se proveravaju i kad je taj zaposleni na odmoru, bolovanju ili trećem mestu odakle ne može on sam da im pristupi, kao i određen period nakon napuštanja firme/penzionisanja

Dakle, što se mene tiče, kao što sam napisala gore, onog trenutka kad ja ostavim privatne podatke na mestu koje nije moje lično, niti isključivo za moju ličnu upotrebu ili kad pošaljem ličnu poruku na adresu koja ne pripada primaocu....svesna sam rizika da sadržinu može videti treća osoba.

onog trenutka kad ja ostavim privatne podatke na mestu koje nije moje lično, niti isključivo za moju ličnu upotrebu ili kad pošaljem ličnu poruku na adresu koja ne pripada primaocu....svesna sam rizika da sadržinu može videti treća osoba.

I kad ostavite novčanik na stolu svesni ste rizika da ga neko može uzeti.Ali to ne znači i da ima pravo da ga uzme.
I sa službenog kompjutera vašu privatnu poštu (nalozi na yahoo,g-mail..)niko osim vas nema pravo da čita ako vi niste dali pristanak.

sahmatbg

onog trenutka kad ja ostavim privatne podatke na mestu koje nije moje lično, niti isključivo za moju ličnu upotrebu ili kad pošaljem ličnu poruku na adresu koja ne pripada primaocu....svesna sam rizika da sadržinu može videti treća osoba.

I kad ostavite novčanik na stolu svesni ste rizika da ga neko može uzeti.Ali to ne znači i da ima pravo da ga uzme.
I sa službenog kompjutera vašu privatnu poštu (nalozi na yahoo,g-mail..)niko osim vas nema pravo da čita ako vi niste dali pristanak.

Privatni nalozi su privatni nalozi i to je u redu.
Ja pričam o privatnim porukama koje stižu na poslovni nalog.
Paralela bi bila da ja izvadim pare iz svog novčanika i stavim u tuđi džep, a onda se bunim što je odšetao sa njima.

Privatni nalozi su privatni nalozi i to je u redu.
Ja pričam o privatnim porukama koje stižu na poslovni nalog.

Onda se slažemo. Ovu priču je pokrenula žena čiji poslodavac je tražio uvid u celokupnu e-poštu sa službenog kompjutera upravo zato što je tražio i onu sa privatnih naloga.

upravo zato što je tražio i onu sa privatnih naloga.

na mejlove privatne prirode koje ponekad primam na poslu

Dakle, što se mene tiče, kao što sam napisala gore, onog trenutka kad ja ostavim privatne podatke na mestu koje nije moje lično, niti isključivo za moju ličnu upotrebu ili kad pošaljem ličnu poruku na adresu koja ne pripada primaocu....svesna sam rizika da sadržinu može videti treća osoba.

Znači. spremni ste da podatke koje ostavite npr u banci ili poreskoj upravi, policiji itd. može da vidi i treće lice. Da li je baš tako???

Da li auto koji je kupila firma na lizing, mogu koristiti za stvari koje se ne tiču banke (de fakto, banka je vlasnik kola, a firma plaća troškove). Nije sve baš crno-belo.

Kao poslodavca, zaista me ne zanima šta piše u privatnim porukama. Zanima me samo kvantitet, a ne i sadržina. Naravno, ovo sve na firminom računaru i firminom serveru. Potpuno ukidanje svih privatnih poruka i tel.razgovora nije moguće, potrebno ih je svesti na minimum.

Zaista ohrabrujući komentar.

pa naravno :) sve je to do stanja svesti, a ono se lako prepoznaje:

niko_kao.ja

Kao poslodavca, zaista me ne zanima...

za razliku od:

...rekao da nije problem da gazda čita...

sve dok u glavama ljudi budu postojale "gazde" umesto dveju ugovornih strana sa jasno definisanim pravima i obavezama, trosice se ovoliko bespotrebnih reci na previdjanje ociglednog - privatna posta je privatna posta, gde god da se nalazi.

(i da dodam, mada nije tema: mogla bih da napravim veliki rusvaj ako bih ustanovila da je moj komp na poslu ukljucivan u mom odsustvu, sve dotle dok svoj posao obavljam (min) kako treba - isti onakav rusvaj kakav bih napravila kada bi mi neko, naprimer, preturao po fiokama.)

pa naravno :) sve je to do stanja svesti, a ono se lako prepoznaje

Nije samo stanje svesti, već goli interes. Pokazalo se da je pored represije potrebna i stimulacija (dobro zaposlenima, a bogami i meni).

Nije samo stanje svesti, već goli interes.

ok, stanje svesti proisteklo (i) iz golog interesa
kada je win-win situacija cilj i/ili sredstvo, nekako se granice izmedju interesa i empatije pobrisu same od sebe. to bi trebalo da je najzdravija opcija, kako mi se cini
:smajli bambi-personaliti:

Pokazalo se da je pored represije potrebna i stimulacija (dobro zaposlenima, a bogami i meni).

ej, hoces da me zaposlis? imam ekstremno dobru radnu kondiciju :)