Život

KRIZA O'SREDNJIH GODINA

razmisljam RSS / 07.07.2011. u 19:06


               Daleko od toga da se to desilo iznenada, na prečac, odjednom, onako iz čista mira i s neba pa u rebra. Naprotiv. Sitne naznake svega što će se dogoditi gamizale su, milele, puzale, plazile svuda oko nje godinama unatrag, ali, prosto nije imala vremena da ih primeti. Ako je koji malo uočljiviji znak i zapazila, nije mu pridavala pažnju. Ako je čak i pokušala da ga osmotri malo pobliže, sve ostalo čime se bavila bi joj istog trenutka odvuklo pažnju. Ako je zastala da razmisli i pokuša da ga dešifruje, buka svakodnevnice ju je vraćala kolotečini.
               I tako je bledela, nestajala, čilila dok se nije sasvim samoponištila.
               Niko to nije primetio. Baš niko. Najmanje ona.
               Naravno, imala je preča posla. Prioriteti su se množili na sve strane, a njeno temeljno kućno vaspitanje joj je nalagalo da ih sve prihvati, svakim se pozabavi i ni od jednog ne odustane. Sve je postalo neodložno, od najveće važnosti, neophodno, od suštinskog značaja. I takva kakva je, odgovorna i predana, pretrčavala je iz dana u dan sa gomilom moranja i trebanja i podrazumevanja koji su joj visili za vratom i skraćivali joj dah.
               Ulagala je svaku mrvicu snage da zadovolji očekivanja. Vezivala je sve pohabanije nervne završetke u najzamršenije makrame i mornarske čvorove ne bi li uvek bila tamo gde treba za one kojima treba i koliko god da treba. Zanemarivala je bol u zglobovima, žuljeve na duši, haos u glavi u neprekidnoj potrebi da postigne sve ono što je mislila da čini njenu životnu misiju.


               I tako, jednog jutra joj se jednostavno više nije ustajalo iz kreveta. Zatim je postalo strahovito teško normalno komunicirati. Kao da su se frekvencije pobrkale, sve se pretvorilo u nerazgovetan i za slušanje prenaporan neprekidan iritirajući šum. Onda su i najjednostavniji svakodnevni poslovi postali neopisivo mučenje. Primetila je kako mora na sve da se primora, da se lagano i teško i sa velikim naporom priprema za sve one sitne rutine koje je očekuju od trenutka kada otvori oči.

               Mislila je - proći će.
               Možda je samo previše umorna. Ili je dan odveć vlažan i siv.
               Pa je okrivila one dane u mesecu. Te spisku pridodala i pogrešno jonizovan vazduh i opšte stanje u državi i sporu internet vezu i ružne snove i uboj koji je zaradila noseći svoje najudobnije cipele i to što joj se po glavi beskrajno u krug mota refren neke sasvim bezvezne pesme koju je tek ovlaš čula na radiju i pokvaren frižider i pun Mesec i poslužavnik sa mačjom hranom u koji je ugazila kada je nesmotreno vadila vreo pleh iz rerne i jedan sajt koji nije bio ažuriran kako treba i ЏИЏ vek iz vesti u nekim novinama i turbulencije na Suncu i afričke ljubičice koje njoj u inat nisu želele da procvetaju...

               A onda...
               Nije baš ubeđena da je došlo do dramatičnog suočavanja sa sopstvenim odrazom u ogledalu, mada bi to možda bilo sasvim opravdano za jedno nonšalantno pripovedanje. Nije se dogodilo ništa revolucionarno. Nije zastala, zabezeknuta, i zagledala se nekim novim očima oko sebe. Nije iznenada primetila da joj je senka savim izbledela i da se gotovo ni ne nazire pod svetlošću uličnih svetiljki. Nije bilo drame, nije bilo naboja, nije bilo patosa...
               Prosto, više nije mogla. Fizički, psihički, mentalno, bila je sasvim, potpuno, bespogovorno ispražnjena.

               Naravno da ju je prvo uhvatila panika. Šta uhvatila? Preplavila, rasturila, oborila na kolena, razbucala...
               Srećom, ( i za divno čudo, budući da nikada nije posedovala zavidnu količinu zdravog razuma u kritičnim situacijama, već se tada oslanjala isključivo na intuiciju i atavistički nagon za samoodržanjem ) odnekud je uspela da se, kao za spasonosni pojas, uhvati za pravo pitanje i čvrsto se osloni na njega.

               - Čekaj, gde sam tu ja?

               A zatim:

               - Imam li pravo na sebe?

               Od tog trenutka je počela da uči kako da izrekne neću, ne mogu, ne umem, mrzi me, ne dopada mi se, ne želim, umorna sam, nije mi ni do čega, ostavite me na miru, sutra ću, hoću, želim, treba mi i još hrpu podjednako korisnih, a sasvim kratkih i jezgrovitih rečenica.

               U početku je takvo njeno kapriciozno ponašanje nailazilo na zaprepašćenje. Zgražavanje čak. Nevericu. Odbijanje. Sablažnjavanje. Prekor. Čuđenje. Optužbe. Jed.
               Vremenom, njena odlučnost da istraje na novom putu odolela je svim pokušajima da se stvari vrate na staro. Neko se potrudio pa razumeo i podržao, neko je počeo da zazire, ali se ipak nevoljko priklonio, neko se uvredio i okrenuo joj leđa, neko je poželeo da se svađa i ispravlja nekakve svoje krive Drine, ali nije naišao na očekivani odgovor, neko se prilagodio iz samo njemu znanih razloga, neko je ćutao i trpeo, neko nije zauzeo nikakav stav po tom pitanju, neko nije ni primetio promenu, jer ga se nije ticala...

               Kako god, stvari su nepobitno krenule na bolje...


               P. S. Nastavak sledi u vidu SASVIM NEPRIMENLJIVOG PRIRUČNIKA ZA BORBU SA VETRENJAČAMA.

 

Tagovi



Komentari (215)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

zoja444 zoja444 19:47 07.07.2011

zrenje

situacija kada se zivot zaustavlja i kada postoji samo jedan prioritet je kada su u kuci tesko bolesni i umiruci. tada nema razmisljanja o sebi, situaciji, drugima. sve se vrsi automatski. iz casa u cas. adrenalin je stalno povecan. piju se tbl. za smirenje i spavanje. nema ni dana ni noci. borba je do poslednjeg daha. ljubav i(li) obaveza. ne postavlja se kao pitanje. ja sam svoj dug oduzila.
razmisljam razmisljam 20:15 07.07.2011

Re: zrenje

zoja444


То о чему ти, Зоја, говориш је суштински сасвим друга тема. Мада, не марим ако разговор оде и у том смеру.

Оно о чему сам ја покушала да проговорим коју је ситуација у којој једног/неког/било ког дана схватиш да си се погубила дајући се другима и да је тако мало остало од оне особе каква би, у ствари, требала да будеш. У смислу да имаш свако право на себе, своје време, своје жеље, своје потребе.
Некако, нађеш се у ситуацији да мораш из почетка да освојиш сопствени живот.
И то буде тешко, али, за дивно чудо, сви се касније боље осећају и неке нити постану чвршће и сигурније него раније, у време када се све само подразумевало.
mlekac mlekac 20:29 07.07.2011

Re: zrenje

razmisljam
zoja444


То о чему ти, Зоја, говориш је суштински сасвим друга тема. Мада, не марим ако разговор оде и у том смеру.

Оно о чему сам ја покушала да проговорим коју је ситуација у којој једног/неког/било ког дана схватиш да си се погубила дајући се другима и да је тако мало остало од оне особе каква би, у ствари, требала да будеш. У смислу да имаш свако право на себе, своје време, своје жеље, своје потребе.
Некако, нађеш се у ситуацији да мораш из почетка да освојиш сопствени живот.
И то буде тешко, али, за дивно чудо, сви се касније боље осећају и неке нити постану чвршће и сигурније него раније, у време када се све само подразумевало.


Zoja, ne slazem se. Ni ti bolesni/umiruci nemaju nikakve koristi od nekog ko ne moze da se sastavi sa sobom ni sa predsobljem...

Pogotovo sto ti, skoro po pravilu, kada zadjes u odredjene godine ti bolesni/umiruci slede skoro obavezno.

Veruj mi, pregurala nekoliko takvih u svojoj porodici i tacno vidim kako vecina mojih prijatelja puca upravo kad se nadje u toj situacijij sa svojim bliznjima (obicno roditeljima).

Ovo o cemu razmisljance prica sadrzi to, ali sadrzi i nesto drugo - vaspitane smo da se 'zrtvujemo', da ne mislimo na sebe da budemo 'predane porodici', 'cuvarke ognjista' i sta sve ne, a onda se, negde, u toj guzvi, pogubimo MI. Nase zelje, potrebe, snovi...

I u pravu je - kad se pobunimo, dobijamo odgovore tipa "U sta si se ti pretvorila? Samo na SEBE mislis!"

