Op trta ide smrta

/ 30.06.2011. u 17:56

Komentari: 132
Čitanost: 16510
/
Preporuke: 3432
/

Ja ću umreti, ti ćeš umreti, on će umreti, mi ćemo umreti, vi ćete umreti, oni će umreti. Svi ćemo umreti. Notorna činjenica. Kad se rodimo već imamo devet meseci, dakle bliži smo smrti za devet meseci. Davno sam veleumno, rezigniran ko zna čime, napisao: Rađanjem, smrt u nasleđe dobijamo! Hrišćanstvo pa bilo ono i ortodoxno, ostavilo je dubok i neizbrisiv trag u našoj svesti bez obzira jesmo li mi danas vernici ili nismo. Čudna je činjenica da je u suštini u pitanju kontradiktornost. Naime, čemu plač, kuknjava, naricanje, čupanje kose i ine tvrdo uobičajene radnje, za pokojnikom ako ga na onom svetu čeka večni život i blaženstvo Raja?

S nečim što je neminovnost, što nas sve čeka pre ili kasnije, bolje je sprdati se, zajebavati k’o što to čine Cigani: Op trta ide smrta. Doneli su oni to iz svoje prapostojbine Indije gde se smrt prihvata na prirodan način, dakle u skladu s Kosmičkim pravilima i regulama. Lakše reći nego učiniti! Vekovima mentalno obogaljivani ali mora se priznati i krcati osećajima i vezanošću, najblaže rečeno, nije nam lako da se zauvek rastanemo od voljenih. Iako je prošlo sedamnaest godina od smrti mog oca, ja i dalje s vremena na vreme razgovaram s njim, nedostaje mi njegova pojava, miris, njegova reč, staloženost…nedostaje mi on!

Juče sam bio u KBC Zemun, tamo je prenet moj drug čiji je stariji brat, takođe moj drug, umro pre dva meseca. Na dan kad mu je brat umro, bio je na Onkologiji, operisan je treći ili četvrti put. Napao ga je opaki Melanom. Sada su mu otkazali bubrezi. I pored ogromnog natpisa: ZABRANJEN ULAZ, ušao sam i u drugoj sobi s leva video sam J. njegovu a moju drugu majku, sitnu, smoždenu, odevenu u crno kako sedi na ivici kreveta s glavom u šakama. Prišao sam joj i poljubio je. Njen jedini preostali sin je ležao potpuno prekriven ćebetom, okrenut ka zidu. Iako smo bili tihi, osetio je moje prisustvo: E dobri moj Mikele, eto i tebe. Poljubio sam ga i stisao mu ruku. Mikele, molim te vodi J. kući, ceo dan je tu a ne može mi pomoć’ nikako…Što da činim sama u kući, jadi me znali, pusta ostala dabogda! Ne znam više koga da što pitam, svi su vazdan zauzeti, odgovaraju mi: ne znam ja…ili pitajte doktora, evo ovđe sam od jutros a doktora nijesam viđela. Pitam je kako se zove doktor i izađem u hodnik. I J. izađe iz sobe i počesmo se okretati na sve strane. Išli mi od sobe do sobe, nigde nikoga od osoblja. U to kroz ona vrata kroz koja je zabranjen ulaz, uđe devojka obučena u beli mantil. Molim vas, zaustih, ona ljubazno: Izvolite. Obećano je još pre šest sati da će Dr M.B. doći da pogleda mog brata i majci kaže o čemu se radi i šta da očekuje…Za divno čudo, devojka/sestra je bila ljubazna (što bi moralo da bude pravilo!): Dr M.B. je na sastanku ali ću vam ja reći isto što bi vam i on rekao. Nastao je zastoj u radu bubrega, sutra će biti izvršena intervencija i sve će biti bolje. Kakva intervencija? Ugradiće mu sondu s leđa direktno u bubreg i na taj način će iz njega izaći svi toksini i štetne materije. To je za ovakve slučajeve predviđena procedura i biće sve u redu, nemojte da brinete. Zahvalismo joj se. Vratismo se u sobu. Kad nas je video, B. molećivo reče: 'ajte doma, ne možete mi pomoć' a ja ne mogu da vas gledam takve, a meni što sleduje. Idemo mi dolje ispred bolnice da poduvanimo po jednu pa ćemo se vratit, reče J. i pomilova ga po glavi.

Kad zapalismo, J. mi se obrati: Mikele moj mili, ne znam što ću i đe ću! Sve se grdna nadam da ovo s bubrezima nema veze s onom, da joj ime ne pominjem, glavnom bolešću. Izrezaše ga k’a sir, zračiše i činilo mi se da će sve izać’ na dobro, pa vidio si ga, rumen k’a jabuka, ljudina a onda mi s vremena na vrijeme proleti k’a munja pomisao da je tvoj dobri Rade isto imao Melanom, da su ga rezali i ne znam više koliko puta i na kraju je umro kad mu je zahvatilo mozak. Dođe mi da umrem ovi čas! Zagrlih joj uzana mršava ramena, privukoh glavu na svoje grudi, reči u meni nije bilo.

I hajde sad ti budi pametan! Op trta ide smrta nikako ne dolazi u obzir, daleko joj lepa kuća i Indija, J. je za Novu 2011-tu godinu, k’o da je juče bilo, imala dva sina, sinčine, ljudine, gromade a sad? Jedan je umro a drugi, B. se bori osmehom i ne kukanjem protiv nesnosnih bolova, urođenom mu duhovitošću protiv….puj, puj, puj, da ne ureknem!

postavite na |

Komentari (132)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Domazet 18:14 30.06.2011

Hebem li ga...

...smrt nimalo nije lepa, posebno kada se radi o meni i mojm najblizhima tako da moram da priznam da ne verujem nikom ko na pojavu Smrta viche 'Opa trta'. Daleko mi je prihvatljivije dilovanje sa Istom kroz razmisljanja koliko je smrt deo zhivota i koliko bi zhivot bez smrti bio nemoguc. Za detalje preporuchujem Zhoze Saramaga i Smrt sa Prekidima.

U stvari, ja pereporuchujem Zhoze Saramaga onako uopshte. po svim mogucim pitanjima.

mariopan 18:42 30.06.2011

Re: Hebem li ga...

E, dok TO ( puj puj puj) ne zakuca na vrata nekako se svi pravimo da se TO događa drugima a nama nekako neće?

Skoro sam bila u bolnici, zakačila neki virus pa se dao na zlo. Sada mi je dobro, ali ta tema me ne pušta danima jer sam svašta videla u bolnici ..a dok ne vidim svojim očima kao da sve to nije stvarno.

