NATO i arapski sapun

Istinita priča o ekonomskim benefitima NATO-a
[satira, što je ne čini manje istinitom]

Onomad kad se pripremao samit NATO-a u Istanbulu (oktobar 2004.) istovremeno su, logično, tekle pripreme za bojkot i demonstracije protiv istog. Nekoliko organizacija se udružilo u koaliciju zvučnog imena Defol Bush! (Gubi se Bušu! iliti M'rš Bušu!). Prve veće demonstracije su bile već juna te godine.

Kad su objavljeni planovi o režimu kretanja za vreme samita, što je eufemizam za režim koji nam je od grada napravio zatvor otvorenog tipa i kad se saznalo da će Kapali čaršija iliti Grand Bazaar biti zatvoren/a četiri dana za sav normalni svet, a jedan dan od ta četiri će biti otvoren za supruge najviših zvaničnika NATO-a, predstavnici Defol Bush!-a su otišli do bazardžija da ih nagovore da bojkotuju taj dan, te da ne otvore dućane tom čoporu dama.

Bazardžije, kojima su sline curile od zamišljanja bogatih mušterija kojima će prodavati tepihe, zlato, svilu i kadifu, samo što nisu linčovali predstavnike Defol Bush!-a. Ne preterujem, vid'o svojim očima. No, ipak se sve završilo na malo gurkanja i mnogo galame. "Oni nama da predlažu da radimo u korist svoje štete!", penile su bazardžije.

Elem, samit je proticao bez problema, baš kao i demonstracije, hvala na pitanju. U centru (jevropska strana) su se vodile ulične borbe sa sve suzavcem i Molotovljevim koktelima, a na mestu "određenom" za demonstracije (Kadıköy, azijska strana, moj, sada bivši, kraj) "samo" propisno pičkaranje sa policijom.

Došao je dan te famozne posete "NATO supruga" Grand Bazaar-u. Predvođene top trojkom -- Lorom Buš, Čeri Bler i Bernadetom Širak -- dvanaest supruga predsednika i/ili premijera članica NATO-a + otprilike autobus supruga sitnije boranije je 'odalo po avetinjski pustom, dakle sterilnom, najstarijem shopping mall-u na svetu (izgrađen je 1455.), dok su bazardžije, neuobičajeno upicanjeni stajali postrojeni ispred svojih dućana. Ništa ono, "Hello my friend! Where are you from?"

TV reportaža je završena informacijom da su "NATO supruge" pazarile robe za ukupno 600 € (šest stotina jura) -- 50 € po supruzi preCednika/premijera države, ako apstrahujemo onu sitniju boraniju.

Naravno da su se bazardžije, sve češući se gde ih ne svrbi, posle bunile i tražile da im se nadoknadi izgubljeno (dnevni promet Grand Bazaar-a je oko 25 meleona dolara). Dobili su od vlade isto što i svi mi, stanovnici Istanbula -- izvinjenje za torturu koja je trajala skoro nedelju dana. Bolje išta nego ništa.

Demonstranti su prošli bolje. Oni su dobili duboku zahvalnost tadašnjeg ministra spoljnih poslova, sadašnjeg predsednika republike, Abdulaha Gula. Sledećeg dana jedne novine su objavile fotku policajca koji pendrekom upravo razbija lobanju demonstrantu uz naslov ČUDAN NAČIN IZRAŽAVANJA ZAHVALNOSTI!

A čerez čega zahvalnost?

Pa pre samita pokret otpora u Iraku je kidnapovao nekoliko turskih državljana. Pregovori o njihovom puštanju nisu išli baš najbolje. Međutim, tokom samita oni su pušteni uz obrazloženje kidnapera da je to zbog toga što su videli obim i jačinu anti-NATO/anti-ratnih demonstracija u Istanbulu (i diljem Turske), te im je truba da obezglavljuju predstavnike naroda koji očigledno pruža otpor.

Epilog

Kada je Istanbul oslobođen, pošto ga je i poslednji NATO birokrata napustio. Aktivisti su dezinfikovali plato ispred kongresnog centra u kome se samit dešavao. Želim da verujem da je do nekoga iz organizacije došla moja ideja o tome, jer sam je mesecima pre toga plasirao na raznim mestima. No, specijalno nice touch te akcije, meni takav detalj nije pao na pamet, je da je za to upotrebljen kalijev sapun, koji se na turskom naziva arap sabun.

*************************************

Beleška na margini

Kad sam majci saopštio koliko su prve dame NATO-a "spiskale" u Kapali čaršiji čuo sam njen sladak smeh sa druge strane žice, "pa ja sam potrošila više!"

Tog proleća moja tada osamdesettrogodišnja majka je provela nedelju dana kod nas u Istanbulu. Mesto najveće fascinacije je bila Kapali čaršija. Dva puta smo išli i obišli taj lavirint njenim 10cm dugim koracima. Beskrajno je uživala u svemu, a posebno u teatru cenkanja, za šta je Fu ekspert, a koji podrazumeva "protestno" napuštanje radnje ili tezge, jurenje prodavca za njom i sličan kabuki.

Jedan dan me je pitala, "A jel' mogu ja sama da idem u Kapali čaršiju? Ti mi lepo objasniš..."

-- Ne dolazi u obzir!

-- Ali zašto?

-- To je put od brat-bratu sat-dva sa menjanjem tri prevoza (bus, brod, tramvaj). Ako hoćeš još nešto da pazariš evo možemo da skoknemo do nekog šoping centra s ove strane Bosfora.

-- Nije to to...

I nije. Prvi shopping mall na svetu nema alternativu. Sve ostalo ima.