Ne, MORA i na sebe da se misli - u sutprotnom, odose kola nizastranu!
zoja444 zoja444 20:29 07.07.2011

Re: zrenje

razmisljam

То о чему ти, Зоја, говориш је суштински сасвим друга тема. Мада, не марим ако разговор оде и у том смеру.Оно о чему сам ја покушала да проговорим коју је ситуација у којој једног/неког/било ког дана схватиш да си се погубила дајући се другима и да је тако мало остало од оне особе каква би, у ствари, требала да будеш. У смислу да имаш свако право на себе, своје време, своје жеље, своје потребе.Некако, нађеш се у ситуацији да мораш из почетка да освојиш сопствени живот.И то буде тешко, али, за дивно чудо, сви се касније боље осећају и неке нити постану чвршће и сигурније него раније, у време када се све само подразумевало.


razumela sam ja odmah poentu teksta. i podrzavam.

samo sam htela da izdvojim ovu situaciju. tada nema kompromisa. tada se zivot bukvalno posvecuje drugima. sopstveni prestaje. takav je barem bio moj izbor. posle se sve nekako opet vrati u neku ravnotezu. malo teze, ali se vraca. takav je valjda i tok zivota.

ja se izvinjavam zbog eventualnog skretanja sa teme. nije bilo namerno.

zoja444 zoja444 20:50 07.07.2011

Re: zrenje

mlekac

Zoja, ne slazem se. Ni ti bolesni/umiruci nemaju nikakve koristi od nekog ko ne moze da se sastavi sa sobom ni sa predsobljem...Pogotovo sto ti, skoro po pravilu, kada zadjes u odredjene godine ti bolesni/umiruci slede skoro obavezno.Veruj mi, pregurala nekoliko takvih u svojoj porodici i tacno vidim kako vecina mojih prijatelja puca upravo kad se nadje u toj situacijij sa svojim bliznjima (obicno roditeljima).Ovo o cemu razmisljance prica sadrzi to, ali sadrzi i nesto drugo - vaspitane smo da se 'zrtvujemo', da ne mislimo na sebe da budemo 'predane porodici', 'cuvarke ognjista' i sta sve ne, a onda se, negde, u toj guzvi, pogubimo MI. Nase zelje, potrebe, snovi...I u pravu je - kad se pobunimo, dobijamo odgovore tipa "U sta si se ti pretvorila? Samo na SEBE mislis!" Ne, MORA i na sebe da se misli - u sutprotnom, odose kola nizastranu!


mislim da u ovim situacijama koje sam nabrojala ljubav jeste stvarno zrtva, ali dobrovoljna, i to mi se u takvim situacijama i podrazumeva. zasto sam izdvojila bas tu situaciju? zato sto mislim da kod nas nema te tradicije postovanja starih i bolesnih. deca zive svoje zivote i onda kada nesrecne okolnosti dodju, najlakse im je da svoje roditelje smeste u neki dom ili da se neko drugi brine o njima. mislim da to roditelji nisu zasluzili. i oni su se godinama za nas zrtvovali. ta pogubljenost i izgubljenost na koju ti mislis, ako ne gresim, je nemogucnost kontrole nad tada jednom svakodnevnom neizvesnoscu - zivot ili smrt - i sa tim zaista nije lako hendlovati.
ivana23 ivana23 21:00 07.07.2011

Re: zrenje

zoja444
i oni su se godinama za nas zrtvovali.


Moja pokojna mama je govorila: "Meni nisi nista 'duzna', to se vraca kroz ono sto ces proci sa svojom decom. To je beskrajan proces..."

Verujem da je tako i to isto ponavljam svojoj deci.
mlekac mlekac 21:03 07.07.2011

Re: zrenje

zoja444
mlekac

Zoja, ne slazem se. Ni ti bolesni/umiruci nemaju nikakve koristi od nekog ko ne moze da se sastavi sa sobom ni sa predsobljem...Pogotovo sto ti, skoro po pravilu, kada zadjes u odredjene godine ti bolesni/umiruci slede skoro obavezno.Veruj mi, pregurala nekoliko takvih u svojoj porodici i tacno vidim kako vecina mojih prijatelja puca upravo kad se nadje u toj situacijij sa svojim bliznjima (obicno roditeljima).Ovo o cemu razmisljance prica sadrzi to, ali sadrzi i nesto drugo - vaspitane smo da se 'zrtvujemo', da ne mislimo na sebe da budemo 'predane porodici', 'cuvarke ognjista' i sta sve ne, a onda se, negde, u toj guzvi, pogubimo MI. Nase zelje, potrebe, snovi...I u pravu je - kad se pobunimo, dobijamo odgovore tipa "U sta si se ti pretvorila? Samo na SEBE mislis!" Ne, MORA i na sebe da se misli - u sutprotnom, odose kola nizastranu!


mislim da u ovim situacijama koje sam nabrojala ljubav jeste stvarno zrtva, ali dobrovoljna, i to mi se u takvim situacijama i podrazumeva. zasto sam izdvojila bas tu situaciju? zato sto mislim da kod nas nema te tradicije postovanja starih i bolesnih. deca zive svoje zivote i onda kada nesrecne okolnosti dodju, najlakse im je da svoje roditelje smeste u neki dom ili da se neko drugi brine o njima. mislim da to roditelji nisu zasluzili. i oni su se godinama za nas zrtvovali. ta pogubljenost i izgubljenost na koju ti mislis, ako ne gresim, je nemogucnost kontrole nad tada jednom svakodnevnom neizvesnoscu - zivot ili smrt - i sa tim zaista nije lako hendlovati.


Iskreno, malo mi je muka od tih prica tipa "najlakse je da smeste roditelje u dom".

Tacno, ima puno porodica u kojima su stari ostali sami, ali ima isto tako jako mnogo porodica koje zive u zajednici i koje taj dom ne mogu da priuste. Dodaj tome tradicionalno "ja sam glavni" ponasanje tih ostarelih i onda ces, mozda, da nazres krizu koja nastaje kad se neko od njih razboli.

S jedne strane imas bolesnu osobu koja je navikla da bude "glavana u svemu", a bolesna je, cesto i dementna i nije u stanju da "vlada".

S druge strane imas caregivers, obicno u o'srednjim godinama koji vec imaju gomilu svojih obaveza oko kuce, posla, dece i koji, vrlo cesto, moraju da se prvo sudare sa stvarnoscu, da prihvate da ta starija osoba vise ne moze da brine sama o sebi, a uz to ima obaveze i dalje 'vise nad glavom'.

Nije problem u ljubavi. Problem je u organizaciji. Problem je kad imas nekog ko je u takvom psihickom/fizickom stanju da 24/7 mora da bude pod nadzorom, pa onda cela kuca spava ko na ORA. Jedan "pozarni" budi drugog ne bi li uhvatio malo sna za sutra...

I tako po nekoliko godina.


zoja444 zoja444 21:03 07.07.2011

Re: zrenje

ivana23

Moja pokojna mama je govorila: "Meni nisi nista 'duzna', to se vraca kroz ono sto ces proci sa svojom decom. To je beskrajan proces..."Verujem da je tako i to isto ponavljam svojoj deci.


a, sta je sa onima koji nemaju decu?
razmisljam razmisljam 21:11 07.07.2011

Re: zrenje

mlekac


Има ту свашта нешто, драга моја.
Зоја описује једну ситуацију у којој збиља јесте велики проблем задржати рационално понашање. Свашта се ту помеша. И љубав, и обавеза, и бол, и туга, и преданост, и посвећеност, и силна жеља да не буде тако како је...
То је ипак сасвим екстремна ситуација и избори су, сасвим логично, у складу са тим.
Опет, у, хајде да кажем, нормалним приликама, дешава се управо то о чему говориш. Васпитање које смо фасовале у матичним породицима, сећања на слике из детињства и моделе понашања, све то нас спутава и не да нам да збиља пружимо оно најбоље од себе, ма колико се трудиле. Зато што постајемо незадовољне, заморене, погубљене у силном ( Треба ли рећи и крајње непотребном? ) напору да све држимо под контролом и да свуда прискочимо и сваког подбочимо када му је то потребно.
Неко пре, а неко касније, увиди да више не може.
И онда тражи излаз.
Добро је када схвати да прво треба да се избори за себе, барем ја тако мислим.
Тако да, имаш право:

Ne, MORA i na sebe da se misli - u sutprotnom, odose kola nizastranu!

ivana23 ivana23 21:13 07.07.2011

Re: zrenje

zoja444
a, sta je sa onima koji nemaju decu?


Mislis, njima ostaje 'neplaceni' dug?

Znas, mozemo uci u dubine razmatranja svih varijanti. Ali polazim od cinjenice da su nas (ili nisu i to moze da se postavi kao pitanje i onda tako do u beskraj - pitanje i jos jedno...) roditelji zeleli i da nisu razmisljali o zrtvovanju dok su nas gajili, brinuli o nama, usmeravali (ili - sada opet moze da se postavi pitanje jesu li, jesu li dovoljno...).

Mnogo je to sve komplikovano Zoja.

U zivotu nema konacnih odgovora.
razmisljam razmisljam 21:17 07.07.2011

Re: zrenje

ivana23
zoja444
i oni su se godinama za nas zrtvovali.


Moja pokojna mama je govorila: "Meni nisi nista 'duzna', to se vraca kroz ono sto ces proci sa svojom decom. To je beskrajan proces..."

Verujem da je tako i to isto ponavljam svojoj deci.


Дакле, Ивана, у длаку исто ја говорим својој деци. Збиља не сматрам да ми ма шта дугују, једноставно због чињенице да нису она желела мене, већ ја њих, и на овом шареном свету су као испуњење моје жеље да будем мајка.
Тако да сматрам да много више обавеза ја имам према њима него она према мени.
Не верују ми сасвим. Некако, мисле да то није у реду.
Али ја упорно причам и надам се да ће разумети баш онако како треба.
И искрено се надам да ће исту причу причати сопственој деци, чврсто уверена у њену исправност.
razmisljam razmisljam 21:28 07.07.2011

Re: zrenje

zoja444
ivana23

a, sta je sa onima koji nemaju decu?