U susednoj sobi leži jedna mlađa žena iz mog kraja, 56 god, znam je...karcinom pluća...i jako joj je loše.
Njen muž mi kaže da je do skoro bila ko zmaj, ništa joj nije bilo, onda odjednom bolest krene i za nekoliko nedelja ona se prepolovila. Zato se valjda i zove "podmukla bolest".
Kada joj je bilo bolje, prepozna i ona mene pa počnemo da pričamo...kaže pušila je 40 godina i ništa joj nije bilo ...onda odjednom ovo čudo....i ona baci duvan, odmah. čim je saznala da je bolesna......kaže lako ga je bacila, ko da nikad pušila nije......

....pomislim " pa što ga nisi bacila samo malo ranije? " ali ne kažem ništa, šta tu ima da se kaže?
..onda opet pomislim ... koji sam JA KRETEN....pa ja pušim....pa što JA ne bacim SADA nego čekam da bude "malo kasnije " ?

I BACIM DUVAN. Ima skoro nedelju dana.
Čak i nije tako strašno.
Bacala sam ja već mnogo puta ranije.
Sad nekako imam motiv da ga bacim al zauvek. Ke vidime.
Imam opciju da biram ili ću da dišem ili ću da pušim - nema treće.
Još uvek mogu da biram i to je super - neko više to ne može i svejedno je....e, TO je strašno.

jednatanja 21:29 30.06.2011

Re: Hebem li ga...

Pohvala za mariopan

Ima takođe i nepušača koji dobiju rak pluća, i postoji stigma oko ovih pacijenata da su "sami krivi za svoju bolest" iako nikad u životu nisu zapalili cigaretu, nerazumevanje u ionako velikoj nesreći. U svakom slučaju, dobro si uradila, a sa ušteđenim parama da nam pišeš kako si sebe častila

mariopan 21:59 30.06.2011

Re: Hebem li ga...

jednatanja
Pohvala za mariopan

Ima takođe i nepušača koji dobiju rak pluća, i postoji stigma oko ovih pacijenata da su "sami krivi za svoju bolest" iako nikad u životu nisu zapalili cigaretu, nerazumevanje u ionako velikoj nesreći. U svakom slučaju, dobro si uradila, a sa ušteđenim parama da nam pišeš kako si sebe častila

Da.... na celom spratu samo nas dve smo bile pušači - od čega su se onda razbolele ostale bolesnice da mi je znati?
Znači nije samo duvan u pitanju...samo znam da meni dim pogoršava astmu i šta će mi ondak?
Zato sam bacila - e sad, treba istrajati..nameravam da mi ovoga puta to bude konačno i definitivno bacanje...dosta je bilo 40 godina ?

Ne nameravam da grdim druge pušače jer i dalje volim i ukus i miris duvana a nekako znam da su od svih nepušača najgori bivši pušači - ne mož' živeti od istih kada konačno bace.
Meni je ono što sam videla u bolnici bilo dovoljno da se opametim, a drugi kako god hoće.

Od para što bih spalila u mirisu duvanskog dima, nameravam da sebi kupujem male luksuze kojih sam se redovno odricala jer mi "ne trebaju"...ali znaju itekako da me obraduju.. a za pola godine i neki lep odmor sebi da uplatim - što da ne? Daklem - život je lep !

mikele9 23:02 30.06.2011

Re: Hebem li ga...

koliko je smrt deo zhivota i koliko bi zhivot bez smrti bio nemoguc

Apsolutno tačno! Mi smo deo Kosmosa a u njemu se isto tako rađaju i umiru sunca i galaksije.

dr.wagner 09:02 01.07.2011

Re: Hebem li ga...

...dan

SMRT .... fašizmu

Wagner

mikele9 09:41 01.07.2011

Re: Hebem li ga...

Ima takođe i nepušača koji dobiju rak pluća, i postoji stigma oko ovih pacijenata da su "sami krivi za svoju bolest" iako nikad u životu nisu zapalili cigaretu.

Ne nameravam da grdim druge pušače jer i dalje volim i ukus i miris duvana a nekako znam da su od svih nepušača najgori bivši pušači - ne mož' živeti od istih kada konačno bace.
Meni je ono što sam videla u bolnici bilo dovoljno da se opametim.

Moja draga strina Jelena nikad u životu nije pušila, kafu bi popila da ne uvredi domaćicu/domaćina, alkohol ni primirisala a umrla je od ciroze jetre!
P.S. Bravo draga Mariopan, želim ti da istraješ

mikele9 09:47 01.07.2011

Re: Hebem li ga...

...dan

SMRT .... fašizmu

Wagner

Hoćemo li ikad dočekati: SLOBODA narodu?

predatortz 09:50 01.07.2011

Re: Hebem li ga...

mikele9
...dan

SMRT .... fašizmu

Wagner

Hoćemo li ikad dočekati: SLOBODA narodu?

Kakve smo kurate sreće, pre ćemo dočekati još jednog SLOBODAna!

mikele9 09:57 01.07.2011

Re: Hebem li ga...

Kakve smo kurate sreće, pre ćemo dočekati još jednog SLOBODAna!

Niču k'o pečurke u ovoj državici u kojoj narod ne bi znao šta da radi sa SLOBODOM!

mariopan 12:13 01.07.2011

Re: Hebem li ga...

P.S. Bravo draga Mariopan, želim ti da istraješ

Fala dragi Mikele, na podršci

Nije lako al' se ne dam

A znaš kakav ukus ima pekmez od kajsija ako ne pušim? Prste da poližeš !

Upravo završila još jednu turu, ne smem da omanem ove godine, da odem usred sezone, kao prošle godine, sve su nam se zalihe istanjile. Svi kukaju i svi kao pitaju za recept, (kao moj je najbolji, al nešto slutim da je najbolji zato što ga ja kuvam a ne oni

).......ali dok svima objasnim ja ga već skuvam, tako mi je lakše.

Uzdravlje

mikele9 17:04 01.07.2011

Re: Hebem li ga...

Fala dragi Mikele, na podršci

Nije lako al' se ne dam

A znaš kakav ukus ima pekmez od kajsija ako ne pušim? Prste da poližeš !

Upravo završila još jednu turu, ne smem da omanem ove godine, da odem usred sezone, kao prošle godine, sve su nam se zalihe istanjile. Svi kukaju i svi kao pitaju za recept, (kao moj je najbolji, al nešto slutim da je najbolji zato što ga ja kuvam a ne oni ).......ali dok svima objasnim ja ga već skuvam, tako mi je lakše.

Uzdravlje

Jel' se sećaš koliko puta smo se ovde na blogu zaricali i ostavljali duvan, pretekli smo i samog Mark Tvena

Pekmez od kajsija!!!! Ubeđen sam da ga ti najbolje praviš

Još jedno dve, tri palačinke...pa bog da me vidi

mariopan 21:11 01.07.2011

Re: Hebem li ga...

