Dobra vila je stigla oko pola pet. Popodne. U jednoj ruci je nosila poluvlažan ili možda ipak polusuv kišobran, a u drugoj lakovanu torbu, tek malo manje crnu od njene kose vezane u čvorče. I još manje crnu od njenih očiju koje su se caklile kao kod veselog hrčka. Bila je obučena u belu košulju i pantalone koje su se slagale sa očnim čarom upravo pomenutog glodara.
Dobra vila je kratko popričala sa mnom užičko nazalnim dijalektom i sa svojih tanušnih, vrbovih prstiju skinula srebrno prstenje.
Onda je na pod stavljen pripljeskani dušečić. Na njega je biće iz mašte prostrlo mene potrbuške i reklo mi da se opustim. Nisam stigla ni do opust, kada mi je Dobra vila sela na nezaštićenu pozadinu. Opuštanje je galopom pobeglo. Uz svu dobru volju teško mi uspeva da se opustim kad mi neko čuči na leđima, a oči mi rade samo na napred. Vila je šušorila i dalje o opuštanju, dok su moji nervozni mišići čekali kao zapeta puška kad će neko da im naudi i dovede ih u gore od postojećeg stanja. Što i nije bilo daleko od dešavanja koja su sledila. Uprkos svojoj zanemarljivoj kilaži i poetskom izgledu, Dobra vila je u ručicama imala snagu iskusnog kovača, koji u slobodno vreme u cirkusu savija čelične šipke. Nakon što je probala da mi otkine par ekstremiteta, vila se štipanjem ustremila na moju kičmu, pokušavajući da je izvadi, posle čega bi pretpostavljam sledilo filetiranje. Kako smo kičma i ja izignorisale gornje opuštanje i pružile natčovečanski napor da ostanemo u simbiozi, Dobra vila je odlučila da mi skrati muke i pridavi me. Zato se skoncentrisala na moj vratni deo, usput proveravajući da li moja glava ipak može da napravi pun krug i ekipno nas upiše na spisak čika Ginisa.
Pošto što smo utvrdile da to ići neće, bar ne iz prve, vila je upotrebila svoje vrbove, tanušne prstiće, prevarantski dečijeg izgleda. Nakon što mi je prvi od njih zabola ramenski predeo, izazvavši mi kolateralnu štetu u vidu otpadanja ušiju i iskakanja očiju na drške, shvatila sam da Dobra vila zapravo spada u korpus specijalnih vilinskih jedinica. Posebno istreniranih, sa tajnim oružjem u prstima kojima, upkos njihovom naivnom izgledu, mogu da probijaju zabarakadirana vrata tvrđava i ubijaju zmajeve ubodom u bilo koju telesnu im tačku. Izbušivši me kopljanim prstima, vila je odlučila da me veže u poklon mašnu. S obzirom na moje stanje otpora koje je palo na tačku leđenja, to joj je uspelo bez većih problema, posle čega me je velikodušno razvezala i par puta razvukla ko svinja masnu krpu. To je bilo to…
Onda smo Dobra vila i ja sele za sto. Ona je iscrpljena pila vodu, koju sam joj ja potpuno preporođena, bauljajući donela u zubima. Za tih par metara na relaciji kuhinja-trpezarija, trebalo mi je samo oko pola sata četvoronoškog kretanja. Vila mi je za to vreme objasnila da je ovo prvi od pet tretmana koji me čekaju. Posle kojih ću biti kao nova. Moj JMBG može samo da crkne od zavisti. Leteću sa cveta na cvet. Ono leđno ukočenje koje se rasplodilo u nepodnošljiv bol u levoj ruci, će biti samo ružno sećanje. Kroz život ću se kretati troskocima zaljubljenog kengura.