Видим да ти је Ивана већ одговорила. Ја бих додала нешто што ће ти можда звучати и неутемељено, али ми се чини да је њима лакше.
Зашто то кажем? Видиш, они нису у ситуацији да буду растрзани између жеља и потреба које треба задовољити и родитељима ( који су, да, све старији и болеснији и треба им пуно пажње ) и деци ( пред којима је будућност, али које треба извести на пут и направити од њих својом љубављу добре људе способне да живе своје животе ).
Једноставно, не морају да бирају приоритете. И могу без гриже савести да се посвете својим обавезама према родитељима.
Они са децом морају да одважу много тога. И неретко се ту погубе и не знају шта ће.
Можда ће ти звучати чудно, али је за мене разуман избор посветити се деци, а старима, наравно, пружити све оно што им је потребно, али никако преко граница сопствених моћи, јер то никоме добро неће донети.
zoja444 zoja444 21:29 07.07.2011

Re: zrenje

Iskreno, malo mi je muka od tih prica tipa "najlakse je da smeste roditelje u dom".



ja svoje roditelje nisam u dom smestala niti je neko drugi brinuo o njima i meni je savest mirna. svako donosi odlike za sebe.
zoja444 zoja444 21:33 07.07.2011

Re: zrenje

U zivotu nema konacnih odgovora.


slazem se.
razmisljam razmisljam 21:35 07.07.2011

Re: zrenje

ivana23
zoja444
a, sta je sa onima koji nemaju decu?


Mislis, njima ostaje 'neplaceni' dug?

Mnogo je to sve komplikovano Zoja.

U zivotu nema konacnih odgovora.


Управо тако. Свако мора да тражи решење за себе и да се нада да су избори које чини баш они прави. Нема ту готових решења, нема бега од сталног преиспитивања, од страхова и сумњи и недоумица.
Што би се рекло, све то спада у рок службе.
Тешко је бити паметан када је туђа кожа у питању. Свако за има своје против, свако јесте има своје није...
И тако редом.
Велика је то тема и тешко је/немогуће дати универзално решење.
Све се своди на то да треба ослушнути себе и радити све у животу у складу са оним што мислиш и осећаш. Тешко је, али се, мислим бар, може.
При томе, ни резултати не морају бити онакви какве смо очекивали. Али, свеједно, треба покушати.
ivana23 ivana23 21:45 07.07.2011

Re: zrenje

zoja444
a, sta je sa onima koji nemaju decu?


Da dopunim prethodni odgovor jer sam zanemarila aspekt njihove starosti. Da kazemo da su brinuli predano o svojim ostarelim roditeljima. Ko ce brinuti o njima?

Zaista ima previse uglova iz kojih mogu svakidasnje situacije da se sagledaju.

razmisljam razmisljam 21:49 07.07.2011

Re: zrenje

zoja444

razumela sam ja odmah poentu teksta. i podrzavam.




samo sam htela da izdvojim ovu situaciju. tada nema kompromisa. tada se zivot bukvalno posvecuje drugima. sopstveni prestaje. takav je barem bio moj izbor. posle se sve nekako opet vrati u neku ravnotezu. malo teze, ali se vraca. takav je valjda i tok zivota.


Никакав проблем. Разумемо се, сасвим.
И није згорег разменити мишљења и поводом тог аспекта читаве приче. Можда неко и извуче неку поуку за себе лично.
Пуна капа, зар не?
И, када смо већ код тога, можда је основна тема и била питање избора. И свачијег права да га направи за себе.

ja se izvinjavam zbog eventualnog skretanja sa teme. nije bilo namerno.


Нема никакве потребе да се извињаваш. Разговарамо о нечему што може да има толико много различитих делића. Један од њих је и ово о чему си ти говорила.
Дакле, све је у реду.
Па чак и да си сасвим промашила тему ( као што ниси ), нисмо овде да делимо јединице и укоре.
А башка што промашаја теме не може ни да буде. Док се разговара, све је тема.
razmisljam razmisljam 22:46 07.07.2011

Re: zrenje

zoja444

mislim da u ovim situacijama koje sam nabrojala ljubav jeste stvarno zrtva, ali dobrovoljna, i to mi se u takvim situacijama i podrazumeva. zasto sam izdvojila bas tu situaciju? zato sto mislim da kod nas nema te tradicije postovanja starih i bolesnih. deca zive svoje zivote i onda kada nesrecne okolnosti dodju, najlakse im je da svoje roditelje smeste u neki dom ili da se neko drugi brine o njima. mislim da to roditelji nisu zasluzili. i oni su se godinama za nas zrtvovali. ta pogubljenost i izgubljenost na koju ti mislis, ako ne gresim, je nemogucnost kontrole nad tada jednom svakodnevnom neizvesnoscu - zivot ili smrt - i sa tim zaista nije lako hendlovati.


Мада ти је Ивана делимично одговорила, морам и ја да изрекнем коју.
Дакле, редом.
Што се мене тиче, љубав и жртва никако не могу ићи заједно. Просто, у љубави самој све је садржано, па се и жртва подразумева, али никако под тим именом и са конотацијом коју обично носи са собом. Хоћу рећи, љубав је, барем како ја то видим, нешто о чему се не одлучује рационално. Ње једноставно има или нема. Догоди се или не. Жртва је, опет, питање свесне одлуке. Хоћеш или нећеш. Желиш или не желиш. Можеш или не можеш. Брига те је или те није брига.
А за традицију мислим да грешиш. Ја, са своје стране, верујем да је има мало више него што је то неопходно. Но, узмимо у обзир да смо обе највероватније субјективне, тако да је некаква расправа на ту тему врло могуће беспредметна.
Мени збиља није нормално да неко стар и болестан урнише све око себе само зато што би ,,то тако требало''. Можда сам изабрала претешку реч, али, управо ми је она одговарајућа. То је оно о чему Млекац говори. Да се разумемо, није проблем помоћи и наћи се и обезбедити том неком достојанствену и што пријатнију и лепшу старост. Али не можеш имати право да сву своју енергију уложиш у то и запоставиш остале чланове породице. На крају крајева, обавезе се морају поделити и снагу усмерити тамо где је најпотребнија.
У мом систему вредности ( а ти слободно можеш да се не сложиш са тим, нећу ти замерити ) деца имају предност у односу на сваког и на све.
razmisljam razmisljam 22:57 07.07.2011

Re: zrenje

zoja444

ja svoje roditelje nisam u dom smestala niti je neko drugi brinuo o njima i meni je savest mirna. svako donosi odlike za sebe.


Ја својој деци одавно већ утувљујем у главу да ме без икакве гриже савести сместе у дом ако им то финансије буду дозвољавале оног тренутка када постанем болесни стари ничим задовољни намћор који сваком речју и сваким гестом трује све око себе. Објашњавам то овако: ако стално будем незадовољна свиме што ми се пружа, свеједно је ГДЕ сам незадовољна. А за њихове породице је далеко здравије да будем незадовољна у дому и да им својом злоћом не загађујем сваки дан који би иначе могли да проведу без трзавица и стреса.
Мораш имати у виду да има добрих и благородних и питомих и драгих стараца, али и оних који се из разних разлога претворе у чисто зло. Као прво, таквима ни не можеш помоћи, јер помоћ не прихватају, или је условљавају, или просто изгубе сваку меру и отпусте све кочнице... Веруј ми да за такве решења нема, а иза себе остављају пустош и поремећене односе и нове болеснике и тешке психичке трауме.
Но, као што си рекла, свако се суочава са сопственом савешћу, али има право и на сопствени избор.
Теби свака част на твоме. Сигурно није било лако.
zilikaka zilikaka 06:03 08.07.2011

Re: zrenje

Ovo o cemu razmisljance prica sadrzi to, ali sadrzi i nesto drugo - vaspitane smo da se 'zrtvujemo', da ne mislimo na sebe da budemo 'predane porodici', 'cuvarke ognjista' i sta sve ne, a onda se, negde, u toj guzvi, pogubimo MI. Nase zelje, potrebe, snovi...

I u pravu je - kad se pobunimo, dobijamo odgovore tipa "U sta si se ti pretvorila? Samo na SEBE mislis!"

Ne, MORA i na sebe da se misli - u sutprotnom, odose kola nizastranu!

Znaš šta...
Taman zašiljila pero da napišem nešto, kad vidim da si ti to već uradila
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 06:55 08.07.2011

Re: zrenje

Jel ovo bilo devojaćko veče?
Hansel Hansel 09:48 08.07.2011

Re: zrenje

razmisljam
Дакле, Ивана, у длаку исто ја говорим својој деци. Збиља не сматрам да ми ма шта дугују, једноставно због чињенице да нису она желела мене, већ ја њих, и на овом шареном свету су као испуњење моје жеље да будем мајка.
Тако да сматрам да много више обавеза ја имам према њима него она према мени.Не верују ми сасвим. Некако, мисле да то није у реду.
Али ја упорно причам и надам се да ће разумети баш онако како треба.
И искрено се надам да ће исту причу причати сопственој деци, чврсто уверена у њену исправност.