Jel' se sećaš koliko puta smo se ovde na blogu zaricali i ostavljali duvan, pretekli smo i samog Mark Tvena
Pekmez od kajsija!!!! Ubeđen sam da ga ti najbolje praviš Još jedno dve, tri palačinke...pa

Pa jesmo , rekoh neću da smaram ali šta misliš zašto sam sve to baš ovde napisala ?

Dakle bacamo a ne bacam samo ja?

A na palačinke i krofne sa pekmezom si pozvan ( i tvoja lepša polovina ) kad se vratim, i kad god hoćeš posle toga ...pa red je da častim za ćerinu udaju, kažu valja se

mirelarado 21:25 01.07.2011

Честитам!

ćerinu udaju

Мариопан,

mariopan 21:34 01.07.2011

Re: Честитам!

mirelarado
ćerinu udaju

Мариопан,

Hvala draga Mirela

Upravo zato sada putujem kod dece pa žurim da uradim slatku zimnicu na vreme pre puta...... pišem o svemu kada se vratim, kako je bilo i šta se tamo radi, kakvi su običaji...ako mi deca dozvole i slike ću da stavim na blog (to je ipak njihova privatna stvar pa moram da ih pitam )...znači stvarno lepe vesti.

AlexDunja 21:36 01.07.2011

Re: Hebem li ga...

A na palačinke i krofne sa pekmezom si pozvan ( i tvoja lepša polovina ) kad se vratim, i kad god hoćeš posle toga ...pa red je da častim za ćerinu udaju, kažu valja se

oću i ja da budem pozvana.
eto

mikele9 22:18 01.07.2011

Re: Hebem li ga...

Pa jesmo , rekoh neću da smaram ali šta misliš zašto sam sve to baš ovde napisala ?
Dakle bacamo a ne bacam samo ja?

A na palačinke i krofne sa pekmezom si pozvan ( i tvoja lepša polovina ) kad se vratim, i kad god hoćeš posle toga ...pa red je da častim za ćerinu udaju, kažu valja se

Bacam i ja...još nekoliko kutija i basta

Hvala ti na pozivu, prihvatam ga sa zadovoljstvom a ti ćeš mi se već javiti kad se vratiš.
Ćeri i njenom izabraniku sve najbolje što se može zamisliti

P.S. Joooooooo krofne s pekmezom od kajsija

mirelarado 22:18 01.07.2011

Re: Честитам!

pišem o svemu kada se vratim, kako je bilo i šta se tamo radi, kakvi su običaji...ako mi deca dozvole i slike ću da stavim na blog (to je ipak njihova privatna stvar pa moram da ih pitam )...znači stvarno lepe vesti.

Биће то диван доживљај, не сумњам. А за писање држимо те за реч.

mariopan 07:40 02.07.2011

Re: Hebem li ga...

AlexDunja
A na palačinke i krofne sa pekmezom si pozvan ( i tvoja lepša polovina ) kad se vratim, i kad god hoćeš posle toga ...pa red je da častim za ćerinu udaju, kažu valja se

oću i ja da budem pozvana.
eto

Pozvana si , dakako...joj što volem da se hvalim kako lepo pravim te krofne i palačinke i pekmez, a kako to da utvrdimo ako se ne proba.......ima SVE da vas pozovem na degustaciju

Kad se vratim javljam i zovem , bez zezanja, pa ko ne dođe kajaće se

mikele9 08:40 02.07.2011

Re: Hebem li ga...

Kad se vratim javljam i zovem , bez zezanja, pa ko ne dođe kajaće se

Svečano izjavljujem da se neću kajati

vojislav948 18:24 30.06.2011

to mu ga znači...

I hajde sad ti budi pametan

To mu prosto rečeno znači da rađanjem počinjemo odma da se odrođavamo, sve polako, natenane dok ne mandrknemo. Pa ko je to rekao " I dođosmo do samog kraja, sve bežeći od početka, košto beži jun od maja i subota od petka", lepo je rekao. Ali treba se boriti do kraja, život je ipak život.

mikele9 09:52 01.07.2011

Re: to mu ga znači...

Ali treba se boriti do kraja, život je ipak život.

Nagledao sam se ljudi koji su se borili svim svojim mentalnim i fizičkim snagama, nadajući se da će uspeti da pobede neminovnost ali i onih koji su mirno prihvatali skori kraj, život je zaista život.

srdjazlopogledja 18:46 30.06.2011

Кукњава, са'рана и остало

Нису ту због покојних, већ због живих.
Оплакивање је нормално, ако је покојни некон нешто значио, јер више на овом свету није.

А борити се за живот, свој и туђ, човечја је обавеза, како без ње?

За једног атеисту, претпостављам да је једина утеха, приликом умирања, да су његови родитељи већ прошли кроз то.

antioksidant 20:17 30.06.2011

Re: Кукњава, са'рана и остало

За једног атеисту, претпостављам да је једина утеха, приликом умирања, да су његови родитељи већ прошли кроз то.

dobro dodje i setiti se par lepih trenutaka u zivotu... vredelo je svracati na ovaj treci kamen od sunca... dobra je zabava

mirelarado 20:43 30.06.2011

Re: Кукњава, са'рана и остало

dobro dodje i setiti se par lepih trenutaka u zivotu... vredelo je svracati na ovaj treci kamen od sunca... dobra je zabava

Aко некаква слабашна утеха уопште постоји, то је она да је човек и нешто добро и значајно учинио, да је иза њега остао неки траг, да ће, бар још неко време, живети у нечијем сећању.

mikele9 10:03 01.07.2011

Re: Кукњава, са'рана и остало

За једног атеисту, претпостављам да је једина утеха, приликом умирања, да су његови родитељи већ прошли кроз то.

dobro dodje i setiti se par lepih trenutaka u zivotu... vredelo je svracati na ovaj treci kamen od sunca... dobra je zabava

Teško se može naći bilo kakva uteha kad ti za uvek odlaze voljeni ali AO je u pravu, treći kamen od sunca nam daje i mogućnost radosti i veselja u tom kratkom rasponu od rođenja do smrti.

mikele9 10:06 01.07.2011

Re: Кукњава, са'рана и остало

Aко некаква слабашна утеха уопште постоји, то је она да је човек и нешто добро и значајно учинио, да је иза њега остао неки траг, да ће, бар још неко време, живети у нечијем сећању.