I bila je u pravu…bar što se tiče narednih nekoliko sati…a onda se usred noći, nezvano vratio bol i počeo da me ujeda za plećku, jer mi je ruku i tako već progutao. Počela sam da cvilim žalostivošću ostavljenog šteneta, što je probudilo Ikara Varvarina koji je oduševljeno probao da mi odgrize nos, sav srećan što sam konačno progovorila njegovim jezikom. Probudio se i Žmu, koji je oteravši do gluposti razdragano kuče, počeo da me pipajući traži ispod jorgana. Što je mene obradovalo, kao i uvek. Možda drugačija masaža ipak pomogne…Situacija je postajala sve romantičnija, iako je Žmu upalio bočno svetlo. Sa očekivanjem zaslepljenog šišmiša sam ga pogledala zaljubljeno, cvileći i dalje. On mi se slatko nasmehnuo, konačno me našavši ispod jorganskih prostranstava. Njegova čvrsta, muška ruka je kliznula niz njeno preplanulo vitko telo, dok je Mesec prosipao srebrnu kišu na palme u zalivu. U očima mu plamtela…konjska mast…drugom rukom je Žmu prineo pogrešno protumačenoj sceni kutijetinu konjske masti, od čije mirisa su moljci celog kvarta odmah objavili kolektivnu emigraciju. Za to vreme me je Žmu vredno masirao. Kombinacija ledene konjske masti i svitaca bola većih od naprednih vrabaca, isključivala je svaku, makar i željenu insinuaciju. Ja sam zapomaganje pasjeg siročeta ubacila u petu brzinu i dodala mu povremene jauke. Namazavši me konjskom mašću, Žmu se okrenuo na drugu stranu i pao u mentol-komu zelenih noćnih mora, a ja sam ostala očiju otvorenih na fildžansku meru i razmišljala o konstatacijama i savetima Dobre vile…da sam umorna i iscrpljena i da moram da mirujem…ajd dobro, mirovaću, samo da poradim šta mi je ostalo, pa posle…da ništa ne smem da radim…za to važi već napisano, samo da poradim…da moram da se pazim najvećeg srpskog neprijatelja, promaje…to može, ima da sve prozore sam pozatvarala, dišemo na slamčice…ne smem ništa da podižem, ni ruke uvis da dižem…ajd, ne podižem, a da se predajem i nisam planirala…da čuvam vrat i leđa toplotno…odmah sam našla tufnasti šal, ešarpa li je, neki đavo dvometarski i umotala se. Vijorile su dankanovski tufne za mnom k'o leteće buba švabe. Uostalom, time sam upotpunila književnički izgled, samo još da nabavim šešir sa plastičnim hrizantemama il mrtvim pticama. Ah, da…Dobra vila mi je rekla i da najviše energije trošim i gubim na razmišljanje i da ga smanjim. Da manje mislim. Manje da mislim? Dobro…probala sam i to to manje mada breskve mislim da u stvari
ono vidi otkud rame kabinet pelikani lani kaže
manje kad
Edit:
Nedelja. Situacija je sledeće prirode: Princezin Princ je na treningu sredio tetivu, zbog čega je sad na štakama. Ikar Varvarin je u frasu od lajanja na dotične modno-ortopedske dodatke. Danas je Mali Sin na utakmici ojadio gležanj. Žmu i on su upravo na urgentnom, gde su sreli prijatelja nam, koji se skomolao na košarci. Princezi u četvrtak operativno skidaju mladež s leđa. Ja mirišem kao mutantska mentol bombona. Nakrivljena. Baksuz očito nikada sam ne dolazi u goste. Kuća nam izgleda kao partizanska bolnica.
Tagovi
Blogovi autora
- Šaka života (24)
- Krvopije (91)
- Za PRESS (447)
- Tražim pomilovanje (243)
- Ujedinitelj (80)
- Veštica u dedinoj ulici (34)
- Parče dedovine (96)
- Gušteri (33)
- Biberani (24)
- Epidemična sećanja (30)
- Duško sa zlatnim M (18)
- Mala zimska priča (42)
- Deja vu (42)
- Radosti mladosti (31)
- A SAD - FINALE (15)
- Srbija - Brazil, nestručno (22)
- PMS ili Kako su izumrli dinosaurusi (23)
- Sirotinjske sreće (62)
- Popini prasići (114)
- Ponosna (36)
Najnovije VIP blogeri
- Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Moj grad (2)
- In memoriam (1)
- Društvo (1)
- Kultura (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org