Ја мислим да сви свима "дугујемо". Да не будем патетичан и кажем "љубав", али "дугујемо" једну нормалност и заједништво, као што дугујемо и уважавање свачије индивидуалности. Мислим да децу не треба тако интензивно "разрешавати" "обавеза" према родитељима, могу да разумем да родитељи не желе да оптерете децу, али нормално је да буду и она оптерећена до неке мере, као што је нормално да родитељи не буду преоптерећени. Знам да ти, Р., не идеш у том смеру, али имам асоцијацију на многе који су постали веома саможиви јер су им родитељи управо све, али баш све угађали, што су на све пристајали и нормално је да ће се и они некад истрошити ако су у том процесу себе баш превише запоставили. Судар малих "егоизама" је здрав - јер тако други его схвата да постоји још неко поред њега, превелика самонегација једног, надуваће други его... и тако добијамо велике егоизме...

Коначно, живот је процес и све његове фазе треба прихватити као природну појаву, ма колико то тешко било...

Зрелост је - уметност прављења и одржавања баланса, и у себи и с другима (постоји и готово истоветна дефиниција менталног здравља - склад са собом и са другима).
zilikaka zilikaka 10:39 08.07.2011

Re: zrenje

Vojislav Stojković
Jel ovo bilo devojaćko veče?

Nije još, ali se opasno bliži
razmisljam razmisljam 12:56 08.07.2011

Re: zrenje

zilikaka

Taman zašiljila pero da napišem nešto, kad vidim da si ti to već uradila


Што си стипса? Зашиљено перо треба потрошити. Могла си да елаборираш, анализираш... већ нешто да смислиш. Умеш ти то.
А ти шкртариш - само једна и по реченица.
razmisljam razmisljam 13:04 08.07.2011

Re: zrenje

Vojislav Stojković
Jel ovo bilo devojaćko veče?


Ако се ја не рачунам, синоћ је било лапо-лапо гледе полне заступљености, а ако се рачунам, данас је егал.
Према томе, пре ће бити да је права о'средња журка.
razmisljam razmisljam 13:40 08.07.2011

Re: zrenje

Hansel

Ја мислим да сви свима "дугујемо". Да не будем патетичан и кажем "љубав", али "дугујемо" једну нормалност и заједништво, као што дугујемо и уважавање свачије индивидуалности. Мислим да децу не треба тако интензивно "разрешавати" "обавеза" према родитељима, могу да разумем да родитељи не желе да оптерете децу, али нормално је да буду и она оптерећена до неке мере, као што је нормално да родитељи не буду преоптерећени. Знам да ти, Р., не идеш у том смеру, али имам асоцијацију на многе који су постали веома саможиви јер су им родитељи управо све, али баш све угађали, што су на све пристајали и нормално је да ће се и они некад истрошити ако су у том процесу себе баш превише запоставили. Судар малих "егоизама" је здрав - јер тако други его схвата да постоји још неко поред њега, превелика самонегација једног, надуваће други его... и тако добијамо велике егоизме...

Коначно, живот је процес и све његове фазе треба прихватити као природну појаву, ма колико то тешко било...

Зрелост је - уметност прављења и одржавања баланса, и у себи и с другима (постоји и готово истоветна дефиниција менталног здравља - склад са собом и са другима).


Пре него што пређем на тему, желим да ти кажем да ми је драго што си свратио до мене. Добродошао.

А сад, да кренемо.
Очигледно сам била мало непрецизна у свом коментару. Слажем се потпуно да на неки начин у једној породици свако сваком по нешто дугује. То не би требало да буде спорно. Некако, љубав је оно што се подразумева, а затим и поштовање ( резервисано за таште, тастове, свекрве, свекрове и осталу придружену фамилију ).
Међутим, оно што ме интензивно нервира су отворени захтеви за враћањем дуга са више него зеленашким каматама. А тога има, онолико.
А зашто ми то иде на живце? Зато што мислим, ако већ нешто уложиш и пружиш ( да подвучем, причам о породици ), труло је то наплаћивати у било ком облику. Некако, подразумева ми се да ће бити ,,враћено'' онако како доликује. Нема никакве потребе то стално подвлачити и инсистирати на некаквим сопственим заслугама ( које су узгред, неретко сасвим упитне и релативне ).
Јер, ако си децу васпитавао најбоље што си могао и у складу са некаквим општим етичким начелима, ако си им поклонио сву своју љубав, ако си их научио бризи и поштовању према старијима, међусобнној потпори и испомоћи, онда је за очекивати да неће порасти у велике егоистичне монструме, већ ће знати подједнако и да приме и да пруже.
Мало сам запетљала, али мислим да можеш да схватиш о чему причам.
Да, треба делити обавезе ( сваком према могућностима ), треба се учити заједништву и међусобном уважавању, али треба неговати и ту невелику дозу егоизма, јер је и она сасвим легитимна и део је здравих односа у породици - учи да свако има неоспорно право да сачува део себе само за себе и ( ако се не претера ) може само допринети здравим односима, јер учи да свако освајање слободе има границе које почињу на угрожавању слободе других.

Коначно, живот је процес и све његове фазе треба прихватити као природну појаву, ма колико то тешко било...


Ово се подразумева и звучи тако једноставно, а у пракси је најчешће баш тешко. Има толико тога у том животу што ти живот омета, што те саплиће, успорава, скреће у ћорсокаке... Велика је ствар изборити се са свим тим и наћи некакав свој лични прави пут на коме ћеш бити задовољан собом, а да при томе и остали око тебе буду задовољни. Као ход по жици. ( А најчешће се догоди да ти неко здипи штап за баланситање, па се ти снађи. )

Зрелост је - уметност прављења и одржавања баланса, и у себи и с другима (постоји и готово истоветна дефиниција менталног здравља - склад са собом и са другима).


То је у реду. Само да додам своје субјективно мишљење.
Наиме, по мени, зрелост ти не стиже на тацни, за њу мораш да се избориш, на овај или онај начин. Слагање коцкица, усклађивање... Један од тежих животних задатака.
Али, вреди се потрудити.
razmisljam razmisljam 13:45 08.07.2011

Re: zrenje

zilikaka
Vojislav Stojković
Jel ovo bilo devojaćko veče?

Nije još, ali se opasno bliži


Грешиш. Погледај статистику у одговору који сам дала Војиславу. За сада је на парове разбројс.
Hansel Hansel 14:09 08.07.2011

Re: zrenje

Пре него што пређем на тему, желим да ти кажем да ми је драго што си свратио до мене. Добродошао.

Хвала, боље те нашао, чешће бих ја, ал' сам се мало (више) погубио, ти си код мене ВИП, само да знаш!

Са свим се - сасвим слажем, ја само хтео да нагласим те неке финесе... јер, знаш, некад у реакцији на нешто што нам се не свиђа (генерално) склони смо да одемо у другу крајност, па је сам писао у циљу остваривања рекламираног баланса!
razmisljam razmisljam 16:05 08.07.2011

Re: zrenje

Hansel

Хвала, боље те нашао, чешће бих ја, ал' сам се мало (више) погубио, ти си код мене ВИП, само да знаш!


Еј, баш ми драго.
Хвала онолико!

А што се свраћања тиче, само опуштено. Барем овде се много тога не мора, па можеш како хоћеш и кад ти је згодно.
Барем ја тако гледам на ствари.

Са свим се - сасвим слажем, ја само хтео да нагласим те неке финесе... јер, знаш, некад у реакцији на нешто што нам се не свиђа (генерално) склони смо да одемо у другу крајност, па је сам писао у циљу остваривања рекламираног баланса!


Ма, јасно је да се чак не морамо ни слагати. По некад је сасвим добро сукобити мишљења на неком примереном нивоу, па макар и свако остао при своме.
Битно је да разговарамо, а то нам, као што се из приложеног да видети, иде више него добро.

И нарвно, сваки допринос теми, свака нова нијанса, свака финеса у погледу на ствар је увек добро дошла.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 18:48 08.07.2011

Re: zrenje

razmisljam
Vojislav Stojković
Jel ovo bilo devojaćko veče?


Ако се ја не рачунам, синоћ је било лапо-лапо гледе полне заступљености, а ако се рачунам, данас је егал.
Према томе, пре ће бити да је права о'средња журка.


Ja sam jutros uz prvu kafu čitao samo do komentara dr. wagnera, pa mi se učinilo da jeste.
razmisljam razmisljam 19:36 08.07.2011

Re: zrenje

Vojislav Stojković

Ja sam jutros uz prvu kafu čitao samo do komentara dr. wagnera, pa mi se učinilo da jeste.


Оправдање прихваћено. Мада, можда убудуће треба да пијеш дуже кафе - много би више тога постигао.

И наравоученије: не доноси исхитрене закључке.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 22:39 08.07.2011

Re: zrenje

razmisljam


И наравоученије: не доноси исхитрене закључке.


Od te boljke hronično patim.
Recimo, pitanje najboljih godina za dame, apsolvirao sam još u svojim ranim radovima.
Tada sam bio nešto mlađi. I to su bili ishitreni zaključci.

Kada bih pisao istu priču danas, gornju granicu najboljih godina za dame
pomerio bih naviše.
zilikaka zilikaka 22:58 08.07.2011

Re: zrenje

Грешиш. Погледај статистику у одговору који сам дала Војиславу. За сада је на парове разбројс.