U jedno sam siguran, dok sam ja živ, živeće i oni koje sam voleo a kojih više nema.

mirelarado 10:29 01.07.2011

Re: Кукњава, са'рана и остало

U jedno sam siguran, dok sam ja živ, živeće i oni koje sam voleo a kojih više nema.

antioksidant 13:21 01.07.2011

Re: Кукњава, са'рана и остало

Teško se može naći bilo kakva uteha kad ti za uvek odlaze voljeni

нисам мислио на утеху због губитка других већ на утеху која смањује страх (ако га има) због сопствене смртности
то су различите ствари
са овом првом не знам како и шта
с другом - надам се да знам - кад буде проверено - јавићу

mikele9 17:08 01.07.2011

Re: Кукњава, са'рана и остало

с другом - надам се да знам - кад буде проверено - јавићу

Meni nemoj, neću biti tu, biću ptica ili vetar, mrav, pčela il' mirisna ljubičica

Dr M 19:30 30.06.2011

***

Nije strašna smrt, nego umiranje..

razmisljam 19:33 30.06.2011

Re: ***

Dr M

Nije strašna smrt, nego umiranje..

Управо тако. Имам обичај да кажем ( и збиља тако мислим ) како се не плашим смрти, него дугог и тешког умирања. Мука и за самртника и за оне којима је стало до њега.

Filip2412 19:57 30.06.2011

Re: ***

razmisljam
Dr M

Nije strašna smrt, nego umiranje..

Управо тако. Имам обичај да кажем ( и збиља тако мислим ) како се не плашим смрти, него дугог и тешког умирања. Мука и за самртника и за оне којима је стало до њега.

Svoje muke i nekako, ali posmatrati tudje muke, kao i muke svojih bliznjih meni je to najgore kad pomislim

pomisao na moju sopstvenu smrt mi nije spec strasna

stoga, mislim da mi ljudi jedni drugima smrt otezavamo jer imamo neki skroz mracan pogled na smrt

gorran2 20:58 30.06.2011

Re: ***

Dr M
Nije strašna smrt, nego umiranje..

Kaže stari aforizam (zaboravio sam autora, izvinjavam se):
Svi kažu kako je umreti teško.
A ipak svakome uspe.

jednatanja 21:18 30.06.2011

Re: ***

Nisam imala tešku bolest, ali sam nedeljama bila u stanju koje se može okarakterisati kao polako umiranje (bez vode, hrane, u krevetu). Iako sam se loše osećala, nekako bolesnik prihvati to svoje stanje, to je njegova realnost i nema kud. Mislim da je onima koji su me gledali bilo 100 puta gore. Od tada se ne plašim smrti, a bogami ni umiranja. Kao verovatno i mnogi drugi ovde, više se plašim odlaska meni dragih...ako je za neku utehu...

mikele9 22:57 30.06.2011

Re: ***

Nije strašna smrt, nego umiranje..

Kaže stari aforizam (zaboravio sam autora, izvinjavam se):

Мене не узнемирава смрт, него умирање.
-Барух Спиноза

gorran2 01:06 01.07.2011

Re: ***

mikele9
Nije strašna smrt, nego umiranje..

Kaže stari aforizam (zaboravio sam autora, izvinjavam se):

Мене не узнемирава смрт, него умирање.
-Барух Спиноза

Tenks.
Mnogi ljudi, znani i neznani, mudrovali su o smrti. Epikur je smatrao da ju je nadmudrio, dokazujući da se nikad neće sresti s njom. Otprilike, "dok sam ja tu, nema smrti, a kad smrt dođe, mene više nema".
Pa, što jest, jest.
Nema ga.
Ozbiljno ju je zahebo.

srdjan.pajic 04:19 01.07.2011

Re: ***

Dr M

Nije strašna smrt, nego umiranje..

Meni se desilo par puta u speleologiji da sam pomislio da sam stigao 'na vrata'. Nije preterano bitno da li je opasnost bila realna ili ne, nego sama percepcija. To je onaj momenat kad osetite da vam se ruke i noge oduzimaju od straha, svest počinje da se sužava, jer je mozak već sračunao kakav je moguć (i verovatan) ishod, pa je počeo sa pripremama za ulazak u stanje šoka.

Po pravilu je ta nesvesna reakcija daleko opasnija nego sama situacija koja je trigerovala reakciju.

spadalo92 07:25 01.07.2011

Re: ***

Dr M

Nije strašna smrt, nego umiranje..

Remark

Milutin Milošević 09:23 01.07.2011

Re: ***

Mnogi ljudi, znani i neznani, mudrovali su o smrti

Moj prijatelj, doktor inače, ima poruku na Skajpu:

Eat well, stay fit, die anyway

mikele9 10:18 01.07.2011

Re: ***

Nisam imala tešku bolest, ali sam nedeljama bila u stanju koje se može okarakterisati kao polako umiranje (bez vode, hrane, u krevetu). Iako sam se loše osećala, nekako bolesnik prihvati to svoje stanje, to je njegova realnost i nema kud. Mislim da je onima koji su me gledali bilo 100 puta gore. Od tada se ne plašim smrti, a bogami ni umiranja. Kao verovatno i mnogi drugi ovde, više se plašim odlaska meni dragih...ako je za neku utehu...

Bio sam jednom nogom u grobu a drugom na ivici ali se ne sećam straha. Dok sam još bio pri svesti, zakerao sam što su mi dali neku malu tesnu žensku pižamu (gornji deo)

Mnogo je teže, strašno je, kad ti umire neko koga voliš, bespomoćan si, suze samo teku!

mikele9 10:23 01.07.2011

Re: ***

Meni se desilo par puta u speleologiji da sam pomislio da sam stigao 'na vrata'. Nije preterano bitno da li je opasnost bila realna ili ne, nego sama percepcija. To je onaj momenat kad osetite da vam se ruke i noge oduzimaju od straha, svest počinje da se sužava, jer je mozak već sračunao kakav je moguć (i verovatan) ishod, pa je počeo sa pripremama za ulazak u stanje šoka.

Po pravilu je ta nesvesna reakcija daleko opasnija nego sama situacija koja je trigerovala reakciju.

Zanimljivo je da sam u nekoliko situacija drastičnih po moj život bio potpuno priseban i sabran, tačno sam znao šta treba da radim, bez panike, hladne glave.

mikele9 10:25 01.07.2011

Re: ***

Remark

I mnogi drugi.

mikele9 11:59 01.07.2011

Re: ***

Eat well, stay fit, die anyway

srdjan.pajic 18:14 01.07.2011

Re: ***

mikele9

Zanimljivo je da sam u nekoliko situacija drastičnih po moj život bio potpuno priseban i sabran, tačno sam znao šta treba da radim, bez panike, hladne glave.

Mada je moguće i da nisi prišao dovoljno blizu

. Takodje, ako te jednom nešto jako preplaši, verovatno je da će opet, kad se nadješ u sličnoj situaciji. Nosiš to kao ožiljak koji ne zarasta.

Takodje, ako si dugo izložen pretećoj opasnosti, na primer ako stojiš na ivici visoke zgrade i gledaš ispod sebe, vrlo je verovatno da ćeš osetiti kako raste strah. Kažu da neka plemena američkih Indijanaca nemaju strah od visine. I zato često rade na visokim gradjevinama.

mikele9 22:26 01.07.2011

Re: ***

Mada je moguće i da nisi prišao dovoljno blizu .