Ma ne grešim ja, nego ti ne razumeš o čemu pričam. Al polako
razmisljam razmisljam 23:33 08.07.2011

Re: zrenje


Vojislav Stojković
razmisljam


И наравоученије: не доноси исхитрене закључке.


Od te boljke hronično patim.


Наравоученије: читај и памти наравоученија.

Recimo, pitanje najboljih godina za dame, apsolvirao sam još u svojim ranim radovima.
Tada sam bio nešto mlađi. I to su bili ishitreni zaključci.

Kada bih pisao istu priču danas, gornju granicu najboljih godina za dame
pomerio bih naviše.


То питање најбољих година за даме је веома занимљиво. Дало би се о томе онолико продискутовати.
Видиш да си ( с годинама ) и сам ревидирао став.
Тако да, незахвално је постављати границе.

А увек ме забављало када у новинама прочитам да је младић од тридесет и добар кусур учинио то и то, а да се старици од педесет и невелик кусур догодило ово и ово. Да није жалосна таква перцепција, била би смешна.

P.S. Прочитала текст. Добар. Штета што ниси био присутан док се коментарисало. Било би још далеко занимљивије.
Узгред, има ли вести од госн Чера?
razmisljam razmisljam 23:40 08.07.2011

Re: zrenje

zilikaka
Грешиш. Погледај статистику у одговору који сам дала Војиславу. За сада је на парове разбројс.

Ma ne grešim ja, nego ti ne razumeš o čemu pričam. Al polako


Не журим.
.
.
.
Ал' ме сад уби радозналост.
.
.
.
.
.
Видиш како сам стрпљива?
.
.
.
Чекам...
.
.
...да ми кажеш о чему се ради...
.
.
.
.
Да, полако...



Лако је теби да то кажеш кад ти знаш.
freehand freehand 23:42 08.07.2011

Re: zrenje

Видиш да си ( с годинама ) и сам ревидирао став.

Da... To revidiranje, i izmene stavova - interesantna je to tema.
Meni se čini da kada u sintagmi "siguran sex" dođe do potpunog debalansa u važnosti, i to u kontra stranu od pređašnje - u najboljim si godinama, definitivno.
I zagazio u sunčanu jesen života...
razmisljam razmisljam 01:06 09.07.2011

Re: zrenje

freehand

Da... To revidiranje, i izmene stavova - interesantna je to tema.


Изгледа да је ово моје писаније отворило сасвим пристојан број тема о којима би се дало по коју написати. Искрено, нисам то очекивала, али ми је драго.

Постоји ли нешто као безусловна и беспоговорна доследност у животу?
Наравно, има ствари око којих не би требало да има преговора и недоумица, али,опет...
Колико је тога човек спреман да мења? И од чега те промене зависе?

( Бре, Фри, напиши тај свој блог, па да мало филозофирам и тамо. )

Meni se čini da kada u sintagmi "siguran sex" dođe do potpunog debalansa u važnosti, i to u kontra stranu od pređašnje - u najboljim si godinama, definitivno.
I zagazio u sunčanu jesen života...


Све је то само питање искуства и последица непрестаног лупања главом о зид.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 06:44 09.07.2011

Re: zrenje

Узгред, има ли вести од госн Чера?


Budući da se ne javlja ni postovima, a ni komentarima, sigurno je sa porodicom u NS.
A, ovog puta ga pozdravljamo, ako člta.
freehand freehand 10:15 09.07.2011

Re: zrenje

Све је то само питање искуства и последица непрестаног лупања главом о зид.

Ja asm to mislio mnogo jednostavnije; dok si onaj(ona) mladi(mlada) ti - težište je na sex-u, čulima, žaru i strasti. Ne znam baš u kom tačno momentu - nastane ravnoteža na toj klackalici bezbednosti i uživanja. Valjda kad postane jednako važno da te ne ukebaju in flagranti?
Ali, posle toga bezbednost počinje da nosi prevagu. To kad počneš svojoj deci da pričaš da je taj Sex jedna izvikana i svakako precenjena stvar, da je bezbednnost na prvom mestu, i tako.
razmisljam razmisljam 13:52 09.07.2011

Re: zrenje

Vojislav Stojković
Узгред, има ли вести од госн Чера?


Budući da se ne javlja ni postovima, a ni komentarima, sigurno je sa porodicom u NS.
A, ovog puta ga pozdravljamo, ako člta.


Хвала на информацији.
А поздрави се подразумевају и са моје стране.


razmisljam razmisljam 14:10 09.07.2011

Re: zrenje

freehand

Ja asm to mislio mnogo jednostavnije; dok si onaj(ona) mladi(mlada) ti - težište je na sex-u, čulima, žaru i strasti. Ne znam baš u kom tačno momentu - nastane ravnoteža na toj klackalici bezbednosti i uživanja. Valjda kad postane jednako važno da te ne ukebaju in flagranti?
Ali, posle toga bezbednost počinje da nosi prevagu. To kad počneš svojoj deci da pričaš da je taj Sex jedna izvikana i svakako precenjena stvar, da je bezbednnost na prvom mestu, i tako.


Укапирала сам ја ноћас твоју поенту, али сам била нешто мало нерасположена за опширнију причу in the middle of the night, те сам одговор максимално скратила.
Али, размислила сам сасвим лепо о томе што си рекао.
И пало ми је на памет ( између осталог ) да деца (наравно, не било која, већ твој лични допринос продужењу врсте ) на неколико начина имају пресудну улогу у том померању језичка на ваги.
Има нешто и у том избегавању непријатности укебавања in flagranti, јер већини деце не допире до мозга да су им родитељи путена бића, па би то могло неповољно да се одрази на њихов емотивни развој.
Осим тога, када постигнеш жељени број наследника, разум те мотивише да се мало више позабавиш сигурношћу у односу на чисто уживање, с обзиром да су ти последице могуће несмотрености стално пред очима.
И наравно, педагошки приступ који си и сам поменуо.

dr.wagner dr.wagner 19:57 07.07.2011

Iskustvo ...

... večer

-To se mora proći ...

-Kada djeca malo narastu ... promjenite frizuru , auto ,stan i ženu (muža) ...
... pa ispočetka

-Imam stanovitih iskustava u tome , a promatrao sam i okolinu ... to uglavnom
daje rezultate , iako postoje i drugi pristupi ...

-Šanse su rijetke , a broj prilika ograničen ... to treba uzeti u obzir (osim
ako baš niste jako religiozni ) ...i nema vremena za "prepustiti se"



Wagner
razmisljam razmisljam 20:25 07.07.2011

Re: Iskustvo ...

dr.wagner
... večer

-To se mora proći ...

-Kada djeca malo narastu ... promjenite frizuru , auto ,stan i ženu (muža) ...
... pa ispočetka


У праву сте, искуство је пресудно, dr.wagner. Мада бих морала томе да придодам и мрвицу свести да нешто дебело није како треба. Тек то и одређена доза одлучности да се нешто промени доводе до задовољавајућих резултата.

-Imam stanovitih iskustava u tome , a promatrao sam i okolinu ... to uglavnom
daje rezultate , iako postoje i drugi pristupi ...


Живо ме занима који су то други приступи. Нешто ми тренутно ни један алтернативни не пада на памет, али се надам да ћете удовољити мојој знатижељи.

-Šanse su rijetke , a broj prilika ograničen ... to treba uzeti u obzir (osim
ako baš niste jako religiozni ) ...i nema vremena za "prepustiti se"
Wagner


Једина зачкољица је постати свестан свега тога о чему говорите. Ако човеку не смета затечена ситуација, неће имати ни потребу да је мења.
Ако му, пак, смета, прво мора самом себи одгонетнути шта је то што му није потаман, затим осмислити најбољу могућу стратегију, па кренути у промене, и, наравно, пригрлити сваку прилику која му се на том путу укаже.
zoja444 zoja444 20:36 07.07.2011

Re: Iskustvo ...

и, наравно, пригрлити сваку прилику која му се на том путу укаже


nije svaka prilika koja se ukaze - prava! neke su prilike cisti p r o m a s a j i !
razmisljam razmisljam 21:54 07.07.2011

Re: Iskustvo ...

zoja444
и, наравно, пригрлити сваку прилику која му се на том путу укаже


nije svaka prilika koja se ukaze - prava! neke su prilike cisti p r o m a s a j i !


Како ћеш знати да је промашај ако је не пригрлиш? Систем покушаја и погрешака се подразумева. Дакле, мораш сваку испробати, а искористити оне које ће се претворити у погодак.
dr.wagner dr.wagner 21:56 07.07.2011

Re: Iskustvo ...

-Pozdrav gospođo R

razmisljam

Живо ме занима који су то други приступи. Нешто ми тренутно ни један алтернативни не пада на памет, али се надам да ћете удовољити мојој знатижељи.


-To nisam probao ..., ali sam proučavao

-Prvo , to ne možete sami ... znači vaš "glavni&odgovorni"(ili ona) to
mora zajedno sa vama !!!
-Imam primjer iz (gotovo) prve ruke i to funkcionira ... , a najlakše
ću vam objasniti kako to izgleda kroz komentar njihove kćeri od 15-ak godina
..."Moji starci su skroz "pukli" ... ponašaju se kao klinci ..."

-Moram priznati da ja nisam u svom (prvom ) slučaju to pokušao ,
ali mislim kako ne bih naišao na podršku za neke (zajedničke) radikalne
rezove ...
-Ali jasno je ... trebalo bi pokušati , jer šteta je neuporedivo manja .

-Zapravo za to je potrebna (izgleda) neka zajednička kritična masa
frustracije i nezadovoljstva ... jer ako je jedan "na rubu" , a drugi
to ni ne primjećuje jer je njemu OK ... onda ništa od toga ...

-Što se tiče komentara gospođe Z ... to je istina (ne)priliku treba
prepoznati , ali zato smo cijelu priču nazvali "Iskustvo..."


Wagner



razmisljam razmisljam 23:13 07.07.2011

Re: Iskustvo ...

dr.wagner

-To nisam probao ..., ali sam proučavao

-Prvo , to ne možete sami ... znači vaš "glavni&odgovorni"(ili ona) to
mora zajedno sa vama !!!
-Imam primjer iz (gotovo) prve ruke i to funkcionira ... , a najlakše
ću vam objasniti kako to izgleda kroz komentar njihove kćeri od 15-ak godina
..."Moji starci su skroz "pukli" ... ponašaju se kao klinci ..."


Дакле, може човек и сам, али то се завршава разлазом, што такође може бити решење. Такав је, колико схватам и Ваш пример из првог Вам случаја.
Дакако, много је боље у друштву. Велики је успех када, након почетног изненађења и несналажења, ,,главни & одговорни'' покаже жељу да учествује, разуме, помогне, прихвати... Тако све постаје неупоредиво једноставније и лакше за решавање.

Хе! Моје Мало Дете за свога оца и мене каже ,, Смешни сте ми.'' И смеје се, од срца и чини ми се чак и по мало заверенички.

-Moram priznati da ja nisam u svom (prvom ) slučaju to pokušao ,
ali mislim kako ne bih naišao na podršku za neke (zajedničke) radikalne
rezove ...
-Ali jasno je ... trebalo bi pokušati , jer šteta je neuporedivo manja .


Поента и јесте у томе да се покуша. Па џа или бу. Овако, ако остане некакав status quo, нема 'леба. ( Илити оде мас' у пропас' ) А последице су најчешће веома неугодне.

-Zapravo za to je potrebna (izgleda) neka zajednička kritična masa
frustracije i nezadovoljstva ... jer ako je jedan "na rubu" , a drugi
to ni ne primjećuje jer je njemu OK ... onda ništa od toga ...


Да. Ваљда треба препознати тренутак у коме коцкице почињу да се слажу и искористити га. Из мог искуства гледано, то и није баш толико тешко колико изгледа.
А можда сам само имала среће.

-Što se tiče komentara gospođe Z ... to je istina (ne)priliku treba
prepoznati , ali zato smo cijelu priču nazvali "Iskustvo..."

Wagner


Управо. А искуство се најлакше и најболније стиче на сопственим грешкама.


AlexDunja AlexDunja 20:39 07.07.2011

ha:)

čuveno pitanje koje postavlja don drejeper:))
da li ti to želiš,
ili se to očekuje od tebe.

pa to smo, valjda apsolvirali u šezdesetim?
ili nismo?
albicilla albicilla 20:51 07.07.2011

Re: ha:)

AlexDunja
čuveno pitanje koje postavlja don drejeper:))
da li ti to želiš,
ili se to očekuje od tebe.

pa to smo, valjda apsolvirali u šezdesetim?
ili nismo?


nismo. (a ja bas retko stavljam tacku iza komentara...)
mlekac mlekac 21:04 07.07.2011

Re: ha:)

albicilla
AlexDunja
čuveno pitanje koje postavlja don drejeper:))
da li ti to želiš,
ili se to očekuje od tebe.

pa to smo, valjda apsolvirali u šezdesetim?
ili nismo?


nismo. (a ja bas retko stavljam tacku iza komentara...)


Slazem se. Nismo.
Naprotiv, vecina nas je vaspitavana da se "mora zrtvovati", da "to tako treba" i.t.d.
AlexDunja AlexDunja 21:16 07.07.2011

Re: ha:)

Naprotiv, vecina nas je vaspitavana da se "mora zrtvovati", da "to tako treba" i.t.d.

da, kapiram, alli
može li izvan onoga što je bilo?

pa, majkumumilu,
samo jedanput smo ovde, a da to znamo.

valjda treba da nam bude dobro.

kako vi mislite?
Milutin Milošević Milutin Milošević 21:33 07.07.2011

Re: ha:)

pa to smo, valjda apsolvirali u šezdesetim?

Dunja, nikad ne bih rekao da imaš preko šezdeset

Izgledaš bar 30 godina mladje
razmisljam razmisljam 21:59 07.07.2011

Re: ha:)

AlexDunja
čuveno pitanje koje postavlja don drejeper:))
da li ti to želiš,
ili se to očekuje od tebe.

pa to smo, valjda apsolvirali u šezdesetim?
ili nismo?


Ако ћемо бити искрене према себи, шездесете смо ,,прошле'' само у теорији. Или ћеш ми тврдити како их се сећаш и како си, са малим присећањем на сифражеткиње, била активна у борби за женска права у том периоду?
Дакле, апсолвирале јесмо у својим двадесетим. Па заборавиле ( углавном ) када нас је живот узео под своје.
И сада је ред да обновимо градиво.
Што ће рећи да је и мој одговор ( као и Албицилин и Млекцетов ): НИСМО.
razmisljam razmisljam 22:00 07.07.2011

Re: ha:)

albicilla

nismo. (a ja bas retko stavljam tacku iza komentara...)


Значи, неопозив одговор?
AlexDunja AlexDunja 22:05 07.07.2011

Re: ha:)

. Па заборавиле ( углавном ) када нас је живот узео под своје.

izvini, ja sam morala
da zadržim svoje teorije,
ili me ne bi bilo.:))

nisam zaboravila ništa,
i držim se.

jeste to bila teorija, alli niko nam nije branio
da probamo.
razmisljam razmisljam 22:07 07.07.2011

Re: ha:)

AlexDunja
Naprotiv, vecina nas je vaspitavana da se "mora zrtvovati", da "to tako treba" i.t.d.

da, kapiram, alli
može li izvan onoga što je bilo?

pa, majkumumilu,
samo jedanput smo ovde, a da to znamo.

valjda treba da nam bude dobro.

kako vi mislite?


Мислим. Зар не видиш?
Да не мислим, не бих о томе писала.
Наравно да може изван онога што је било. И наравно да треба. Да ли да додам и да би морало?
И сигурно треба да нам буде добро, у оној мери у којој неком другом због тога није драстично лоше. Све се, ипак, мора извагати и уравнотежити и довести ,,на либелу''.
Дакле, слажемо се.
Оно што сам ја видела као проблем је помањкање свести о томе да си ( па хајде да то кажем баш овако ) дужна да учиниш нешто за себе, да би тек онда прихватила обавезу чињења за друге.
Једно без другог не иде, ако желиш пре свега самопоштовање, а затим и нормалан живот.


razmisljam razmisljam 22:09 07.07.2011

Re: ha:)

Milutin Milošević
pa to smo, valjda apsolvirali u šezdesetim?

Dunja, nikad ne bih rekao da imaš preko šezdeset

Izgledaš bar 30 godina mladje


Дакле, Газда, сад, да л' је ејџизам или комплимент?
Мораћу да размислим, а и живо ме занима шта Дуња има да каже поводом ове твоје изјаве.
AlexDunja AlexDunja 22:31 07.07.2011

Re: ha:)

Dunja, nikad ne bih rekao da imaš preko šezdeset

Izgledaš bar 30 godina mladje

moralo bi 70 moj milutine:))
držim se:)

što je amejzing:))
AlexDunja AlexDunja 22:36 07.07.2011

Re: ha:)


Мислим. Зар не видиш?

vidim, pa tako se i zoveš, pobogu:))
zato i kuckam:)
razmisljam razmisljam 23:22 07.07.2011

Re: ha:)

AlexDunja

izvini, ja sam morala
da zadržim svoje teorije,
ili me ne bi bilo.:))

nisam zaboravila ništa,
i držim se.

jeste to bila teorija, alli niko nam nije branio
da probamo.


Извињавам, али заборављаш да нисмо сви од истог штофа скројени нити здељани тако да стојимо постојано кано клисурине.
Бојим се да је већина нас подложна томе да се препусти стихији, допусти да буде повучена у матицу и увучена у вир, а онда се, по инерцији, кобеља и копрца како најбоље зна и уме, све до тренутка када тај начин изненада прерасте буквално у питање од животног значаја. Е, тек тада се многи присете шездесетих, избаце нос изнад воде и крену поново да дишу.
Шта ћеш, тако стоје ствари...

И наравно, нико нам није бранио да пробамо, али, колико се сећам, нико нас баш нешто нарочито није ни подстицао.


razmisljam razmisljam 23:26 07.07.2011

Re: ha:)

AlexDunja

Мислим. Зар не видиш?

vidim, pa tako se i zoveš, pobogu:))
zato i kuckam:)


Видим да видиш.
И зовем се, али не ТАКО.
И куцкам.
Побогу:)
AlexDunja AlexDunja 23:38 07.07.2011

Re: ha:)


И наравно, нико нам није бранио да пробамо, али, колико се сећам, нико нас баш нешто нарочито није ни подстицао.

kad sam počela sa likom iz serije,
gledaš li, mad men?
razmisljam razmisljam 01:49 08.07.2011

Re: ha:)

AlexDunja

kad sam počela sa likom iz serije,
gledaš li, mad men?