Da li je dovoljno blizu kad ti je puls 9 otkucaja u minuti a pritisak 18/9?

JJ Beba 23:01 01.07.2011

Re: ***

mikele9
Mada je moguće i da nisi prišao dovoljno blizu .

Da li je dovoljno blizu kad ti je puls 9 otkucaja u minuti a pritisak 18/9?

nije.
moja keva prošog leta imala pritisak 0. vratili je odatle

mikele9 08:52 02.07.2011

Re: ***

nije.
moja keva prošog leta imala pritisak 0. vratili je odatle

Onda nije! Ja sam na 18-tom mestu

Vlasta92 19:55 30.06.2011

Da,

to je deo života koji bih nekako da izbegnem

dius.gladius 20:27 30.06.2011

Re: Da,

to je deo života koji bih nekako da izbegnem

i dok je sveća upaljena, negovaću njen sjaj.

mikele9 12:03 01.07.2011

Re: Da,

to je deo života koji bih nekako da izbegnem

Odeš negde daleko, daleeeeeko i zametneš trag. I Smrt ume da pati od dosade, uzmi samo Bibliju pa vidi koliko dugo su živeli razni Metuzalemi

mikele9 12:06 01.07.2011

Re: Da,

Thanks dius.gladius

margos 20:03 30.06.2011

Dobri moj Miško,

znaš da ja odmah na smeh okrenem - ne vredi biti ozbiljan sa smrću.
Poslednje što sam s ocem podelila je što popismo domaću, njegovu, u njegovo zdravlje, a majci sam, u komi šaputala da mora da se pridigne, jer mi svašta nešto nije rekla, objasnila, naučila me da pečem rakiju.... Na to se u svojim mislima vraćam, s tugom i radošću. Zajebem ja sebe očas posla. :)

JJ Beba 20:48 30.06.2011

Re: Dobri moj Miško,

ne vredi biti ozbiljan sa smrću.

Nije da se plašim smrti... Samo ne želim da budem tad prisutna.

margos 22:57 30.06.2011

Bebo,

znaš koja mi je najsmešnija sprdnja sa Dotičnom?
Kad u ''Raljama života'', Tetka tj Semka Sokolović, sve sa iglom u rukama, dok dovršava neku venčanicu, objašnjava kako je važno znati 'blood type' i kaže:
''Mnogi nisu znali koji im je blad tajp i zato su umrli. Posle su se kajali, ali im bilo kasno.''

JJ Beba 23:04 30.06.2011

Re: Bebo,

margos
znaš koja mi je najsmešnija sprdnja sa Dotičnom?
Kad u ''Raljama života'', Tetka tj Semka Sokolović, sve sa iglom u rukama, dok dovršava neku venčanicu, objašnjava kako je važno znati 'blood type' i kaže:
''Mnogi nisu znali koji im je blad tajp i zato su umrli. Posle su se kajali, ali im bilo kasno.''

jel se tetka bila vratila iz bosanske krupe?

vidi draga, ja ovako gledam na tu stvar- svako može da umre, čik živi!

margos 23:10 30.06.2011

Re: Bebo,

vidi draga, ja ovako gledam na tu stvar- svako može da umre, čik živi!

Saglasna!

Nedavno, neko u razgovoru reče, izistinski i ozbiljno, sledeću mudrost:
'Ćuti, nemamo pojma, svako od nas može sutra da se probudi mrtav.'

mikele9 12:15 01.07.2011

Re: Dobri moj Miško,

znaš da ja odmah na smeh okrenem - ne vredi biti ozbiljan sa smrću.
Poslednje što sam s ocem podelila je što popismo domaću, njegovu, u njegovo zdravlje, a majci sam, u komi šaputala da mora da se pridigne, jer mi svašta nešto nije rekla, objasnila, naučila me da pečem rakiju.... Na to se u svojim mislima vraćam, s tugom i radošću. Zajebem ja sebe očas posla. :)

Dobra moja Margita, ja sam mojoj Radmili, mršavici od 40 kila posle ugrađivanja kuka, govorio: nemoj da mi se mnogo izležavaš, upisao sam nas na časove Latino plesa

mikele9 12:21 01.07.2011

Re: Dobri moj Miško,

Nije da se plašim smrti... Samo ne želim da budem tad prisutna.

Znači ono, kad Smrt uzme Dnevnik i pita: Ko je odsutan? Razred odgovori u glas: JJ Beba

mikele9 12:24 01.07.2011

Re: Bebo,

Nedavno, neko u razgovoru reče, izistinski i ozbiljno, sledeću mudrost:
'Ćuti, nemamo pojma, svako od nas može sutra da se probudi mrtav.'

Seti me na jednu Duška Radovića: Ko se jutros probudio već je dovoljno uradio za sebe.

JJ Beba 16:04 01.07.2011

Re: Dobri moj Miško,

mikele9
Nije da se plašim smrti... Samo ne želim da budem tad prisutna.

Znači ono, kad Smrt uzme Dnevnik i pita: Ko je odsutan? Razred odgovori u glas: JJ Beba

vidi, dok ti ne dođe cajt ni doktori ne mogu da te usmrte

mikele9 17:12 01.07.2011

Re: Dobri moj Miško,

vidi, dok ti ne dođe cajt ni doktori ne mogu da te usmrte

More Bebo ove nove generacije se izveštile, imaju teftere u koje upisuju koliko je kome umrlo pacijenata pa upoređuju. Ko ima najmanje, plaća večeru

Jelena Pavlović 20:09 30.06.2011

.

Smrt je uzasna nama zivima. Ako je smrt, nista, onda je OK. Ali, ako posle smrti ima nesto, onda, jbg.

Filip2412 20:14 30.06.2011

Re: .

Smrt je uzasna nama zivima. Ako je smrt, nista, onda je OK. Ali, ako posle smrti ima nesto, onda, jbg.

Svakako da ima, samo sto nema nase svesti (kakvo olaksanje! jer nasa svest i nas personaliti je ono sto nas muci tokom celog zivota)

sam pocetak zivota je takodje jako diskutabilna stvar, od kog trenutka ste zivi?
od trenutka kada secanje doseze, kada imate neku svest o sebi? naravno ne, jer i pre toga ste zivi... od trenutka rodjenja, naravno ne jer i u stomaku majke ste zivi, od trenutka zaceca? naravno ne jer i pre toga spermic i jajna celija su zivi - da su mrtvi ne bi ni storili zivot.... pa dobro od kog trenutka sam ja onda ziv?

uglavnom ateista, ja ipak mislim da pocetak i kraj ne postoje

JJ Beba 20:54 30.06.2011

Re: .

Ali, ako posle smrti ima nesto, onda, jbg.

strah postoji i da ima života posle smrti i da ga nema: ako nema a ti se skockao?
a ako ima a niko te nije naučio gde da ga tražiš?

mikele9 12:26 01.07.2011

Re: .

Smrt je uzasna nama zivima. Ako je smrt, nista, onda je OK. Ali, ako posle smrti ima nesto, onda, jbg.

Draga moja Jelena, JBG je kako god okreneš

mikele9 12:32 01.07.2011

Re: .

Svakako da ima, samo sto nema nase svesti (kakvo olaksanje! jer nasa svest i nas personaliti je ono sto nas muci tokom celog zivota)

sam pocetak zivota je takodje jako diskutabilna stvar, od kog trenutka ste zivi?
od trenutka kada secanje doseze, kada imate neku svest o sebi? naravno ne, jer i pre toga ste zivi... od trenutka rodjenja, naravno ne jer i u stomaku majke ste zivi, od trenutka zaceca? naravno ne jer i pre toga spermic i jajna celija su zivi - da su mrtvi ne bi ni storili zivot.... pa dobro od kog trenutka sam ja onda ziv?

uglavnom ateista, ja ipak mislim da pocetak i kraj ne postoje

Nema početka, nema kraja, sve je u cikličnom kretanju i menjanju stanja i oblika. Buda nikad nije dao direktan odgovor na pitanje o reinkarnaciji ali je rekao da ako zgaziš mrava trebaće ti 10 000 godina da odradiš njegovu smrt!

angie01 20:21 30.06.2011

dijagnoza!

srce ce ti svakako kucati do smrti!

mikele9 12:40 01.07.2011

Re: dijagnoza!

srce ce ti svakako kucati do smrti!

Najgore je kad ti srce kuca a mozak je negde na nebeskim poljanama.

looping 20:27 30.06.2011

t

"Testament? Pa u redu, moramo napisati i testament: ako me zadesi zlo i ne umrem na moru, što sam večito želeo, ako ne budem spušten sa palube niz dasku u naježeni mir okeana, nego umrem na kopnu, što je ogromno poniženje, neka mi ne drže govore i na meni se mrtvom vežbaju raštimovanom besedništvu. Neka me do groba isprate Cigani tamburaši, i niko osim njih. Neka mi sviraju onu. Znaju to oni koja je..."
Mika Antic

mikele9 12:43 01.07.2011

Re: t

"Testament? Pa u redu, moramo napisati i testament: ako me zadesi zlo i ne umrem na moru, što sam večito želeo, ako ne budem spušten sa palube niz dasku u naježeni mir okeana, nego umrem na kopnu, što je ogromno poniženje, neka mi ne drže govore i na meni se mrtvom vežbaju raštimovanom besedništvu. Neka me do groba isprate Cigani tamburaši, i niko osim njih. Neka mi sviraju onu. Znaju to oni koja je..."
Mika Antic

Mika Bači, još je živ, taj nikad umreti neće

sesili 20:28 30.06.2011

Gde me nadjoste?

Već danima se osećam loše. Zdrava sam, krećem se, družim vrlo malo, kad ustajem pitam se zašto, kad ležem isto. Imam dobre sinove, snahe, unuke... ali - sama sam! TO me ubija. Sve funkcioniše - a ništa nije dobro. Pa onda na TV-u vidim snimak nekog mladića (da se sada ne sećam imena i to me muči). Našeg je porekla, a rodjen bez ruku i nogu. A on kaže da je srećan!!! Onda žestoko opsujem sebe i izgrdim još žešće. Nije meni lakše što je on u toj situaciji, nego se zapitam koji mi klinac fali. Pa me onda jutros rano zove unučica da mi kaže da je "plobudio" petao. Nije ga videla, samo čula. I to me digne. Ne tvrdim da ujutru neću da se pitam "zašto", ali doći će opet neka slamka, da se za nju uhvatim.

ivon.i 00:14 01.07.2011

Re: Gde me nadjoste?

Za iskrenost, potpunu a lepo sročenu!

mikele9 12:47 01.07.2011

Re: Gde me nadjoste?

Već danima se osećam loše. Zdrava sam, krećem se, družim vrlo malo, kad ustajem pitam se zašto, kad ležem isto. Imam dobre sinove, snahe, unuke... ali - sama sam! TO me ubija. Sve funkcioniše - a ništa nije dobro. Pa onda na TV-u vidim snimak nekog mladića (da se sada ne sećam imena i to me muči). Našeg je porekla, a rodjen bez ruku i nogu. A on kaže da je srećan!!! Onda žestoko opsujem sebe i izgrdim još žešće. Nije meni lakše što je on u toj situaciji, nego se zapitam koji mi klinac fali. Pa me onda jutros rano zove unučica da mi kaže da je "plobudio" petao. Nije ga videla, samo čula. I to me digne. Ne tvrdim da ujutru neću da se pitam "zašto", ali doći će opet neka slamka, da se za nju uhvatim.

Draga moja Sesili, mnogo je oko nas slamki za koje se moramo hvatati a ti imaš slamčicu/unučicu, živećeš još mnoooooogo godina

Kazezoze 20:32 30.06.2011

indijsko razmišljanje mike antića

mikele9 12:52 01.07.2011

Re: indijsko razmišljanje mike antića

Rekoh već Kazezoze, Mika je jš živ i živeće do kraja sveta.

ivon.i 20:39 30.06.2011

o smrti..

ne govorim, ne pišem, ne mislim.
užas.užas.evo, već mi nije dobro.

nekako verujem da vam je, makar malo, lakše sad kada ste tugu podelili s nama.
možda će se okrenuti na dobro.
toliko mi, nekako najviše, žao majke.
ako ostane sama, s tolikim bolom, a živi, mora da živi.

mikele9 17:21 01.07.2011

Re: o smrti..

ne govorim, ne pišem, ne mislim.
užas.užas.evo, već mi nije dobro.

nekako verujem da vam je, makar malo, lakše sad kada ste tugu podelili s nama.
možda će se okrenuti na dobro.
toliko mi, nekako najviše, žao majke.
ako ostane sama, s tolikim bolom, a živi, mora da živi.

Sad sam je zvao mobilnim, reče mi da joj sin nije dozvolio da dođe danas ali joj je zvučao bolje nego juče i interesovao se za tenis. Sutra ćemo zajedno u bolnicu.

appendix 21:20 30.06.2011

Бранко Радичевић - "Кад млидијах умрети"

Лисје жути веће по дрвећу,
лисје жуто доле веће пада:
зеленога више ја никада
видет нећу!

Глава клону, лице потавнило,
боловање око ми попило,
рука ломна, тело измождено,
а клеца ми слабачко колено!
Дође доба да идем у гроба.

Збогом, житку, мој прелепи санче!
Збогом, зоро, збогом, бели данче!
Збогом, свете, некадањи рају-
ја сад морам другом ићи крају!