Јок. Морам ти признати да имам своју мрачну страну, тако да се углавном бавим свим врстама истражитеља и детектива и форензичара и судских медицинара. Шта ћеш, нико није савршен.

razmisljam razmisljam 02:12 08.07.2011

Re: ha:)

AlexDunja

držim se:)

što je amejzing:))


Еј, хвала ти за овај клип. Амејзинг. Рили.
И сасвим ван целе приче, два сасвим опречна подсећања.

Прво на неописиву Џоан Баез и тренутак када је пред пуним Сава центром без микрофона одувала ову ствар ( Тако бих волела да дође поново! ):



И друго на концерт госпела који сам замишљала као ватромет музике и радости попут оних из јужњачких филмова, а добила сам завидан ниво извођења и никакву конекцију са публиком.
Разочарање.
( Тада сам одустала од наума да се упишем у неку певајућу цркву. )


razmisljam razmisljam 16:13 08.07.2011

Re: ha:)

albicilla


О, који пропуст!
Албицила, извињавам се што сам сасвим превидела да си по први пут дошао да се играш у мом дворишту, те ти нисам на време и како доликује пожелела добродошлицу.
( Толико се мувам код тебе, да си ми, некако, домаћи, па ваљда због тога. )

Дакле, са надом да ми превид нећеш узети за зло, остаје ми само да ти кажем:
добродошао.
bravar92 bravar92 08:28 09.07.2011

Re: ha:)

Јок. Морам ти признати да имам своју мрачну страну, тако да се углавном бавим свим врстама истражитеља и детектива и форензичара и судских медицинара. Шта ћеш, нико није савршен.



xexexeee...

kad se s' AD zdogovorim biće i jedna fox crime priča... pa d'istraživamo šta se dogodilo
razmisljam razmisljam 14:24 09.07.2011

Re: ha:)

bravar92

xexexeee...

kad se s' AD zdogovorim biće i jedna fox crime priča... pa d'istraživamo šta se dogodilo


Може! Ћу се разбацујем својим силним форензичким знањем само тако. Има да блистам јер знам знање.
Dr M Dr M 21:12 07.07.2011

Kriza


"uči kako da izrekne neću, ne mogu, ne umem, mrzi me, ne dopada mi se, ne želim, umorna sam, nije mi ni do čega, ostavite me na miru, sutra ću, hoću, želim, treba mi i još hrpu podjednako korisnih, a sasvim kratkih i jezgrovitih rečenica."

Ko ovo ne istera u pubertetu, mora u srednjim godinama.

Ipak, nikad nije kasno, samo da se desi.
zoja444 zoja444 21:19 07.07.2011

Re: Kriza

Dr M
"uči kako da izrekne neću, ne mogu, ne umem, mrzi me, ne dopada mi se, ne želim, umorna sam, nije mi ni do čega, ostavite me na miru, sutra ću, hoću, želim, treba mi i još hrpu podjednako korisnih, a sasvim kratkih i jezgrovitih rečenica."Ko ovo ne istera u pubertetu, mora u srednjim godinama.Ipak, nikad nije kasno, samo da se desi.


kad je to u pubertetu onda se to zove: razmazenost, sebicnost, "nikad se neces udati" (pa sta?!). kad malo bolje razmislim, tako se zove i u srednjim godinama.
Dr M Dr M 21:28 07.07.2011

Re: Kriza

kad je to u pubertetu onda se to zove: razmazenost, sebicnost, "nikad se neces udati" (pa sta?!). kad malo bolje razmislim, tako se zove i u srednjim godinama.


Da, onda se zove samoživost..

Svetu nikad ugoditi..

Ali, možda treba malo da ugodimo i sebi?

Ja sasvim lako zamišljam da žena ( jer, ovo je pretežno ženska muka), ima pravo da se posveti(i) svojim željama a ne da zbog požrtvovanja postane žrtva.
AlexDunja AlexDunja 21:37 07.07.2011

Re: Kriza


Ali, možda treba malo da ugodimo i sebi?


to je moj predsednik!

i iskreno, ako ste vi srećni,
vaša deca će biti srećna, uz ozbiljno promišljanje
šta koga čini srećnim.

jer to, opet zavisi od onoga ko ste,
a ne od onoga kako su vas vaspitavali.
vas i vašu decu, rekla bih.
razmisljam razmisljam 22:14 07.07.2011

Re: Kriza

Dr M

"uči kako da izrekne neću, ne mogu, ne umem, mrzi me, ne dopada mi se, ne želim, umorna sam, nije mi ni do čega, ostavite me na miru, sutra ću, hoću, želim, treba mi i još hrpu podjednako korisnih, a sasvim kratkih i jezgrovitih rečenica."

Ko ovo ne istera u pubertetu, mora u srednjim godinama.

Ipak, nikad nije kasno, samo da se desi.


Е, мој dottore, у пубертету сам била најпаметнија на свету и све сам знала и све сам умела и ништа ми није било тешко.
Онда...
Тренутно сам јако задовољна што поново умем и могу. До душе, најпаметнија више нисам ( то сам препустила својим клинцима ), али зато мислим да знам знање.
razmisljam razmisljam 22:22 07.07.2011

Re: Kriza

zoja444

kad je to u pubertetu onda se to zove: razmazenost, sebicnost, "nikad se neces udati" (pa sta?!). kad malo bolje razmislim, tako se zove i u srednjim godinama.


Увек се тако зове, али није исто. Млади су по дефиницији саможиви и самодовољни и центар читавог свемира по сопственом виђењу ствари.
Дочим, некакво животно искуство које, хтела то или не, покупиш провлачећи се кроз живот и довучеш за собом до средњих година, каже да је сасвим у реду да оградиш део простора ( мисаоног, емотивног, буквалног, каквог год ) само и искључиво за себе. И то би онда требало да се зове сламка спаса за душу и срце и разум. У противном, велика је вероватноћа да никоме ни за шта више нећеш моћи да будеш од користи само због тога што је дошло до непоправљивог замора материјала.
Зар није сасвим нормално да свакоме треба одушка?
Dr M Dr M 22:32 07.07.2011

Re: Kriza

ренутно сам јако задовољна што поново умем и могу


Eppur si muove..

Ja sve više umem, i sve manje mogu. Muško prokletstvo srednjeg doba..

Mnogo smo se uozbiljili a to vodi preranom starenju.

Mada, što rekao Moris Ševalije, starost i nije tako strašna, kad se ima u vidu alternativa..
loader loader 23:53 07.07.2011

Re: Kriza

AlexDunja:
...
jer to, opet zavisi od onoga ko ste,
...




razmisljam razmisljam 00:01 08.07.2011

Re: Kriza

Dr M

Eppur si muove..




Ja sve više umem, i sve manje mogu. Muško prokletstvo srednjeg doba..


Мени збиља није јасно што се ви мушки у о'средњим годинама стално нешто жалите. Ем вам се гомила, да извиниш на изразу, глупости толерише а све под изговором другог пубертета, ем се фармацеутска индустрија поломи да вам да снажну и дугу потпору.


Mnogo smo se uozbiljili a to vodi preranom starenju.


Уозбиљило нас, ја бих рекла. Да смо се ми мало више питали, к'о што нисмо, друга би прича била. Овако, остаје нам само могућност да се унеозбиљимо самоиницијативно, макар нас то коштало и по неке боре-смејалице вишка.
Уосталом, оне су увек шармантне ( А нарочито на Шону Конерију. )


Mada, što rekao Moris Ševalije, starost i nije tako strašna, kad se ima u vidu alternativa..


Ових дана се о алтернативи толико прича код Микелеа, да бисмо је на овом месту баш и могли прескочити.
razmisljam razmisljam 01:28 08.07.2011

Re: Kriza

AlexDunja

Ali, možda treba malo da ugodimo i sebi?


to je moj predsednik!


Шлихтаро ниједна, баш.

i iskreno, ako ste vi srećni,
vaša deca će biti srećna, uz ozbiljno promišljanje
šta koga čini srećnim.


Има ту нечега. Мада, промишљање ми је некако сувише академско у овом случају, иако разумем шта хоћеш да кажеш. Пре сам за ослушкивање, тихо праћење, истраживање, меморисање...
Па уложиш онај најбољи део себе да тој некој срећи помогнеш. И строго си забраниш да јој се на било који начин нађеш на путу.
Јер, да, поимање среће је тако сасвим лична ствар и уме прилично да изненади.
razmisljam razmisljam 01:56 08.07.2011

Re: Kriza

Dr M

Svetu nikad ugoditi..

Ali, možda treba malo da ugodimo i sebi?


Мислим да је управо грешка у том можда. Нисмо сасвим сигурни, двоумимо се, цврчак Џимини се одједанпут материјализује на нашем ( рецимо ) левом рамену и звоца нам на ( сходно претходном ) лево уво ( а баш на њега боље чујемо )...
Нема можда.
Сигурно да треба то да чинимо. Наравно, не угрожавајући при томе друге и не претерујући ни у ком погледу. И мрвица самоугађања је заувар, нарочито ако пређе у навику.

Ja sasvim lako zamišljam da žena ( jer, ovo je pretežno ženska muka), ima pravo da se posveti(i) svojim željama a ne da zbog požrtvovanja postane žrtva.


Лепо је наићи на разумевање, поготово што су неразумевање и неспоразумевање већ одавни однели превагу.
loader loader 09:24 08.07.2011

Re: Kriza

поготово што су неразумевање и неспоразумевање већ одавни однели превагу.