О, да те тако ја не љубља' жарко,
још би гледо твоје сунце јарко,-
слушо грома, слушао олују,
чудио се твојему славују,
твојој реци и твоме извору,-
мог живота вир је на увиру!

О, песме моје, јадна сирочади,
децо мила моји' лета млади'!
'Тедо' дугу да са неба свучем,
дугом шарном да све вас обучем,
да накитим сјајнијем звездама,
да обасјам сунчаним лучама...

Дуга била, па се изгубила,
звезде сјале, па су и пресјале,
а сунашце оно огрејало,
и оно је са неба ми пало!

Све нестаде што вам дати справља'-
у траљама отац вас оставља.

mikele9 17:26 01.07.2011

Re: Бранко Радичевић - "Кад млидијах умрети"

Лисје жути веће по дрвећу,
лисје жуто доле веће пада:
зеленога више ја никада
видет нећу!

Глава клону, лице потавнило,
боловање око ми попило,
рука ломна, тело измождено,
а клеца ми слабачко колено!
Дође доба да идем у гроба.

Збогом, житку, мој прелепи санче!
Збогом, зоро, збогом, бели данче!
Збогом, свете, некадањи рају-
ја сад морам другом ићи крају!

О, да те тако ја не љубља' жарко,
још би гледо твоје сунце јарко,-
слушо грома, слушао олују,
чудио се твојему славују,
твојој реци и твоме извору,-
мог живота вир је на увиру!

О, песме моје, јадна сирочади,
децо мила моји' лета млади'!
'Тедо' дугу да са неба свучем,
дугом шарном да све вас обучем,
да накитим сјајнијем звездама,
да обасјам сунчаним лучама...

Дуга била, па се изгубила,
звезде сјале, па су и пресјале,
а сунашце оно огрејало,
и оно је са неба ми пало!

Све нестаде што вам дати справља'-
у траљама отац вас оставља.

Najpotresnija pesma, žal za životom mladog, premladog Branka, kao klinac sam plakao čitajući je. A ni sad mi nije lako da je čitam!

expolicajac 21:22 30.06.2011

Ajd na viceve

U jednom Osnovnom Sudu na teritoriji Srbije do]u baba i deda oboje imaju oko 90 godina. Stanu pred sudiju i pitaju ga: "Sudijo, mi dođosmo da se razvodimo". Sudija onako stari srpski špiclov, vidi da tu ima mesta za staru srpsku zajebanciju pa poče redo. Te jel sve uredu sa slaganjem naravi, te kako sex, te dal baba ima švalera, te dal deda juri snajke itd... Babai deda tvrdi u odluci da se razvedu, ne posustaju i sudija špiclov onda izvadi zadnji argument sa pitanjem. "Jel be, a koje će vam deca kažu". Na to baba i deda u glas "Pa toj smo čekali, da deca pomru, da se ne sekiraju zbog nas, pa sad došlo vreme da se rastajemo".

sesili 21:28 30.06.2011

Re: Ajd na viceve

Ex, pišem ti minus! Treba da nas oraspoložiš, a ne

! Moraš na popravni.

margos 22:11 30.06.2011

Re: Ajd na viceve

Jel može ovaj?

Umrlo dvoje mladih pred samo venčanje i kako su oboje otišli u Raj, zatraže prijem kod Boga da traže od njega dozvolu da se venčaju. Kaže Bog:
''Može, ali morate da sačekate...''
Prolazi vreme, godina, dve, oni opet kod Tate da pitaju koliko još moraju da čekaju.
''Šta je problem? je l' se vi volite?''
''Volimo.''
''Je l još uvek želite da se venčate?''
''Želimo.''
''E, pa onda sačekajte...''

Posle pet godina, Bog ih pozove, upriliči venčanje i bude sve kako su želeli.

Nakon pet godina, dolaze opet kod Boga i kažu:
''Ne vrdi, ne ide nam u braku, mi smo rešili da se razvedemo...''
A Bog se razjari:
''Jeste li vi normalni???? Trebalo mi je pet godina da u raju pronađem sveštanika, šta mislite koliko će mi trebati da pronađem sudiju i advokate???''

expolicajac 22:15 30.06.2011

Re: Ajd na viceve

Ex, pišem ti minus! Treba da nas oraspoložiš, a ne ! Moraš na popravni.

Kakva tema, takav vic. Kriv je Mikele.
Ako ozbiljno počnem da razmišljam o smrti, a nije mi prvi put, jedino čime uspevam da sredim misli je konstatcija da je smrt zapravo poslednje iskustvo.

JJ Beba 00:17 01.07.2011

Re: Ajd na viceve

Kakva tema, takav vic. Kriv je Mikele.

tema je dobra al zayebana

kukusigameni 09:09 01.07.2011

Re: Ajd na viceve

sesili
Ex, pišem ti minus! Treba da nas oraspoložiš, a ne ! Moraš na popravni.

Moze i od smeha da se umre!

kremba 13:07 01.07.2011

Re: Ajd na viceve

Kaze, umrli baba i deda.
I, dodju oni na nebo, a tamo onaj baja sto odredjuje da li ce u raj ili pakao.

Kad ih je video, odamah rece - "Vas dvoje u raj. Bili ste vredni, posteni, sve naj. Definitivno raj."

Odu oni u raj, kad tamo svega i svacega. Pice, muzika, klopa, golisave kelnerice donose sve sta treba i tako to ...

Na to ce deda babi:
"Jbla te tvoja makrobiotika, mogao sam ovde doci pre 30 godina"

margos 16:36 01.07.2011

Re: Ajd na viceve

Ima i onaj:
Vratio se čovek sa sahrane svoje žene i samo što je ušao u kuću, sevne munja, strašan grom raspara nebo, i on konstatuje:
- Stigla je...

mikele9 17:31 01.07.2011

Re: Ajd na viceve

Kakva tema, takav vic. Kriv je Mikele.

tema je dobra al zayebana

Nisam kriv dok se ne dokaže na sudu

Lepo rečeno Bebo, zajebana do smrti

mikele9 17:33 01.07.2011

Re: Ajd na viceve

Moze i od smeha da se umre!

To se onda zove vesela i razdragana smrt

mikele9 17:37 01.07.2011

Re: Ajd na viceve

"Jbla te tvoja makrobiotika, mogao sam ovde doci pre 30 godina"

Vratio se čovek sa sahrane svoje žene i samo što je ušao u kuću, sevne munja, strašan grom raspara nebo, i on konstatuje:
- Stigla je...

Tako, samo tako, to se već približava onom: Op trta ide smrta

margos 17:57 01.07.2011

Re: Ajd na viceve

Miškoci, Ona ide li ide, i nikad joj dosta... Nego, daj da se mi vidimo dok ne dođe, da popijemo, pojedemo nešto slatko (vi'š da je ni makrobiotika ne zaustavlja) i ismejemo k'o ljudi. Ona radi svoj pos'o, a mi ćemo svoj.

ps I pozdravi drugara. I majke - tvoju i njegovu. :)

milisav68 18:06 01.07.2011

Re: Ajd na viceve

mikele9
"Jbla te tvoja makrobiotika, mogao sam ovde doci pre 30 godina"

Vratio se čovek sa sahrane svoje žene i samo što je ušao u kuću, sevne munja, strašan grom raspara nebo, i on konstatuje:
- Stigla je...

Tako, samo tako, to se već približava onom: Op trta ide smrta

Umro haker i završio u paklu.
Posle nedelju dana, dodje djavo kod boga da se žali:
-Što mi posla onog, sve mi popali i poruši i sad ide okolo i pita:
-Gde je sledeći nivo

E da, ovo sam već pričao, al nije loše da se ponovi.
Moja baka a i majka, su se molile samo za jedno:
-Daj mi bože laku smrt.

Obe su umrle iznenada od srca, jedna na javi a druga u snu.

JJ Beba 20:44 01.07.2011

Re: Ajd na viceve

mikele9
Kakva tema, takav vic. Kriv je Mikele.

tema je dobra al zayebana

Nisam kriv dok se ne dokaže na sudu
Lepo rečeno Bebo, zajebana do smrti

ima onaj zajeban vic apropo Nje:

Putovao Arapin kroz pustunju karavanom i stigao do jednog grada da proda kamile. Prilazeći trgu ugleda Smrt kako sa kosom stoji i tačno u njega gleda. Prepadne se Arapin i da se u beg....bežao tako preko sedam gora, preko sedam mora, sedam godina, sve iz grada u grad. I tako stigne jedno predveče u jedan grad, sav izmožden, sjeban, nikakav i naleti pravo na Smrt. I Smrt mu kaže: "E svaka ti čast, stigao si baš na vreme."

Filozofski vic, a?

Gospodja Klara 22:16 01.07.2011

Re: Ajd na viceve

ima onaj zajeban vic apropo Nje:

Putovao Arapin kroz pustunju karavanom i stigao do jednog grada da proda kamile. Prilazeći trgu ugleda Smrt kako sa kosom stoji i tačno u njega gleda. Prepadne se Arapin i da se u beg....bežao tako preko sedam gora, preko sedam mora, sedam godina, sve iz grada u grad. I tako stigne jedno predveče u jedan grad, sav izmožden, sjeban, nikakav i naleti pravo na Smrt. I Smrt mu kaže: "E svaka ti čast, stigao si baš na vreme."

Nije baš vic, to je jedna priča Somerseta Moma (poreklo joj se ne zna, on je ''prepričao''). Nemam sad naš prevod, ali poslužiće i ovo:

The Appointment in Samarra

The speaker is Death (''Smrt govori'' u prevodu - toga se sećam)

There was a merchant in Bagdad who sent his servant to market to buy provisions and in a little while the servant came back, white and trembling, and said: ''Master, just now when I was in the marketplace I was jostled by a woman in the crowd and when I turned I saw it was Death that jostled me. She looked at me and made a threatening gesture, now, lend me your horse, and I will ride away from this city and avoid my fate. I will go to Samarra and there Death will not find me.''

The merchant lent him his horse, and the servant mounted it, and he dug his spurs in its flanks and as fast as the horse could gallop he went.

Then the merchant went down to the marketplace and he saw me standing in the crowd and he came to me and said: ''Why did you make a threating getsture to my servant when you saw him this morning?''

''That was not a threatening gesture, I said, it was only a start of surprise. I was astonished to see him in Bagdad, for I had an appointment with him tonight in Samarra.''

mikele9 22:34 01.07.2011

Re: Ajd na viceve

Miškoci, Ona ide li ide, i nikad joj dosta... Nego, daj da se mi vidimo dok ne dođe, da popijemo, pojedemo nešto slatko (vi'š da je ni makrobiotika ne zaustavlja) i ismejemo k'o ljudi. Ona radi svoj pos'o, a mi ćemo svoj.

ps I pozdravi drugara. I majke - tvoju i njegovu. :)

Margoci draga ideja ti je idealna, svako svoj posao a mi znamo šta nam je raditi. Napravi dogovor i mene eto prvog nacrtanog

Pozdraviću ih obe, starice majke štono bi rekao Branko Ćopić.

mikele9 22:43 01.07.2011

Re: Ajd na viceve

Umro haker i završio u paklu.
Posle nedelju dana, dodje djavo kod boga da se žali:
-Što mi posla onog, sve mi popali i poruši i sad ide okolo i pita:
-Gde je sledeći nivo

E da, ovo sam već pričao, al nije loše da se ponovi.
Moja baka a i majka, su se molile samo za jedno:
-Daj mi bože laku smrt.
Obe su umrle iznenada od srca, jedna na javi a druga u snu.

Znači Milisave da se na vreme bacimo na hakeraj

Ubeđen sam da su i baka i mama mislile prvo na vas žive da vas ne muče dugim umiranjem

margos 22:45 01.07.2011

Re: Ajd na viceve

DogovoreTo. stop Utvrdićemo detalje. stop I ljubi ih, non-stop

Milan Novković 11:52 02.07.2011

Re: Ajd na viceve

Smrt mu kaže: "E svaka ti čast, stigao si baš na vreme."

Filozofski vic, a?

Prevedeno u etno-žargon: Ko žuri vrat ulomi

kremba 11:52 02.07.2011

Re: Ajd na viceve

Dodje lik pred vrata neba i zatekne svetog Petra sa laptopom u ladovini.
Pomozbog, pomozbog, kako to vec ide i kaze Petar, "Pre nego sto dodjes pred boga, moram da ti nesto kazem. Sad smo malo listali tvoj zivot i moram da ti reci da si ni vamo ni tamo. Nit raj nit pakao. Pored toga, ta tvoja problematicna seksualnost, znas na sta mislim. Mozes li nesto da nam kazes, u tvoju korist, sto bi nam pomoglo da donesemo odluku?"

"Pa, jednom sam isao ulicom i naidjem na grupu od desetak razularenih motorista kako maltretiraju nekog momka. Iako su svi bili veliki, prepoznao sam vodju koji je bio bas misicav, istetoviran i sa velikom mindjusom u nosu. Onda sam tom velikom pokidao pirsing sa nosa, uvatio ga za uvo, kazao im da su obicni nevaljalci i ako odmah ne prestanu da ce imati posla samnom..."

"Veoma zanimljivo," kaze Petar gledajuci i ceprkajuci po laptopu, "nisamo to nasli, kad se to desilo?"

"Otprilike pre dva minuta."

Sakrij replike | Pošaljite komentar

mikele9

RSS Feed Saznajte više o autoru