Ko to kaže ?!

razmisljam razmisljam 13:49 08.07.2011

Re: Kriza

loader
поготово што су неразумевање и неспоразумевање већ одавни однели превагу.

Ko to kaže ?!


Молим, ја. ( смајли који је подигао два прста, али једва вири изнад школске клупе, јер покушава да нестане под њом )
loader loader 10:28 09.07.2011

Re: Kriza




bocvena bocvena 21:38 07.07.2011

Kad bih umela da pišem kao ti,

najverovatnije bih napisala nešto istovetno.

razmisljam razmisljam 22:28 07.07.2011

Re: Kad bih umela da pišem kao ti,

bocvena
najverovatnije bih napisala nešto istovetno.


Кад би хтела, ти би умела.

Ако ћемо поштено, да није било Иване К. и тебе ономад код ње на блогу, можда ово никада не би ни било написано. Али, биле сте инспиративне и тако... Затекле сте ме усред борбе са сопственим демонима, а пошто већ могу да се играм у свом дворишту, нисам хтела тамо превише да досађујем.
Дакле, хвала обема.

Како твоја борба са ветрењачама?

loader loader 23:55 07.07.2011

Re: Kad bih umela da pišem kao ti,

Кад би хтела, ти би умела.



razmisljam razmisljam 00:09 08.07.2011

Re: Kad bih umela da pišem kao ti,

loader


Добра Вам ноћ, mr loader!
bocvena bocvena 00:19 08.07.2011

Re: Kad bih umela da pišem kao ti,

Како твоја борба са ветрењачама?

Spora, ali dostižna.

Znaš onu staru - Nikoga ne možeš da promeniš, osim sebe...E, pa ja počela od sebe, a drugi će morati da se snađu s tim kako znaju i umeju.

EDIT: Mah mah za mr Loadera!
loader loader 00:35 08.07.2011

Re: Kad bih umela da pišem kao ti,

Razmišljam:

Добра Вам ноћ, mr loader!

Da znate da je dobra - sad sam izlazio na noćni vazduh
i shvatio da je to zbog vaše magijske moći da ugodite prijateljima :)
razmisljam razmisljam 01:14 08.07.2011

Re: Kad bih umela da pišem kao ti,

bocvena
Како твоја борба са ветрењачама?

Spora, ali dostižna.


Не посустај! Ако ти треба Санчо Панса, ту сам ( а и личим ).

Znaš onu staru - Nikoga ne možeš da promeniš, osim sebe...E, pa ja počela od sebe, a drugi će morati da se snađu s tim kako znaju i umeju.


Снаћи ће се, не брини. Након почетног неодобравања, неразумевања, опште побуне и згражавања, све полако дође на своје, ако има иоле мало добре воље. У твојој породици, колико капирам, тога не мањка. Дакле, само напред. Време уживања у резултатима започетих радова није далеко.

EDIT: Mah mah za mr Loadera!


Придружујем се махању, раздрагано.
loader loader 01:19 08.07.2011

Re: Kad bih umela da pišem kao ti,

Bocvena:

EDIT: Mah mah za mr Loadera!


Razmišljam:

Придружујем се махању, раздрагано.

..
Ok, samo da znate:
kad god mahnete
vetrenjače načulje svoje velike uši !!

razmisljam razmisljam 01:21 08.07.2011

Re: Kad bih umela da pišem kao ti,

loader
Razmišljam:

Добра Вам ноћ, mr loader!

Da znate da je dobra - sad sam izlazio na noćni vazduh
i shvatio da je to zbog vaše magijske moći da ugodite prijateljima :)


Не претерујте, молим Вас ( мада не бежим од тога да ми Ваша опаска прија ).
Оно, јесте ми по џеповима остало нешто магијске прашине, али слабо делује. Ваљда се накупило влаге од овог варљивог лета, ко би га знао.
А и чаробни штапић пустио корење у саксији са афричким љубичицама и одбија послушност.

Како год, лепо је чути да Вам је ноћ добра.
loader loader 01:34 08.07.2011

Re: Kad bih umela da pišem kao ti,

Не претерујте, молим Вас

Dobro... neću

razmisljam razmisljam 02:00 08.07.2011

Re: Kad bih umela da pišem kao ti,

loader

Ok, samo da znate:
kad god mahnete
vetrenjače načulje svoje velike uši !!


Ако. Можда чују како нас две свашта нешто хоћемо и можемо, па крену и оне да остварују неке своје ветропирасте недоречености.
Никад се не зна, може се догодити и да коначно науче да лете.
razmisljam razmisljam 02:14 08.07.2011

Re: Kad bih umela da pišem kao ti,

loader
Не претерујте, молим Вас

Dobro... neću


Само Вас гледам.
loader loader 09:28 08.07.2011

Re: Kad bih umela da pišem kao ti,

Никад се не зна, може се догодити и да коначно науче да лете

Ma, znaju vetrenjače da lete. Ali, ne znaju
kako da se bezbedno prizemlje

loader loader 09:29 08.07.2011

Re: Kad bih umela da pišem kao ti,

razmisljam
loader
Не претерујте, молим Вас

Dobro... neću


Само Вас гледам.

razmisljam razmisljam 13:54 08.07.2011

Re: Kad bih umela da pišem kao ti,

loader

Ma, znaju vetrenjače da lete. Ali, ne znaju
kako da se bezbedno prizemlje


Стална вежба је кључ успеха.
freehand freehand 23:00 07.07.2011

Fe-no-me-na-lno!

Već neko vreme gledam pred sobom to što ovde tako lepo piše... I učim se da to skapiram, tolerišem, pa podržim.

A imam jedan svoj polublog koji već neko vreme hoću da doteram i okačim... Pa ako se domaćica ne bi ljutila - da dodam ovde?
Šta se meni u ogledalu prikazuje?
razmisljam razmisljam 23:33 07.07.2011

Re: Fe-no-me-na-lno!

freehand
A imam jedan svoj polublog koji već neko vreme hoću da doteram i okačim... Pa ako se domaćica ne bi ljutila - da dodam ovde?
Šta se meni u ogledalu prikazuje?


Где да се љутим? Слободно окачињи, ако ти није греота што ћеш таквим једним поступком највероватније пропустити учешће у дискусији становитих људи који воле да се накаче на тебе и твој блог.
А накнадно ћу још да едитујем овај одговор. Сад журим, јер једва чекам да се о(д)качиш.

EDIT: Ово поздрављам врло до веома а и у сваком погледу:

Već neko vreme gledam pred sobom to što ovde tako lepo piše... I učim se da to skapiram, tolerišem, pa podržim.


Мада, не мора баш ни тим редом. Најбитније је, с моје тачке гледишта, подржати. Толерисање се подразумева, а капирање баш и није неопходно, а и некако се догоди само по себи, пре или касније.
Дакле, само напред! Биће од тебе добар животни сапутник.
freehand freehand 06:23 08.07.2011

Re: Fe-no-me-na-lno!

Мада, не мора баш ни тим редом. Најбитније је, с моје тачке гледишта, подржати. Толерисање се подразумева, а капирање баш и није неопходно, а и некако се догоди само по себи, пре или касније.
Дакле, само напред! Биће од тебе добар животни сапутник

Piše posle da sam namćor; dakle, ono što ne razmumem mogu da tolerišem, ali nikako da podržim.
Pa je zato redosled neophodan, baš takav.
I krajnje je interesantno da to tek sad malo jasnije vidim: pomislio sam kako sam baš kul lik i veliki humanista jer sam počeo da učim kako ne biti sebičan.
A ono - Vjerna ljuba počela ponekad i na sebe da misli a prestaje mene da razmazuje...

P.S. izmiče mi smisao ovog dela
што ћеш таквим једним поступком највероватније пропустити учешће у дискусији становитих људи који воле да се накаче на тебе и твој блог.

Mala pomoć?
razmisljam razmisljam 14:08 08.07.2011

Re: Fe-no-me-na-lno!

freehand

Piše posle da sam namćor; dakle, ono što ne razmumem mogu da tolerišem, ali nikako da podržim.
Pa je zato redosled neophodan, baš takav.


Поштујем.
Узми ово моје разматрање као поглед из женског угла на редослед догађања. Признајем, мени разумевање није неопходно да бих подржала; довољан ми је некакав лични осећај, ма како га назвала.

I krajnje je interesantno da to tek sad malo jasnije vidim: pomislio sam kako sam baš kul lik i veliki humanista jer sam počeo da učim kako ne biti sebičan.
A ono - Vjerna ljuba počela ponekad i na sebe da misli a prestaje mene da razmazuje...


Да ли то значи да сам ти ја на неки начин отворила очи?

P.S. izmiče mi smisao ovog dela
што ћеш таквим једним поступком највероватније пропустити учешће у дискусији становитих људи који воле да се накаче на тебе и твој блог.

Mala pomoć?


Ма, очигледно неуспела шала.
Али, хајде да растолмачим.
Знаш какву репутацију овде имаш, зар не?
Дакле, да си овај текст окачио као сопствени блог, вероватно би свратио по неко ко има неодољиву жељу да те на овај или онај начин поткачи просто зато што воли одмеравања захебантских (ух, а баш сам се трудила да ескивирам ову реч, ал'не иде ) снага са тобом.
Овде код мене је много мања вероватноћа да се тако нешто догоди.
На то сам мислила.
Је л' ти сад јасније?

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana